Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredbe Zakona o javnom informisanju

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu neustavnosti člana 37. Zakona o javnom informisanju, koji zabranjuje označavanje nekoga krivim pre pravnosnažne odluke. Sud je ocenio da ova odredba štiti ustavno pravo na pretpostavku nevinosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-228/2009
22.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 37. Zakona o javnom informisanju ("Službeni glasnik RS", br. 43/03, 61/05 i 71/09).

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 95. stav 1. tačka 1) Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba člana 37. i člana 95. stav 1. tačka 1) Zakona o javnom informisanju ("Službeni glasnik RS", br. 43/03, 61/05 i 71/09). Po navodima podnosioca inicijative, osporena odredba člana 37. Zakona, kojom je predviđeno da se u javnom glasilu niko ne sme označiti učiniocem kakvog kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažne odluke suda ili drugog nadležnog organa, usmerena je "na sprečavanje širenja (istinitih) informacija o počinjenim kažnjivim delima i njihovim učiniocima, što je u suprotnosti sa ustavnim načelima slobode medija i prava na obaveštenost, ... jer se u spornim članovima ne navodi da se zabrana odnosi (samo) na neistinite informacije, a zaštita od objavljivanja neistinitih informacija je posebno garantovana i uređena drugim članovima Zakona i drugim zakonima, uključujući i član 50. stav 4. Ustava". Inicijator takođe osporava i odredbu člana 95. st. 1. tačka 1) Zakona, kojom je postupanje protivno odredbi člana 37. Zakona sankcionisano kao prekršaj.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim odredbama Zakona o javnom informisanju ("Službeni glasnik RS", br. 43/03, 61/05 i 71/09) predviđeno: da se u javnom glasilu niko ne sme označiti učiniocem kakvog kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažne odluke suda ili drugog nadležnog organa (član 37.); da će se novčanom kaznom od 1.000.000,00 do 10.000.000,00 dinara kazniti za prekršaj osnivač javnog glasila ako se u objavljenoj informaciji neko označi učiniocem kakvog kažnjivog dela, odnosno oglasi krivim ili odgovornim pre pravosnažne odluke suda ili drugog nadležnog organa (član 95. stav 1. tačka 1)). Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju ("Službeni glasnik RS", broj 71/09), koji je stupio na snagu 8. septembra 2009. godine – dan nakon podnošenja inicijative - odredba člana 95. stav 1. tačka 1) je brisana.

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3); da se ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju uređuje zakonom (član 50. stav 4.); da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i da su sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju, da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom (član 51.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost, odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata i sistem u oblasti javnog informisanja (član 97. tač. 2. i 10.).

Polazeći od toga da se postojanje krivičnog ili drugog kažnjivog dela i krivice, odnosno odgovornost učinioca tih dela utvrđuju tek pravnosnažnom odlukom suda, odnosno drugog nadležnog državnog organa, zbog čega i Ustav u članu 34. stav 3. svakome jemči pravo na pretpostavku nevinosti do donošenja pravnosnažne odluke, Ustavni sud je ocenio da se osporenom odredbom člana 37. Zakona o javnom informisanju, kojom je predviđeno da se u javnom glasilu niko ne sme označiti učiniocem kakvog kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažne odluke suda ili drugog nadležnog organa, upravo obezbeđuje zaštita od širenja netačnih i neistinitih informacija, odnosno obezbeđuje se tačnost i objektivnost u obaveštavanju kada je u pitanju označavanje učinioca kakvog kažnjivog dela bez pravosnažne odluke suda ili drugog nadležnog organa. Stoga Usavni sud nalazi da nije osnovano tumačenje podnosioca inicijative da osporena odredba predstavlja zabranu širenja istinitih informacija. Naprotiv, da bi informacija o bilo čijoj krivici, odnosno odgovornosti bila istinita i tačna, ona se mora zasnivati na postojanju pravnosnažne odluke suda ili drugog nadležnog organa. Smisao zaštite koju pruža član 37. Zakona o javnom informisanju nije u tome da se ne izveštava o učinjenim krivičnim delima i osobama koje su osumnjičene ili optužene da su ih izvršila, već samo u tome da ta lica ne budu u javnom glasilu označena kao učinioci pre pravnosnažne odluke suda. Ovo iz razloga što svi, uključujući i javna glasila, imaju obavezu da poštuju svačije Ustavom zajemčeno pravo na pretpostavku nevinosti. U tom smislu, Usgavni sud ukazuje da je i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, pretpostavka nevinosti povređena uvek kada se iznosi mišljenje da je neko lice krivo pre nego što se njegova krivica dokaže po zakonu (videti, umesto svih drugih, presudu u slučaju Deweer v. Belgium od 27. februara 1980. godine).

Ustavni sud, takođe, ocenjuje da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi inicijatora da se označavanje u javnom glasilu učiniocem krivičnog dela nekoga za koga se kasnije utvrdi da to nije bio, otklanja time što to lice može naknadno, korišćenjem svog ustavnog prava na istinito informisanje iz člana 50. stav 4. Ustava, u skladu sa Zakonom javnom informisanju, tražiti ispravku netačne i neistinite informacije. Ovo stoga što iz mogućnosti korišćenja jednog ustavnog prava – prava na ispravku informacije ne može da sledi pravo na povredu drugog ustavnog prava – prava na pretpostavku nevinosti.

Polazeći od prethodno iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da se osporenom odredbom člana 37. Zakona ne povređuje, niti ugrožava ni pravo građana na obaveštenost, zajemčeno odredbom člana 51. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporena zakonska odredba u skladu sa ustavnim ovlašćenjem Republike Srbije iz člana 97. tač. 2. i 10. Ustava da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost, odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata i sistem u oblasti javnog informisanja i da nema osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 37. Zakona o javnom informisanju, pa saglasno članu 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 109/07), nije prihvatio podnetu inicijativu.

S obzirom na to da je odredba člana 95. stav 1. tačka 1) Zakona, kojom je bila predviđena prekšajna odgovornost i utvrđena novčana kazna za prekršaj za postupanje suprotno odredbi člana 37. Zakona, prestala da važi na osnovu odredbe člana 6. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, čime su u toku postupka prestale procesne pretpostavke za dalje vođenje postupka i odlučivanje, a da u odnosu na osporenu odredbu člana 37. Zakona Sud nije našao osnova za prihvatanje inicijative, Ustavni sud je inicijativu u ovom delu odbacio, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 36. stav 1. tačka 4), člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredbe Zakona o javnom informisanju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti