Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je inicijativu za ocenu ustavnosti člana 82. Zakona o socijalnoj zaštiti. Sud je utvrdio da je zakonodavac ovlašćen da propiše uslove za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, uključujući imovinski cenzus u pogledu zemljišta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-183/2012
04.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednik a Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. oktobra 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odred aba člana 82 . stav 1. tačka 1) i stava 2. Zakona o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 24/11).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 82. stav 1. tačka 1. i stav a 2. Zakona o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 24/11). U inicijativi se navodi da su osporene odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti, kojima se uslovljava pravo na ostvarivanje novčane socijalne pomoći i posedovanjem zemljišta određene površine, nesaglasne sa odredbama člana 69. Ustava Republike Srbije, kojima se građanima i porodicama garantuje pravo na socijalnu zaštitu čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 24/11) propisano: da pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodica ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemljišta u površini do 0,5 hektara (član 82. stav 1. tačka 1)); da pravo na novčanu socijalnu pomoć mogu ostvariti i pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad, ako pored stambenog prostora koji odgovara potrebama porodice imaju zemljište u površini do jednog hektara (član 82. stav 2.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva (član 69. stav 1.); da se prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje ure đuje zakonom (član 69. stav 2.); da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad i pravo na naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom (član 69. stav 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem socijalne zaštite (član 97. tačka 10.).

Polazeći od izloženog, a posebno odredbe člana 97. tačka 10 . Ustava , Ustavni sud je utvrdio da je zakonodavac bio ovlašćen da, donošenjem osporenog Zakona, propiše uslove za ostvarivanje prava na novčanu pomoć socijalno ugroženim pojedincima i porodicama, poštujući načela utvrđena u članu 69. stav 1. Ustava, a čiji cilj je socijalna zaštita onih građana Srbije koji ne mogu da zadovolje, kako je Ustavom utvrđeno, osnovne životne potrebe.

Ustavni sud nalazi da osporene odredbe Zakona, kojima se ostvarivanje prava na novčanu naknadu uslovljava time da pojedinac, odnosno porodica nema u vlasništvu određenu nepokretnu imovinu – zemljište, a koje, po svojoj prirodi, može služiti zadovoljavanju osnovnih životnih potreba, ne izlaze izvan ustavnog okvira utvrđenog odredbom člana 69. stav 1. Ustava, na koju se inicijator poziva.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je stanovišta da iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti osporenih zakonskih odredaba. Ustavni sud, pri tome, ukazuje da, polazeći od svoje nadležnosti utvrđene članom 167. Ustava, nije nadležan da se upušta u ocenu celishodnosti pojedinih zakonskih rešenja, s obzirom na to opredeljenje u pogledu toga koji kriterijum i i uslovi će biti propisani za ostvarivanje određenog prava iz oblasti socijalne zaštite predstavlja izraz volje zakonodavca.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11), inicijativu nije prihvatio.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu , rešio kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Slični dokumenti

• Už 4613/2021: Povreda prava na socijalnu zaštitu lica sa intelektualnim poteškoćama
• Už 7428/2022: Povreda prava na socijalnu zaštitu zbog neodgovarajućeg postupka o nezi
• IUz 332/2015: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o socijalnoj zaštiti
• IUz 332/2015: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Zakona o socijalnoj zaštiti
• Už 6096/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na socijalnu zaštitu i suđenje u razumnom roku