Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredbe Zakona o linijskim infrastrukturnim objektima
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe koja propisuje deobu parcela za eksproprijaciju van upravnog postupka. Sud smatra da vlasnici imaju pravo na pravni lek u okviru samog postupka eksproprijacije, čime su njihova prava zaštićena.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
IUz-17/2021
27.04.2023.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 2023. godine, doneo je
R E Š E Nj E
1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 8. stav 5. Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju („Službeni glasnik RS“, broj 9/20).
2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja Rešenja Odeljenja za imovinsko pravne i stambene poslove Gradske opštine Surčin, br. 465-3/2021 od 29. januara 2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
I
Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 8. stav 5. Zakona navedenog u tački 1. izreke kojom je određeno da se deoba katastarskih parcela za potrebe eksproprijacije za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata sprovodi samo kroz katastarski operat, van upravnog postupka i da se o sprovedenoj deobi ne donosi posebno rešenje. Inicijator smatra da odredba člana 8. stav 5. Zakona nije u saglasnosti sa odredbama čl. 20. i 36. i člana 58. st. 1. do 3. Ustava, kao i da nije u saglasnosti sa članom 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članom 1. stav 1. Protokola 1 uz navedenu konvenciju jer su stupanjem na snagu ove zakonske odredbe „imaoci prava privatne svojine onemogućeni da se izjasne o deobi, odnosno o preparcelacijama onih parcela koje su u njihovoj svojini i to tako što je spornom odredbom određeno da će se deoba parcela sprovoditi tako što će se novoformirane parcele upisivati direktno u katastarski operat i to van bilo kakvog postupka i bez donošenja o tome posebnog rešenja“. Osporenim zakonskim rešenjem je „imalac prava privatne svojine na parceli automatski onemogućen da učestvuje u proceduri preparcelacije, onemogućen je da se na bilo koji način izjasni o istom i, najvažnije, onemogućen je da povodom istog uloži bilo koji pravni lek“. Kako bi pojasnio koliko je ozbiljno narušavanje prava privatne svojine i kolika šteta će nastati primenom osporene zakonske odredbe inicijator je izložio situaciju u kojoj se on našao kao vlasnik zemljišta koje je bilo predmet eksproprijacije po odredbama osporenog Zakona. Nezadovoljan time što je Rešenjem Odeljenja za imovinsko pravne i stambene poslove Gradske opštine Surčin, br. 465-3/2021 od 29. januara 2021. godine kao predmet eksproprijacije, nakon sprovedene deobe, određena površinski manja katastarska parcela, jer nema ekonomski interes da koristi veću parcelu koja mu je ostala u vlasništvu, inicijator zaključuje da ukoliko bi se njegovo vlasništvo podelilo i preparcelisalo bez njegove saglasnosti i učešća, i to samo uz učešće države koja je u cilju eksproprijacije donela osporeni propis, to bi značilo ozbiljno narušavanje prava sopstvenika na nepokretnosti u korist države kao korisnika eksproprijacije. U tom smislu, inicijator smatra da je neophodno osporenu zakonsku odredbu „lišiti pravne snage i propisati da će se o navedenom pitanju odlučivati u posebnom postupku, donošenjem odluke po pravilima opšteg upravnog postupka i omogućavanjem ulaganja pravnog leka sopstveniku nepokretnosti na tako donetu odluku“. Na kraju, inicijator je predložio da Ustavni sud utvrdi neustavnost osporene zakonske odredbe i da „odloži sprovođenje Rešenja o eksproprijaciji br. 465-3/2021 donetog 29. januara 2021. godine od strane Odeljenja za imovinsko pravne i stambene poslove Gradske opštine Surčin, jer se temelji na propisu čija se ustavnost osporava ovom inicijativom“.
II
Ustavni sud je dopisom od 20. septembra 2022. godine dostavio inicijativu Narodnoj skupštini na mišljenje. Kako Narodna skupština nije u ostavljenom roku, ni naknadno, dostavila mišljenje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11,18/13- Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23), nastavio postupak.
III
Osporeni Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju („Službeni glasnik RS“, broj 9/20) donela je, 3. februara 2020. godine, Narodna skupština. Zakon je stupio na snagu 12. februara 2020. godine.
Prema odredbama člana 1. Zakona, ovaj zakon se primenjuje na projekte izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju (stav 1.), ovim zakonom vrši se određivanje projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju, uređuje se utvrđivanje javnog interesa za potpunu i nepotpunu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje nepokretnosti za izgradnju i rekonstrukciju tih objekata, određivanje korisnika eksproprijacije, poseban postupak eksproprijacije, finansijska sredstva za realizaciju projekata, posebni postupci i uslovi za pribavljanje potrebne dokumentacije, dozvola i odobrenja potrebnih radi izgradnje i rekonstrukcije ovih objekata, kao i uređenje drugih pitanja u cilju efikasnije realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju (stav 2.), projekti od posebnog značaja za Republiku Srbiju, u smislu ovog zakona, jesu projekti izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata koji utiču na sveukupni razvoj Republike Srbije, ravnomerni regionalni i lokalni ekonomski razvoj, međunarodno, regionalno i unutrašnje teritorijalno povezivanje, unapređenje konektivnosti, sprečavanje devastiranja delova teritorije Republike Srbije, obezbeđivanje i unapređenje osnovnih životnih potreba stanovništva, socijalnog razvoja i zaštite životne sredine, čime se poboljšava ukupni životni standard građana Republike Srbije (stav 3.), svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama ovog zakona smatraju se hitnim i svi državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i javna preduzeća, kao i drugi organi i institucije koji vrše javna ovlašćenja dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti (stav 4.), ako ovim zakonom nije drukčije određeno, primenjivaće se odredbe zakona kojim se uređuje eksproprijacija, izgradnja objekata, javne nabavke, državni premer i katastar, postupak upisa u katastar nepokretnosti, opšti upravni postupak i drugi sistemski zakoni (stav 10.).
Odredbama člana 2. Zakona, kao projekti od posebnog značaja za Republiku Srbiju, određeni su: projekat izgradnje i rekonstrukcija javne linijske saobraćajne infrastrukture (putna, železnička, vodna i vazdušna) (stav 1.), projekat izgradnje i rekonstrukcije linijske komunalne infrastrukture koji se finansira, odnosno sufinansira iz budžeta Republike Srbije i kredita inostranih banaka i finansijskih organizacija (stav 2.), projekat javno-privatnog partnerstva u delu izgradnje i rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta, u slučaju da je procenjena vrednost projekta javno-privatnog partnerstva veća od 50 miliona evra (stav 4.). Odredbom člana 3. stav 2. tačka 3) Zakona određeno je značenje linijskog infrastrukturnog objekta koji je javna saobraćajana infrastruktura (putna, železnička, vodna, vazdušna i metro, kao i linijska infrastruktura žičara kao podsistema javnog transporta lica), linijska komunalna infrastruktura, kao i objekti u njihovoj funkciji. Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, radi izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, korisnik eksproprijacije, odnosno administrativnog prenosa i nepotpune eksproprijacije nepokretnosti može biti Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, odnosno pravno lice čiji je osnivač ili većinski vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave koja upravlja takvim objektima, obavlja neku od delatnosti upravljanja takvim objektima ili koje vrši investitorska prava na osnovu zakona ili odluke Vlade. Prema odredbi člana 6. stav 1. Zakona, predlog za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti iz člana 4. ovog zakona (radi izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju), podnosi korisnik eksproprijacije opštinskoj ili gradskoj upravi nadležnoj za imovinskopravne poslove na čijoj se teritoriji nepokretnosti nalaze.
Osporeni član 8. Zakona je sistematizovan u Poglavlju III Zakona (čl. 4. do 14.) kojim je uređeno utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti i propisan poseban postupak eksproprijacije nepokretnosti radi izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Prema odredbama člana 8. Zakona, za potrebe eksproprijacije za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata u cilju deobe katastarskih parcela izrađuje se projekat parcelacije i preparcelacije za izgradnju određenog linijskog infrastrukturnog objekta koji je u skladu sa planskim dokumentom, bez obzira na vrstu zemljišta na kom je planirana izgradnja takvog objekta (poljoprivredno, šumsko, građevinsko) (stav 1.), izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju da je plan preparcelacije sadržan u planskom dokumentu, nije potrebna izrada projekta parcelacije i preparcelacije (stav 2.), uz zahtev za provođenje parcelacije za potrebe eksproprijacije, podnosi se projekat eksproprijacije koji ima dokaz o izvršenoj tehničkoj kontroli (stav 3.), organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi deobu katastarskih parcela na osnovu projekta parcelacije i preparcelacije za izgradnju linijskog infrastrukturnog objekta i elaborata geodetskih radova za provođenje promena u katastru nepokrenosti, odnosno plana parcelacije sadržanog u planskom dokumentu (stav 4.). Osporenom odredbom stava 5. ovog člana Zakona određeno je da se deoba katastarskih parcela iz stava 1. ovog člana sprovodi samo kroz katastarski operat, van upravnog postupka i o sprovedenoj deobi se ne donosi posebno rešenje.
Odredbama člana 12. Zakona uređena su pitanja u vezi sa predlogom za eksproprijaciju koji korisnik eksproprijacije dostavlja nadležnom organu i propisano je, pored ostalog, da kada nadležni organ utvrdi da su uz predlog podneti svi dokazi propisani članom 7. ovog zakona (izvod iz odgovarajućeg planskog dokumenta i dokaz o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju), dužan je da predlog sa podnetim dokazima dostavi vlasniku nepokretnosti na izjašnjenje, u roku od tri dana od dana prijema urednog predloga (stav 5.), da je vlasnik nepokretnosti dužan da se izjasni o predlogu za eksproprijaciju najkasnije u roku od pet dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju, pisanim putem ili na zapisnik kod nadležnog organa (stav 6.), da po prijemu izjašnjenja iz stava 6. ovog člana, odnosno proteka tog roka, nadležni organ odmah, a najkasnije u roku od pet dana, uz ispunjenje i drugih uslova propisanih ovim zakonom, donosi rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti (stav 8.), da se protiv rešenja iz stava 8. ovog člana može izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja (stav 11.).
IV
Odredbama Ustava Republike Srbije, u odnosu na koje je inicijator izneo ustavno pravne razloge osporavanja odredbe člana 8. stav 5. Zakona, utvrđeno je: da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne i da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (član 58. st. 1. do 3.).
Odredbom člana 1. stav 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG-Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05 i 7/05 „Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori“, broj 12/10) propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine i da niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Članom 13. Konvencije, čija se povreda ističe inicijativom, određeno je da svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj Konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu.
Ustavni sud smatra da je prilikom razmatranja ustavnosti osporene zakonske odredbe potrebno imati u vidu i odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 52/21) i odredbe Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95, 23/01 – SUS, 20/09, 55/13 – US, 106/16 – Autentično tumačenje) koje se, u smislu odredbe člana 1. stav 10. osporenog Zakona, primenjuju na projekte izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, ako osporenim Zakonom nije drukčije određeno.
S tim u vezi, odredbama člana 65. Zakona o planiranju i izgradnji uređeni su projekat preparcelacije i parcelacije i propisano je da se na većem broju katastarskih parcela može obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje (stav 1.), da se na jednoj katastarskoj parceli može obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. ovog člana (stav 2.). Odredbama člana 67. Zakona uređeno je provođenje projekta preparcelacije koji je izgrađen za potrebe eksproprijacije i plana parcelacije za građevinske parcele javne namene sadržane u planskom dokumentu (st. 1. do 3.) i propisano je, pored ostalog, da se rešenjem o formiranju katastarskih parcela, koje donosi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra na osnovu navedenog projekta preparcelacije, odnosno plana parcelacije, ne menja vlasnik na novoformiranim katastarskim parcelama (stav 4.).
Prema odredbama Zakona o eksproprijaciji, u predlogu za eksproprijaciju nepokretnosti moraju biti naznačeni, pored ostalog, nepokretnost za koju se predlaže eksproprijacija i mesto gde se ta nepokretnost nalazi (član 26. tačka 2)), rešenje kojim se usvaja predlog za eksproprijaciju naročito sadrži, pored ostalog, naznačenje nepokretnosti koja se ekspropriše, uz navođenje podataka iz katastra nepokretnosti ili drugih javnih knjiga u kojima se upisuju prava na nepokretnostima (član 31. tačka 2)).
V
Razmatrajući navode inicijatora da su vlasnici katastarskih parcela koje su predmet deobe za potrebe eksproprijacije onemogućeni da učestvuju u postupku preparcelacije, da se o njemu izjasne i da povodom preparcelacije ulože bilo koji pravni lek iz razloga što je osporenom zakonskom odredbom propisano sprovođenje deobe nepokretnosti van upravnog postupka i bez donošenja posebnog rešenja o sprovedenoj deobi, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 97. tačka 12. Ustava kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, organizaciju i korišćenje prostora. Saglasno navedenom ustavnom ovlašćenju, zakonodavac je doneo osporeni Zakon kojim je propisao posebne postupke radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Jedan od Zakonom propisanih posebnih postupaka radi izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja je i postupak eksproprijacije nepokretnosti. Kako za potrebe eksproprijacije nepokretnosti radi izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata može biti neophodno da se izvrši deoba postojećih katastarskih parcela koje su namenjene za trasu ovih objekata, zakonodavac je članom 8. Zakona uredio provođenje projekta parcelacije i preparcelacije, odnosno plana parcelacije sadržanog u planskom dokumentu, a u cilju deobe navedenih katastarskih parcela. S tim u vezi, obrazlažući razloge donošenja osporenog Zakona koje je Ustavni sud, u nedostatku mišljenja Narodne skupštine na navode iz inicijative, utvrdio uvidom u Predlog ovog zakona, zakonodavac je naveo da se „na osnovu dosadašnjeg iskustva u realizaciji projekata izgradnje saobraćajne infrastrukture i infrastrukturnih projekata od posebnog značaja, došlo do zaključka da u procesu realizacije ovih projekata puno vremena oduzima rešavanje imovinskopravnih odnosa pre izdavanja potrebnih dozvola i da zbog toga radovi često kasne sa realizacijom. Tu se, pre svega, misli na izradu projekata parcelacije i preparcelacije, sprovođenje procedura u katastru po tim projektima i na kraju sam proces eksproprijacije koji je dugotrajan za linijske infrastrukturne objekte (puteve, pruge i sl.), jer se ti objekti planiraju, projektuju i grade na više hiljada katastarskih parcela, za čije je rešavanje potrebno najmanje godinu dana, nekad i više, zavisno od problema na koje se naiđe u toku eksproprijacije (nelegalni objekti, čekanje rešavanja zahteva za legalizaciju za te objekte, neupisani objekti u katastru, raseljavanje stanovništva, žalbe na rešenja o upisu u katastar, žalbe na rešenja o eksproprijaciji i sl.)“. Rukovodeći se pozitivnim efektima projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata određenim u odredbi člana 1. stav 3. Zakona i potrebom da se omogući njihova brža i jednostavnija realizacija, zakonodavac se u osporenoj odredbi člana 8. stav 5. Zakona opredelio za rešenje prema kome se deoba katastarskih parcela za potrebe eksproprijacije za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata sprovodi samo kroz katastarski operat, van upravnog postupka i bez donošenja posebnog rešenja o sprovedenoj deobi, odnosno posebnog rešenja o formiranju katastarskih parcela. Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da je deoba katastarskih parcela za potrebe eksproprijacije za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja, koju sprovodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nepokretnosti, sastavni deo posebnog postupka eksproprijacije nepokretnosti propisanog osporenim Zakonom i da prethodi podnošenju predloga za eksproprijaciju nadležnom organu.
Kako predlog za eksproprijaciju nepokretnosti sadrži naznačenje nepokretnosti za koju se predlaže eksproprijacija (član 26. tačka 2) Zakona o eksproprijaciji), odnosno sadrži naznačenje katastarske parcele koja je formirana deobom i čija se eksproprijacija predlaže, vlasnik ove katastarske parcele ima pravo da se, u smislu odredaba člana 12. st. 5. i 6. osporenog Zakona, izjasni i o deobi ove parcele koja je sprovedena na osnovu odredaba člana 8. osporenog Zakona. Nadalje, kako rešenje o eksproprijaciji, protiv koga se može izjaviti žalba, sadrži naznačenje nepokretnosti koja se ekspropriše (član 31. tačka 2) Zakona o eksproprijaciji), odnosno sadrži naznačenje katastarske parcele koja je formirana deobom i koja se ekspropriše, vlasnik ove parcele, prema mišljenju Ustavnog suda, ima pravo da pobija rešenje žalbom (iz razloga propisanih zakonom) i ukoliko nije zadovoljan sprovedenom deobom kojom je formirana ova katastarska parcela koja se ekspropriše. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovani navodi inicijatora da je zbog sprovođenja deobe nepokretnosti van upravnog postupka i bez donošenja posebnog rešenja o sprovedenoj deobi, osporenim zakonskim rešenjem vlasniku katastarske parcele formirane deobom onemogućeno da se izjasni o ovoj deobi i da mu je povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Saglasno navedenom, neosnovani su i navodi inicijatora da je osporenom zakonskom odredbom povređeno načelo iz člana 20. Ustava.
U vezi sa navodima inicijatora da osporena odredba člana 8. stav 5. Zakona nije u saglasnosti sa članom 13. Evropske konvencije kojim je utvrđeno pravo pojedinaca na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava zauzet povodom određivanja kriterijuma koje mora da zadovolji pravni lek da bi se smatrao adekvatnim i efikasnim sredstvom zaštite pred nacionalnim vlastima. Jedan od tih kriterijuma je i dostupnost propisanog pravnog leka, jer to je prvi uslov za ostvarivanje njegove delotvornosti, odnosno bez dostupnosti pravnog leka ne može se ni govoriti o njegovoj delotvornosti. Dostupnost pravnog leka mora postojati kako u teoriji, tako i u praksi. Naime, taj sud je u više svojih predmeta zauzeo stav da „postojanje ovakvih pravnih lekova mora biti u dovoljnoj meri izvesno ne samo u teoriji, već i u praksi, jer bez toga ne bi postojala njihova potrebna dostupnost i delotvornost'' (Vernillo protiv Francuske, br. 11889/85, presuda od 20. februara 1991. godine, stav 27; Dalia protiv Francuske, br. 26102/95, presuda od 19. februara 1998. godine, stav 38.), odnosno da je „pravni lek bio delotvoran i na raspolaganju u teoriji i u praksi u odgovarajućem trenutku, tj. da je bio pristupačan'' (Sejdović protiv Italije, br. 56581/00, presuda od 1. marta 2006. godine, stav 46; Lepojić protiv Srbije, br. 13909/05, presuda od 6. novembra 2007. godine, stav 51.). Isti stav u vezi sa pitanjem dostupnosti pravnog leka, kao jednim od kriterijuma za ostvarivanje njegove delotvornosti, Ustavni sud je zauzeo i u Odluci IUz-17/2011 od 23. maja 2013. godine. Imajući u vidu da je inicijator osporio saglasnost odredbe člana 8. stav 5. Zakona sa članom 13. Konvencije jer je, zbog sprovođenja deobe nepokretnosti van upravnog postupka i bez donošenja posebnog rešenja o sprovedenoj deobi, vlasnik nepokretnosti koja je predmet deobe onemogućen da izjavi pravni lek protiv sprovedene deobe, a da, saglasno odredbi člana 12. stav 11. osporenog Zakona, rešenje o eksproprijaciji može da se pobija žalbom i iz razloga koji se odnose na sprovedenu deobu nepokretnosti koja se ekspropriše, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovani navodi inicijatora o nesaglasnosti osporene zakonske odredbe sa članom 13. Evropske konvencije u delu koji se tiče dostupnosti, odnosno postojanja pravnog leka u konkretnoj ustavno pravnoj stvari.
Kada su u pitanju tvrdnje inicijatora da je osporenom odredbom člana 8. stav 5. Zakona povređeno pravo na imovinu vlasnika nepokretnosti koja je predmet eksproprijacije, Ustavni sud ukazuje da se u smislu opšteg pravila provođenja projekta preparcelacije izrađenog za potrebe eksproprijacije i plana parcelacije za građevinske parcele javne namene sadržane u planskom dokumentu iz člana 67. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji koje se, saglasno odredbi člana 1. stav 10. osporenog Zakona primenjuje i na projekte izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku, deobom postojećih katastarskih parcela i formiranjem novih katastarskih parcela ne menja vlasnik na novoformiranim katastarskim parcelama. Kako iz navedenog proizlazi da u ovoj fazi posebnog postupka eksproprijacije ne dolazi do oduzimanja nepokretnosti od njenog vlasnika, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovani navodi inicijatora da osporena odredba člana 8. stav 5. Zakona nije u saglasnosti sa odredbama člana 58. st. 1. do 3. Ustava i sa odredbom člana 1. stav 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.
S obzirom na izneto, Ustavni sud je našao da razlozima iznetim u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 8. stav 5. Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, Ustavni sud je, saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio inicijativu i rešio kao u tački 1. izreke.
VI
S obzirom na to da je Ustavni sud doneo konačnu odluku, zahtev inicijatora za obustavu izvršenja Rešenja Odeljenja za imovinsko pravne i stambene poslove Gradske opštine Surčin, br. 465-3/2021 od 29. januara 2021. godine, Ustavni sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3) Zakona o Ustavnom sudu, i rešio kao u tački 2. izreke.
Polazeći od izloženog, a na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković