Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Zakona o finansijskoj podršci porodici

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje za poljoprivredne osiguranice propisuju duži period uplate doprinosa (24 meseca) za ostvarivanje prava na naknade, nisu u saglasnosti sa Ustavom jer su diskriminatorne.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-216/2018
03.12.2020.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Jovan Ćirić i dr Milan Škulić, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da odredbe člana 17. stav 2. i člana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 113/17 i 50/18) nisu u saglasnosti sa Ustavom.

2. Odbija se predlog za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 13, člana 17. st. 1. i 3-9, člana 18. st. 1, 3, 5, 7, 8. i 9, člana 20. i člana 54. stav 2. Zakona iz tačke 1. i odredbe člana 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, broj 50/18 ).

3. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Predlozima dva ovlašćena predlagača pokrenut je postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima pojedinih odredaba zakona navedenih u izreci.

Prvim predlogom pokrenut je postupak za ocenu ustavnosti i „zakonitosti“ odredaba člana 13. stav 4, člana 17. stav 2, člana 18. stav 2. i člana 54. stav 2. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 113/17 i 50/18) i član a 12. stav 1 . Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, broj 50/18 ).

Predlagač navodi da odredba člana 13. stav 4. integralnog teksta Zakona, kojom je propisano da maksimalni iznos mesečne osnovice naknade zarade, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta ne može preći iznos od tri prosečne mesečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva, nije u saglasnosti sa članom 21. Ustava kojim je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, niti sa odredbama čl. 4. i 7. i člana 20. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije i da ovo naizgled neutralno pravilo nesrazmerno teže pogađa žene koje su primale zarade veće od tri prosečne zarade u Republici, jer će njima naknada zarade biti manja od zarade koju su primale pre korišćenja odsustva. Dalje navodi da, imajući u vidu pravnu prirodu porodiljskog odsustva i činjenicu da zbog tradicionalnih društvenih obrazaca ponašanja veoma malo muškaraca koristi pravo na odsustvo radi nege deteta, jasno je da osporena odredba nesrazmerno teže pogađa žene u odnosu na muškarce, koje će imati dodatne barijere u usklađivanju posla i privatnog života. Po mišljenju predlagača , žene sa višim primanjima neopravdano su stavljene u nejednak položaj u odnosu na žene sa nižim primanjima na osnovu imovnog stanja, zbog čega iako osporena odredba ima zakonit cilj, sredstva za postizanje tog cilja nisu primerena ni nužna. Ističe da je osporena odredba Zakona u neskladu i sa članom 43. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje prema kome najvišu godišnju osnovicu doprinosa čini petostruki iznos zbira prosečnih mesečnih zarada u Republici, pa je nejasno zbog čega zakonodavac očekuje da zaposlene sa višim zaradama plaćaju doprinose do maksimalnog iznosa dok će u trenutku kada postanu majke primati maksimalno tri prosečne zarade, što će nesumnjivo uticati na njihov dotadašnji kvalitet života, kao i da će osporena odredba posebno teško pogoditi preduzetnice i vlasnice kompanija.

Kao razlog osporavanja ustavnosti člana 17. stav 2. i člana 18. stav 2. integralnog teksta Zakona isti predlagač navodi da je članom 17. utvrđeno pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, dok je članom 18. propisan način utvrđivanja osnovice za navedenu naknadu, pri čemu su osporenim stavovima žene koje su poljoprivredne osiguranice suprotno članu 21. Ustava i Zakonu o zabrani diskriminacije stavljene u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale žene koje ostvaruju navedenu naknadu, za šta ne postoji objektivno i razumno opravdanje. Ovo stoga jer navedenu naknadu može ostvariti žena koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode na osnovu delatnosti predviđenih stavom 1. člana 17, dok je za žene koje su poljoprivredne osiguranice uslov da su po tom osnovu bile osigurane u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta . Ovako postavljen uslov je zatim u direktnoj vezi sa izračunavanjem osnovice za navedenu naknadu (član 18.) , pa se tako ženama poljoprivrednim osiguranicama osnovica utvrđuje srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koj e su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca koji prethode danu rođenja deteta, dok se osnovica za lica obuhvaćena stavom 1. člana 17. računa uzimanjem u obzir poslednjih 18 meseci.

Predlagač zatim citira odredbe člana 54. stav 2. integralnog teksta Zakona i člana 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i navodi da , uprkos tome što je roditeljski dodatak namenjen svoj deci (krajnji korisnik je dete iako je formalni titular prava majka deteta, a pod određenim uslovima otac), deca rođena pre 25. decembra 2017. godine za koju se i dalje prima roditeljski dodatak neopravdano se nalaze u nepovoljnijem položaju u odnosu na decu koja su rođena nakon ovog datuma, budući da se na njih primenjuju nepovoljnije odredbe prethodno važećeg zakona i isplać uje im se niži iznos dodatka u odnosu na decu rođenu nakon navedenog datuma. Poziva se na član 21. Ustava i čl. 4. i 22. Zakona o zabrani diskriminacije, a ukazuje se i da prema član 64. stav 1. Ustava deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti. Na kraju se predlaže da Ustavni sud donese odluku kojom će utvrditi da odredbe člana 13. stav 4, člana 17. stav 2, člana 18. stav 2. i člana 54. stav 2. integralnog teksta Zakona i odredba člana 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nisu u saglasnosti sa Ustavom i Zakonom o zabrani diskriminacije.

Drugim predlogom obuhvaćene su odredbe člana 12. stav 7, člana 13, člana 14. stav 8. i čl. 17, 18. i 20. integralnog teksta Zakona. S obzirom na to da povodom osporavanja ustavnosti člana 12. stav 7. Zakona postoji formiran ustavnosudski predmet IUz-266/2017 u kome je doneto rešenje o pokretanju postupka, a povodom osporavanja člana 14. stav 8. Zakona postoji formiran predmet IUz-247/2018, u kome je takođe doneto rešenje o pokretanju postupka, deo predloga koji se odnosi na navedene odredbe spojen je sa tim predmetima, dok je deo predloga koji se odnosi na odredbe čl. 13, 17, 18. i 20. spojen ovom predmetu, IUz-216/2018, radi vođenja jedinstvenog postupka i odlučivanja , saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 2. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

Odredbe čl. 13. i 18. Zakona predlogom su osporene iz istih razloga, u odnosu na odredbe čl . 20, 21. i 66. Ustava, član a 8. Revidirane Evropske socijalne povelje, član a 6. tačka 3. Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva i čl. 65. i 66. Konvencije o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja. U predlogu se navodi da član 66. Ustava garantuje posebnu zaštitu svim porodicama, svoj deci i svim majkama i ne pravi razliku na zaposlene i nezaposlene majke, a da prema članu 20. Ustava, zajemčena ljudska prava mogu zakonom biti ograničena samo ako ograničenje dopušta Ustav, te da ograničenja iz čl. 13. i 18. Zakona zadiru u suštinu garantovanog prava jer isključ uju određen e kategorij e stanovništva iz zaštite . Dalje se ističe da utvrđivanje osnovice naknade samo za one koji rade predstavlja diskriminaciju roditelja koji ne rade, odnosno koji ne rade u određenom vremenskom periodu, zabranjenu članom 21. Ustava, da je pravo na posebnu zaštitu majke povređeno i nepropisivanjem najnižeg iznosa naknade , te da je odredbama čl. 13. i 18. Zakona, suprotno članu 20. Ustava, smanjen dostignuti nivo ljudskih prava jer je prethodno zakonsko rešenje propisivalo povoljnije uslove za obračun naknade kao i najniži iznos naknade. Predlagač smatra da su osporene odredbe čl. 13. i 18. u suprotnosti i sa članom 8. Revidirane evropske socijalne povelje jer nije normiran minimalni iznos naknade zarade , čime je narušena obaveza obezbeđivanja adekvatnih davanja , da iznos od 18 mesečnih zarada na koje su plaćeni doprinosi, koje korisnica prava treba da ispuni u kontinuitetu, bez mogućnosti sabiranja rada u radnom odnosu i van radnog odnosa, ne obezbeđuje adekvatna davanja majkama koje nisu ostvarile propisane uslove, da su osporenim odredbama prekršene i odredbe člana 6. Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva, kao i čl. 65. i 66. Konvencije o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja.

Kao razlog osporavanja člana 17. Zakona u predlogu se navodi da stav 1. toga člana nije u saglasnosti sa čl . 60, 66. i 69. a u vezi sa čl. 20. i 21. Ustava iz istih razloga iz kojih su osporeni i čl. 13. i 18. Zakona, da je pored toga uvedena i dodatna diskriminacija majki, porodica i dece rođene pre 1. jula 2018. godine, jer je korišćenje prava na ostale naknade omogućeno samo za decu rođenu nakon ovog datuma. Po mišljenju predlagača, odredbama st. 2. i 3. istog člana Zakona diskriminisane su korisnice prava koje su poreze i doprinose uplaćivale kao poljoprivredne osiguranice u odnosu na korisnice prava koje su radile u radnom odnosu ili van radnog odnosa jer se umesto 18 za njih zahteva 24 meseca u kojima su ostvarivale prihode i uplaćivale poreze i doprinose, kao i da je suprotno Revidiranoj evropskoj socijalnoj povelji, Konvenciji Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva i Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom, ograničeno pravo deteta na socijalnu zaštitu, adekvatne uslove života, pokrivanje dodatnih troškova invalidnosti i primanja majke u minimalnom iznosu od dve trećine prethodne zarade.

U predlogu se navodi i da je osporenim članom 20. Zakona prekršen član 20. Ustava koji propisuje da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati, budući da je prethodni maksimalni iznos naknade zarade bio ograničen na pet prosečnih zarada, kao i član 21. Ustava o zabrani diskriminacije, jer su primaoci naknada koji zarađuju više od proseka dovedeni u neravnopravan položaj.

Predlagač je još predložio da Ustavni sud, na osnovu člana 56. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , radi sprečavanja dalje štete donese rešenje kojim će do okončanja postupka naložiti obusta vu izvršenja pojedinačnih rešenja, odnosno radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona, a kojima je smanjen dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava suprotno članu 20. stav 2. Ustava i naložiti obračun naknada zarada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09).

Ustavni sud je predloge dostavio Narodnoj skupštini radi davanja odgovora, pa kako u ostavljenom roku, a ni po njegovom proteku, traženi odgovor nije dostavljen, Sud je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nastavio postupak u ovom ustavnosudskom predmetu.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je konstatovao da je Narodna skupština 14. decembra 2017. godine donela Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 113/17, od 17. decembra 2017. godine. Zakon je stupio na snagu 25. decembra 2017. godine, s tim što se primenjuje od 1. jula 2018. godine . Nakon toga, Narodna skupština je donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 50/18 od 29. juna 2018. godine, stupio je na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a primenjuje se takođe od 1. jula 2018. godine.

Osporenim i drugim relevantnim odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 113/17 i 50/18) propisano je: da prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u smislu ovog zakona, između ostalog, jesu – 1) naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, 2) ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta i 3) roditeljski dodatak (član 11. stav 1. tač. 1)-3)); da naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni kod poslodavca) (član 12. stav 1.); da se osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za lica iz člana 12. ovog zakona, utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće (član 13. stav 1); da se osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa (član 13. stav 2.); da se o snovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za lica iz člana 12. ovog zakona, utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva (član 13. stav 3.); da se mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija deljenjem zbira osnovica iz st. 1. do 3. ovog člana sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva (član 13. stav 4.); da mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate preds tavlja bruto obračunsku vrednost (član 13. stav 5. ); da ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode – 1) a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, 2) po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti, 3) kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana, 4) po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, 5) po osnovu ugovora o delu, 6) po osnovu autorskog ugovora, 7) po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa (član 17. stav 1.); da ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može ostvariti i majka koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik (član 17. stav 2.); da pravo iz st. 1. i 2. ovog člana može ostvariti i žena koja je usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta (član 17. stav 3 .); da se pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta (član 17. stav 4 .); da izuzetno od stava 4. ovog člana, za lice koje ostvaruje i pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana otpočinjanja prava na porodiljsko odsustvo (član 17. stav 5 .); da pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje majka iz st. 1. i 2. ovog člana u trajanju od tri meseca od dana rođenja deteta, ako se dete rodi mrtvo ili umre pre navršena tri meseca života, odnosno do smrti deteta ukoliko ono umre kasnije (član 17. stav 6.); da pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka nije živa, ako je napustila dete, ili ako je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu (član 17. stav 7.); da se pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta ostvaruje u skladu sa ovim zakonom i propisima koji regulišu ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta z a lica zaposlena kod poslodavca (član 17. stav 8.); da se zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje (član 17. stav 9.); da se p ravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta ne može ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica (član 17 . stav 10. ); da se o snovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta za lice iz člana 17. stav 1. ovog zakona utvrđuje srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta (član 18. stav 1.); da se osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, za lice iz člana 17. stav 2. ovog zakona, utvrđuje srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca k oji prethode danu rođenja deteta (član 18. stav 2.); da se osnovica za ostale naknade po osnovu posebne nege deteta za lice iz člana 17. stav 1. ovog zakona utvrđuje srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu korišćenja prava (član 18. stav 3.); da se o snovica za ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, za lice iz člana 17. stav 2. ovog zakona, utvrđuje srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca koji prethode mesecu korišćenja prava (član 18. stav 4 .); da se mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za lica iz člana 17. stav 1. ovog zakona dobija deljenjem zbira osnovica iz st. 1. i 3. ovog člana sa 18 (član 18. stav 5.); da se mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za lica iz člana 17. stav 2. ovog zakona dobija deljenjem zbira osnovica iz st. 2. i 4. ovog člana sa 24 (član 18. stav 6 .); da mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta iz st. 5. i 6. ovog člana ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva (član 18 . stav 7.); da se mesečna osnovica iz st. 5. i 6. ovog člana deli sa koeficijentom 1,5 i tako se određuje pun mesečni iznos ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta (član 18. stav 8.); da se prilikom utvrđivanja osnovice za ostale naknade ne uzimaju osnovice za prihode koji imaju karakter zarade, osim za lica koja u momentu podnošenja zahteva nisu u radnom odnosu, a u prethodnom periodu su ostva rivala prihode po osnovu zarade (član 18. stav 9.); da z bir naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta ne može biti veći od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva za naknadu zarade i da ako korisnik prava ostvaruje naknadu zarade, odnosno naknadu plate čiji ukupni iznos prelazi tri prosečne zarade u Republici Srbiji prvo se isplaćuje naknada zarade, odnosno naknada plate (član 20.); da će se p ostupci za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada i naknadu zarade odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta koji su započeti pre početka primene ovog zakona okonča ti u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme otpočinjanja porodiljskog odsustva ; da će se pravo na roditeljski dodatak za decu rođenu pre početka primene ovog zakona, ostvari ti u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan rođenja deteta i da će se i splate po rešenjima donetim pre početka primene ovog zakona kao i u postupcima iz st. 1. i 2. ovog člana koji su rešeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona vrši ti u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona (član 54 .).

Osporenim članom 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, broj 50/18), koji kao samostalan član nije integrisan u zakonski integralni tekst propisano je: da će se pravo na roditeljski dodatak za decu rođenu na dan stupanja na snagu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ( „Službeni glasnik RS“, broj 113/17), 25. decembra 2017. godine, i kasnije, zaključno sa 30. junom 2018. godine, koje se ostvaruje u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan rođenja deteta a isplaćuje u jednakim mesečnim ratama, uskladiti po službenoj dužnosti, počev od 1. jula 2018. godine, sa brojem rata i mesečnim iznosima roditeljskog dodatka utvrđenim ovim zakonom i da će se i splata prava iz stava 1. ovog člana vrši ti u roku od šest meseci od dana primene ovog zakona.

III

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se z akonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da ut iče na suštinu zajemčenog prava, da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje ( član 18 .); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava , da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati ( član 20. st. 1. i 2) ; da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakon sku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta ( član 21. st. 1-3.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada , da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestank a radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći, da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60) ; da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom, da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja , da se posebna zaštita pruža deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ili fizičkom razvoju , da deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa od 18 godina, mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili moral ( član 66).

Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva (Zakon o ratifikaciji Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva („ Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 1/10)) utvrđeno je: da se ova konvencija primenjuje na sve zaposlene žene, uključujući i one u netipičnim oblicima zavisnog rada, 2. da međutim, svaka članica koja ratifikuje ovu konvenciju može, nakon dogovora sa predstavnicima odgovarajućih organizacija poslodavaca i zaposlenih, isključiti u celosti ili delimično iz obuhvata ove konvencije ograničene kategorije zaposlenih ako bi njena primena na njih izazvala posebne i znatne probleme, 3. da će svaka članica koja iskoristi mogućnost predviđenu u prethodnom stavu u prvom izveštaju o primeni ove konvencije na osnovu člana 22. Statuta Međunarodne organizacije rada navesti kategorije zaposlenih isključene po ovom osnovu i razloge za njihovo isključenje , da će u narednim izveštajima članica opisati mere preduzete u cilju postepenog proširenja odredaba ove konvencije i na te kategorije (član 2.); da na osnovu lekarske potvrde ili druge odgovarajuće potvrde, na osnovu domaćeg zakona i prakse, u kojoj se navodi predviđeni datum porođaja, žena na koju se primenjuje ova Konvencija ima pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju ne kraćem od 14 nedelja, da trajanje odsustva iz predhodnog stava svaka članica propisuje izjavom koja se prilaže uz ratifikaciju ove Konvencije, da svaka članica može naknadno dostaviti generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada drugu izjavu kojom se produžava porodiljsko odsustvo, da imajući u vidu zaštitu zdravlja majke i deteta, porodiljsko odsustvo će obuhvatiti period od šest nedelja obaveznog odsustva nakon porođaja, ukoliko nije drugačije dogovoreno na nacionalnom nivou između vlade i reprezentativnih organizacija poslodavaca i zaposlenih, da će se deo porodiljskog odsustva koji se koristi pre porođaja produži ti za vreme i zmeđu pretpostavljenog i stvarnog datuma porođaja, bez skraćivanja obaveznog dela odsustva koje se koristi posle porođaja (član 4.); da će se na osnovu lekarske potvrde, odobriti odsustvo pre ili posle porodiljskog odsustva u slučaju bolesti, komplikacija ili opasnosti od komplikacija u vezi trudnoće ili porođaja, da se vrsta i maksimalno trajanje takvog odsustva može propisati u skladu sa domaćim zakonom i praksom (član 5.); da se novčane naknade obezbeđuju, u skladu sa domaćim zakonom i propisima ili na drugi način u skladu sa domaćom praksom, ženama koje su odsutne sa posla po osnovu navedenom u članu 4. ili 5, da iznos novčane naknade treba da bude takav da obezbedi održavanje dobrog zdravlja žene i deteta uz odgovarajući životni standard, da ako se na osnovu domaćeg zakona ili prakse iznos novčane naknade za odsustvo iz člana 4. obračunava na osnovu prethodne zarade, iznos te naknade ne može biti manji od dve trećine ženine prethodne zarade ili od primanja koja se uzimaju u obzir prilikom obračuna naknade, da kada se na osnovu domaćeg zakona ili prakse za određivanje visine novčane naknade za odsustvo iz člana 4. koriste druge metode, iznos naknade treba da bude približan iznosu koji bi se u proseku dobio primenom prethodnog stava, da će svaka članica obezbediti da uslovi za sticanje prava na novčanu naknadu budu takvi da ih ispunjava velika većina žena na koje se ova Konvencija odnosi, da ako žena ne ispunjava uslove za sticanje prava na novčanu naknadu na osnovu domaćeg zakona i propisa ili na drugi način u skladu sa domaćom praksom, ona će ostvariti pravo na odgovarajuću naknadu iz sredstava socijalne pomoći pod uslovom materijalnog cenzusa propisanog za takvu vrstu pomoći, d a bi se zaštitio položaj žena na tržištu radne snage, povlastice u smislu odsustva iz članova 4 i 5 obezbeđuju se kroz obavezno socijalno osiguranje ili državne fondove, ili na način određen domaćim zakonom i praksom (član 6. st. 1-6. i 8.).

Konvencijom broj 102 MOR o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja (Uredba o ratifikaciji Konvencije o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja ( „Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori“, broj 1/55)), odredbama u odnosu na koje su osporene pojedine odredbe Zakona utvrđeno je: da u pogledu gubitka zarade koja dolazi kao posledica trudnoće, porođaja i njihovih posledica, davanja će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog bilo prema članu 65. bilo prema odredbama člana 66. i da iznos periodičnog plaćanja može varirati u toku osiguranog slučaja, pod uslovom da prosečan iznos odgovara gornjim odredbama (član 50.); da za svako periodično plaćanje na koje se primenjuje ovaj član, iznos davanja, povećan za iznos porodičnih potpora, koje se daju za vreme osiguranog slučaja, treba da bude za tipskog korisnika, označenog u tabeli priloženoj ovom Delu i za osigurani slučaj u pitanju, najmanje jednak procentu označenom u toj tabeli, u odnosu na ukupnu raniju zaradu korisnika ili njegovog hranioca porodice i iznos porodičnih potpora koje se daju zaštićenom licu koje ima iste porodične obaveze kao tipski korisnik. 2. da će se ranija zarada korisnika ili njegovog hranioca porodice računati prema propisanim pravilima, a kada su zaštićena lica ili njihovi hranioci porodice svrstani u razrede prema svojoj zaradi, ranija zarada će se računati prema osnovnim zaradama razreda kojima pripadaju. 3. da za iznos davanja ili za zaradu koja se uzima u obzir za obračun davanja, može biti propisan maksimum, pod uslovom da taj maksimum bude određen tako da odredbe paragrafa 1 ovog člana budu zadovoljene, kada je ranija zarada korisnika ili njegovog hranioca porodice niža ili jednaka plati kvalifikovanog radnika - muškarca. 4. da će se ranija zarada korisnika ili njegovog hranioca porodice, plata kvalifikovanog radnika – muškarca , davanja i porodične potpore računa ti po istoj vremenskoj osnovi 5. da će se za ostale korisnike davanje odrediti tako da bude u primernoj srazmeri sa primanjem tipskog korisnika.6. da će se za primenu ovog člana, kao kvalifikovani radnik - muškarac smatrati: a) bilo ađuster ili strugar u mehaničkoj industriji izuzev industrije električnih mašina;b) bilo tipski kvalifikovani radnik određen prema odredbama sledećeg paragrafa; c) bilo lice čija je zarada jednaka ili viša od zarada 75% svih zaštićenih lica, računajući te zarade na godišnjoj osnovi ili na osnovi kraćeg vremenskog perioda, prema tome kako bude propisano; d) bilo lice čija zarada iznosi 125% od prosečne zarade svih zaštićenih lica.7. da će tipski kvalifikovani radnik za primenu alineje b) prethodnog paragrafa biti izabran iz razreda koji obuhvata najveći broj lica muškog pola osiguranih za taj slučaj, ili hranilaca porodice zaštićenih lica, iz grane koja takođe obuhvata najveći broj tih zaštićenih lica ili hranilaca porodice; da će se u tom cilju koristiti tipska međunarodna klasifikacija industrija svih grana ekonomske delatnosti, usvojena od strane Ekonomskog i socijalnog saveta Organizacije Ujedinjenih nacija na njegovom sedmom zasedanju, 27 avgusta 1948 godine, koja je pridodata kao prilog ovoj Konvenciji, vodeći računa o svim izmenama koje bi mogle biti donete. 8. da kada davanja variraju prema oblastima, kvalifikovani radnik - muškarac izabraće se za svaku od oblasti, prema odredbama paragrafa 6 i 7 ovog člana. 9. da će se plata kvalifikovanog radnika - muškarca odrediti na osnovu plate za normalno radno vreme, određeno bilo kolektivnim ugovorima, bilo nacionalnim zakonodavstvom ili na osnovu istog, bilo običajem, računajući tu i dodatke na skupoću, ako postoje; da ako se ovako određene plate razlikuju prema oblastima, a paragraf 8 ovog člana nije primenjen, uzeće se srednja plata (član 65.); da za svako periodično plaćanje na koje se primenjuje ovaj član, iznos davanja, povećan za iznos porodičnih potpora koje se daju za vreme osiguranog slučaja, treba da bude za tipskog korisnika, označenog u tabeli priloženoj ovom Delu i za osigurani slučaj u pitanju, najmanje jednak procentu označenom u toj tabeli, u odnosu na ukupnu platu običnog odraslog radnika - muškarca i iznos porodičnih potpora koje se daju zaštićenom licu koje ima iste porodične obaveze kao tipski korisnik. 2. da će se plata običnog odraslog radnika - muškarca, davanje i porodične potpore računati po istoj vremenskoj osnovi , da će se za ostale korisnike davanje odrediti tako da bude u primernom odnosu sa primanjem tipskog korisnika. 4. da će se za primenu ovog člana, kao običan radnik - muškarac smatrati: a) bilo tipski običan radnik u mehaničkoj industriji izuzev industrije električnih mašina; b) bilo tipski običan radnik određen prema odredbama sledećeg paragrafa. 5. tipski običan radnik, za primenu alineje b) prethodnog paragrafa izabraće se iz razreda koji obuhvata najveći broj lica muškog pola osiguranih za taj slučaj, ili hranioca porodice zaštićenih lica, u grani koja takođe obuhvata najveći broj tih zaštićenih lica ili hranilaca porodice; u tom cilju koristiće se tipska međunarodna klasifikacija industrija svih grana ekonomske delatnosti, usvojena od strane Ekonomskog i socijalnog saveta Organizacije Ujedinjenih nacija na njegovom sedmom zasedanju, 27 avgusta 1948 godine, koja je pridodata kao prilog ovoj Konvenciji, vodeći računa o svim izmenama koje bi mogle biti donete. 6. da kada davanja variraju prema oblastima, običan odrasli radnik - muškarac izabraće se, za svaku od oblasti, prema odredbama paragrafa 4 i 5 ovog člana, 7. da će se plata običnog odraslog radnika - muškarca odrediti na osnovu plate za normalno radno vreme, određene bilo kolektivnim ugovorima, bilo nacionalnim zakonodavstvom ili na osnovu njega, bilo običajem, računajući tu i dodatke na skupoću, ako postoje; da kada se ovako određene plate određuju prema oblastima, a paragraf 6 ovog člana nije primenjen, uzeće se srednja plata (član 66.) .

Odredbama člana 8. Revidirane evropske socijalne povelje (Zakon o ratifikaciji Revidirane evropske socijalne povelje („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)), u odnosu na koje su osporene pojedine odredbe Zakona utvrđeno je: da u nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava zaposlenih žena na zaštitu materinstva, strane ugovornice obavezuju se: 1. da obezbede zaposlenim ženama, ili putem plaćenog odsustva, ili putem adekvatnih davanja iz socijalnog osiguranja ili iz javnih fondova, da koriste odsustvo pre i posle rođenja deteta u ukupnoj dužini od najmanje 14 nedelja; 2. da smatraju nezakonitim ako poslodavac ženi uruči obaveštenje o otkazu u periodu od trenutka kada je obavestila svog poslodavca da je u drugom stanju do isteka njenog porodiljskog odsustva ili ukoliko joj uruči obaveštenje o otkazu uz otkazni rok koji ističe za vreme takvog odsustva; 3. da obezbede da majke koje neguju svoju decu imaju pravo na dovoljno slobodnog vremena za te svrhe; 4. da regulišu zapošljavanje trudnica, žena koje su nedavno rodile dete i one koje neguju svoje dete, za rad u noćnoj smeni; 5. da zabrane zapošljavanje trudnih žena, žena koje su nedavno rodile dete ili onih koje neguju svoju decu, u podzemnim rudnicima i na svim drugim radnim mestima koja za njih nisu adekvatna a iz razloga što su opasna, nezdrava ili iscrpljujuća, i da preduzmu odgovarajuće mere da zaštite pravo ovih žena na zapošljavanje.

Razmatrajući osnovanost navoda predlagača Ustavni sud je pošao od Ustavom utvrđenog prava na posebnu zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta iz člana 66. Ustava, kojim je, u stavu 1, utvrđeno da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom, a u stavu 2. da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud konstatuje da je ustavotvorac uređivanje oblika podrške i zaštite žena u vezi sa materinstvom i njihova prava u vezi sa rođenjem deteta, prepustio zakonodavcu. To dalje znači da se zakonom uređuju vrste prava, uslovi i način njihovog ostvarivanja, trajanje, kao i prestanak prava. Pri tome, zakonodavac je dužan da postupa saglasno osnovnim ustavnim načelima o ostvarivanju ljudskih prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Ustavni sud je dalje konstatovao da su odredbama člana 11. integralnog teksta Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (u daljem tekstu: Zakon) utvrđena prava u oblasti finansijske podrške porodici sa decom, između ostalih i pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta . Odredbama člana 12. Zakona propisano je ko su korisnici prava na naknadu zarade, tako da n avedeno pravo ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica, dakle lica koja su u radnom odnosu i koja, saglasno odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-Odluka U S, 113/17 i 95/18- autentično tumačenje), kao opšteg zakona kojim je u Republici Srbiji uređen sistem radnih odnosa, koriste porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, za vreme koga im pripada naknada zarade (čl. 94. i 96.) , koja se upravo uređuje osporenim Zakonom . Osporenim odredbama člana 13. Zakona propisano je kako se utvrđuje osnovica naknade zarade za navedena odsustva i kako se zatim utvrđuje mesečna osnovica naknade zarade . Osnovicu naknade zarade, odnosno naknade plate čini zbir mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dobijeni zbir osnovica deli se sa 18 i tako dobijeni iznos predstavlja mesečnu osnovicu naknade, koja predstavlja bruto obračunsku vrednost (član 13. st. 1, 4. i 5.). Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.

S obzirom na to da je odredbama člana 66. st. 1. i 2. Ustava izričito utvrđeno da se zaštita majke pre i posle porođaja uređuje zakonom , da su korisnici naknade zarade određeni članom 12. Zakona saglasno odredbama Zakona o radu, a da je osporenim članom 13. Zakona propisan način utvrđivanja osnovice za obračun ove naknade, Ustavni sud nalazi da nema ustavnopravnog osnova za osporavanje saglasnosti odredaba člana 13. Zakona sa odredbama člana 66. Ustava, niti sa ustavnim načel ima o dopuštenom ograničenju zajemčenih ljudskih i manji nskih prava iz člana 20. stav 1. Ustava. Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je kao neosnovane ocenio i navode da su članom 13. Zakona diskriminisani nezaposleni roditelji.

Povodom navoda predlagača da je članom 13. Zakona suprotno članu 20. stav 2. Ustava smanjen dostignuti nivo ljudskih prava jer je prethodno zakonsko rešenje propisivalo povoljnije uslove za obračun naknad e, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka (npr. Odluka IUz-479/2014 od 9. aprila 2015. godine („Službeni glasnik RS“, broj 61/15)) izrazio stanovište da se pojam tzv. „stečenih ljudskih i manjinskih prava“ odnosi na prava i slobode koje su zajemčene samim Ustavom, a njihov „dostignuti nivo“ na vrstu pra va i sloboda koje su zajemčene, te da je suština i cilj ustavne garancije o zabrani smanjenja dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava u svojevrsnom samoograničenju ustavotvorca da ni promenama najvišeg pravnog akta ne može biti ukinuto neko pravo ili sloboda koji su prethodno bili zajemčeni. Prema stavu Suda, to, a contrario, znači da se zakonom propisani način ostvarivanja jednog Ustavom zajemčenog ljudskog ili manjinskog prava ili slobode ne može smatrati stečenim pravom, te se zato ni promene u zakonskom uređivanju načina na koji se konkretno ljudsko ili manjinsko pravo (sloboda) ostvaruje ne bi mogle dovesti u ustavnopravnu vezu sa odredbom člana 20. stav 2. Ustava. Saglasno tome, u konkretnom slučaju, način utvrđivanja osnovice naknade zarade ustanovljene zakonom ne može se smatrati stečenim pravom čiji se dostignuti nivo ne može umanjiti u smislu načela ograničenja ljudskih i manjinskih prava iz člana 20. Ustava.

Što se tiče navoda da je osporeni član 13. Zakona usled nepropisivanja minimalnog iznosa naknade u suprotnosti i sa odredbama člana 8. Revidirane evropske socijalne povelje , člana 6. stav 3. Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva i čl. 65. i 66. Konvencije o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja , Ustavni sud nalazi da se izneti razlozi osporavanja ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenog člana 13. Ovo iz razloga što se članom 13. Zakona propisuje metodologija za izračunavanje osnovice za naknadu zarade, kao i najviši iznos te osnovice, dok je visina naknade predmet uređivanja član a 14. Zakona. S tim u vezi , Ustavni sud primećuje da je iz istih razloga istim predlogom osporen i član 14. stav 8. Zakona, povodom koga je, kao što je na početku navedeno, formiran poseban ustavnosudski predmet.

Razmatrajući navode predloga da su odredbom člana 13. stav 4. Zakona, kojom je propisano da mesečna osnovica naknade plate ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, diskriminisane žene sa većim zaradama jer neće primiti naknadu u visini 100% prethodne zarade iako su plaćale doprinose na pun iznos svoje zarade , Ustavni sud najpre konstatuje da se , saglasno odredbi člana 14. stav 7. istog zakona, naknada zarade isplaćuje iz sredstava budžeta Republike Srbije, a ne iz sredstava doprinosa za obevezno socijalno osiguranje. Ustavni sud takođe konstatuje da pravo na naknadu zarade usled odsustva sa rada zbog porođaja i nege deteta nije obuhvaćeno niti jednim od zakona kojima se uređuju prava po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja. Socijalna sigurnost zaposlenih žena u slučaj u materinstva obezbeđuje se putem naknade zarade iz budžetskih sredstava i zasniva se na principu solidarnosti, jednako kao i u slučaju drugih socijalnih prava koja se finansiraju iz javnih prihoda . Neposredan izraz principa solidarnosti , kada su u pitanju novčana socijalna davanja, jeste i p ropisivanje najnižeg i najvišeg iznosa davanja (tako je npr. propisan najniži i najviši iznos penzije, najniži i najviši iznos naknade zarade u slučajevima kada se ona isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, najniži i najviši iznos naknade za slučaj nezaposlenosti). Ustavni sud ukazuje i da prema članu 65. Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 102 o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja, može biti propisan maksimum za iznos davanja ili za zaradu koja se uzima u obzir za obračun davanja za slučaj materinstva, kada se to davanje obračunava u odnosu na raniju zaradu korisnika, kao i da se prema članu 11. tačka 3. Direktive Veća Evropskih zajednica 92/85/EEZ od 19. oktobra 1992. godine nacionalnim zakonodavstvom može propisati gornja granica naknade. Saglasno navedenom, Ustavni sud nalazi da nisu osnovani navodi predlagača da su propisivanjem najvišeg iznosa mesečne osnovice naknade zarade osporenim stavom 4. člana 13. Zakona diskriminisane žene sa većim zaradama.

Ustavni sud je dalje konstatovao da su osporenim članom 17. Zakona utvrđen i korisnici prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta , uslovi za ostvarivanje tog prava i njegovo trajanje . Navedeno pravo može da ostvari majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po nekom od propisanih osnova (samostalno obavljanje delatnosti, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu i dr.), kao i ona koja je u momentu rođenja deteta nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Dakle, korisnici navedenog prava su majke koje su pre rođenja deteta ostvarivale prihode na koje s e plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osigur anje, a koji nemaju karakter zarade u smislu propisa o radu (samo pod određenim uslovima, propisanim stavom 7. toga člana, korisnik prava može biti otac deteta) . S obzirom na to da je jednim od predloga član 17. u celini osporen u odnosu na čl. 60, 66. i 69. a u vezi sa čl. 20. i 21. Ustava iz istih razloga iz kojih je osporen i član 13. Zakona, Ustavni sud je najpre konstatovao da iako je ustavnost celog člana 17. osporena i u odnosu na čl. 60. i 69. Ustava, predlog ne sadrži razloge osporavanja u odnosu na te ustavne odredbe, niti se pak one mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa sadržinom osporenog člana. Povodom navoda da član 66. Ustava garantuje posebnu zaštitu svim porodicama, svoj deci i svim majkama i ne pravi razliku na zaposlene i nezaposlene majke, da prema članu 20. Ustava zajemčena ljudska prava mogu zakonom biti ograničena samo ako ograničenje dopušta Ustav, a da se Zakonom zadire u suštinu garantovanog prava jer isključuje određene kategorije stanovništva iz zaštite, Ustavni sud ponovo ističe da Ustavom nije određena sadržina posebne zaštite već je izričito utvrđeno da se zaštita majke pre i posle porođaja uređuje zakonom i da je zakonodavac saglasno svom ustavnom ovlašćenju uredio vrste prava koje se ostvaruju po odredbama ovog zakona i nj ihove korisnike . Ustavni sud posebno ukazuje da zaštita majke pre i posle porođaja ima daleko širi domašaj i ne svodi se samo na novčana davanja, a različiti aspekti te zaštite uređeni su zakonima koji regulišu različite društvene odnose. Cilj osporenog Zakona jeste da ženama koje su bile radno aktivne pre rođenja deteta obezbedi naknadu jer su zbog rođenja deteta sprečene za rad. Stoga su neosnovani navodi predlagača da su osporenim članom 17. Zakona suprotno članu 20. Ustava ograničena prava garantovana članom 66. Ustava, kao i da su diskriminisani nezaposleni roditelji.

Po nalaženju Ustavnog suda, neosnovani su i navodi predlagača da je stavom 1. člana 17. uvedena dodatna diskriminacija majki, porodica i dece rođene pre 1. jula 2018. godine jer je korišćenje prava na ostale naknade omogućeno samo za decu rođenu nakon ovog datuma, a ne za svu decu čiji bi roditelji danom stupanja na snagu imali pravo na naknadu. Naime, pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta je novo pravo, ustanovljeno osporenim Zakonom. Zakon je stupio na snagu 25. decembra 2017. godine, a primenjuje se od 1. jula 2018. godine. S obzirom na to da se zakoni donose za budućnost i da se primenjuju na sve buduće odnose koji se tim zakonima uređuju, da je osporenom odredbom propisano da se navedeno pravo ostvaruje za decu rođenu od dana kada je taj zakon počeo da se primenjuje, te da prethodni zakon nije sadržao slično pravo, nema osnova da se položaj žena čija su deca rođena za vreme važenja prethodnog zakona poredi sa položajem žena po važećem zakonu.

Razmatrajući ostale navode istog predlagača i razloge osporavanja člana 17. Zakona ( kojima je istovremeno osporena i ustavnost odredaba čl. 13. i 18. Zakona, kao i njihova saglasnost sa potvrđenim međunarodnim ugovorima), a koji se odnose na iznos naknade, Ustavni sud je utvrdio da se oni ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenog člana 17, budući da predmet sadržine toga člana nije visina naknade .

Ispitujući osnovanost navod a predloga kojim je u celini osporen član 18. Zakona u odnosu na odredbe čl. 20, 21. i 66. Ustava, člana 8. Revidirane evropske socijalne povelje, član a 6. tačk a 3. Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva i čl. 65. i 66. Konvencije o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja, a koji se takođe odnose na nedopuštenost ograničenja prava zajemčenih Ustavom, diskriminaciju roditelja koji ne rade i na visinu naknade, Ustavni sud je utvrdio da izneti razlozi osporavanja nisu ni u kakvoj vezi sa sadržinom člana 18. Zakona, kojim je propisano utvrđivanje osnovice i mesečne osnovice za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta za korisnike naknade iz člana 17. Zakona.

Po oceni Ustavnog suda, neosnovani su i navoda predloga da je članom 20. Zakona, kojim je ograničen ukupan iznos naknade zarade i ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta na tri prosečne mesečne zarade u Republici (kada se ostvaruje pravo na obe naknade), prekršen član 20. stav 2. Ustava koji zabranjuje smanjivanje dostignutog nivoa ljudskih prava, jer je prethodnim zakonom maksimalni iznos naknade zarade bio ograničen na pet prosečnih zarada. Saglasno napred navedenom stanovištu Suda o značenju pojma dostignutog nivoa ljudskih prava, visina naknade ustanovljene zakonom ne može se smatrati stečenim pravom čiji se dostignuti nivo ne može umanjiti u smislu načela ograničenja ljudskih i manjinskih prava iz člana 20. Ustava.

Povodom navoda da su ograničenjem iz člana 20. Zakona primaoci naknada koji zarađuju više od proseka dovedeni u neravnopravan položaj po osnovu imovnog stanja iako je pravo na naknadu zarade pravo iz radnog odnosa koje garantuje član 60. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da naknade na koje se odnosi osporeni član 20. Zakona nisu predmet ustavnih garancija iz člana 60. Ustava o pravu na rad, već su mere kojima se obezbeđuje socijalna sigurnost za slučaj rođenja deteta i utemeljene su u odredbama člana 66. st. 1. i 2. Ustava, kao i da, kao što je napred već obrazloženo, propisivanje najvišeg iznosa naknade ne može da se dovodi u ustavnopravnu vezu sa načelom zabrane diskriminacije.

Ispitujući osnovanost navoda predlagača da su odredbama člana 54. stav 2. Zakona i člana 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, deca koja su rođena pre 25. decembra 2017. godine, a za koju se roditeljski dodatak isplaćuje u mesečnim ratama , neopravdano stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na decu rođenu nakon tog datuma jer se na njih primenjuju nepovoljnije odredbe starog zakona, Ustavni sud je najpre konstatovao da je član 54. Zakona sistematizovan u delu VIII „Prelazne i završne odredbe“, te da je osporenim stavom 2. tog člana propisano da će se pravo na roditeljski dodatak za decu rođenu pre početka primene ovog zakona ostvariti u skladu sa propisima koji su bil i na snazi na dan rođenja deteta . Ustavni sud dalje konstatuje da je u pitanju uobičajena prelazna zakonska odredba kojom se uređuje pitanje vremenskog razgraničenja pravnog dejstva sukcesivnih zakona, to jest starog i novog zakona koji uređuju iste odno se. S obzirom na navedenu pravnu prirodu osporene odredbe, ona se, po shvatanju Ustavnog suda , ne može do vesti u ustavnopravnu vezu sa ustavnim načelom o zabrani diskriminacije iz člana 21. Ustava.

Sa druge strane, prema osporenom članu 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (koji je samostal an član), pravo na roditeljski dodatak za decu rođenu u periodu od 25. decembra 2017. godine do 30. jun a 2018. godine, koje se ostvaruje u jednakim mesečnim ratama, uskladiće se po službenoj dužnosti, počev od 1. jula 2018. godine, sa brojem rata i mesečnim iznosima roditeljskog dodatka utvrđenim ovim zakonom. Navedena odredba odnosi se na roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete, budući da se on i prema prethodno važećem zakonu isplaćivao u ratama. Time je pravno dejstvo važećeg Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom , kada je u pitanju pravo na roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete (čiji je iznos znatno povećan) prošireno i na decu rođenu u periodu od njegovog stupanja na snagu (25. decembar 2017. godine) do početka primene (1. jul 2018 . godine), s obzirom na to da se i osnovni tekst tog zakona i njegove izmene i dopune primenjuju od istog dana. To dalje znači da se i navedenom odredbom uređuje pitanje vremenskih granica zakona, te da i ona po svojoj suštini predstavlja prelaznu odredbu, koja se, kao što je napred rečeno, ne može dovesti u ustavnopravnu vezu s ustavnim načelom o zabrani diskriminacije iz člana 21. Ustava, jer je to pitanje zakonodavne politike i ovlašćenja zakonodavca da reguliše sukob zakona u vremenu.

Povodom zahteva da Ustavni sud utvrdi da osporene odredbe člana 13. stav 4. i člana 54. stav 2. Zakona i člana 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nisu u saglasnosti sa pojedinim odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, Sud ukazuje da, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da ceni međusobnu usaglašenost odredaba dva zakona.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je odbio predlog za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 13, člana 17. st. 1. i st. 3-9, člana 18. st. 1, 3, 5, 7, 8. i 9, člana 20. i člana 54. stav 2. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 113/17 i 50/18) i odredbe člana 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, broj 50/18 ), odlučujući kao u tački 2. izreke.

Međutim, polazeći od sadržine osporenih rešenja iz čl. 17. i 18. Zakona, Ustavni sud je našao da se kao sporno postavlja pitanj e da li se predviđenim rešenjem u stavu 2. člana 17, a potom posledično u st. 2, 4. i 6. člana 18. Zakona, krši jedno od osnovnih načela Ustava u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije , utvrđeno članom 21. st. 1 -3. Ustava.

Naime, odredbama člana 17. Zakona određeni su korisnici prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, kao i uslovi za ostvarivanje toga prava, dok je članom 18. propisan način utvrđivanja osnovice i mesečne osnovice za obračun navedene naknade. Saglasno stavu 1. člana 17, korisnici navedenog prava su majke koje su u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivale prihode po nekom od osnova na koje se plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a koji nemaju karakter zarade u smislu propisa o radu (samostalno obavljanje delatnosti, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva sa statusom lica koje samostalno obavlja delatnost i dr.), kao i one koje su u momentu rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Njima se kao relevantan period za utvrđivanje osnovice za obračun navedene naknade uzima period od poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta (član 18. stav 1.) . Nasuprot tome, saglasno stavu 2. člana 17, navedenu naknadu može ostvariti i majka koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik, a kao relevantan period za utvrđivanje osnovice za obračun navedene naknade uzima se period od poslednja 24 meseca koji prethode danu rođenja deteta (član 18 . st. 2, 4. i 6.). Dakle, za ostvarivanje istog prava, zakonodavac je jedino za majke koje su poljoprivredne osiguranice, u pogledu uslova koji se odnosi na trajanje perioda u kome je ostvarivan prihod po osnovu koga su uplaćivani doprinosi , propisao duži period - 24 meseca, a za sve ostale korisnike toga prava 18 meseci (jednako kao u slučaju zaposlenih koje ostvaruju pravo na naknadu zarade).

Polazeći od toga da načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1-3. Ustava podrazumeva jednak tretman svih pred Ustavom i zakonom a da nejednako postupanje (diskriminacija), u najširem smislu reči, predstavlja drugačije tretiranje lica u istim ili sličnim situacijama bez objektivnog i razumnog opravdanja, Ustavni sud smatra da se odredbom člana 17. stav 2, a posledično i odredbama člana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona, poljoprivredne osiguranice stavljaju u nejednak položaj u pogledu uslova za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta u odnosu na druge korisnike toga prava, a da ovako razlikovanje, prema oceni Suda, nema objektivnog i razumnog opravdanja, niti se njime teži određenom legitimnom cilju. Iako je zakonodavac, prepoznajući potrebu da se unapredi položaj žena koje žive u seoskim područjima i čine jednu od najranjivijih grupa u pogledu jednakih mogućnosti ostvarivanja ljudskih prava, po prvi put uspostavio pravo na naknadu za slučaj materinstva i za žene koje su poljoprivredni osiguranici, propisanim uslovom za ostvarivanje toga prava one su stavljene u nepovoljniji položaj u odnosu na druge korisnike istog prava. Saglasno tome, Sud je ocenio da osporene odredbe člana 17. stav 2, a posledično i člana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona nisu u saglasnosti sa Ustavom i odlučio kao pod tačkom 1. izreke. Ustavni sud dodatno ukazuje da je propisivanje različitih uslova za ostvarivanje jednog istog prava ustavno-pravno dopušteno samo u slučaju kada je za to ispunjen uslov iz člana 21. stav 4. Ustava, prema kojem se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Budući da je doneo konačnu odluku, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev predlagača za obustavu izvršenja pojedinačnih akata (rešenja), odnosno radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona, odlučujući kao pod tačkom 3. izreke.

Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tač. 1) i 14) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredbe člana 17. stav 2. i člana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, navedenog u tački 1. izreke, prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković

Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Zakona o finansijskoj podršci porodici

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti