Kratak pregled

Ustavni sud je odbio zahtev za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju. Sud je utvrdio da je ovlašćenje jedinica lokalne samouprave da propisuju bliže i posebne uslove za obavljanje taksi prevoza u skladu sa njihovom ustavnom nadležnošću.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-188/2012
05.07.2018.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. jula 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se zahtev za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 36. st. 1. do 5. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06 i 31/11), u vreme važenja.

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu odredaba Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

I

Ustavnom sudu podneto je više inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 36. Zakona navedenog u izreci.

Povodom podnetih inicijativa, Ustavni sud je doneo Rešenje IUz-188/2012 od 14. februara 2013. godine kojim je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 36. st. 1. do 5. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06 i 31/11). Rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti odredaba navedenog Zakona dostavljeno je Narodnoj skupštini na odgovor.

Nakon što je Ustavni sud doneo Rešenje IUz-188/2012 od 14. februara 2013. godine, Narodna skupština je, 18. marta 2013. godine, dostavila odgovor na inicijative povodom kojih je Ustavni sud pokrenuo ovaj postupak. U odgovoru se navodi da suštinu auto-taksi prevoza, kao vanlinijskog prevoza putnika, karakteriše zadovoljavanje potreba povremenih korisnika prevoza, na relativno kratkom prevoznom putu, koji po pravilu započinje i završava se na teritoriji opštine, grada i grada Beograda, kao i bitno različito saobraćajno tržište usluga auto-taksi prevoza svake jedinice lokalne samouprave. Stoga, donosilac osporenog zakona smatra da ako bi se uslovi za obavljanje auto-taksi prevoza propisivali isključivo Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju, takav način uređivanja ove vrste prevoza bi bio u suprotnosti sa navedenom suštinom auto-taksi prevoza, imajući u vidu da bitno različita saobraćajna tržišta usluga auto-taksi prevoza pravno nije moguće urediti na jedinstven način, zbog toga što bi se u nejednak položaj stavili kako auto-taksi prevoznici, tako i korisnici tog prevoza. U odgovoru se dalje navodi da auto-taksi prevoznici na najznačajnijim saobraćajnim tržištima polažu testove poznavanja grada koji su u funkciji zaštite interesa korisnika prevoza, jer im to omogućava najkraće prevozne puteve, a samim tim najnižu cenu pružene auto-taksi usluge i blagovremeno ostvarivanje ličnih potreba zbog kojih su i angažovali auto-taksi prevoznika, kao i da su utvrđene i usklađene ekonomski najniže cene u okviru taksi tarife po kojoj se auto-taksi prevoz mora obavljati na teritoriji opštine, grada i grada Beograda, primerene materijalnim mogućnostima korisnika prevoza koji žive i rade na teritoriji određene jedinice lokalne samouprave, kao i mogućnostima da auto-taksi prevoznici uspešno posluju. Pri tome se ističe da su ekonomski najniže utvrđene i usklađene cene odlukom opštine, grada i grada Beograda zagarantovane korisnicima usluga određene jedinice lokalne samouprave baždarenjem i plombiranjem taksimetara auto-taksi prevoznika, koji na teritoriji iste obavljaju auto-taksi prevoz. Donosilac osporenog akta smatra da baždareni i plombirani taksimetri onemogućavaju nelojalnu konkurenciju u obavljanju auto-taksi prevoza na određenom saobraćajnom tržištu auto-taksi usluga, kao i da u slučaju kada auto-taksi prevoznik obavi auto-taksi prevoz preko ili na teritoriji opštine, grada ili grada Beograda od koje nema izdato važeće odobrenje za obavljanje auto-taksi delatnosti, po d uslovima propisanim Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju, baždarena cena za ovako obavljen auto-taksi prevoz je tako utvrđena i usklađena da pokriva troškove povratka taksi vozila do teritorije jedinice lokalne samouprave za koju ima izdato važeće odobrenje za obavljanje auto-taksi delatnosti, bez ukrcavanja putnika, a primerena je i materijalnim mogućnostima korisnika pre voza kome se takva uloga pruža. Polazeći od izloženog, donosilac osporenog Zakona zaključuje da obavljanje auto-taksi prevoza zahteva davanje ovlašćenja jedinicama lokalne samouprave da propisuju bliže i posebne uslove za delatnost auto-taksi prevoza, a koji, zajedno sa uslovima propisanim Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju, obezbeđuju da auto-taksi prevoznici na određenom saobraćajnom tržištu usluga auto-taksi prevoza, obavljaju te usluge pod jednakim uslovima, odnosno da se auto-taksi usluge korisnicima pružaju pod jednakim uslovima. U pogledu posebnih uslova za obavljanje auto-taksi prevoza ističe se da je u izvornoj nadležnosti opštine, između ostalog, da uređuje i obezbeđuje posebne uslove i organizaciju auto-ta ksi prevoza, što je propisano članom 20. tačka 13) Zakona o lokalnoj samoupravi.

II

U sprovedenom postupku Ustavni sud je najpre utvrdio da su u toku postupka pred Ustavnim sudom prestale da važe odredbe Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju kojima se uređuje taksi prevoz (u koje spadaju i osporene odredbe člana 36. st. 1. do 5. ovog zakona), na osnovu člana 182. tačka 3) Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, broj 68/15). Imajući u vidu da je Ustavni sud pokrenuo postupak ocene ustavnosti osporenih odredaba člana 36. st. 1. do 5. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju pre njihovog prestanka važenja, to je Sud, saglasno odredbi člana 168. stav 5. Ustava, izvršio ocenu ustavnosti navedenih odredaba ovog zakona u vreme njihovog važenja.

Osporenim odredbama člana 36. st. 1. do 5. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06 i 31/11) bilo je propisano: da opština, grad i grad Beograd propisuje bliže uslove za obavljanje auto-taksi prevoza (stav 1.); da o pština, grad i grad Beograd, u skladu sa saobraćajno-tehničkim uslovima, donosi program kojim definiše optimalno organizovanje auto-taksi prevoza (stav 2.); da se s aobraćajno-tehnički uslovi iz stava 2. ovog člana definišu u petogodišnjem planskom periodu, a na osnovu karakteristika prevoznih zahteva - vožnji, koje obavljaju stručne organizacije (stav 3.); da o pština, grad i grad Beograd svojom odlukom uređuju posebne uslove koje treba da ispuni prevoznik, karakteristike i obeležja taksi vozila i način obavljanja taksi prevoza koji nisu definisani ovim zakonom (stav 4, rečenica prva ); da opština, grad i grad Beograd svojom odlukom utvrđuju i usklađuju ekonomski najnižu cenu u okviru taksi tarife po kojoj se auto-taksi prevoz mora obavljati na njenoj teritoriji (stav 4, rečenica druga ); da taksimetar mora biti podešen isključivo u skladu sa odlukom iz stava 4. ovog člana (stav 5.) .

Za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona, prema oceni Ustavnog suda od značaja su odredbe Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno: da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3. stav 2.); da je pravni poredak jedinstven (član 4. stav 1. i član 194. stav 1.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (član 18. stav 1.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu biti zakonom ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenih prava (član 20. stav 1.); da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine, te da je Republika Srbija jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada i kapitala (član 82.); da je preduzetništvo slobodno i da se može ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije (član 83.); da svi imaju jednak položaj na tržištu i da su zabranjeni akti, kojima se suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja (član 84. st. 1. i 2.); da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja privrednih i drugih delatnosti, režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja (član 97. tač. 6. i 13.); da su jedinice lokalne samouprave nadležne u pitanjima koja se, na svrsishodan način, mogu ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave, u kojima nije nadležna Republika Srbija , da se zakonom određuje koja su pitanja od republičkog, pokrajinskog i lokalnog značaja (član 177.); da opština preko svojih organa, u skladu sa zakonom, uređuje i obezbeđuje lokalni prevoz (član 190. tačka 3.); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3.); da statuti, odluke i svi drugi opšti akti jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom (član 195. stav 2.).

Odredbom člana 20. tačka 13) Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14-dr.zakon i 101/16 ) je propisano da opština, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom, uređuje i obezbeđuje posebne uslove i organizaciju auto-taksi prevoza putnika.

Zakonom o privrednim društvima (''Službeni glasnik RS'', br. 36/11, 99/11, 83/14-dr. zakon i 5/15) je propisano: da se posebnim zakonom može usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa (član 4. stav 2.); da se n a delatnost preduzetnika shodno primenjuje član 4. ovog zakona o delatnostima društva (član 88. stav 1.).

III

Polazeći od izloženog ustavnopravnog okvira koji je od značaja za razmatranje spornih ustavnopravnih pitanja u ovom predmetu , Ustavni sud najpre konstatuje da je odredbom člana 177. stav 1. Ustava izvršeno razgraničenje nadležnosti između Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, i to na taj način što je utvrđeno da su jedinice lokalne samouprave nadležne u pitanjima u kojima nije nadležna Republika Srbija, a koja se, na svrsishodan način, mogu ostvarivati unutar jedinica lokalne samouprave. Saglasno navedenom razgraničenju nadležnosti, odredbama člana 190. Ustava je utvrđena izvorna nadležno st jedinica lokalne samouprave. Jedno od pitanja koje spada u domen izvorne nadležnosti jedinice lokalne samouprave, saglasno navedenoj ustavnoj odredbi, jeste i lokalni prevoz. Naime, odredbom člana 190. stav 1. tačka 3. Ustava je dato ovlašćenje jedinicama lokalne samouprave da , preko svojih organa, u skladu sa zakonom uređuju i obezbeđuju lokalni prevoz, što u konkretnom slučaju znači da su jedinice lokalne samouprave izvorno nadležne da propišu sva ona pitanja koja su od značaja za funkcionisanje lokalnog prevoza na svojoj teritoriji, kao i da obezbede njegovo funkcionisanje radi zadovoljenja potreba građana za lokalnim prevozom na svojoj teritoriji.

Šta se smatra lokalnim prevozom, u smislu osporenog Zakona, bilo je određeno odredbom člana 2. tačka 14) osporenog Zakona kojo m je bilo propisano da „lokalni prevo“ jeste prevoz koji se obavlja na teritoriji opštine, grada i grada Beograda , osim gradskog i prigradskog linijskog prevoza putnika (gradski i prigradski linijski prevoz putnika spada u oblast komunalnih delatnosti za koju je takođe izvorno nadležna jedinica lokalne samouprave) , dok je tačkom 5) istog člana Zakona auto-taksi prevoz bio definisan kao vanlinijski prevoz putnika koji se obavlja putničkim automobilom koji ispunjava uslove propisane ovim zakonom. Saglasno navedenom, auto-taksi prevoz predstavlja posebnu vrstu lokalnog prevoza u drumskom saobraćaju, za koje je Ustavom utvrđena nadležnost jedinica lokalne samouprave da pitanja iz ove oblasti uređuju i obezbeđuju, u skladu sa zakonom. Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju bili su propisani osnovni uslovi za obavljanje auto-taksi prevoza koji se odnose na sve auto-taksi prevoznike u Republici Srbiji, čime je zakonodavac odredio samo okvir za regulisanje ovih pitanja, imajući u vidu izvornu nadležnost jedinice lokalne samouprave u oblasti lokalnog prevoza. Naime, funkcionisanje lokalnog prevoza na teritoriji jedinice lokalne samouprave, pa samim tim i auto-taksi prevoza na toj teritoriji u mnogome zavise od specifičnih obeležja (geografskih, prostornih, demografskih, saobraćajno-tehničkih, ekonomskih i sl.) i potreba određene jedinice lokalne samouprave za organizacijom ovakve vrste vanlinijskog prevoza za potrebe svoga stanovništva . Stoga je i sam zakonodavac odredbom člana 7. Zakona propisao da opština, grad i grad Beograd uređuje i obezbeđuje, u skladu sa zakonom, organizaciju i način obavljanja auto-taksi prevoza. U pogledu uslova za obavljanje auto-taksi prevoza zakonodavac je, osporenom odredbom člana 36. stav 1. Zakona, ovlastio opštinu, grad i grad Beograd da propisuju bliže uslove za obavljanje auto-taksi prevoza, imajući u vidu da je, kako je to već navedeno, sam odredio osnovne uslove za obavljanje ove delatn osti, i to odredbama člana 6a, člana 9. stav 4. i čl. 33. do 35. osporenog zakona.

Povodom propisanog ovlašćenja jedinice lokalne samouprave da uređuje bliže uslove za obavljanje auto-taksi prevoza Ustavni sud, najpre ukazuje da ima zauzet stav da se propisom opštine, odnosno grada mogu predvideti, pored zakonom propisanih uslova za obavljanje auto-taksi prevoza i drugi uslovi koji odgovaraju specifičnim potrebama opštine, odnosno grada za obavljanje ove delatnosti (videti zbirku: „Stavovi Ustavnog suda“, ovlašćenja opštine, odnosno grada da uređuje bliže uslove za obavljanje auto-taksi prevoza, 12. oktobar 2000. godine, strana 43.).

Ustavni sud dalje ističe da Zakonom nije određeno koje to bliže uslove za obavljanje auto-taksi prevoza propisuje jedinica lokalne samouprave, ali propisivanje bližih uslova za obavljanje auto-taksi prevoza u stvari znači da opština, odnosno grad imaju ovlašćenje da u okviru Zakonom utvrđenih uslova za obavljanje auto-taksi prevoza, naročito onih koji su šire postavljeni i bez posebne konkretizacije, svojim aktom propišu bliže uslove koji odgovaraju specifičnim potrebama konkretne jedinice lokalne samouprave, kako bi na najefikasniji način mogla da obezbedi funkcionisanje ove vrste javnog prevoza na svojoj teritoriji.

Pored ovog ovlašćenja propisanog odredbom člana 36. stav 1. Zakona, opština, grad i grad Beograd su imali ovlašćenje da svojom odlukom uređuju posebne uslove koje treba da ispuni prevoznik, karakteristike i obeležja taksi-vozila i način obavljanja taksi prevoza koji nisu definisani Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju (prva rečenica stava 4. člana 36. Zakona). Povodom navedenog ovlašćenja, Ustavni sud najpre ukazuje da pitanja koja su od značaja za regulisanje auto-taksi prevoza nisu bila predmet uređenja samo Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju , već i drugih zakona kojima su uređena pitanja koja se odnose na bezbednost saobraćaja, organizaciju i registraciju privrednih subjekata (preduzetnika), zabranu nelojalne konkurencije i sl. Ustavni sud dalje ukazuje da su osporenom odredbom Zakona bila određena pitanja povodom kojih jedinica lokalne samouprave može da uređuje posebne uslove, a odnose se na prevoznika, taksi vozila i način obavljanja taksi prevoza. Zakonom o lokalnoj samoupravi je propisano da opština, preko svojih organa uređuje i obezbeđuje posebne uslove i organizaciju auto-taksi prevoza na svojoj teritoriji, ali da to može činiti samo u skladu sa Ustavom i zakonom. Iz navedenog sledi da jedinica lokalne samouprave svojim aktom može da uredi posebne uslove koje prevoznik kao privredni subjekt koji obavlja javni vanlinijski prevoz na lokalnom nivou mora da ispuni kako bi dobio odobrenje za obavljanje auto-taksi prevoza, kakve karakteristike i obeležja mora da ispuni vozilo kojim će auto-taksi prevoznik obavljati ovu delatnost i način na koji će to vršiti, u skladu sa Ustavom i zakonima kojima su uređena pitanja koja se direktno ili indirektno odnose na obavljanje auto-taksi prevoza.

Naime, to što zakonodavac nije odredio koji su to bliži i posebni uslovi za organizaciju auto-taksi prevoza za čije propisivanje su nadležne jedinice lokalne samouprave, odnosno što je uredio samo osnovne uslove za obavljanje ove delatnosti, ne znači da je jedinicama lokalne samouprave dato „blanko“ ovlašćenje da propisuju bilo kakve uslove za obavljanje ovog vida vanlinijskog prevoza na svojoj teritoriji, već samo ovlašćenje da propišu one uslove koji odgovaraju specifičnim potrebama pojedine lokalne samouprave, kao i da to moraju činiti uz poštovanje svih Ustavom utvrđenih načela i zajemčenih prava i sloboda, odnosno u skladu sa Ustavom, kao i u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na uređivanje svih onih pitanja koja su od značaja za regulisanje auto-taksi prevoza. Pri tome, Ustavni sud ističe da zakonodavac, određujući ovlašćenje jedinice lokalne samouprave na način predviđen osporenim odredbama Zakona, na jedinice lokalne samouprave nije preneo ovlašćenje da uređuju i one odnose koji u smislu Ustava ne predstavljaju „ svrsishodno uređenje“ lokalnog prevoza, poput uređivanja uslova obavljanja odgovarajuće privredne delatnosti (auto-taksi prevoz) , jer se ta pitanja, saglasno Ustavu, mogu urediti zakonom, a bliže aktom Vlade, odnosno aktom nadležnog ministra u okviru zakonom propisanog ovlašćenja, a ne i aktom jedinice lokalne samouprave. Ustavni sud, pri tome, posebno ističe da u situaciji kada jedinica lokalne samouprave uređuje pitanja koja se odnose na taksi-prevoz na svojoj teritoriji, to može činiti samo na osnovu akata koje donosi skupština jedinice lokalne samouprave, imajući u vidu Ustavom utvrđenu i Zakonom o lokalnoj samoupravi propisanu nadležnost ovog organa da donosi opšte akte iz svoje nadležnosti.

Saglasno navedenom, Ustavni sud je ocenio da su ovlašćenja koja su data jedinicama lokalne samouprave da svojim aktima propišu bliže i posebne uslove za obavljanje auto-taksi prevoza na osnovu osporenog člana 36. stav 1. i stav 4, prva rečenica Zakona u saglasnosti sa Ustavom utvrđenom nadležnosti opštine, odnosno grada, da preko svojih organa, u skladu sa zakonom, uređuje i obezbeđuje lokalni prevoz na svojoj teritoriji (član 190. stav 1. tačka 3. Ustava).

Međutim, iako je Ustavni sud stao na stanovište da zakonsko ovlašćenje jedinica lokalne samouprave da svojim aktom propišu bliže i posebne uslove za obavljanje auto-taksi prevoza na svojoj teritoriji, na način kako je to bilo propisano navedenim odredbama Zakona o drumskom saobraćaju ne predstavlja protivustavno rešenje, Ustavni sud ukazuje da u jurisprudenciji ovog a suda postoji veći broj predmeta u kojima su osporeni akti jedinica lokalne samouprave upravo iz razloga što prilikom propisivanja ovih uslova jedinice lokalne samouprave nisu vodile računa o ograničenjima ( ustavnim i zakonskim) koja su od značaja za uređivanje oblasti auto-taksi prevoza, smatrajući da im izostanak zakonskog određivanja bližih i posebnih uslova daje za pravo da propišu najrazličitije uslove, koji ne samo da nisu odraz specifičnih potreba konkretne jedinice lokalne samouprave, već su vrlo često u regulisanju ovih pitanja zanemarivali okvire Ustava i pojedinih zakona, kojima su uređena pitanja koja se odnose na oblast drumskog saobraćaja, bezbednosti u saobraćaju, obavljanja privrednih delatnosti, zaštite od konkurencije i sl. Neki o d najznačajnih primera iz prakse Suda u kojima je Ustavni sud utvrdio neustavnost i nezakonitost pojedinih odredaba akata jedinica lokalne samouprave kojima su bili propisani pojedini bliži, odnosno posebni uslovi za obavljanje auto-taksi prevoza na njihovoj teritoriji i čijim propisivanjem su organi jedinice lokalne samouprave prekoračili svoja zakonska ovlašćenja u uređivanju i obezbeđivanju lokalnog prevoza su: određivanje starosti vozila kao uslov za obavljanje auto-taksi prevoza (odluke IUl-335/2009 od 28. oktobra 2009. godine, IUo-886/2010 od 23. januara 2014. godine); propisivanje norme u pogledu granice izduvne emisije motora (odluke IUl-296/2009 od 28. oktobra 2010. godine, IUo-179/2009 od 14. novembra 2013. godine); izmirene poreske obaveze po osnovu javnih prihoda jedinice lokalne samouprave (Odluka IUl-325/2009 od 21. februara 2013. godine); određivanje prebivališta na teritoriji jedinice lokalne samouprave kao uslova za obavljanje auto-taksi prevoza (Odluka IU-270/2006 od 22. decembra 2010. godine); posedovanje i vozačke dozvole „C“ kategorije ( Odluka IU-169/2002)

Navedeni primeri nedvosmisleno ukazuju da su postojali određeni problemi u praksi prilikom tumačenja osporenih odredaba člana 36. stav 1. i stav 4, prva rečenica Zakona o drumskom saobraćaju od strane nadležnih organa pojedinih lokalnih samouprava, ali to samo po sebi ne čini osporena zakonska rešenja protivustavnim.

IV

U pogledu ocene ustavnosti osporenih odredaba člana 36. st. 2. i 3. Zakona, Ustavni sud najpre ukazuje da je ovim odredbama Zakona bilo dato ovlašćenje opštini, gradu, odnosno gradu Beogradu da, u skladu sa saobraćajno-tehničkim uslovima, donosi program kojim definiše optimalno organizovanje auto-taksi prevoza, a da se saobraćajno-tehnički uslovi definišu u petogodišnjem planskom periodu na osnovu karakteristika prevoznih zahteva – vožnji, koje obavljaju stručne organizacije. Iz navedenog sledi da jedinica lokalne samouprave, na osnovu navedenih odredaba Zakona, imala ovlašćenje za donošenje još dva akta u oblasti regulisanja auto-taksi prevoza, i to najpre planskog akta za period od pet godina kojim su definisani saobraćajno tehnički uslovi za obavljanje auto-taksi prevoza na teritoriji jedinice lokalne samouprave, koji se izrađuje na osnovu karakteristika prevoznih zahteva – vožnji koje obavljaju stručne organizacije, a na osnovu kojih je zatim nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosio programski dokument kojim se određuje optimalno organizovanje auto-taksi prevoza na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Polazeći od Ustavom utvrđene nadležnosti jedinice lokalne samouprave da preko svojih organa, u skladu sa zakonom, uređuje i obezbeđuje lokalni prevoz, Ustavni sud je ocenio da propisana ovlašćenja za donošenje programa za optimalno organizovanje auto-taksi prevoza i određivanje saobraćajno-tehničkih uslova za organizovanje tog pre voza za petogodišnji planski period jesu ovlašćenja koje su dat a u granicama ustavne nadležnosti jedinice lokalne samouprave da svojim aktima uredi pitanja koja su izrazito specifična za svaku jedinicu lokalne samouprave, polazeći upravo od saobraćajno-tehničkih uslova za organizovanje ovog vida prevoza koji se razlikuju od jedne do druge lokalne samouprave i na osnovu kojih lokalna samouprava treba da uredi optimalno obavljanje auto-taksi prevoza na svojoj teritoriji i obezbedi nesmetano funkcionisanje ovog vida javnog prevoza radi zadovoljenja potreba svojih građana sa jedne strane, kao i obezbeđivanje optimalnih uslova za obavljanje ove delatnosti auto-taksi prevoznicima sa druge strane.

Ustavni sud je dalje utvrdio da se ove zakonske odredbe, polazeći od njihove sadržine, kojima je samo dato ovlašćenje jedinici lokalne samouprave da donosi program kojim se definiše optimalno organizovanje auto-taksi prevoza, u skladu sa saobraćajno-tehničkim uslovima koji se određuju u petogodišnjem planskom periodu na osnovu karakteristika prevoznih zahteva – vožnji, a koje obavljaju stručne organizacije, ne mogu ni dovesti u ustavnopravnu vezu sa odredbama člana 60. st. 1. i 2. i člana 83. stav 2. Ustava.

Saglasno svemu navedenom, Ustavni sud je ocenio da su ovlašćenja data jedinicama lokalne samouprave da na osnovu člana 36. st. 2. i 3. Zakona, da donesu program za optimalno organizovanje auto-taksi prevoza i definišu saobraćajno-tehničke uslove u petogodišnjem planskom periodu u saglasnosti sa Ustavom utvrđenom nadležnosti opštine, odnosno grada, da preko svojih organa, u skladu sa zakonom, uređuje i obezbeđuje lokalni prevoz na svojoj teritoriji (član 190. stav 1. tačka 3. Ustava).

V

Osporenim odredbama člana 36. st. 4. i 5. bilo je propisano da opština, grad i grad Beograd svojom odlukom utvrđuju i usklađuju ekonomski najnižu cenu u okviru taksi tarife po kojoj se auto-taksi prevoz mora obavljati na njenoj teritoriji (stav 4.), i da t aksimetar mora biti podešen isključivo u skladu sa odlukom iz stava 4. ovog člana (stav 5.).

Navedeno ovlašćenje opštine, grada, odnosno grada Beograda da svojom odlukom utvrđuje i usklađuje ekonomski najniže cene u okviru taksi tarife po kojoj se auto-taksi prevoz mora obavljati na njenoj teritoriji, osporava se sa stanovišta saglasnosti sa odredbama člana 21, te odredaba čl. 82. i 84. Ustava, jer podnosioci inicijative smatraju da je suprotno načelu jedinstvenog tržišta roba, rada i kapitala, da stavlja taksiste u nejednak položaj u zavisnosti od teritorije jedinice lokalne samouprave na kojoj obavljaju delatnost, te onemogućava konkurenciju taksi prevoznika.

Polazeći od navedenih razloga osporavanja odredaba člana 36. st. 4. i 5. Zakona, Ustavni sud najpre ističe da auto-taksi prevoz jeste javni vanlinijski prevoz lokalnog karaktera i da se obavljanje ovog vida prevoza, po pravilu, vrši u granicama teritorije opštine za koju auto-taksi prevoznik ima odobrenje od strane nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Saglasno navedenom, Ustavni sud ističe da se obavljanje ove specifične delatnosti odvija u jednoj mikro-ekonomskoj sredini, koja je specifična svaka za sebe u zavisnosti od različitih društvenih faktora koji opredeljuju njen ekonomski status. S obzirom na brojne različitosti koje postoje unutar jedinica lokalne samouprave, zakonodavac je dao ovlašćenje jedinici lokalne samouprave da utvrdi ekonomski najnižu cenu za obavljanje auto-taksi prevoza na svojoj teritoriji, kojom bi, s jedne strane, obezbedio korisnicima usluga najnižu zagarantovanu cenu za pružanje taksi usluga na teritoriji jedinice lokalne samouprave, a sa druge strane, obezbedio i zaštitu auto-taksi prevoznicima u obavljanju ove delatnosti sa ekonomskog aspekta (dobit kao cilj obavljanja delatnosti).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da utvrđivanje i usklađivanje ekonomski najniže cene u okviru taksi tarife po kojoj se mora obavljati auto-taksi prevoz na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne predstavlja vid ograničenja s lobode konkurencije, niti se njome narušavaju osnovna načela ekonomskog uređenja u državi, imajući u vidu da su opština, odnosno grad nadležni da uređuju i obezbeđuju loka lni prevoz na svojoj teritoriji i da se davanjem ovlašćenja jedinici lokalne samouprave da ovu cenu propiše omogućava da ovaj vid prevoza bude, pod jednakim uslovima, dostupan svim korisnicima prevoznih usluga , što i jeste osnovna karakteristika javnog prevoza u drumskom saobraćaju.

U pogledu povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ističe da se određivanjem i usklađivanjem ekonomski najniže cene auto-taksi prevoza na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne mogu staviti taksisti u nejednak položaj u zavisnosti od teritorije jedinice lokalne samouprave na kojoj obavljaju delatnost, jer se cene usluga auto-taksi prevoza i razlikuju od jedne do druge jedinice lokalne samouprave u zavisnosti od specifičnih uslova svake sredine u kojoj se ova delatnost obavlja, a naročito od ekonomskog stepena razvoja određene jedinice lokalne samouprave, što znači da se ona odnosi samo na auto-prevoznike u konkretnoj jedinici lokalne samouprave .

VI

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je nakon sprovedenog postupka ocenio da zahtev za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 36. st. 1. do 5. osporenog Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju nije osnovan, pa je , saglasno član u 53. stav 4. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), doneo odluku o njegovom odbijanju.

Imajući u vidu da je Sud doneo konačnu odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenih odredaba člana 36. Zakona je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kako je odlučeno u tački 2. izreke.

Polazeći od svega iznetog, Ustani sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) , člana 45. tačka 1 5) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• IUz 188/2012: Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba zakona o auto-taksi prevozu
• IUo 325/2009: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti uslovljavanja obavljanja taksi delatnosti izmirenjem poreza
• IU 270/2006: Ocena ustavnosti i zakonitosti opštinske odluke o auto-taksi prevozu
• IUz 164/2012: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti zakona
• IUo 886/2010: Neustavnost i nezakonitost opštinske odluke o auto-taksi prevozu
• IUo 179/2009: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti gradske odluke o auto-taksi prevozu
• IUl 296/2009: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti opštinske odluke o auto-taksi prevozu