Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti Zakona

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti dopuna Zakona o komorama zdravstvenih radnika. Sud je utvrdio da ovlašćenje ministra da imenuje izborni odbor ne narušava nezavisnost komora i da osporene odredbe, koje se primenjuju na nezavršene izborne postupke, nemaju povratno dejstvo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-229/2011
19.04.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. aprila 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 1. i 2. Zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika („Službeni glasnik RS“, broj 99/10).

2. Odbacuje se inicijativa za ocenu saglasnosti odredaba Zakona iz tačke 1. sa odredbama Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10) i Zakona o komorama zdravstvenih radnika („Službeni glasnik RS“, broj 107/05).

3. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 27a, 27b, 27v i člana 2. Zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika („Službeni glasnik RS“, broj 99/10). U inicijativi se navodi da su osporenim odredbama čl. 27a, 27b, 27v i člana 2. Zakona, kojima je ministar nadležan za poslove zdravlja, ovlašćen da, na predlog Srpskog lekarskog društva i postojećih udruženja zdravstvenih radnika, imenuje odbor za raspisivanje izbora za članove komore, da Odbor imenuje vršioca dužnosti direktora komore i privremeni upravni odbor, ako se ne izvrši izbor članova Skupštine komore, kao i da će se postupak konstituisanja organa komore okončati po odredbama ovog zakona, nesaglasne sa odredbama čl. 3, 6, 20, 36, 52, 55, 97, 137, 194. i 197. Ustava iz razloga što se osporenim odredbama Zakona u nezavisne i profesionalne organizacije komora uvode vanredne mere, ne poštuje izborni proces, daje ovlašćenje, mimo zakona i statuta, jednom udruženju građana da uz slobodnu i ničim ograničenu volju ministra nadležnog za poslove zdravlja, raspisuje izbore u komorama, postavlja prinudne direktore i upravne odbore sa neograničenim mandatom, i to sa retroaktivnim dejstvom. Osporene odredbe Zakona su, po mišljenju podnosioca inicijative, u nesaglasnosti i sa odredaba čl. 1, 7, 8, 16, 17, 29. i 49. istog zakona, kao i sa odredbama Zakona o državnoj upravi i Statuta Srpskog lekarskog društva. Predloženo je da Ustavni sud, do donošenja konačne odluke u ovoj pravnoj stvari, obustavi izvršenje osporenih odredaba Zakona.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Zakonom o komorama zdravstvenih radnika ("Službeni glasnik RS", broj 107/05) propisano: da se ovim zakonom osnivaju komore zdravstvenih radnika, kao nezavisne, profesionalne organizacije, uređuje članstvo u komorama zdravstvenih radnika, poslovi, organizacija i rad komora, posredovanje u sporovima i sudovima časti, kao i druga pitanja od značaja za rad komora (član 1.); da su organi komore skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, direktor, etički odbor komore, komisija za posredovanje, sud časti prvog i drugog stepena, odbori komore i druga tela utvrđena statutom komore (član 16. stav 1.); da je skupština najviši organ komore (član 19. stav 1.).

Osporenim odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika ("Službeni glasnik RS", broj 99/10) posle člana 27. dodati su čl. 27a do 27v kojima je propisano: da je predsednik skupštine komore dužan da u roku od 90 dana pre isteka mandata skupštine raspiše izbore za članove nove skupštine komore, da se izbor članova nove skupštine komore mora okončati do dana prestanka mandata skupštine komore čiji je predsednik raspisao izbore za članove skupštine komore, da se izbor predsednika skupštine komore, direktora i članova upravnog i nadzornog odbora komore vrši u roku od 15 dana od dana konstituisanja skupštine komore, kao i da se izbor predsednika i članova etičkog odbora, sudova časti prvog i drugog stepena, kao i drugih organa komore iz člana 16. stav 1. ovog zakona vrši u roku od 90 dana od dana konstituisanja skupštine komore (član 27a); da ako se do isteka mandata skupštine komore ne konstituiše nova skupština komore, ministar nadležan za poslove zdravlja, najkasnije u roku od 10 dana od isteka mandata članova skupštine komore, na predlog Srpskog lekarskog društva i postojećih udruženja zdravstvenih radnika, imenuje odbor za raspisivanje izbora za članove skupštine komore, odnosno za konstituisanje skupštine komore (u daljem tekstu: Odbor) od predstavnika članova odgovarajuće komore, koji donosi odluku o raspisivanju i sprovođenju izbora u roku od 30 dana od dana imenovanja članova Odbora, a postupak kandidovanja i izbora članova skupštine komore sprovodi se u roku od 60 dana od dana donošenja odluke, u skladu sa zakonom i statutom komore, da je skupština komore čiji je izbor izvršen dužna da izabere predsednika skupštine komore, direktora i članove upravnog i nadzornog odbora komore u roku od 30 dana od dana konstituisanja skupštine komore, a predsednika i članove etičkog odbora komore, sudova časti prvog i drugog stepena, kao i drugih organa komore iz člana 16. stav 1. ovog zakona, koje u skladu sa statutom komore, bira i razrešava skupština komore, u roku od 60 dana od konstituisanja skupštine komore (član 27b); da ako se ni posle dva uzastopno sprovedena postupka raspisivanja izbora za članove komore u skladu sa članom 27b ovog zakona, ne izvrši izbor članova skupštine komore, odnosno konstituisanje skupštine komore, Odbor imenuje vršioca dužnosti direktora komore, kao i privremeni upravni odbor komore, koji obavljaju poslove sve do konačnog izbora organa komore u skladu sa ovim zakonom (član 27v).

Prema osporenom članu 2. Zakona, ako je članovima organa komore istekao mandat pre stupanja na snagu ovog zakona, a postupak izbora, odnosno konstituisanja organa komore nije sproveden do dana stupanja na snagu ovog zakona, taj postupak se okončava po odredbama ovog zakona.

Odredbama Ustava Republike Srbije, u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti osporenog Zakona, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, a ostvaruje se slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima, a postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju se Ustavom i zakonom (član 6.); da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati (član 20. stav 2.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da svaki punoletni, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, da su izbori slobodni i neposredni, a glasanje tajno i lično, kao i da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom (član 52.); da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruženja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja (član 55. stav 1.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, sistem u oblasti zdravstva (član 97. tačka 10.); da se pojedina javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama i organizacijama i pojedincima (član 137. stav 2.); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3.); da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo, a samo izuzetno pojedine odredbe mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona (član 197. st 1. i 2.).

Polazeći od odredbe člana 97. tačka 10. Ustava, zakonodavac je bio ovlašćen da svojim propisom uredi sistem u oblasti zdravstva, kao i da u okviru navedenih ustavnih ovlašćenja predvidi postojanje komora zdravstvenih radnika kao profesionalnih organizacija. Propisujući u osporenim odredbama Zakona postupak izbora članova skupštine komore, direktora i članova upravnog i nadzornog odbora, sudova časti i drugih organa komore, zatim ovlašćenje ministra nadležnog za poslove zdravlja da, u slučaju da do isteka mandata skupštine komore ne bude konstituisana nova skupština komore, imenuje odbor za raspisivanje izbora za članove skupštine, kao i ovlašćenje odbora da imenuje vršioca direktora i privremeni odbor komore, ako nije uspešno sproveden postupak izbora članova skupštine komore, zakonodavac se kretao u granicama navedenih ustavnih ovlašćenja, a sve u cilju obezbeđenja kontinuiteta u radu organa komore zdravstvenih radnika.

Osporene odredbe Zakona saglasne su i ustavnom principu obavezne saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom sadržanim u odredbi člana 194. stav 3. Ustava.

Neprihvatljivi su navodi podnosioca inicijative da se osporenim odredbama Zakona krše ustavne odredbe o vladavini prava, o zabrani sukoba interesa, o zabrani smanjivanja dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava, o pravu na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, o izbornom pravu, te zajemčenoj slobodi udruživanja, iz razloga što se osporene odredbe Zakona ne mogu dovesti u vezu sa odredbama čl. 3, 6, 20, 36, 52. i 55. Ustava na koje se inicijator poziva. Ustavni sud je pri tome posebno imao u vidu da su, saglasno odredbi člana 27a, koja je sadržana u osporenom članu 1. Zakona, zdravstveni radnici, članovi udruženja, u potpunosti uključeni u izborni proces i u situaciji kada odbor za raspisivanje izbora imenuje ministar, jer samo oni mogu biti članovi tog odbora.

Takođe su neprihvatljivi navodi podnosioca inicijative da se ministru nadležnom za poslove zdravlja, mimo Ustava, daje ovlašćenje da utiče na izborni proces u komorama zdravstvenih radnika, imajući u vidu da je nadležnost ministra propisana osporenim odredbama Zakona, ograničena samo na imenovanje odbora za raspisivanje izbora za članove skupštine, i to samo u situaciji kada se po isteku mandata ne konstituiše nova skupština komore, a članove odbora predlažu Srpsko lekarsko društvo i postojeća udruženja zdravstvenih radnika. To dalje znači da ministar nadležan za poslove zdravlja nema neposrednog uticaja na sam tok izbornog postupka koji sprovodi odbor za raspisivanje izbora za skupštinu. Ukazivanje podnosioca inicijative da je odredbom člana 2. Zakona povređen princip zabrane povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata iz člana 197. Ustava je takođe neosnovano, imajući u vidu da se osporena odredba odnosi na izborni postupak organa komore koji je u toku, dakle koji nije okončan prema ranije važećim odredbama Zakona, tako da osporenoj odredbi nije dato povratno dejstvo. Prema usvojenom pravnom stavu Ustavnog suda propisi kojima se uvode obaveze, a koji imaju dejstvo samo na pravne situacije u toku stvaranja, a ne i na tzv. svršene činjenice, nemaju povratno dejstvo.

Imajući u vidu da je Ustavni sud našao da je inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti,osporenih odredaba Zakona, inicijativu je odbacio, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11).

Ustavni sud je, takođe, odbacio inicijativu u delu u kome je traženo da Ustavni sud oceni saglasnost osporenih odredaba Zakona sa odredbama Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07 i 95/10), kao i sa drugim odredbama Zakona o komorama zdravstvenih radnika, jer saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da odlučuje o takvom zahtevu.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona, jer je našao da je inicijativa neprihvatljiva.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2), člana 46. tač. 3) i 5) i člana 47. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneto je Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti Zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti