Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o parničnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti članova 38, 51. i 55. Zakona o izmenama ZPP. Osporene odredbe, koje značajno povećavaju vrednosni cenzus za reviziju i primenjuju se na započete postupke, osporavaju se zbog potencijalne povrede ustavnih prava.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
IUz-2/2010
12.07.2012.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. jula 2012. godine, doneo je
R E ŠE Nj E
1. Pokreće se postupak za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba čl. 38, 51. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09).
2. Ovo rešenje dostaviti Narodnoj skupštini radi davanja odgovora povodom pokrenutog postupka iz tačke 1.
3. Rok za davanje odgovora iz tačke 2. ovog Rešenja je 60 dana.
O b r a z l o ž e nj e
I
Ustavnom sudu podneto je više inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09). Ustavni sud je zaključio, na sednici održanoj 24. februara 2010. godine, da se inicijative dostave na mišljenje Narodnoj skupštini, saglasno odredbi člana 33. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11). Naknadno prispele inicijative kojima je osporena ista odredba člana 55. Zakona spojene su ovom predmetu, polazeći od odredaba člana 42. st. 1 i 2. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS". br. 24/08, 27/08 i 76/11) kojima je propisano da će, kada postoji više predloga odnosno inicijativa za ocenu ustavnosti istog zakona ili ustavnosti i zakonitosti drugog opšteg akta, Ustavni sud, po pravilu, spojiti sve predloge, odnosno inicijative i po njima voditi jedinstven postupak i doneti jednu odluku. Inicijativa kojom se osporavaju odredbe čl. 38, 51. i 55. istog zakona i koja je prvobitno pripojena predmetu IUz-351/2009, takođe je, na osnovu odredbe člana 42. stav 3. Poslovnika razdvojena od tog postupka i pripojena ovom predmetu IUz-2/2010.
Ta inicijativa, kao i naknadno prispele inicijative nisu dostavljane na mišljenje Narodnoj skupštini.
Ocena ustavnosti odredbi čl. 38. i 51. Zakona nije tražena u odnosu na konkretnu odredaba Ustava, a ocena ustavnosti odredaba člana 55. Zakona je tražena u odnosu na čl. 3, 20, 21, 32, 36. i 197. Ustava, kao i na "dominantno pravo garantovano Evropskom konvencijom uz Protokol 1 i 11 te član 6. stav 1. i čl. 13, 14. i 17". U pojedinim inicijativama tražena je i ''obustava izvršenja'' osporene odredbe člana 55. Zakona.
Razlozi osporavanja odredbe člana 38, odnosno odredbe člana 51. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom posutpku, kojim je izmenjen član 394, odnosno član 486. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, kojim su utvrđeni uslovi za izjavljivanje revizije i prema kojima revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra na dan podnošenja tužbe, odnosno kojim je propisano da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi iznos od 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, jesu sledeći:
- ovom odredbom stavljen je van snage član 394. osnovnog Zakona, a pretpostavka za izjavljivanje revizije neopravdano je povećana za čak 21 put;
- ukinuta je mogućnost izjavljivanja revizija u pojedinim vrstama građanskih sporova, koja je postojala po članu 394. stav 4. osnovnog Zakona;
- diskriminišu se kako stranke u parničnom postupku slabijeg imovinskog stanja, tako i stranke čija imovina ima različitu vrednost s obzirom na lokaciju gde se imovina nalazi;
- revizija će biti nedostupna većini građana, a time i neefikasan i nedelotvoran pravni lek, što je suprotno članu 36. stav 2. i članu 97. stav 1. tačka 6. Ustava, odnosno ovakvim rešenjem uskraćeno je i pravo na pravično suđenje i prvo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 32. i 36. stav 1. Ustava;
- ovakvom odredbom neustavno je opredeljena devizna klauzula u evrima u dinarskoj protivvrednosti, čime zakonodavac dovodi u sumnju stabilnost dinara i krši ugled zemlje.
Razlozi osporavanja odredbe člana 55. Zakona, koja predstavlja prelaznu odredbu Zakona i kojom je određeno da će se parnični postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona, a da će se o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona, jesu sledeći:
- da su time što je članom 38. ovog zakona izmenjen član 394. Zakona o parničnom postupku prećutno ukinute prelazne i završne odredbe Zakona u postupcima koji nisu okončani, jer su stranke to pravo trajno izgubile, iako su na to vanredno pravno sredstvo "računale", i na osnovu toga podnele i "zakonski ekonomski teret u obliku sudske takse";
- da su oštećene i sve stranke u postupcima u kojima je okončan prvostepeni postupak a prvostepena odluka im još nije dostavljena, jer će se i u tim slučajevima drugostepeni postupak provoditi po odredbama osporenog Zakona;
- da su oštećene i sve stranke u postupcima gde su pravnosnažne odluke dostavljene, ali stranke još nisu izjavile reviziju, iako nije protekao rok za reviziju, te kako će se odredba primenjivati pri ponavljanju pravnosnažno okončanog postupka;
- da je nedopustivo retroaktivno uskraćivanje stečenog prava na pravno sredstvo u vreme pokretanja spora;
- da ceo Zakon ima povratno dejstvo, jer se ta odredba odnosi i na druge odredbe zakona;
- da najviši sud, Vrhovni kasacioni sud, gotovo da neće imati prilike da odlučuje u postupku revizije, pa će "svi biti uskraćeni za odluke najvišeg suda koje su svakako bitne za praksu sudova, a njegovo stanovište i stavovi upravo se najbolje kristališu u suđenju", a da može doći do toga da "neustavne i nezakonite odluke prvostepenog i drugostepenog suda dominiraju nad Ustavom i Zakonom";
- da se učesnici u postupku dovode u neravnopravan položaj, s obzirom na to da se tužbe podnete u isto vreme različito tretiraju zavisno od toga da li su postupci okončani do stupanja na snagu osporenog zakona ili nakon toga, čime se "nejednako i procesno i materijalno sudi u jednakim stvarima" i stranke gube pravo na reviziju, dok u sporovima male vrednosti "čija je granica takođe enormno povećana, gube pravo da u žalbenom postupku osporavaju utvrđeno činjenično stanje što je u najvećem broju slučaja i najvažniji osnov za žalbu";
- da nije omogućena jednaka zaštita prava pred sudovima svim licima čiji postupci su započeti u vreme kada je revizija bila dozvoljena, jer su mnoge stranke izgubile pravo na reviziju upravo iz razloga što o njihovim zahtevima sudovi nisu odlučivali u razumnom roku, čime je povređen ne samo član 32. već i član 21. st. 2. i 3. i član 36. Ustava;
- da su osporenim odredbama Zakona strankama retroaktivno oduzeta stečena prava, čime su povređena i osnovna ljudska prava za zaštitu svojine, jer se uskraćuje pravo na zaštitu imovine, budući da sud ne postupa po revizijama koje su uložene nakon 29. decembra 2009. godine, iako zakonski rok za ulaganje revizije od 30 dana nije istekao;
- da odredbe člana 55. stav 1. Zakona dovode do retroaktivne primene zakona na već započete postupke, što je suprotno članu 197. Ustava.
II
Imajući u vidu da su ustavnopravna pitanja koja su se postavila povodom ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona bila od šireg ustavnopravnog značaja, Ustavni sud je, nakon mišljenja koje je dostavila Narodna skupština, kao donosilac osporenog akta, održao konsultativni sastanak 3. februara 2012. godine, saglasno odredbama člana 37. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Pozivu na konsultativni sastanak odazvao se docent Pravnog fakulteta dr Nikola Bodiroga, a prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić je dostavila svoj pismeni prilog.
III
U odgovoru Zakonodavnog odbora Narodne skupštine od 2. decembra 2010. godine, povodom inicijativa kojima su osporene odredbe člana 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, navodi se da osporene odredbe Zakona imaju karakter prelaznih odredbi, koje uređuju okončanje postupaka koji su bili u toku pre stupanja na snagu izmena i dopuna zakona, te da odredba stava 1. ovog člana, kao pravilo, propisuje da će se ranije započeti postupci okončati u skladu sa odredbama ovog zakona. Odredba stava 2. ovog člana Zakona propisuje izuzetak, tako što će o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivati Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona. U odgovoru se, takođe, navodi da se osporenim Zakonskim odredbama ne utiče na pravo svakoga da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, budući da je ovo ustavno pravo iz člana 32. Ustava dosledno sprovedeno kroz druge odredbe osporenog Zakona.
U vezi sa navodima pojedinih inicijatora da se povećanim novčanim iznosima vrednosti predmeta spora, za koje je dozvoljeno izjavljivanje revizije, krši pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo utvrđeno članom 36. Ustava, u mišljenju Narodne skupštine ističe se da odredba člana 36. stav 2. Ustava garantuje pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o nečijem pravu. Zakonom o parničnom postupku predviđena je žalba kao redovan pravni lek koji se može izjaviti bez ograničenja protiv svih presuda ili drugih odluka suda kojim se okončava postupak, čime se poštuje pravo garantovano u članu 36. stav 2. Ustava. Revizija je prema Zakonu o parničnom postupku vanredno pravno sredstvo, koje se podnosi protiv pravnosnažnih sudskih odluka u zakonom određenim slučajevima, što znači da je protiv takve odluke već odlučivano u drugom stepenu po redovnom pravnom leku, a budući da Ustav garantuje samo pravo na redovno pravno sredstvo, osporenom odredbom zakona nije narušeno to pravo. U vezi sa navodima iz inicijativa da se osporenom odredbom Zakona ukida stečeno pravo na izjavljivanje revizije, navodi se da je vrednost predmeta spora samo jedan od uslova koji je neophodan za izjavljivanje revizije, a da je drugi neophodan uslov da je odluka protiv koje se izjavljuje revizija pravnosnažna. Iz toga se zaključuje da se pravo na izjavljivanje revizije stiče tek po pravnosnažnosti odluke, ako su ispunjeni drugi uslovi propisani zakonom, a ne trenutkom podnošenja tužbe, pa saglasno tome, kako se u mišljenju navodi, ne stoji navod iz inicijativa da je osporenom odredbom zakona povređeno stečeno pravo na podnošenje revizije.
Najzad, ističe se da osporena odredba člana 55. Zakona nema povratno dejstvo, budući da je članom 56. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku propisano da taj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', što znači i član 55. Zakona. Odredbama člana 55. Zakona samo se propisuje na koji način će se završiti započeti predmeti koji nisu okončani do stupanja na snagu ovog zakona, pri čemu u Ustavu ne postoje ograničenja na koji će se način to pitanje urediti. Zakonodavac se opredelio da se svi započeti predmeti okončavaju po odredbama novog zakona, izuzev kada su u pitanju revizije izjavljene pre stupanja na snagu tog zakona. Stoga, po mišljenju Zakonodavnog odbora, osporena odredba člana 55. Zakona nije nesaglasna ni sa odredbama člana 6. stav 1. i čl. 13. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
IV
U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:
Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) kojim su bila urađena pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, trgovačkih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka, i koji je stupio na snagu 22. februara 2005. godine, propisivao je u članu 394. Zakona da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (stav 1.), da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara (stav 2.), da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000 dinara (stav 3.), da je izuzetno, i kad se radi o tužbenom zahtevu iz st. 2. i 3. ovog člana, revizija uvek dozvoljena - 1) u parnicama o pravu na izdržavanje ili o pravu na ukidanje izdržavanja, 2) u sporovima o pravu na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja, 3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinačnih akata i radnji kojim se pravna ili fizička lica zavisno od sedišta, odnosno prebivališta stavljaju u neravnopravan položaj na jedinstvenom tržištu ili na drugi način narušava jedinstvo tržišta, uključujući i parnice o naknadi štete, koja se tim prouzrokuje, 4) u sporovima zbog povrede autorskog prava, zaštite i upotrebe pronalaska i tehničkih unapređenja, uzoraka, modela i žigova, firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolističkih ponašanja kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev (stav 4.), a u članu 486. Zakon je propisivao da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 2.500.000 dinara, s tim što je revizija u privrednim sporovima uvek dozvoljena u sporovima iz člana 394. stav 4. tač. 3. i 4. ovog zakona.
Osporenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), koji je stupio na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno 29. decembra 2009. godine, pored ostalog je: u Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), u članu 1. reč "trgovačkih" zamenjena rečju "privrednih" (član 1.); osporenim članom 38. izmenjen član 394. tako da glasi: "Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude'' (stav 1). ''Revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe'' (stav 2.). ''Revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom određena'' (stav 3.); osporenim članom 51. u članu 486. stav 1. reči: "2.500.000 dinara" zamenjene su rečima "dinarsku protivvrednost od 300.000 evra po srednjen kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe", dok je stav 2. brisan; osporenim odredbama člana 55. Zakona je propisano: "Postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona. Izuzetno od stava 1. ovog člana, o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivaće Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona".
Osporeni Zakon je prestao da važi 1. februara 2012. godine, početkom primene Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11).
V
Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, da se vladavina prava ostvaruje, pored ostalog, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku (član 4. stav 2); da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju, da potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom; (član 16. stav 2.) da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, te da se prilikom ograničenja Ustavom zajemčenih prava ne sme zadirati u suštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 2. i 3.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, (član 58. st. 1. do 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; postupak pred sudovima i drugim državnim organima ( član 97. tačka 2.); da je Vrhovni kasacioni sud najviši sud u Republici Srbiji (član 143. stav 4.), da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku (član 145. stav 4.); da zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava (član 194. stav 5.), da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo, da izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona (član 197. st. 1. i 2.).
Članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđeno je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Članom 13. iste konvencije utvrđeno je da svako kome su povređena prava i slobode predviđene u ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira na to da li su povrede izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu. Članom 14. Konvencije utvrđeno je da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veoispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Član 1. stav 1. Protokola uz navedenu Konvenciju utvrđuje da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
VI
Razmatrajući ustavnost osporenih odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, a polazeći od navedenih odredaba Ustava i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i sadržine podnetih inicijativa, Ustavni sud je ocenio da se mogu postaviti kao sporna sledeća ustavnopravna pitanja:
- prvo, da li su osporene odredbe čl. 38. i 51. Zakona dovele u pitanje smisao i suštinu ovog vanrednog pravnog sredstva koje je ustanovljeno zakonom, odnosno da li iz člana 97. tačka 2. Ustava sledi ovlašćenje zakonodavnog organa da uređujući ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana slobodno i neograničeno uredi sistem vanrednih pravnih sredstava kojima se vrši kontrola zakonitosti pravnosnažnih sudskih odluka, a time i uslove za njihovo izjavljivanje;
- drugo, da li zakonsko uređivanje dozvoljenosti revizije, za razliku od žalbe koja je ustavna kategorija i koja je svakome zajemčena članom 36. stav 2. Ustava, može trpeti svaku vrstu ograničenja kako u pogledu vrste spora, tako i u odnosu na visinu tužbenog zahteva povodom koga se revizija može izjaviti;
- treće, da li se povećanjem cenzusa za izjavljivanje revizije u osporenim odredbama čl. 38. i 51. Zakona derogira Ustavom utvrđena uloga Vrhovnog kasacionog suda, budući da su znatno smanjene mogućnosti izjavljivanja revizije, te da li se na taj način ograničava pravo na pristup sudu, što je i element prava na pravično suđenje iz člana 36. Ustava;
- četvrto, da li je osporenim odredbama čl. 38. i 51. Zakona ustanovljena diskriminacija po osnovu imovnog stanja i lokacije imovine te derogirana prava zajamčena članom 19. i članom 21. st. 2. i 3. Ustava, čime je takođe uskraćeno i pravo na pravično suđenje i prvo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 32. i 36. Ustava;
- najzad, da li propisivanje, u odredbi člana 55. Zakona da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona, ima povratno dejstvo i da li su time povređene odredbe člana 197. Ustava?
VII
Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ocenio da se osnovano postavlja pitanje saglasnosti odredaba čl. 38, 51. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom, te je, saglasno odredbi čl. 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba čl. 38, 51. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.
Polazeći od izloženog, a na osnovu odredbe člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo rešenje kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević