Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Sud je utvrdio da različito uređivanje najnižeg iznosa penzije za poljoprivredne penzionere u odnosu na druge kategorije osiguranika ne predstavlja diskriminaciju i u domenu je zakonodavne politike.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-170/2019
02.07.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 76. stava 2. u delu koji glasi: „u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti“, st. 3. i 4. i stava 5. u delu koji glasi: „za korisnike u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti“ Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – Odluka US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 – Odluka US i 86/19).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakona navedenih u izreci. Podnosilac inicijative smatra da je osporenim odredbama Zakona „uvedeno ničim opravdano i neobrazloženo ograničenje najnižeg iznosa koji se isplaćuje poljoprivrednim penzionerima“, kao i da se toj kategoriji penzionera „istovremeno uskraćuje i pravo na vanredno usklađivanje penzija, koje je propisano samo za korisnike iz osiguranja zaposlenih i osiguranja samostalnih delatnosti“, što predstavlja povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i narušavanje ekonomske sigurnosti poljoprivrednih penzionera garantovane članom 70. Ustava. Inicijator dalje smatra da je osporenim odredbama Zakona izvršena povreda načela jednakih prava i obaveza iz člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije, te da ekonomska kriza jedne države ne može biti razlog „zakonskog smanjenja najnižeg iznosa penzija jedne kategorije korisnika, kako bi se veći iznosi penzija drugih kategorija korisnika još više vanredno povećali“. Osim toga, inicijator kritikuje mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 20. decembra 2016. godine o primeni osporenih odredaba Zakona u pogledu utvrđivanja najnižeg iznosa penzije za osiguranike poljoprivrednike, postupanje osnovnih sudova u skladu sa tim mišljenjem, kao i naknadnu ispravku Rešenja direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o utvrđivanju visine najnižeg iznosa penzije od 1. januara 2011. godine, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 77/16. Inicijator ističe da je delovanjem sudova u skladu sa navedenim mišljenjem Ministarstva učinjena zloupotreba prava poljoprivrednih penzionera, koja je zabranjena članom 17. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda, a da su nedonošenjem pojedinačnog pravnog akta (rešenja) na osnovu člana 76. stav 3. Zakona korisnici najnižeg iznosa poljoprivredne penzije lišeni prava na žalbu čime je izvršena povreda člana 36. Ustava, kojim se garantuje pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prekršena zabrana opšte diskriminacije propisana članom 1. Protokola broj 12 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je odredbama člana 76. Zakona, u okviru kojih inicijator osporava odredbe st. 3. i 4. u celini i delove odredaba st. 2. i 5. koji se odnose na korisnike u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti, propisano: da najniži iznos penzije pripada osiguraniku koji ostvari pravo na starosnu, prevremenu starosnu penziju, odnosno invalidsku penziju ako mu je ta penzija manja od iznosa penzije utvrđene po odredbama ovog člana (stav 1.); da se najniži iznos penzije u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti vanredno usklađuje od 1. januara 2011. godine za procenat kojim se obezbeđuje da učešće najnižeg iznosa penzije za januar 2011. godine u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike Srbije u 2010. godini bude veće za jedan procentni poen u odnosu na učešće najnižeg iznosa penzije isplaćene za 2010. godinu u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike Srbije u 2010. godini, da se ovako usklađen iznos dalje usklađuje u skladu sa ovim zakonom (stav 2.); da se najniži iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike utvrđuje u iznosu od 9.000 dinara na dan 1. januara 2011. godine, da se ovako utvrđen najniži iznos penzije dalje usklađuje na način na koji se usklađuju penzije, u skladu sa ovim zakonom (stav 3.); da se ako osiguranik ima navršen staž osiguranja po različitim osnovama, najniži iznos penzije za osiguranike poljoprivrednike utvrđuje kada je pretežan staž osiguranja navršen u osiguranju poljoprivrednika (stav 4.); da se ako najniži iznos penzije iz stava 1. ovog člana isplaćene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosi manje od 27% od iznosa prosečne zarade zaposlenih bez poreza i doprinosa na teritoriji Republike u prethodnoj godini, za korisnike u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti najniži iznos penzije vanredno usklađuje od 1. januara tekuće godine za procenat kojim se obezbeđuje da se najniži iznos penzije za prethodnu godinu dovede na nivo od 27% prosečne zarade bez poreza i doprinosa u prethodnoj godini (stav 5.).

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom, da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera (član 70.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, sistem u oblasti socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti (član 97. tačka 8.).

Polazeći od navedenih odredaba Ustava, a posebno odredaba člana 70. stav 1. i člana 97. tačka 8. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je zakonodavac ovlašćen da osporenim odredbama Zakona, u okviru utvrđivanja visine prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, odredi najniži i najviši iznos penzije za svaku kategoriju osiguranika, kao i način usklađivanja tih iznosa. Razmatrajući navode inicijative o narušavanju ekonomske sigurnosti poljoprivrednih penzionera, Ustavni sud je imao u vidu da institut najniže penzije utvrđen osporenim odredbama Zakona počiva na načelima uzajamnosti i solidarnosti i da ima za cilj da zaštiti one osiguranike čija je starosna, prevremena starosna, odnosno invalidska penzija manja od egzistencijalnog minimuma koji je određen upravo najnižim iznosom penzije. Polazeći od zaštitnog karaktera instituta najniže penzije, kao i da se utvrđivanjem tog iznosa ne uskraćuje niti ograničava ostvarivanje prava na penziju osiguranika, koje se kao jedno od prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, saglasno odredbama člana 5. Zakona, stiče i ostvaruje zavisno od dužine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i uz primenu načela solidarnosti, Ustavni sud je ocenio da su osporene odredbe Zakona upravo u saglasnosti sa odredbom člana 70. stav 2. Ustava, kojom je utvrđena obaveza Republike Srbije da se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera. U pogledu navoda inicijatora da su osporenim odredbama Zakona diskriminisani osiguranici poljoprivrednici u odnosu na osiguranike zaposlene i osiguranike samostalnih delatnosti, Ustavni sud je, polazeći od odredaba člana 21. Ustava kojima je utvrđen princip jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabranjena diskriminacija, konstatovao da Ustav ne poznaje princip jednakosti kao opšti, apstraktni pojam koji se u svakoj pravnoj situaciji podjednako odnosi i na različite pravne subjekte, već garantuje jednakost pri istom činjeničnom i pravnom stanju, u okviru iste kategorije pravnih subjekata, kao i da nejednako postupanje (diskriminacija), u najširem smislu reči, predstavlja drugačije tretiranje lica u istim ili sličnim situacijama bez objektivnog i razumnog opravdanja, pri čemu nepostojanje objektivnog i razumnog opravdanja znači da razlikovanje u pitanju ne teži legitimnom cilju ili da ne postoji razuman odnos proporcionalnosti između upotrebljenih sredstava i cilja čijoj se realizaciji teži. Kako se u smislu osporenog Zakona pod obavezno osiguranim licima smatraju osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti i osiguranici poljoprivrednici kao tri različite kategorije osiguranika, Ustavni sud je ocenio da se, u konkretnom slučaju, utvrđivanje najnižeg iznosa penzije za osiguranike poljoprivrednike u visini i na način koji se razlikuju od utvrđivanja najnižeg iznosa penzije za druge dve kategorije osiguranika ne može smatrati povredom ustavnog načela zabrane diskriminacije. Za sve tri kategorije osiguranika osporenim Zakonom je predviđeno pravo na ostvarivanje kako najnižeg tako i najvišeg iznosa penzije i usklađivanje tih iznosa u skladu sa Zakonom, dok je određivanje visine i načina ostvarivanja tog prava u zavisnosti od kategorije osiguranika u domenu zakonodavne politike zakonodavca koju Ustavni sud, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje. Ustavni sud dodatno ukazuje da je zakonodavac za kategoriju osiguranika poljoprivrednika, različito uredio i niz drugih pitanja, počev od načina sticanja svojstva osiguranika do mogućnosti istupanja iz osiguranja, određujući, između ostalog, samo za ovu kategoriju osiguranika institut mirovanja svojstva osiguranika u trajanju od najduže pet godina, imajući u vidu specifičnost obavljanja poljoprivredne delatnosti.

Povodom osporavanja ustavnosti odredbe člana 76. stav 5. Zakona, Ustavni sud je utvrdio da se, saglasno prelaznoj odredbi člana 76. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 101/10), navedena osporena odredba Zakona primenjivala zaključno sa 31. decembrom 2015. godine, a da je inicijativa podneta 10. septembra 2019. godine, odnosno po isteku više od tri godine od prestanka njenog važenja. Imajući u vidu navedeno i polazeći od odredbe člana 168. stav 5. Ustava, kojom je utvrđeno da Ustavni sud može oceniti saglasnost zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opštih akata sa zakonom i po prestanku njihovog važenja, ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od šest meseci od prestanka njihovog važenja, Ustavni sud je inicijativu u tom delu odbacio kao neblagovremenu, u skladu sa odredbom člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik“ RS, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

U pogledu ostalih navoda inicijative, kojima se kritikuju mišljenje nadležnog ministarstva o primeni osporenih odredaba Zakona, postupanje sudova u praksi i sadržina rešenja direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da ceni celishodnost i opravdanost zakonskih rešenja niti njihovu primenu u praksi, kao ni sadržinu navedenog rešenja, koje po svojoj pravnoj prirodi ne predstavlja opšti, već pojedinačni pravni akt.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 76. stava 2. u delu koji glasi: „u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti“, st. 3. i 4. i stava 5. u delu koji glasi: „za korisnike u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti“ Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – Odluka US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 – Odluka US i 86/19), te je, saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, podnetu inicijativu odbacio.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković

Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti