Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Sud je utvrdio da osporene odredbe, koje se odnose na imovinu stranaka, evidenciju, reviziju i sankcije, nisu u suprotnosti sa Ustavom i načelima vladavine prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-215/2011
31.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 11. st. 1. i 3, člana 27. stav 5, člana 28, člana 3 2. st. 1, 3, 4. i 5, člana 39. stav 1. i čl. 42. i 43. Zakona o finansiranju političkih atkivnosti („Službeni glasnik RS“ , broj 43/11) .

O b r a z l o ž e nj e

I

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 11. st. 1. i 3, člana 27. stav 5, člana 28, člana 32. st. 1, 3, 4. i 5, člana 39. stav 1. i čl. 42. i 43. Zakona o finansiranju političkih atkivnosti („Službeni glasnik RS“ , broj 43/11) , jer osporene odredbe Zakona nisu u saglasnosti sa odredbama čl. 3. do 6, člana 20, člana 21 . stav 1, čl. 32, 34. i 36, člana 40. stav 2. i člana 198. stav 1. Ustava i čl . 14. i 16. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJ“ , broj 71/11).

Inicijator navodi da je osporenom odredbom člana 11. stav 1. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti (u daljem tekstu: Zakon) imovina političkih stranaka ograničena samo na prava na stvarima, a ne obuhvata i druga imovinska prava, kao što su novčana sredstva i druga imovinska prava u skladu sa zakonom kojim se uređuju svojinskopravni odnosi. Odredbom stava 3. ovog člana Zakona način sticanja imovine političke stranke ograničen je samo na kupoprodaju, nasleđivanje i legat, a ne priznaje se pravo na sticanje imovine na sve druge zakonite načine koji nisu u suprotnosti sa položajem i ciljevima delovanja političkih stranaka, kao što su gradnja, prihod od intelektualne svojine i od drugih imovinskih prava, odluke državnih organa i slično. Na taj način su, po mišljenju inicijatora, političke stranke dovedene u neravnopravan položaj u odnosu na druga pravna lica, iako ne postoje opravdani razlozi za takvo ograničenje u smislu čl. 20. i 58. Ustava.

Inicijator, dalje, ističe da osporeni Zakon ne sadrži odredbe kojima se uređuje način vođenja evidencije o prilozima, poklonima i pruženim uslugama bez naknade iz člana 27. stav 4. Zakona, pa stoga ovlašćenje direktora Agencije za borbu protiv korupcije da bliže propiše sadržinu i način vođenja ove evidencije, propisano stavom 5. istog člana Zakona, izlazi izvan okvira ustavne nadležnosti izvršne vlasti da svojim opštim aktom, radi izvršavanja zakona, bliže uredi pojedina pitanja sadržana u zakonu, već zapravo predstavlja ovlašćenje za samostalno uređivanje načina vođenja evidencije, zbog čega odredba člana 27. stav 5. nije saglasna sa ustavnim načelom podele vlasti (član 4. stav 2. Ustava) i ustavnim položajem izvršne vlasti (član 123. Ustava).

Povodom člana 28. stav 1. Zakona inicijator navodi da uvođenje obaveze svih političkih subjekata koji imaju predstavnike u predstavničkim telima i svih registrovanih političkih stranaka da vrše reviziju finansijskih izveštaja nije u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, koji precizno i celovito uređuje ovo pitanje, a tim Zakonom nije propisana mogućnost da se pitanje revizije posebnim zakonom drugačije uređuje, pa se osporenom odredbom člana 28. stav 1. Zakona o finansiranju političkih atkivnosti narušava princip jedinstva pravnog poretka iz čl. 4. i 194. Ustava, kao i ustavno načelo vladavine prava (član 3. Ustava). U vezi stava 3. istog člana Zakona inicijator je naveo da, kako osporeni Zakon uopšte ne sadrži odredbe kojima se uređuje sadržina godišnjeg finansijskog izveštaja, to ova odredba Zakona nije u saglasnosti sa Ustavom iz istih razloga kao i već navedeni član 27. stav 5. Zakona.

Osporavajući prvu rečenicu u članu 32. stav 1. Zakona, inicijator misli da se davanjem neograničenog zakonskog ovlašćenja državnom organu, u konkretnom slučaju Agenciji za borbu protiv korupcije, da može preduzimati mere prema fizičkom ili pravnom licu, bez ikakvih uslova, razloga, ograničenja i bez ikakvog postupka koji stranci u postupku obezbeđuje zaštitu od zloupotrebe prava, narušava načelo vladavine prava, pravne sigurnosti, nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta, prava na jednaku zaštitu i pravno sredstvo, nepovredivosti stana i zakonitosti uprave. Povodom dela prve rečenice člana 32. stav 1. osporenog Zakona, kojom je utvrđeno pravo Agencije da u obavljanju poslova propisanih osporenim Zakonom može angažovati odgovarajuće stručnjake i institucije, inicijator smatra da nije u skladu sa odredbom člana 137. stav 2. Ustava, jer Agencija kao imalac javnih ovlašćenja po zakonu, ne može svoja ovlašćenja ili bilo koji njihov deo preneti na drugo fizičko ili pravno lice, ili ga ovlastiti da te poslove obavi u njeno ime, čak i kada se radi o poslovima koji nemaju karakter odlučivanja. Inicijator dalje navodi da Zakon o državnim službenicima, Zakon o državnoj upravi i Zakon o opštem upravnom postupku, kojima su uređen i upravni postupak i položaj državnih službenika, predstavljaju osnovne, odnosno organske zakone kojima se na celovit način uređuju ova pitanja i kojima su utvrđeni osnovni principi i pravni instituti kojima se na sistemski način uređuje rad državnih organa koji su bitni za ostvarivanje prava i sloboda, a kako se ovim zakonima ne daje mogućnost drugačijeg uređenja pitanja koja se odnose na ovlašćenja za vršenje poslova, odnosno preduzimanja radnji i postupaka iz delokruga državnih organa, inicijator smatra da je svako odstupanje od sistemskih rešenja nedopušteno i da predstavlja narušav anje principa jedinstva pravnog poretka. Za odredbu člana 32. stav 5. Zakona o finansiranju političkih atkivnosti inicijator smatra da je u suprotnosti sa načelima vladavine prava, zakonitosti i pravne sigurnosti i jedinstva pravnog poretka, koja su zajemčena Ustavom i međunarodnim pravom, jer se ovom odredbom osporenog Zakona predviđa nevaženje svih drugih propisa u pogledu obaveze dostave podataka, čime se derogiraju i ne primenjuju ni zakoni kojima je uređena zaštita podataka o ličnosti, poslovnoj i službenoj tajni i tajnosti komunikacija, podataka do kojih dođu advokati, sveštenici i lekari u obavljanju svojih dužnosti i slično. Inicijator navodi da, kako se ovom osporenom odredbom Zakona umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava i sloboda, ova odredba je u suprotnosti i sa članom 20. stav 2. Ustava, kojom se zabranjuje smanjenje dostignutog nivoa ljudskih prava.

U inicijativi se, dalje navodi da se odredbom člana 39. stav 1. Zakona politički subjekti stavljaju u nejednak položaj, čime se narušava ustavno načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom, a političke stranke dovode u neravnopravan položaj u odnosu na koalicije i grupe građana kao učesnike u istoj vrsti aktivnosti, suprotno članu 21. stav 1. Ustava.

Povodom člana 42. Zakona inicijator ističe da je ovaj član Zakona u suprotnosti sa čl. 3, 4, 21, 32, 34. i 194. Ustava , iz sledećih razloga: 1) propisuje se kazna, odnosno mera, odnosno posledica kažnjavanja koja nije propisana Krivičnim zakonikom, odnosno Zakonom o prekršajima, a ovi zakoni ne dopuštaju mogućnost da se drugim zakonima propisuju drugačije kazne i mere po vrsti i visini, niti druge posledice osude; 2) za izricanje kazne, odnosno mere za kazneno delo ovlašćuje se organ koji nije sud, odnosno kaznu izriče Agencija, koja je organ izvršne vlasti; 3) kazna, odnosno mera se izriče u postupku koji nije javan i ne omogućava javno raspravljanje, odbranu i žalbu pred nezavisnim i nepristrasnim sudom; 4) omogućeno je kažnjavanje pravnog lica koje nije učestvovalo u izvršenju dela i sudskom postupku za to delo; 5) osporena odredba Zakona je nerazumljiva u pogledu pravne prirode kazne, odnosno mere, jer nije moguće utvrditi da li se radi o kazni ili meri, kao i u pogledu načina utvrđivanja njene visine i postojanja razloga za njeno izricanje; 6) za sudsku zaštitu se određuje Upravni sud, tako što se propisuje vođenje upravnog spora, a ovaj sud nije nadležan za vođenje kaznenih postupaka.

Iz istih razloga inicijator osporava i član 43. Zakona, s tim što smatra da se ovim članom Zakona krši i načelo pretpostavke nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava, kao i da se narušava ostvarivanje političkih sloboda i prava i položaj političkih stranaka koji je zajemčen članom 5. Ustava i međunarodnim pravom. Inicijator na kraju predlaže da Ustavni sud obustavi sve akte i radnje preduzete na osnovu osporenih odredaba Zakona o finansiranju političkih aktivnosti do donošenja konačne odluke Suda.

Ustavni sud je Zaključkom IUz-215/2011 od 15. novembra 2011. godine odlučio da navedenu inicijativu dostavi na mišljenje Narodnoj skupštini, saglasno članu 33. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11).

Odgovor Zakonodavnog odbora Narodne skupštine dostavljen je Ustavnom sudu 19. januara 2012. godine.

II

U dostavljenom odgovoru se navodi da član 11. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti uređuje sticanje imovine, kao i prihode od imovine koju ostvaruju političke stranke. U ovom slučaju, ne postoji nesaglasnost navedenog člana Zakona sa čl. 20. i 58. Ustava. Naime, članom 20. Ustava utvrđeno je da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu biti ograničena zakonom ako takvo ograničenje dopušta Ustav, a članom 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Sticanje i prihodi od imovine političke stranke ne spada u domen ljudskih ili manjinsk ih prav a zejemčenih Ustavom, pa naveden i član Zakona ne može biti nesaglas an sa odredbama člana 20. Ustava koj ima se uređuje ograničenje ljudskih i manjinskih prava i dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava . Imajući u vidu da je, prema odredbi član a 2. Zakona o političkim strankama („Službeni glasnik RS", broj 36/09), politička stranka organizacija građana slobodno i dobrovoljno udruženih , osnovana radi ostvarivanja polit ičkih ciljeva demokratskim oblikovanjem političke volje građana i učešća na izborima, odredbom člana 11. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti predviđena su odgovarajuća ograničenja kada je u pitanju sticanje imovine i drugih prihoda političkih stranaka, imajući u vidu ciljeve zbog kojih se osniva i način na koji se osniva politička stranka.

Odredba člana 14. stav 3. Zakona o političim strankama, između ostalog, predviđa da se statutom političke stranke bliže uređuje način finansiranja političke stranke, što znači da i navedeni zakon pretpostavlja da nisu dozvoljeni svi načini sticanja imovine i prihoda političih stranaka koje mogu imati druga pravna lica. Ne postoji nesaglasnost ni sa članom 58. Ustava, jer se ograničenja u sticanju imovine i drugih prihoda moraju propisati zakonom, što je u Zakonu i predviđeno.

Odredba člana 27. stav 5. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti nije u suprotnostima sa članom 4. stav 2. i članom 123. Ustava, s obzirom na to da je članom 27. stav 5. Zakona dato ovlašćenje direktoru Agencije da bliže uredi sadržinu i način vođenja evidencije o prilozima, poklonima i pruženim uslugama bez naknade, odnosno pod uslovima koji odstupaju od tržišnih, kao i evidenciju o imovini , i da je sadržaj navedene evidencije već propisan u stavu 4. istog člana Zakona. Ovlašćenje za donošenje konkretnog podzakonskog akta podrazumeva uređenje odgovarajućeg obrasca i način vođenja evidencije prema obrascu, što ne narušava ustavni princip podele vlasti, niti umanjuje ovlašćenje Vlade u donošenju podzakonskih akata kojim se izvršavaju zakoni.

Odredba člana 28. stav 1. Zakona nije u suprotnosti sa čl. 4. i 194. Ustava, koji utvrđuju načelo podele vlasti i hijerarhiju domaćih i opštih pravnih akata. Naime, inicijat or ističe da uvođenje obaveze političkih subjekata koji imaju predstavnike u predstavničkim telima i svih registrovanih političkih stranaka da vrše reviziju finansijskih izveštaja nije u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji. Posebnim zakonom se može propisati obaveza za određene subjekte da vrše reviziju finansijskih izveštaja i ako to nije propisano osnovnim zakonom u toj oblasti. Ovakvo rešenje svakako nije u suprotnosti sa članom 194. Ustava, budući da je odredbama ovog člana Ustava utvrđeno da zakoni moraju biti u saglasnosti sa Ustavom, što u konkretnom slučaju nije sporno. Ustav u članu 194. ne poznaje hijerarhiju između zakona, niti predviđa podelu na tzv. osnovne zakone i posebne zakone koji moraju biti u potpunosti u saglasnosti sa osnovnim zakonima. U vezi sa navodima inicijatave koji se odnose na osporavanje stava 5. člana 28. Zakona, ističe se da navedena odredba Zakona nije nesaglasna sa Ustavom iz istih razloga koji su dati u vezi neprihvatanja inicijative koji se odnose na član 27. stav 5. Zakona.

U vezi sa navodima inicijative o nesaglasnost i odredaba člana 32. Zakona, ist iče se da iste nisu nesaglasne sa Ustavom. U vezi sa odredbom stava 1. člana 32. Zakona, navode da se njome uopšte ne utiče na pravo nepovredivosti stana iz odredbe člana 40. Ustava, pošto se u konkretnom slučaju radi samo o obavezi političkog subjekta da službenom licu Agencije omogući neposredan i neometan pristup knjigovodstvenoj evidenciji. Nikako se ne daje pravo službenom licu Agencije da po svom nahođenju uđe u prostorije političkog subjekta i tamo vrši pretres. Pored toga, ovlašćenje Agencije iz iste odredbe Zakona da može da angažuje odgovarajuće stručnjake i institucije, u cilju pregleda knjigovodstvene dokumentacije, ne predstavlja poveravanje javnih ovlašćenja u smislu odredbe člana 137. stav 2. Ustava, budući da, prema navedenoj odredbi Zakona, angažovana lica i institucije obavljaju poslove u ime i pod nadzorom Agencije, a ne samostalno i predstavljaju tehničku pomoć službenim licima Agencije. Ovlašćenje dato Agenciji u odredbi člana 32. stav 5. Zakona, proizlazi iz njene nadležnosti, koja se odnosi na kontrolu finansiranja političkih aktavnosti, pa je zbog toga isključena primena drugih propisa koji predviđaju ograničenja pristupa takvim podacima. Ovo ovlašćenje Agencije Zakonom je precizno određeno samo na pristup podacima radi kontrole finansiranja političkih aktivnosti, s tim da Agencija ne može da ih upotrebljava u druge svrhe. Ovakva zakonska odredba nije u suprotnosti sa odredbom član a 42. Ustava, koja garantuje zaštitu podataka o ličnosti, kao i drugim propisima koji uređuju ovu oblast, budući da je ovo ovlašćenje Agenciji dato Zakonom.

U vezi sa navodima inicijatora koji se odnose na neustavnost odredbe člana 39. stav 1. Zakona, isti nisu osnovani, iz razloga što Zakon pravilno propisuje određene prekršaje samo za političke stranke, a ne i za druge političke subjekte. Razlog za ovakvo uređ ivanja prekršajnih odredaba je u tome što političke stranke imaju drugačiji pravni subjektivitet nego drugi politički subjekti. Nemoguće je u istu ravan dovesti grupu građana, koja nema svojstvo pravnog lica , i političku stranku. Što se tiče koalicija, u slučaju da su političke stranke članice koalicije, one mogu odgovarati po odredbama člana 39. stav 1. Zakona. Pored toga, ne može se govoriti o neravnopravosti političkih stranaka i drugih političkih subjekata, izuzev onih koji proizlaze iz njihovog pravnog statusa, a imajući u vidu odredbu stava 2. člana 39. Zakona, koji propisuje da za prekršaj iz stava 1. istog člana odgovaraju i odgovorna lica kako u političkoj stranci, tako i u drugom političkom subjektu. Iz navednih razloga, ne može se govoriti o povredi odredaba člana 21. stav 1. Ustava, koji utvrđuje zabranu diskriminacije.

Povodom navoda inicijative koje se odnose na odredbu člana 42. Zakona, istič e se da navedeni član Zakona nije u suprotnosti sa Ustavom. Odredbom člana 42. Zakona propisuje se posebna mera koja se sastoji u gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora za finansiranje političkih aktivnosti. Imajući u vidu da je samo Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti predviđeno finansiranje političkih aktivnosti iz javnih izvora, neophodno je da se tim zakonom utvrdi i mogućnost ograničenja tih prava u vidu izricanja posebne mere koja se ne može svrstati u sankcije propisane Krivičnim zakonikom i Zakonom o prekršajima. Iz tih razloga, budući da se ne radi o krivičnim ili prekršajnim sankcijama, nisu tačni navodi inicijative da je ovaj član Zakona nesaglasan sa članom 34. Ustava, koji utvrđuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu. Pored toga, Zakonom je obezbeđeno pravo na sudsku zaštitu, s obzirom na to da je protiv rešenja Agencije kojim se izriče predmetna mera moguće pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom, što je i propisano u stavu 5. člana 42. Zakona. Iz navedenog razloga, članom 42. Zakona nije povređeno pravo na pravično suđenje utvrđeno odredbom član a 32. Ustava, kao ni načelo podele vlasti iz člana 4. Ustava. O dredba člana 43. Zakona je u saglasnosti sa Ustavom iz istih razloga koji su navedeni za neprihvatanje inicijative u odnosu na član 42. Zakona.

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti je donela Narodna skupština, na sednici Drugog vanrednog zasedanja u 2011. godini, 14. juna 2011. godine. Zakon je objavljen u „Službenom glasniku R epublike Srbije“, broj 43/11 od 14. juna 2011. godine, a stupio je na snagu 22. juna 2011. godine, osim čl. 16. i 17. koji su stupili na snagu 1. jula 2012. godine. Ovim zakonom uređeni su izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih stranaka, koalicija i grupa građana koji se nazivaju politički subjekat i.

Osporenim i drugim povezanim odredbama Zakona o finansiranju političkih atkivnosti, propisano je:




Imovinu političke stranke čine nepokretnosti i pokretne stvari (osporeni stav 1.) .

Imovina iz stava 1. ovog člana služi samo za političku aktivnost i druge dozvoljene aktivnosti političke stranke, u skladu sa zakonom.

Politička stranka stiče imovinu kupoprodajom, nasleđivanjem i legatom (osporeni stav 3.) .

Politička stranka nepokretnu imovinu može kupiti isključivo sredstvima prikupljenim iz privatnih izvora.

Prihod od imovine čine prihodi koje politička stranka ostvaruje od prodaje pokretne i nepokretne imovine, davanja u zakup nepokretne imovine u vlasništvu političke stranke i kamate na uloge datih kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji.




Politički subjekti koji imaju predstavnike u predstavničkim telima i registrovane političke stranke, dužni su da vode knjigovodstvo o svim prihodima i rashodima.

Knjigovodstvo se vodi po poreklu, visini i strukturi prihoda i rashoda, u skladu sa propisima koji uređuju računovodstvo i reviziju.

Nadležni organi svake godine kontrolišu knjigovodstvene evidencije prihoda i rashoda političkih subjekata iz stava 1. ovog člana.

Politički subjekti koji imaju predstavnike u predstavničkim telima i registrovane političke stranke dužni su da vode posebnu evidenciju o prilozima, poklonima i pruženim uslugama bez naknade, odnosno pod uslovima koji odstupaju od tržišnih, kao i evidenciju o imovini.

Sadržinu i način vođenja evidencija iz stava 4. ovog člana bliže uređuje direktor Agencije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Agencija) (osporeni stav 5.) .




Politički subjekti koji imaju predstavnike u predstavničkim telima i registrovane političke stranke, dužni su da podnose Agenciji godišnji finansijski izveštaj, kao i izveštaj o prilozima i imovini, uz prethodno pribavljeno mišljenje ovlašćenog revizora licenciranog u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji, do 15. aprila tekuće godine za prethodnu godinu.

Politički subjekti iz stava 1. ovog člana dužni su da u roku od osam dana od dana dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja Agenciji, objave izveštaj na svom veb-sajtu i dostave ga radi objavljivanja "Službenom glasniku Republike Srbije".

Sadržinu godišnjeg finansijskog izveštaja bliže uređuje direktor Agencije (osporeni član 28.) .




U obavljanju poslova propisanih ovim zakonom, Agencija ima pravo neposrednog i neometanog pristupa knjigovodstvenoj evidenciji i dokumentaciji i finansijskim izveštajima političkog subjekta, kao i da angažuje odgovarajuće stručnjake i institucije. Agencija ima i pravo na neposredan i neometan pristup knjigovodstvenoj evidenciji i dokumentaciji zadužbine ili fondacije čiji je osnivač politička stranka (osporeni stav 1.) .

Politički subjekat je dužan da na zahtev Agencije, u roku koji odredi Agencija, koji ne može biti duži od 15 dana, dostavi sva dokumenta i informacije koje su Agenciji potrebne za obavljanje poslova propisanih ovim zakonom.

U toku izborne kampanje politički subjekat je dužan da na zahtev i u roku koji odredi Agencija, koji ne može biti duži od tri dana, dostavi podatke koje su Agenciji potrebne za obavljanje poslova propisanih ovim zakonom (osporeni stav 3.) .

Organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, banke, kao i pravna i fizička lica koja finansiraju političke subjekte, odnosno koja su u njihovo ime i za njihov račun obavila određenu uslugu, dužni su da, na zahtev Agencije, dostave sve podatke koji su Agenciji potrebni za obavljanje poslova propisanih ovim zakonom (osporeni stav 4.) .

U pogledu obaveze dostave podataka utvrđene u stavu 4. ovog člana ne primenjuju se zabrane i ograničenja utvrđene drugim propisima (osporeni stav 5.) .




Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj politička stranka, ako: 1) primi sredstva suprotno članu 8. stav 3. ovog zakona; 2) ne objavi davanje u skladu sa članom 10. st. 3. i 4. ovog zakona; 3) postupa suprotno članu 11. ovog zakona; 4) postupa protivno zabrani iz člana 12. stav 3. ovog zakona; 5) postupa protivno zabrani iz člana 13. ovog zakona; 6) stiče prihod suprotno članu 14. ovog zakona; 7) ne uplati sredstva u skladu sa članom 15. ovog zakona; 8) otvori više računa suprotno članu 18. ovog zakona; 9) koristi sredstva suprotno čl. 19. i 23. i članu 24. st. 3. i 4. ovog zakona; 10) ne otvori poseban račun za finansiranje izbornih kampanja u skladu sa članom 24. ovog zakona; 11) ne vodi evidenciju u skladu sa članom 27. ovog zakona; 12) ne dostavi godišnji finansijski izveštaj u skladu sa članom 28. stav 1. ovog zakona; 13) ne objavi finansijski izveštaj na veb-sajtu ili ga ne dostavi "Službenom glasniku Republike Srbije" radi objavljivanja, u roku propisanom u članu 28. stav 2. ovog zakona; 14) ne dostavi izveštaj o troškovima izborne kampanje u skladu sa članom 29. ovog zakona; 15) postupi suprotno članu 30. ovog zakona; 16) ne imenuje ovlašćeno lice, ne prijavi promenu ovlašćenog lica ili o tome ne obavesti Agenciju, u skladu sa članom 31. st. 3. i 4. ovog zakona; 17) ne omogući Agenciji pristup u skladu sa članom 32. stav 1. ovog zakona; 18) ne dostavi Agenciji dokumenta, informacije i podatke u skladu sa članom 32. st. 2. i 3. ovog zakona; 19) ne postupi po izrečenoj meri upozorenja (član 37. stav 2) (osporeni stav 1.) .

Za prekršaje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u političkoj stranci ili drugom političkom subjektu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Sredstva pribavljena izvršenjem prekršaja iz stava 1. tač. 1), 3) do 7), 9) i 15) ovog člana oduzeće se.




U slučaju osude za krivično delo iz člana 38. ovog zakona ili ako politička stranka ili odgovorno lice u političkom subjektu budu kažnjeni za prekršaj propisan u članu 39. ovog zakona, politički subjekat gubi pravo na dobijanje sredstava iz javnih izvora namenjenih finansiranju političkog subjekta, u iznosu određenom na način propisan u st. 2. do 4. ovog člana.

Iznos sredstava iz stava 1. ovog člana ne može biti manji od iznosa sredstava pribavljenih izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja, a najviše do 100% iznosa sredstava iz javnih izvora namenjenih za finansiranje redovnog rada političkog subjekta za narednu kalendarsku godinu.

Ako je iznos sredstava pribavljenih izvršenjem krivičnog dela, odnosno prekršaja manji od 10% sredstava iz javnih izvora namenjenih za finansiranje redovnog rada političkog subjekta za narednu kalendarsku godinu, iznos sredstava iz stava 1. ovog člana ne može biti manji od 10% sredstava iz javnih izvora namenjenih za finansiranje redovnog rada političkog subjekta za narednu kalendarsku godinu.

Iznos sredstava iz stava 1. ovog člana određuje se srazmerno izrečenoj kazni za učinjeno krivično delo ili prekršaj, u skladu sa pravilima propisanim u st. 2. i 3. ovog člana.

Rešenje o gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora namenjenih za finansiranje redovnog rada političkog subjekta za narednu kalendarsku godinu, u kome se utvrđuje i njihov iznos, donosi Agencija i protiv njega se može pokrenuti upravni spor (osporeni član 42.) .




Posle pokretanja krivičnog postupka za krivično delo iz člana 38. ovog zakona ili prekršajnog postupka za prekršaj iz člana 39. ovog zakona, na zahtev Agencije, ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno nadležni organ uprave autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, donosi odluku o privremenoj obustavi prenosa sredstava iz javnih izvora političkom subjektu do donošenja pravnosnažne odluke u krivičnom, odnosno prekršajnom postupku.

Protiv odluke nadležnog organa uprave autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave iz stava 1. ovog člana, može se izjaviti žalba nadležnom organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Protiv odluke ministarstva iz stava 1. ovog člana i odluke nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.

Upravni sud je dužan da odluči u roku od 30 dana od dana dostavljanja tužbe u upravnom sporu iz stava 3. ovog člana (osporeni član 43.) .

IV

Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona pošao od sledećih odredaba Ustava, kojima je utvrđeno : da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, i da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da je pravni poredak jedinstven, da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli, da je sudska vlast nezavisna (član 4.); da se jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, da je osnivanje političkih stranaka slobodno, da je nedopušteno delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi (član 5.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, da dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati, da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20 .); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, da se svakome jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem, da se javnost može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom (član 32.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena, da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom, da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda, da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo, da je izuzetno, ponavljanje postupka dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod, da krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva (član 34.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36); da niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, da držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju, da ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka (član 40. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da Vlada izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine (član 123. tačka 2.); da se pojedina javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima, kao i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima (član 137. st. 2. i 3.); da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven i da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. st. 1. i 3.); da pojedinačni akti i radnje državnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu (član 198. stav 1.).

Ustavni sud je imao u vidu i odgovarajuće odredbe potvrđenog Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, koji je saglasno odredbi člana 16. stav 2. Ustava sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuje, a kojima je utvrđeno: da su svi jednaki pred sudovima i sudovima pravde, da svako lice ima pravo da njegov slučaj bude raspravljan pravično i javno pred nadležnim, nezavisnim i nepristrasnim sudom, ustanovljenim na osnovu zakona koji odlučuje o osnovanosti svake optužbe podignute protiv njega u krivičnim stvarima ili o osporavanju njegovih građanskih prava i obaveza, da se može narediti isključivanje javnosti za vreme trajanja cele rasprave ili jednog dela u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, ili ako to interes ličnog života stranaka zahteva, ili još ako to sud smatra apsolutno potrebnim iz razloga posebnih okolnosti slučaja kada bi javnost štetila interesima pravde, ipak, svaka presuda doneta u krivičnim ili građanskim stvarima biće javna, osim ako interes maloletnika zahteva da se postupa drukčije ili ako se rasprava odnosi na bračne sporove ili na starateljstvo dece, da se za svako lice koje je optuženo za krivično delo pretpostavlja da je nevino dok njegova krivica ne bude zakonski ustanovljena, da svako lice koje je optuženo za krivično delo ima, uz potpunu ravnopravnost, prava bar na sledeće garancije: (a) da bude obavešteno u najkraćem roku, na jeziku koji razume i u pojedinostima, o prirodi i razlozima optužbe koja je podignuta protiv njega, (b) da raspolaže potrebnim vremenom i olakšicama u vezi sa pripremanjem svoje odbrane i da opšti sa braniocem koga ono bude izabralo, (c) da mu bude suđeno bez velikog zakašnjenja, (d) da prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da ima branioca koga je izabralo; ako nema branioca, da bude obavešteno o svom pravu da ga ima i, svaki put kad to zahtevaju interesi pravde, da mu se dodeli branilac po službenoj dužnosti besplatno, ako nema mogućnosti da ga nagradi, (e) da sasluša ili da predloži da drugi saslušaju svedoke koji terete optuženog i da izdejstvuje dolazak i saslušanje svedoka odbrane pod istim uslovima kao i svedoka optužbe, (f) da dobije besplatno pomoć tumača ako ne razume ili ne govori jezik na kojem se vodi rasprava, (g) da ne bude prinuđeno da svedoči protiv samoga sebe ili da prizna krivicu; da se postupak koji se primenjuje na mladiće koji nisu punoletni prema krivičnom zakonu vodiće računa o njihovim godinama i o interesu njihovog prevaspitavanja; da svako lice oglašeno krivim za počinjeno krivično delo ima pravo da zatraži da, shodno zakonu, viši sud ispita odluku o krivici i presudi; da ako konačno izrečena krivična presuda bude docnije poništena ili ako je dato pomilovanje zbog toga što nova ili naknadno otkrivena činjenica dokazuje da se radilo o sudskoj grešci, lice koje je izdržalo kaznu na osnovu ove osude biće obeštećeno shodno zakonu, ukoliko se ne dokaže da je ono u potpunosti ili delimično krivo za neblagovremeno otkrivanje nepoznate činjenice; da niko ne može biti gonjen ili kažnjen zbot krivičnog dela u vezi kojeg je već bio oslobođen krivice ili osuđen pravnosnažnom presudom prema zakonu i krivičnom postupku svake zemlje (član 14.); da svako ima pravo da mu se prizna na svakom mestu pravni subjektivitet (član 16.).



V



U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je ustavni osnov za donošenje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti sadržan u odredbama člana 97. tač. 11. i 17. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica i finansijsku reviziju javnih sredstava, kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom. Predmet Zakona postavljen je šire, budući da se uređuje pitanje finansiranja redovnog rada ne samo političkih stranaka, nego i koalicija i grupa građana koje imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, skupštinama autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave. Ovim zakonom se uređuju izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti političkih stranaka, koalicija i grupa građana koji se određuju kao „politički subjekti“.

Razmatrajući osporene odredb e člana 11. st . 1. i 3. Zakona o finansiranju političkih atkivnosti u smislu navoda i razloga podnosioca inicijative, Ustavni sud je našao da nema osnova za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti ovih odredaba . Naime, Ustav u članu 58. jemči pravo na uživanje svojine i drugih imovinskih prava i propisani način sticanja imovine koja su već stečena na osnovu zakona , pa se uslovi koji se propisuju zakonom za buduće sticanje imovinskih prava ne mogu dovesti u vezu sa ovom odredbom Ustava. Budući da se osporena odredba Zakona ne bavi ograničenjima nekog ljudskog ili manjinskog prava koje je zajemčeno Ustavom, ova odredba se ne može ceniti ni u odnosu na član 20. Ustava koji propisuje koji se sve uslovi moraju ispuniti da bi takvo ograničenje bilo dopušteno.

U pogledu osporene odredbe člana 27. stav 5. Zakona, kojom je direktoru Agencije za borbu protiv korupcije dato ovlašćenje da bliže uredi sadržinu i način vođenja evidencije o prilozima, poklonima i pruženim uslugama bez naknade, kao i evidencije o imovini, Ustavni sud ukazuje da je obaveza političkih subjekata koji imaju predstavnike u predstavničkim telima da vode određene evidencije propisane u stavu 4. člana 27. Zakona, te se zbog toga ne može smatrati da je ovlašćenje direktora Agencije za borbu protiv korupcije da propiše sadržinu i način vođenja takvih evidencija protivno principu podele vlasti iz člana 4. Ustava , niti da umanjuje ovlašćenja Vlade da donosi podzakonske akte kojima se izvršavaju zakoni, a u skladu sa član om 123. Ustava.

Razmatrajući navode inicijatora povodom osporenog člana 28, posebno stava 1. ovog člana Zakona, koj im je propisana obaveza svih političkih subjekata koji imaju predstavnike u predstavničkim telima i registrovane političke stranke da vrše reviziju finansijskih izveštaja, da se na taj način narušava princip jedinstva pravnog poretka i hijerarhija opštih pravnih akata protivno čl. 4. i 194. Ustava, kao i ustavno načelo vladavine prava iz člana 3. Ustava, Ustavni sud nalazi da osporene odredbe člana 28. nemaju takav karakter. Naime, to što Zakon o računovodstvu i reviziji nije predvideo da i neki drugi subjekti mogu biti obavezni na vršenje revizije finansijskih izveštaja ne znači da je takva odredba u nekom drugom zakonu samim tim neustavna, niti se član 4. Ustava sme tumačiti tako da je pravni poredak jedinstven samo onda kada je svaki pravni odnos uređen samo na jednom mestu, odnosno samo jednim zakonom. Drugim rečima, Ustavni sud nalazi da ustavno načelo o jedinstvu pravnog poretka podrazumeva međusobnu usklađenost svih pravnih propisa u pravnom sistemu Republike Srbije, što znači da se bez izričitog ovlašćenja ne mogu menjati osnovna pravila i principi kojima je određena oblast uređena (za ovakav stav, videti Odluku Ustavnog suda u predmetu IUz-225/2005 od 19. aprila 2012. godine), a ne da se drugim zakonom ne može predvideti da se upravo ta pravila i principi ne mogu primenjivati i u drugim sličnim pravnim situacijama. Stoga, Ustavni sud nije našao osnov za pokretanje postupka ni u odnosu na ove osporen e odredb e. Navode inicijatora u vezi sa problemima u praksi , do kojih može dovesti osporeni član Zakona da se mišljenje ovlašćenog revizora mora pribaviti do 15. aprila tekuće godine za prethodnu godinu, spada u pitanja primene zakona, za koja Ustavni sud nije nadležan u smislu člana 167. Ustava.

Osporenim odredbama člana 32. Zakona uređuje se obaveza političkih subjekata, odnosno državnih organa, pravnih i fizičkih lica da Agenciji za borbu protiv korupcije omoguće vršenje nadzora i uvid u dokumentaciju u cilju kontrole finansiranja političkih subjekata, kao i pravo Agencije za borbu protiv korupcije da angažuje odgovarajuće stručnjake i institucije u tu svrhu. Razmatrajući ove osporene odredbe, Ustavni sud je našao da one ni na koji način ne utiču na pravo na nepovredivost stana iz člana 40. Ustava, budući da se njima ustanovljava samo obaveza političkih subjekata da Agenciji za borbu protiv korupcije obezbede neposredan i neometan pristup . Ovlašćenje Agencije za borbu protiv korupcije da angažuje odgovarajuće stručnjake i institucije radi pregledanja knjigovodstvene dokumentacije političkih subjekata nema značenje poveravanja javnih ovlašćenja, kako to pogrešno tumači inicijator, već obezbeđivanja tehničke pomoći stručnih lica koja obavljaju sve poslove u ime i pod nadzorom Agencije za b orbu protiv korupcije, pa se ove odredb e, takođe ne mo gu dovesti u vezu sa članom 137. stav 2. Ustava koji uređuje poveravanje javnih ovlašćenja , ili sa članom 20. stav 2. Ustava kojim se garantuje dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava. Ovlašćenje koje je dobila Agencija za borbu protiv korupcije u osporenom čl anu 32. stav 5. Zakona direktno proizlazi iz njene zakonske nadležnosti i odnosi se samo na prikupljanje podataka u vezi sa finansiranjem političkih aktivnosti, što nije protivno odredbi člana 42. Ustava, osim ako bi prikupljeni podaci bili upotrebljeni izvan svrhe za koju su prikupljeni. Stoga u navodima inicijative nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i u odnosu na ove osporene odredb e.

U vezi sa osporavanjem člana 39. stav 1. Zakona, kojim su predviđene novčane kazne za prekršaje samo za političke stranke, a ne i za druge političke subjekte, zbog čega podnosilac inicijative smatra da je narušeno ustavno načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom, a političke stranke dovedene u neravnopravan položaj u odnosu na druge učesnike u političkim aktivnostima, Ustavni sud nalazi da osporene odredbe nemaju diskriminatorni karakter. Naime, iz člana 1. Zakona proizlazi da su politički subjekti političke stranke, koalicije i grupe građana, pa se ne bi nikako moglo govoriti o odgovornosti za prekršaje grupe građana koja nema svojstvo pravnog lica. U slučaju postojanja koalicija koje čine političke stranke, za prekršaje na isti način odgovaraju političke stranke koje su članice koalicije, te stoga nikakvog nedozvoljenog razlikovanja nema u ovom slučaju.

Najzad, odredbama čl. 42. i 43. Zakona propisane su posebne finansijske mere koje se sastoje u gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora za finansiranje političkih aktivnosti u slučaju prethodeće osude za krivično delo ili prekršaj političke stranke ili odgovornog lica, odnosno u obustavi prenosa sredstava iz javnih izvora posle pokretanja krivičnog ili prekršajnog postupka, pa se navodi inicijatora o tome da se ovim odredbama propisuju nove kazne koje nisu predviđene krivičnim zakonodavstvom ne mogu dovesti u vezu sa navedenim odredbama Ustava, odredbama Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima ili odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Naime, članom 38. Zakona propisano je posebno krivično delo kojim se sankcioniše svaka radnja onog ko u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje protivno odredbama ovog Zakona u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava. To znači da korišćenje novčanih sredst ava iz javnih izvora koja su namenjena za finansiranje političkih aktivnosti obavezno obuhvata i kontrolu finansiranja, iz čega sledi da se javni izvori finansiranja ne mogu upotrebljavati na način koji je suprotan Zakonu, što upravo potvrđuje postojanje osude za krivično delo , odnosno kazna za prekršaj kao neophodan uslov za primenu osporenih odredaba Zakona.

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, Ustavni sud je našao da je inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti, osporenih odredbi Zakona, pa je saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , ovu inicijativu odbacio .

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• IUz 123/2023: Odbacivanje inicijative protiv Zakona o arhivskoj građi
• IUz 901/2012: Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o finansiranju političkih aktivnosti
• IUz 591/2011: Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o finansiranju političkih stranaka
• IUz 116/2009: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o političkim strankama o broju osnivača i obnovi upisa
• IU 216/2004: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti ograničenja prihoda političkih stranaka od imovine
• IUz 51/2012: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka ocene ustavnosti Zakona o parničnom postupku
• IUz 231/2009: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Zakona o javnom informisanju