Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o finansiranju lokalne samouprave koje omogućavaju uvođenje takse za isticanje firme. Sud je utvrdio da je propisivanje ove dažbine u skladu sa ustavnim ovlašćenjima zakonodavca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-236/2011
08.11.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić , dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije Zakona o Ustavnom sudu na sednici Veća održanoj 8. novembra 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativ a za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 15. stav 1. tačka 1) i člana 16. stav 2. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", broj 62/06).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 15. stav 1. tačka 1) i člana 16. stav 2. Zakona navedenog u izreci, kojima je predviđena mogućnost uvođenja lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, kao i plaćanje takse samo za jednu firmu ukoliko se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika. Prema navodima inicijatora, zakonodavac je uvođenjem navedene dažbine postupio nesaglasno odredbama člana 91. Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, a obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. Prema mišljenju inicijatora, isticanje firme na poslovnom prostoru nije u vezi sa ekonomskom moći pravnog ili fizičkog lica koje obavlja određenu delatnost i ne zavisi od uspešnosti obavljanja te delatnosti. Podnosilac inicijative, između ostalog, navodi da je osnov plaćanja takse određen odnos na bazi interesa zasnovan između obveznika ove dažbine i njenog poverioca, a visina takse određuje se kao oblik participacije korisnika usluga u finansiranju delatnosti organa koji mu pruža uslugu na njegovo traženje. Ističe da pravno i fizičko lice kada istakne firmu na poslovnom prostoru u kome obavlja delatnost ne koristi nikakvu uslugu organa lokalne samouprave, s tim što smatra da nije sporno plaćanje takse na isticanje firme na poslovnom prostoru na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave kada vlasnik firme koristi objekat ili prostor o kome se stara organ lokalne samouprave. Na osnovu ovoga, podnosilac inicijative smatra da nema osnova za uvođenje takve dažbine u smislu člana 91. Ustava i navodi da neke države ne poznaju ovakvu vrstu dažbina.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je propisivanje mogućnosti uvođenja takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, kao i pogodnosti u vidu plaćanja jedne takse za više istaknutih firmi na jednom poslovnom objektu istog obveznika zasnovano na ustavnom ovlašćenju zakonodavca iz člana 97. tač. 6. i 15 . Ustava kojim je predviđeno da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike utvrđenih Ustavom i zakonom. Takođe, Ustavni sud nalazi da se osporenim zakonskim odredbama ne dovode u pitanje principi iz člana 91. Ustava, budući da Ustav ne uređuje neposredno sistem taksa, uključujući i lokalne komunalne takse kao deo tog sistema, već prepušta zakonodavcu da uredi sve bitne segmente ovog sistema. U tom smislu, Sud konstatuje da, saglasno odgovarajućim odredbama Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 47/11 i 93/12), taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru predstavlja lokalnu komunalnu taksu koja je izvorni prihod jedinice lokalne samourpave i koju skupština jedinice lokalne samouprave uređuje svojim aktom, u skladu sa zakonom. Kada je u pitanju određivanje različite visine ove takse, navedeni Zakon dopušta mogućnost skupštini lokalne samouprave da određuje različitu visinu ovih taksa u zavisnosti od Zakonom utvrđenih kriterijuma iz člana 17. ovog zakona, što je upravo u funkciji realizacije ustavnog principa iz člana 91. stav 2. Ustava, budući da je skupština jedinice lokalne samouprave ovlašćena da na osnovu ovih kriterijuma procenjuje nivo ekonomske moći taksenih obveznika, uključujući i isticanje firme na poslovnom prostoru kao jedan od taksenih osnova.

Sa stanovišta ostalih navoda inicijatora, Ustavni sud ističe da ne vrši ocenu pravno-teorijske zasnovanosti javnih dažbina (pa i takse za isticanje firme), u smislu nadležnosti ovog suda utvrđenih odredbama člana 167. Ustava, s tim što ukazuje da su Zakonom o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11 i 93/12), kao sistemskim zakonom u ovoj oblasti, u okviru uređivanja vrste javnih prihoda i principa koji se moraju poštovati prilikom utvrđivanja njihove visine, takse definisane kao javni (neporeski) prihodi koji se naplaćuju za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden postupak ili radnju koju je pružio, odnosno sproveo nadležan subjekat, a njihova visina mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili odgovarajuće radnje.

U pogledu ostalih navoda inicijatora (analiza uporednopravne prakse i dr.), Ustavni sud nalazi da nisu od relevantnog uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, jer se odnose na preispitivanje celishodnosti normativnih rešenja, što je izvan nadležnosti Ustavnog suda u smislu odredaba člana 167. Ustava.

Kako iznetim razlozima u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 15. stav 1. tačka 1) i člana 16. stav 2. navedenog Zakona, Ustavni sud je podnetu inicijativu odbacio, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11).

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• IUo 1445/2010: Neprihvatanje inicijative za ocenu ustavnosti odluke o lokalnim komunalnim taksama
• IUo 728/2012: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti
• IUo 939/2010: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti retroaktivne primene opštinske odluke o taksama
• IUl 90/2009: Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti opštinske odluke o komunalnim taksama za firmu
• IU 129/2007: Rešenje Ustavnog suda o inicijativi za ocenu zakonitosti tarife komunalnih taksi
• IU 11/2006: Odluka o neustavnosti opštinske odluke o komunalnim taksama
• IUz 183/2019: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijativa protiv Zakona o naknadama