Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredbe o zastajanju u postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je inicijativu za ocenu ustavnosti člana 55. Zakona o Ustavnom sudu. Osporena odredba, koja omogućava zastajanje sa postupkom radi otklanjanja neustavnosti, ocenjena je kao ustavna i u funkciji zaštite ustavnosti i zakonitosti, a ne njenog kršenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-186/2011
09.02.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na o snovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. februara 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 55. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 55. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11). Inicijator smatra da osporene odredbe člana 55. Zakona kojima je propisano da Ustavni sud može u toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog akta, pre donošenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta da u određenom roku, otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti, nisu u saglasnosti sa odredbom člana 166. stav 1. Ustava, kojom je utvrđen položaj Ustavnog suda, kao samostalnog i nezavisnog državnog organa koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Naime, po navodima inicijatora, svako produženje roka važnosti neustavnog ili nezakonitog opšteg akta jeste flagrantno kršenje Ustava kojim se štite ljudska i manjinska prava i slobode, a zastajanje sa postupkom jeste produženje važnosti neustavnog i nezakonitog akta, što niko, pa ni Ustavni sud, po Ustavu nema pravo da radi, i to još na zahtev donosioca opšteg akta. Inicijator smatra da donosilac opšteg akta ne može da ima pravo da za neko određeno vreme, koje čak osporenim oredbama Zakona nije ni precizno utvrđeno, produži važnost neustavnog ili nezakonitog opšteg akta. Inicijator ne vidi razloge za postojanje ovakve zakonske mogućnosti imajući u vidu da je donosilac osporenog akta, saglasno članu 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), na osnovu zahteva Ustavnog suda da dostavi odgovor ili mišljenje povodom podnetog predloga ili inicijative za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, na vreme obavešten i da može pravovremeno, tj. i pre donošenja odluke Ustavnog suda, osporeni akt uskladiti sa Ustavom ili zakonom. Na kraju inicijator traži da Ustavni sud donese i privremenu meru obustave primene osporenog člana 55. Zakona o Ustavnom sudu, zbog nesagledive i nepopravljive štete koju njegova primena izaziva zbog produženja važenja neustavnih i nezakonitih opštih akata.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Zakon o Ustavnom sudu donela je Narodna skupština 24. novembra 2007. godine, objavljen je u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', broj 109 od 28. novembra 2007. godine, a stupio je na snagu 6. decembra 2007. godine. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 2. Ustava, kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ustavnost i zakonitost i postupak pred sudovima i drugim državnim organima i u odredbi člana 175. stav 3. Ustava, kojom je utvrđeno da se uređenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka uređuju zakonom. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu donela je Narodna skupština, na sednici od 26. de cembra 2011. godine. Ovaj zakon je objavljen u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', broj 99 od 27. decembra 2011. godine, a stupio je na snagu 4. januara 2012. godine. Osporeni član 55. Zakona nije obuhvaćen navedenim izmenama i dopunama Zakona, tako da je ostao identičan kao što je i bio u osnovnom tekstu Zakona.

Zakonom o Ustavnom sudu propisano je uređenje Ustavnog suda, postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo odluka Ustavnog suda (član 1. Zakona). Osporene odredbe člana 55. Zakona nalaze se u delu Zakona kojim je regulisan postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opštih akata i odnosi se na zastajanje u postupku. Osporenim članom 55. Zakona propisano je: da u toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Ustavni sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta, da u određenom roku otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti (stav 1.); da će, ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud nastaviti postupak (stav 2.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ustavnost i zakonitost, postupak pred sudovima i drugim državnim organima i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa (član 97. tač. 2. i 16.); da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode i da su o dluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 166.); da z akon ili drugi opšti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u službenom glasilu i da Ustavni sud može, do donošenja konačne odluke i pod uslovima određenim zakonom, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu zakona ili drugog opšteg akta čiju ustavnost ili zakonitost ocenjuje (član 168. st. 3. i 4.); da se uređenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka, uređuju zakonom (član 175. stav 3.).

Zakonom o Ustavnom sudu propisano je: da Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice (član 56. stav 1.); da kad Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom, taj zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 58. stav 1.).

Iz navedenog sledi da su, prema odredbi člana 175. stav 3. Ustava, pitanja kojima je regulisan postupak pred Ustavnim sudom uređena zakonom. Saglasno navedenom, odredbama čl. 29. do 103. Zakona o Ustavnom sudu uređena su pitanja koja se odnose na različite postupke koji se vode pred Ustavnim sudom u okviru Ustavom utvrđene nadležnosti ovog suda i na pravno dejstvo njegovih odluka koje se u ovim postupcima donose. Jedan od najznačajnih postupaka koji se vodi pred Ustavnim sudom u ostvarivanju funkcije zaštite ustavnosti i zakonitosti je postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata. Ovaj postupak pred Ustavnim sudom uređen je odredbama čl. 50. do 65. Zakona o Ustavnom sudu. Kao i kod svakog postupka, navedenim odredbama Zakona regulisana su pitanja koja se odnose na pokretanje, tok postupka i pravno dejstvo odluka Ustavnog suda koje se u ovom postupku donose. Jedna od mogućnosti koja je predviđena u toku postupka je regulisana osporenim članom 55. Zakona i odnosi se na zastajanje sa postupkom ocene ustavnosti i zakonitosti opšteg akta, pod određenim uslovima. Naime, Ustavni sud u toku postupka može, ako donosilac osporenog akta to zatraži, zastati sa ovim postupkom pre nego što donese odluku o ustavnosti ili zakonitosti osporenog opšteg akta, kako bi dao mogućnost donosiocu tog akta da u određenom roku, otkloni uočene neustavnosti i nezakonitosti. Iz navedenog sledi da je zastajanje sa postupkom ocene ustavnosti i zakonitosti opšteg akta zakonska mogućnost, ali ne i obaveza, što znači da je Ustavni sud vlastan da samostalno odluči o tome da li će zastati sa ovim postupkom ili ne, vodeći računa o posledicama koje ovakva odluka može imati na zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Jedan od uslova koji je neophodan za odlučivanje Ustavnog suda o zastajanju sa postupkom ocene ustavnosti i zakonitosti osporenog opšteg akta je da donosilac ovakvog akta zatraži od Ustavnog suda da se sa postupkom zastane, čime se izražava spremnost donosioca opšteg akta da pristupi otklanjanju uočenih neustavnosti ili nezakonitosti. Što se pak tiče navoda inicijatora da rok za otklanjanje navedenih nedostataka nije zakonski određen, Ustavni sud ukazuje da se taj rok precizira u odluci Ustavnog suda kojom se zastajanje u postupku dozvoljava. Ova obaveza Ustavnog suda proizlazi i iz odredbe stava 2. osporenog člana 55. Zakona, jer se kao posledica neotklanjanja uočenih nedostataka od strane donosioca osporenog akta u roku koji je Ustavni sud utvrdio, propisuje obaveza Ustavnog suda da nastavi postupak ocene ustavnosti i zakonitosti takvog akta. Znači vremenski okvir u kome se daje mogućnost donosiocu osporenog akta da otkloni nedostatke na koje ukazuje Ustavni sud je precizno određen od strane Ustavnog suda, koji i tom prilikom vodi računa o zaštiti ustavnosti i zakonitosti. Mogućnost koja je data donosiocu osporenog akta da u toku postupka pred Ustavnim sudom samostalno otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti u osporenom aktu, ukoliko je Ustavni sud doneo odluku o zastajanju sa postupkom, u direktnoj je pravnoj vezi sa pravnim dejstvom odluka koje Ustavni sud donosi u ovom postupku. Naime, odredbom člana 168. stav 3. Ustava utvrđeno je da zakon ili drugi opšti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u službenom glasilu. Stoga, Ustavni sud zastajanjem sa postupkom ocene ustavnosti i zakonitosti osporenog opšteg akta daje mogućnost donosiocu osporenog akta da kao jedini ovlašćeni subjekt izvrši izmene ili dopune takvog akta i otkloni sve uočene neustavnosti i nezakonitosti, kako bi se sprečio nastanak pravnih praznina u regulisanju društvenih odnosa usled prestanka važenja takvog akta, nakon donošenja odluke Ustavnog suda i njenog objavljivanja u službenom glasilu. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je mišljenja da je zakonom propisana mogućnost zastajanja sa postupkom ocene ustavnosti i zakonitosti opšteg akta radi otklanjanja uočenih neustavnosti i nezakonitosti pre donošenja odluke Ustavnog suda u funkciji ostvarivanja njegove zaštite ustavnosti i zakonitosti iz člana 166. Ustava, a ne da je u suprotnosti sa ovim članom Ustava, kako je to inicijator naveo u svojoj inicijativi.

Povodom navoda inicijatora da je zastajanje sa postupkom ocene ustavnosti i zakonitosti opšteg akta radi otklanjanja uočenih neustavnosti i nezakonitosti suvišno i nepotrebno, jer postoji obaveza donosioca osporenog akta da Ustavnom sudu dostavi odgovor ili mišljenje povodom predloga ili inicijative za pokretanje postupka i da već tada može da reaguje ukoliko je to potrebno, Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da ceni celishodnost pojedinih zakonskih rešenja, već samo njihovu saglasnost sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, saglasno odredbi člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava.

Ustavni sud takođe ukazuje da nije nadležan da donese privremenu meru kojim bi se obustavila primena člana 55. Zakona o Ustavnom sudu, kako je to inicijator tražio svojom inicijativom, već da, saglasno članu 168. stav 4. Ustava, može obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenog člana zakona do donošenja svoje konačne odluke.

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je stao na stanovište da je osporenim članom 55. Zakona, saglasno članu 175. stav 3. Ustava, uređeno zastajanje u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti opšteg akta, jer se radi o zakonskoj materiji, tj. o jednoj radnji u postupku pred Ustavnim sudom i da se ovom radnjom u postupku omogućava zaštita ustavnosti i zakonitosti, kao jednog od osnovnih zadataka Ustavnog suda, kao samostalnog i nazavisnog državnog organa iz člana 166. Ustava.

Kako Ustavni sud smatra da podnetom inicijativom nisu potkrepljene tvrdnje da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 55. Zakona o Ustavnom sudu, to Ustavni sud, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, nalazi da je inicijativa neprihvatljiva.

Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredbe o zastajanju u postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti