Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o policiji

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje zahteve za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o policiji, jer je o istim pitanjima već odlučivao. Sud je ponovio stav da propisivanje krivičnog postupka kao smetnje za zaposlenje u policiji ne narušava ustavno načelo pretpostavke nevinosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-190/2011
30.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuju se zahtevi za ocenjivanje ustavnosti odredaba člana 110. stav 3. i čl. 111. i 168. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) i odredbe člana 34. stav 1. tačka 2) Zakona o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnik RS", br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/00, 8/01 i 106/03).

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje nesaglasnosti odredaba čl. 111. i 168. Zakona iz tačke 1. sa Krivičnim zakonikom ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su dve inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 110. stav 3. i čl. 111. i 168. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) i člana 34. stav 1. tačka 2) Zakona o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnik RS", br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/00, 8/01 i 106/03). U jednoj inicijativi se navodi da je odredba člana 110. stav 3. Zakona o policiji, kojom je propisano da se u radni odnos za obavljanje poslova u Ministarstvu ne može primiti lice protiv koga se vodi krivični postupak za delo koje se goni po službenoj dužnosti, suprotna odredbama člana 34. st. 3. i 4. Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda i da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravosnažno odbijena ili postupak pravosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Iz istih razloga, podnosilac inicijative je osporio i odredbu člana 34. stav 1. tačka 2) ranije važećeg Zakona o unutrašnjim poslovima. U drugoj inicijativi se osporava odredba člana 168. u vezi sa članom 111. Zakona o policiji, prema kojoj policijskom službeniku, odnosno drugom zaposlenom može prestati radni odnos ako tokom njegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbednosne smetnje zbog kojih sa njim radni odnos ne bi ni bio zasnovan da su postojale u vreme zasnivanja. Ovo iz razloga što prema osporenim odredbama Zakona policijskom službeniku ili drugom zaposlenom licu može prestati radni odnos u Ministarstvu samo na osnovu činjenice da je protiv njega pokrenut krivični postupak, dok istovremeno drugo lice može da zasnuje radni odnos i ako je osuđeno pravosnažnom presudom nadležnog suda na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju do tri meseca. Na ovaj način su, po mišljenju inicijatora, grubo prekršene odredbe čl. 21. i 53. Ustava, kojima se garantuje jednakost svih građana pred Ustavom i zakonom, kao i pravo građana da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije.

U prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim odredbama Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) propisano: da se u radni odnos za obavljanje poslova u Ministarstvu ne može primiti lice koje je osuđivano zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti ili protiv koga se vodi krivični postupak za takvo krivično delo ili koje je osuđivano na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca ili kome je služba u državnom organu ili pravnom licu sa javnim ovlašćenjima prestala zbog teške povrede službene dužnosti pravosnažnom odlukom nadležnog organa (član 110. stav 3.); da policija može o licu koje želi da zasnuje radni odnos u Ministarstvu radi izvršavanja zadataka u policiji da prikuplja podatke uz pismenu saglasnost tog lica, kao i podatke na osnovu kojih utvrđuje bezbednosne smetnje za izvršavanje zadataka u policiji, a bezbednosna provera obuhvata proveru podataka utvrđenih propisima o uslovima za dobijanje oružanog lista, kao i podataka koje kandidat za zasnivanje radnog odnosa daje u postupku zasnivanja radnog odnosa (član 111.); da policijskom službeniku, odnosno drugom zaposlenom radni odnos prestaje i ako tokom njegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbednosne smetnje iz člana 111. ovog zakona zbog kojih sa njim radni odnos ne bi ni bio zasnovan da su u vreme zasnivanja postojale, a rešenje o prestanku radnog odnosa donosi ministar na obrazloženi predlog direktora policije, odnosno funkcionera u čijoj je nadležnosti obavljanje određenih poslova i zadataka uz koji se prilaže i bezbednosna provera kao sastavni deo predloga, kao i da protiv ovog rešenja žalba nije dopuštena, ali se može pokrenuti upravni spor (član 168.).

O ustavnosti odredaba člana 110. stav 3. i čl. 111. i 168. Zakona o policiji, Ustavni sud je već odlučivao u predmetu IUz-13/2008 i na sednici održanoj 15. jula 2010. godine doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti navedenih odredaba Zakona. Pri tom je Ustavni sud izrazio stav da se osporena odredba člana 110. stav 3. Zakona ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 1. Ustava, iz razloga što Ustav garantuje da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanom na zakonu nije bilo predviđeno ili kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena, dok se osporenom odredbom uređuje u kojim slučajevima pravosnažno osuđeno lice ili lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ne može zasnivati radni odnos u policiji. Po oceni Ustavnog suda, ova zakonska odredba nije nesaglasna ni pravu na pretpostavku nevinosti garantovanom odredbom člana 34. stav 3. Ustava jer, s jedne strane, nemogućnost zasnivanja radnog odnosa vezuje za postojanje pravosnažne odluke suda ili drugog nadležnog organa kojim je utvrđena odgovornost određenog lica, a s druge strane, propisivanje da je krivični postupak koji se vodi protiv nekog lica, dakle slučaj kada postoji osnovana sumnja da je to lice izvršilo krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, ne predstavlja kršenje pretpostavke nevinosti, već legitiman razlog da takvo lice ne može, dok traje krivični postupak, zasnovati radni odnos u državnom organu koji u obavljanju poslova zaštite bezbednosti lica i imovine upravo treba da radi na poslovima otkrivanja ili na poslovima u vezi sa otkrivanjem učinilaca krivičnog dela i pružanju drugih vidova zaštite građana i imovine. Ocenjujući odredbe čl. 111. i 168. Zakona, Ustavni sud je konstatovao da su osporene odredbe donete saglasno ovlašćenjima zakonodavca iz člana 97. tač. 4. i 8. Ustava da uredi rad Ministarstva unutrašnjih poslova kao republičkog organa, te da u okviru navedenih ustavnih ovlašćenja propiše posebne uslove za prijem u radni odnos određenog lica i mogućnost prestanka radnog odnosa policijskom službeniku iz razloga koji su predviđeni osporenom odredbom Zakona.

O ustavnosti odredbe člana 34. Zakona o unutrašnjim poslovima, kojom je bilo propisano da lice može biti primljeno u radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova ako se protiv njena ne vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, Ustavni sud je, takođe, već odlučivao u predmetu IU-346/95 i na sednici održanoj 7. marta 1996. godine doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ove odredbe Zakona. Pri tom je Ustavni sud izrazio stav da su uslovi i način prijema kandidata u Ministarstvu, kao i način i uslovi prestanka radnog odnosa uređeni zakonom, da važe za sve zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova i da nema povrede ustavnog načela o jednakim pravima i dužnostima i jednakoj zaštiti prava pred državnim organima.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o zahtevu za ocenjivanje ustavnosti odredaba zakona o kojima je Ustavni sud već odlučivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje, Ustavni sud je odbacio zahteve, saglasno odredbi člana 46. tačka 8) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, takođe, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu saglasnosti odredaba čl. 111. i 168. Zakona o policiji sa odredbama Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS",br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), jer prema članu 167. Ustava nije nadležan za ocenu međusobne saglasnosti opštih akata iste pravne snage, rešavajući kao u tački 2. izreke.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 46. tačka 8) Zakona o Ustavnom sudu i člana 82. stav 1. tačka 1. i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o policiji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti