Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti člana 15. Zakona o socijalnom stanovanju. Utvrđeno je da ovlašćenje lokalne samouprave da osniva stambene agencije i upravlja sredstvima solidarne stambene izgradnje nije neustavno, jer namena sredstava nije promenjena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-237/2011
29.02.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. februara 2012. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 15. Zakona o socijalnom stanovanju („Službeni glasnik RS“, broj 72/09).

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 15. Zakona o socijalnom stanovanju („Službeni glasnik RS“, broj 72/09). Podnosilac inicijative smatra osporeni član Zakona, kojim je ovlašćena lokalna samouprava da može osnovati stambenu agenciju radi obezbeđivanja uslova za socijalno stanovanje, korišćenje sredstava za namene utvrđene ovim zakonom i pripreme godišnjeg programa i korišćenje preostalih sredstava solidarne stambene izgradnje, nesaglasnim sa odredbama čl. 58, 82, 84. i 190. Ustava Republike Srbije iz razloga što su donošenjem osporenog Zakona zaposleni, koji su izdvajali sredstva za solidarnu stambenu izgradnju, lišeni stečenih prava na njima. Osim toga, zaposlenima je narušeno i pravo na upravljanje sredstvima namenjenim za solidarnu stambenu izgradnju, jer nisu ravnopravno zastupljeni preko svojih reprezentativnih sindikata u radu organa stambene agencije.

Ustavni sud je, na sednici održanoj 6. oktobra 2011. godine, zaključio da inicijativu za ocenu ustavnosti člana 15. Zakona o socijalnom stanovanju dostavi Narodnoj skupštini na mišljenje. Kako Narodna skupština u ostavljenom roku, a ni naknadno nije dostavila traženo mišljenje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), nastavio postupak u ovoj ustavno-pravnoj stvari.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim članom 15. Zakona o socijalnom stanovanju („Službeni glasnik RS“, broj 72/09) propisano: da radi obezbeđivanja uslova za socijalno stanovanje, korišćenje sredstava za namene utvrđene ovim zakonom i pripreme godišnjeg programa, korišćenja preostalih sredstva socijalne stambene izgradnje, jedinice lokalne samouprave mogu da osnuju neprofitnu stambenu organizaciju (u daljem tekstu: stambena agencija) (stav 1.); da će se u rad organa stambene agencije na lokalnom nivou uključiti obavezno zastupnici reprezentativnih sindikata (stav 2.).

Odredbama Ustava Republike Srbije u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti osporenih odredaba Zakona, utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, dok je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.); da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine, da je Republika Srbija jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga, kao i da se uticaj tržišne privrede na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih usklađuje kroz socijalni dijalog između sindikata i poslodavca (član 82.); da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, da su zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja, da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena, kao i da su strana lica izjednačena na tržištu sa domaćim (član 84.); da se opština preko svojih organa, u skladu sa zakonom, stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti socijalne zaštite (član 190. stav 1. tačka 4.).

Za ocenu ustavnosti osporenih odredaba člana 15. Zakona, po oceni Ustavnog suda, od značaja su i odredbe Ustava kojima je utvrđeno: da građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva, kao i da se prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i staranje uređuju zakonom (član 69.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa (član 97. tačka 8.); da su jedinice lokalne samouprave opštine, gradovi i grad Beograd (član 188. stav 1.); da se opština preko svojih organa, u skladu sa zakonom, stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečje zaštite, sporta i fizičke kulture (član 190. stav 1. tačka 4.); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3.).

Polazeći od izloženog, a posebno odredbe člana 97. tačka 8. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je zakonodavni organ bio ovlašćen da, uređujući sistem socijalne sigurnosti, uredi i pitanje socijalnog stanovanja, odnosno da propiše način obezbeđivanja i korišćenja sredstava za izgradnju stanova domaćinstvima koja iz socijalnih, ekonomskih ili drugih razloga nisu u mogućnosti da obezbede stan po tržišnim uslovima, kao i druga pitanja od značaja za socijalno stanovanje. Takođe je, po oceni Ustavnog suda, u granicama navedenih ustavnih ovlašćenja zakonsko propisivanje mogućnosti osnivanja posebnih neprofitabilnih stambenih organizacija (agencija) od strane jedinica lokalne samouprave, sa ciljem prikupljanja i usmeravanja budžetskih i drugih sredstava, pa i preostalih sredstava solidarne stambene izgradnje radi podrške stanovništvu koje nije u mogućnosti da na tržištu rešava svoje stambene potrebe.

Neprihvatljivi su navodi podnosioca inicijative da se osporenom odredbom Zakona ograničavaju stečena imovinska prava zaposlenih koji su po zakonu izdvajali sredstva za solidarnu stambenu izgradnju, s obzirom na to da osporenom odredbom Zakona nije promenjena namena preostalih sredstava solidarne stambene izgradnje koja su izdvajana na osnovu člana 44. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 84/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 i 93/11) kao i Zakona o porezu na fond zarada („Službeni glasnik RS“, broj 27/01), koji je prestao da važi na osnovu Zakona o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada („Službeni glasnik RS“, broj 33/04), već su navedena sredstva angažovana zajedno sa ostalim sredstvima koja se izdvajaju za ove namene, a kojima sada upravlja stambena agencija za izgradnju socijalnih stanova. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je osporenim odredbama Zakona obezbeđena kontrola upravljanja sredstvima namenjenim za solidarnu stambenu izgradnju obaveznim učešćem predstavnika zaposlenih u radu stambenih agencija.

Ukazivanje podnosioca inicijative da osporena odredba ne sadrži bliže određenje o broju predstavnika sindikata u organima stambene agencije, a sve u cilju ravnopravnog učešća zaposlenih u radu agencija, Ustavni sud, saglasno svojoj nadležnosti utvrđenoj u članu 167. Ustava, ne odlučuje o eventualnoj manjkavosti i potrebi dogradnje osporene zakonske norme na način kako se to zahteva od Ustavnog suda.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da se osporene odredbe Zakona ne mogu dovesti u pravnu i logičku vezu sa odredbama člana 58. stav 1, čl. 82. i 84. Ustava kojima se jemči pravo na imovinu, sloboda preduzetništva i zabrana umanjenja prava stečenih ulaganjem kapitala na osnovu Zakona iz razloga što se osporenim odredbama Zakona ne ograničavaju navedena ustavna jemstva, već se stvaraju institucionalni okviri radi sprovođenja politike u sferi socijalnog stanovanja.

S obzirom na to da je Ustavni sud našao da je inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 15. Zakona o socijalnom osiguranju, inicijativu je odbacio, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11).

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Veliko veće Ustavnog suda donelo je Rešenje kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

 

 

Slični dokumenti

• IUo 109/2011: Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti uredbe o rešavanju stambenih potreba
• IUo 109/2011: Neustavnost uredbe koja omogućava otkup stanova samo određenim kategorijama zaposlenih
• IU 114/2006: Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o stanovanju
• IUo 565/2011: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu zakonitosti odluke
• IUo 337/2009: Rešenje Ustavnog suda o inicijativi za ocenu zakonitosti Pravilnika preduzeća
• IUz 183/2012: Inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o socijalnoj zaštiti
• IUo 126/2011: Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti Uredbe o rešavanju stambenih potreba