Zaštita podataka o ličnosti u Zakonu o popisu stanovništva

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o popisu 2022. godine. Sud je zaključio da trajno čuvanje anonimiziranih podataka u statističke svrhe ne krši pravo na privatnost niti međunarodne konvencije o zaštiti ličnih podataka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-21/2023
20.03.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 25. stav 3, člana 29. stav 2. i člana 31. stav 1. Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine („Službeni glasnik RS“, br. 9/20 i 35/21).

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom Zakona iz tačke 1. u celini.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta zajednička inicijativa pet podnosilaca za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba Zakona navedenih u izreci, kao i Zakona u celini.

Podnosioci inicijative smatraju da osporeni Zakon ne garantuje obradu, čuvanje i brisanje prikupljenih ličnih podataka (identifikatora) na način kako to zahtevaju načela za organizaciju i sprovođenje popisa u državama čiji pravni sistem predviđa načelo privatnosti i zaštite podataka o ličnosti kao osnovno pravo i u tom smislu ističu: da princip iz člana 31. stav 1. Zakona po kome se svi u popisu prikupljeni podaci, uključujući i strogo lične podatke, čuvaju trajno, predstavlja povredu člana 42. Ustava; da je načelo isključivog korišćenja podataka u statističke svrhe u članu 29. stav 2. Zakona precizirano na nov i neprecizan način koji predstavlja pravno nedopušteno suženje tog načela, a posredno i povredu principa nemo tenetur (prema kome se pojedincu garantuje da nikad neće biti obavezan da sam iznosi činjenice i moguće dokaze protiv sebe, odnosno da niko nije obavezan da sam sebe optužuje); da odredbe o čuvanju tajne u članu 25. stav 3. u vezi sa članom 33. tačka 3. Zakona ne predstavljaju pravno dovoljne mere za efektivnu zaštitu ličnih podataka, što iz ugla člana 42. Ustava obrazuje povredu aktivne obaveze zakonodavca da u slučaju kada prikuplja lične podatke predvidi i evidentno efektivne oblike njihove zaštite; da opšte pravilo trajnog čuvanja podataka iz člana 31. stav 1. Zakona nije u skladu ni sa potvrđenim međunarodnim ugovorom – članom 5. tačka e) Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka. Obrazlažući ovakvo svoje mišljenje, podnosioci inicijative, pored ostalog, navode: da je zakonodavac u članu 31. stav 1. Zakona kao opšte pravilo predvideo da se svi podaci, u smislu člana 6. ovog zakona, bez obzira na to da li su u pitanju opšti podaci koji ulaze u statistiku ili pomoćni lični podaci koji služe kontroli kvaliteta i sveobuhvatnosti popisa čuvaju trajno, što je protivno načelu o zaštiti podataka o ličnosti iz člana 42. Ustava, koje je sistematizovano u okviru dela Ustava kojim se uređuje materija osnovnih prava i sloboda, te da su eventualna ograničenja ili umanjenja tog prava dozvoljena samo u skladu sa načelom srazmernosti iz člana 20. stav 3. Ustava i da se primenom kriterijuma načela srazmernosti u oceni člana 31. stav 1. Zakona dolazi do toga da je odredba, u pogledu dela imperativa da se lični podaci moraju čuvati trajno, nesrazmerna i da nije u saglasnosti sa Ustavom; da pravilo trajnog čuvanja dela podataka iz člana 6. Zakona koji su lični (ime i prezime, ime jednog roditelja, JMBG, tačna adresa stanovanja itd.), za razliku od trajnog čuvanja opštih podataka (broj maternjih govornika srpskog jezika, broj muškaraca, broj žena), nema legitimni cilj; da je osporenom odredbom člana 29. stav 2. Zakona značajno relatizovana, odnosno sužena odredba stava 1. u istom članu Zakona; da ako je smisao osporene odredbe stava 1. člana 29. Zakona da precizira sadržaj odredbe u stavu 1. istog člana Zakona, onda se podaci prikupljeni u popisu ne mogu koristiti za utvrđivanje obaveze (npr. visine poreskog duga, obaveze izdržavanja), ali bi mogli da se koriste u razne druge nestatističke svrhe, kao što je utvrđivanje zabrana, utvrđivanje uslova za zapošljavanje ili utvrđivanje krivice; da suženje načela ekskluzivnog korišćenja podataka u statističke svrhe u osporenom Zakonu predstavlja temeljni problem za primenu ovog zakona i sprovođenje propisa i nije spojivo sa Ustavom; da obaveza prema kojoj je svako lice (koje se obuhvata popisom) dužno da na svako pitanje da tačan i potpun odgovor predstavlja povredu principa (nemo tenetur) utemeljenog u članu 3. i članu 23. stav 1. Ustava; da je zakonodavac propustio da prikupljene podatke označi kao službenu tajnu, te da je i u tom osetljivom domenu prevideo značaj i domašaj zaštite podataka o ličnosti u savremenom ustavnom okviru; da iz člana 42. Ustava proističe pozitivna obaveza zakonodavca da predvidi evidentno efektivne mere za zaštitu tajnosti podataka koji se na osnovu zakona prikupljaju, a da je u članu 25. stav 3. osporenog Zakona predviđena obična obaveza čuvanja tajne i da su adresati te obaveze samo lica koja učestvuju u popisu, a ne i ostala lica koja usled funkcije ili poslova koje obavljaju kod organa zaduženog za sprovođenje popisa i povezanih pravnih lica mogu doći do građe i sadržaja osetljivih ličnih podataka; da kazneni okvir predviđen za odavanje popisne tajne – član 33. tačka 3) Zakona ni izbliza nije srazmeran obimu štete i težini delikta za koji je propisana sankcija; da bi radi efektivne zaštite podataka o ličnosti i privatnog – ličnog, porodičnog i poslovnog života svih građana podatke iz popisa trebalo utvrditi kao službena tajna, čije odavanje predstavlja krivično delo; da je opšte pravilo trajnog čuvanja svih u popisu prikupljenih podataka iz člana 31. stav 1. Zakona u suprotnosti sa odredbom člana 5. tačka e) Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka, prema kojoj se lični podaci koji se automatski obrađuju smeju, u obliku koji omogućava identifikaciju zainteresovanih lica, čuvati samo u periodu „koji ne premašuje onaj neophodan period za svrhe za koje su i pohranjeni“, te da je paušalno opšte pravilo iz člana 31. stav 1. Zakona, koje propisuje trajno čuvanje i opštih i ličnih podataka, u suprotnosti sa obavezom koju je naša država kao država potpisnica preuzela članom 5. tačka e) Konvencije Saveta Evrope broj 108, čija su prava prema članu 18. stav 2. Ustava deo domaćeg materijalnog ustavnog prava, a obaveza usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa potvrđenim međunarodnim ugovorima utvrđena je u članu 194. stav 4. Ustava. Podnosioci dalje kritikuju zakonske odredbe i iznose mišljenje kako je Zakonom trebalo urediti osporena rešenja, pri čemu kao primere navode: savezni Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i imovine iz 2002. godine, republički Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova iz 2011. godine, kao i propise Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i Savezne Republike Nemačke. Inicijativom se, pored ostalog, predlaže pokretanje postupka za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona i „alternativno navedenog Zakona u celini“ i da Sud „u postupku preko Ministarstva spoljnih poslova zatraži mišljenje Savetodavnog komiteta iz člana 19. tačka d) Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka na okolnost saglasnosti opšteg pravila trajnog čuvanja podataka iz člana 31. stav 1. spornog Zakona sa konvencijskim pravom“. Uz inicijativu dostavljeni su: izvod iz presude nemačkog Saveznog ustavnog suda BVerfGE 65, 1 (na srpskom jeziku); Pravilnik o uništavanju popisne građe Bosne i Hercegovine i hrvatski Naputak o uništavanju osnovne popisne građe.

U mišljenju Narodne skupštine, donosioca osporenog Zakona, navodi se: da je Aktom o proceni uticaja na zaštitu podataka o ličnosti u popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je doneo direktor Republičkog zavoda za statistiku, između ostalog, a vezano za član 92. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, konstatovano da je ograničenje prava na pristup podacima, prava na ispravku i dopunu, prava na ograničenje obrade i prava na prigovor neophodno, jer se u procesu obrade podataka prikupljenih popisom uklanjaju identifikatori, tj. svi podaci o licu na osnovu kojih je moguće identifikovati lice na koje se podaci odnose; da se u smislu navedenog i obrada posebnih vrsta podataka o ličnosti, odnosno podataka o nacionalnoj pripadnosti, maternjem jeziku i veroispovesti vrši isključivo u statističke svrhe, tj. u cilju dobijanja agregiranih podataka o ukupnom broju i teritorijalnom rasporedu pripadnika različitih nacionalnih i verskih zajednica, kao i ukupnom broju i teritorijalnom rasporedu govornika različitih maternjih jezika, pri čemu se obradom ne otkriva etničko poreklo, niti se otkrivaju verska uverenja pojedinih lica, jer se obrađuju anonimizirani podaci, tj. podaci kojima su uklonjene ili modifikovane identifikacione varijable kako bi se onemogućila identifikacija lica na koje su se podaci prethodno odnosili; da iz navedenog jasno proizlazi da se podaci prikupljeni u Popisu obrađuju u statističke svrhe, uz primenu svih tehničkih i organizacionih mera za sprečavanje identifikacije osobe na koju se podaci odnose, uključujući i pseudonimizaciju, te da se čuvaju trajno, ali bez identifikatora nakon završene obrade podataka koja je u skladu sa odredbama Zakona predviđena da traje do 30. juna 2024. godine, te da predmetne odredbe Zakona nisu u suprotnosti sa članom 42. Ustava; da imajući u vidu da je članom 29. stav 1. Zakona propisano da se „podaci prikupljeni u Popisu koriste isključivo u statističke svrhe i Republički zavod za statistiku ih ne može ustupati drugim fizičkim i pravnim licima“, osporeni član 29. stav 2. Zakona ne isključuje, niti na bilo koji način sužava stav 1. istog člana Zakona, pa stoga predmetne odredbe nisu u suprotnosti sa čl. 3. i 23. Ustava, kao ni sa načelom „nemo tenetur“; da povodom osporavanja člana 25. stav 3, a u vezi sa članom 33. tačka 3) Zakona, izraz „druga lica koja su zadužena za obavljanje poslova u vezi sa Popisom“ obuhvata najširi krug lica zaduženih za obavljanje poslova u vezi sa Popisom, te da se odnosi na svako lice koje u okviru svog rada obavlja bilo koji posao u vezi sa Popisom (popisivači, instruktori, opštinski koordinatori, lica zadužena za terensku realizaciju postpopisne ankete, informatičari i dr.); da je upotreba, zaštita i čuvanje podataka prikupljenih u Popisu predmet uređenja u posebnoj glavi VII Zakona, te da je zaštita ličnih podataka Zakonom vrlo detaljno i precizno uređena i da nema mesta razmatranju povrede Ustavom zagarantovanih prava i da stoga predmetne odredbe nisu u suprotnosti sa članom 42. Ustava; da je radi konsultacija nacrt Zakona, u postupku donošenja, dostavljen i Evropskoj komisiji koja je ocenila da je Zakon usklađen sa relevantnim zakonodavstvom Evropske unije, te da stoga osporena odredba člana 31. stav 1. Zakona nije u suprotnosti sa članom 5. tačka e) potvrđene međunarodne Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je osporeni Zakon donela Narodna skupština, na sednici održanoj 4. februara 2020. godine, kao i da je ovaj zakon stupio na snagu 12. februara 2020. godine. Osporenim Zakonom se uređuju priprema, organizacija i sprovođenje Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Popis), period popisivanja, način prikupljanja podataka, jedinice koje se obuhvataju Popisom, sadržaj Popisa, obaveze državnih i drugih organa i organizacija u pripremi, organizaciji i sprovođenju Popisa, finansiranje Popisa, dužnosti lica koja obavljaju poslove u vezi sa Popisom, dužnosti lica koja se obuhvataju Popisom, obrada podataka, objavljivanje popisnih rezultata, upotreba, zaštita i čuvanje podataka prikupljenih u Popisu (član 1.). Osporenim odredbama Zakona je propisano: da je lice iz stava 2. ovog člana (popisivač, instruktor i drugo fizičko lice angažovano u Popisu) dužno da čuva kao tajnu sve podatke o popisanim licima do kojih dođe tokom obavljanja poslova koji su mu povereni (član 25. stav 3.); da se podaci prikupljeni u Popisu ne mogu upotrebljavati u svrhu utvrđivanja obaveza građana, niti se mogu koristiti kao dokaz za ostvarivanje prava građana (član 29. stav 2.); da se podaci prikupljeni u Popisu čuvaju trajno, u elektronskoj formi (član 31. stav 1.).

Odredbama Ustava Republike Srbije, u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite (član 23. stav 1.); da je zajemčena zaštita podataka o ličnosti, da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom; da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom, da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe (član 42.).

Razmatrajući osporene odredbe Zakona u smislu navoda iznetih u inicijativi, a imajući pri tom u vidu kako sadržinu osporenog Zakona u celini, tako i drugih zakona koji uređuju pojedina pitanja koja su od značaja za propisivanje osporenih zakonskih rešenja, Ustavni sud je zaključio da se razlozi osporavanja inicijatora zasnivaju na pogrešnom i nepotpunom sagledavanju značenja osporenih odredaba Zakona. Tako je, saglasno odredbama člana 42. st. 2. i 3. Ustava kojima je zajemčena zaštita podataka o ličnosti, osporenom odredbom člana 25. stav 3. Zakona striktno propisana dužnost popisivača, instruktora i drugog fizičkog lica koje je angažovano u Popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Popis) da čuva kao tajnu sve podatke o popisanim licima do kojih dođe tokom obavljanja poslova koji su mu povereni. Saglasno odredbama člana 2. stav 1. tač. 4) i 5) Zakona, popisivač je lice koje je ovlašćeno da na terenu prikuplja podatke neposredno od lica koja se popisuju, a instruktor lice koje je ovlašćeno da obučava popisivače i da prati i kontroliše njihov rad tokom terenskog prikupljanja podataka. Znači, zakonodavac je ovlastio ova lica, kao i druga lica angažovana u Popisu, da obavljaju poslove prikupljanja i obrade podataka fizičkih lica, ali uz obavezu da kao tajnu čuvaju sve podatke o popisanim licima, a s tim u vezi je propisao i sankciju (novčanu kaznu) ukoliko ta lica prekrše ovu obavezu (član 33. tačka 3) osporenog Zakona). Takođe su Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16, 35/19 i 94/24), u okviru krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, propisana krivična dela: „Neovlašćeno otkrivanje tajne“ (član 141.) i „Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka“ (član 146.). Odredbom člana 141. stav 1. Krivičnog zakonika je propisana novčana kazna ili zatvor do jedne godine licima koji neovlašćeno otkriju tajnu koju su saznali u vršenju svog poziva, dok je odredbama člana 146. st. 1. i 3. istog Zakonika predviđeno da će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine kazniti onaj ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, a da će se kaznom zatvora do tri godine kazniti službeno lice ukoliko ovo delo učini u vršenju službe. Na ovaj način je zakonodavac u oba zakona propisao sankcije u slučaju da lica kojima su povereni poslovi pripreme, organizacije i sprovođenja Popisa otkriju podatke koje su dužni da čuvaju kao tajnu, ili upotrebe u svrhu za koju nisu namenjeni, te stoga nisu osnovani navodi inicijative da iz ugla člana 42. Ustava nisu zakonom predviđeni efektivni oblici zaštite podataka o ličnosti koji se prikupljaju i obrađuju Popisom.

Osporenim Zakonom je propisano da se podaci prikupljeni u Popisu koriste isključivo u statističke svrhe (član 29. stav 1.), dok se za potrebe korišćenja popisnih podataka u naučnoistraživačke svrhe obrazuje posebna baza sa anonimiziranim mikropodacima (član 29. stav 4.). Anonimizirani mikropodaci su podaci kojima su uklonjene ili modifikovane identifikacione varijable kako bi se onemogućila identifikacija lica na koje su se podaci prethodno odnosili (član 2. stav 1. tačka 13) Zakona). Osporenom odredbom člana 29. stav 2. Zakona je samo dodatno propisano da se podaci prikupljeni u Popisu ne mogu upotrebljavati u svrhu utvrđivanja obaveza građana, niti se mogu koristiti kao dokaz za ostvarivanje prava građana, čime ova zabrana ne isključuje, niti ograničava ustavnu i zakonsku obavezu da se ovi podaci (podaci o ličnosti) mogu koristiti isključivo u svrhe predviđene zakonom, odnosno u konkretnom slučaju u statističke svrhe. Stoga navodi inicijatora da se osporenom odredbom člana 29. stav 2. Zakona isključuje, odnosno sužava stav 1. istog člana Zakona i da se time posredno povređuje načelo „nemo tenetur se ipsum accusare“, a s tim u vezi i načelo o vladavini prava iz člana 3. Ustava i pravo na ljudsko dostojanstvo iz člana 23. stav 1. Ustava, nisu osnovani, s obzirom na to da se tako prikupljeni podaci ne mogu koristiti u neke druge svrhe, osim statističkih, dok za potrebe korišćenja tih podataka u naučnoistraživačke svrhe, Republički zavod za statistiku obrazuje posebnu bazu sa anonimiziranim mikropodacima. Osim toga, osporeni Zakon nalaže da se podaci o ličnosti prikupljeni u statističke svrhe, obrađuju uz primenu svih tehničkih i organizacionih mera za sprečavanje identifikacije osobe na koju se podaci odnose, uključujući i pseudonimizaciju (obradu na način koji onemogućava pripisivanje podataka o ličnosti određenom licu bez korišćenja dodatnih podataka, pod uslovom da se ovi dodatni podaci čuvaju posebno i da su preduzete tehničke, organizacione i kadrovske mere koje obezbeđuju da se podatak o ličnosti ne može pripisati određenom ili odredivom licu), kao i da se obrada podataka o ličnosti vrši u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti (član 27. st. 3. i 4.). Takođe je osporenim Zakonom propisano da Republički zavod za statistiku (koji priprema, organizuje i sprovodi Popis) može koristiti podatke prikupljene Popisom za uspostavljanje statističkih registara, u skladu sa zakonom koji uređuje oblast zvanične statistike i zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti, kao i da za potrebe korišćenja popisnih podataka u naučnoistraživačke svrhe, Republički zavod za statistiku obrazuje posebnu bazu sa anonimiziranim mikropodacima (član 29. st. 3. i 4.). Zakonom o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), na koji upućuje osporeni Zakon, propisani su, pored ostalog, načelo statističke poverljivosti i načelo upotrebe ličnih podataka isključivo u statističke svrhe (član 5. tač. 9) i 10)), kojima se nalaže da se odredbe o poverljivosti primenjuju od momenta kada izveštajna jedinica dostavi podatke odgovornim proizvođačima zvanične statistike (član 44. stav 1.). Izveštajne jedinice u smislu tog Zakona jesu pravna lica ili njihovi delovi, zatim fizička lica, domaćinstva, organi državne uprave, organi lokalnih vlasti i sve ostale jedinice na teritoriji Republike, koje, u okviru statističkih istraživanja, daju podatke isključivo u statističke svrhe (član 4. tačka 6.)), dok je odgovorni proizvođač zvanične statistike državni organ, odnosno ustanova, zadužen za prikupljanje, izradu i objavljivanje podataka zvanične statistike, u skladu s petogodišnjim statističkim programom (član 4. tačka 2)), među kojima i Republički zavod za statistiku (član 6. tačka 1)).

Povodom navoda inicijative kojima se osporava odredba člana 31. stav 1. Zakona kojom je propisano trajno čuvanje podataka prikupljenih u Popisu, u odnosu na odredbu člana 5(e) potvrđene Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 1/92, „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 11/05 – dr. zakon i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 92/08 – dr. zakon i 12/10), kojom je bilo predviđeno da su lični podaci koji se automatski obrađuju pohranjeni u obliku koji omogućuje identifikaciju zainteresovanih lica u periodu koji ne premašuje onaj neophodan period za svrhe za koje su pohranjeni, a koja je izmenjena Protokolom o izmenama i dopunama ove konvencije („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 4/20), tako što je sada propisano da lični podaci koji se obrađuju treba da budu sačuvani u formi koja omogućava identifikovanje subjekta podataka ne duže nego što je potrebno za svrhe za koje se obrađuju ovi podaci (član 5. stav 4d.), Ustavni sud ukazuje ponovo na član 29. stav 3. osporenog Zakona, kao i na član 30. i član 31. stav 2. istog Zakona kojima je propisano da je Republički zavod za statistiku dužan da preduzme sve propisane administrativne, tehničke i organizacione mere neophodne za zaštitu podataka prikupljenih u Popisu od nelegalnog pristupa, objavljivanja ili korišćenja, u skladu sa zakonom kojim se reguliše oblast informacione bezbednosti i da direktor Republičkog zavoda za statistiku donosi, u skladu sa važećim standardima, poseban akt kojim se bliže reguliše skladištenje i čuvanje podataka prikupljenih u Popisu. Tako se, saglasno Aktu o proceni uticaja za zaštitu podataka o ličnosti u popisu stanovništva, domaćinstava i stanova iz 2021. godine (dostupan na sajtu Republičkog zavoda za statistiku: www.stat.gov.rs), podaci prikupljeni u Popisu čuvaju trajno ali uz primenu svih tehničkih i organizacionih mera za sprečavanje identifikacije osobe na koju se podaci odnose, uključujući i pseudonimizaciju. U tom smislu se u procesu obrade podataka prikupljenih u statističke svrhe uklanjaju identifikatori, odnosno svi podaci o licu (ime i prezime, JMBG i dr.) na osnovu kojih je moguće identifikovati lice na koje se podaci odnose. Stoga, nisu osnovani ni navodi inicijative da osporena odredba člana 31. stav 1. Zakona nije u saglasnosti sa Konvencijom o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka i sa članom 42. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik“ RS, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. Zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), inicijativu u delu kojim se osporavaju odredbe člana 25. stav 3, člana 29. stav 2. i člana 31. stav 1. Zakona u odnosu na Ustav i potvrđeni međunarodni ugovor odbacio kao očigledno neosnovanu, rešavajući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud dodatno ukazuje da nije u njegovoj nadležnosti da traži mišljenje od tela Saveta Evrope u pogledu saglasnosti zakonskih odredaba sa Konvencijom o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, već Ustavni sud samo može da, saglasno odredbi člana 33. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, pre pokretanja postupka zatraži mišljenje od Narodne skupštine, što je u konkretnom slučaju i učinjeno.

Povodom osporavanja Zakona u celini, Ustavni sud ukazuje da navodi inicijative kojima se kritikuju zakonska rešenja uz poređenje sa propisima drugih država i iznosi mišljenje kako bi pojedina pitanja trebalo urediti ne predstavljaju ustavnopravne razloge za tvrdnju o nesaglasnosti osporenih odredaba Zakona sa Ustavom, pa je inicijativu u tom delu odbacio na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 2. izreke.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je našao da iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 25. stav 3, člana 29. stav 2. i člana 31. stav 1. Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine, kao i ovog zakona u celini, pa je, na osnovu člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, podnetu inicijativu odbacio.

Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Zaštita podataka o ličnosti u Zakonu o popisu stanovništva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti