Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da su neustavne odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje ovlašćuju direktora Agencije da opštim aktom uređuje izuzetke od obaveze traženja saglasnosti za obavljanje druge funkcije. Ovo predstavlja povredu ustavnog načela da se sukob interesa uređuje isključivo Ustavom i zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-245/2011
04.07.2013.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da odredbe člana 28. stav 9, člana 30. stav 6. i člana 31. stav 7. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (''Službeni glasnik RS'', br. 97/08, 53/10 i 66/11 - Odluka US), nisu u saglasnosti sa Ustavom.

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Ustavnog suda broj IUz-245/2011. godine od 20. marta 2013. godine, povodom podnete inicijative, pokrenut je postupak za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 28. stav 9, člana 30. stav 6. i člana 31. stav 7. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (''Službeni glasnik RS'', br. 97/08, 53/10 i 66/11 - Odluka US) i odbačena je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 28. st. 3. i 5, člana 31. stav 2. i člana 82. stav 2. istog zakona.

Donoseći navedeno rešenje, Ustavni sud je ocenio da ima osnova za pokretanje postupka normativne kontrole osporenog akta i da se kao sporna mogu postaviti sledeća ustavno pravna pitanja:

- da li je zakonodavac prepustio direktoru Agencije da svojim opštim aktom uredi pitanja koja prevazilaze predmet uređenja podzakonskog akta, imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Ustava utvrđeno da se postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju Ustavom i zakonom;

- da li se propisanim ovlašćenjima direktora Agencije za donošenje opštih akata iz osporenih odredaba Zakona narušava načelo podele vlasti iz člana 4. stav 2. Ustava, imajući u vidu da je uređivanje postojanja sukoba interesa materija koja se može urediti samo Ustavom i zakonom, a ne i nižim pravnim aktom;

- da li je ovlašćenje direktora Agencije za donošenje opštih akata kojima se izuzimaju pojedine kategorije funkcionera iz redovnog postupka za rešavanje sukoba interesa suprotno načelu zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 3. Ustava;

- da li se propisanim ovlašćenjima direktora Agencije za donošenje opštih akata iz osporenih odredaba Zakona vrši prekoračenje poverenih javnih ovlašćenja od strane države, u smislu člana 137. stav 3. Ustava.

Nakon donošenja navedenog rešenja, Ustavni sud ga je dostavio Narodnoj skupštini 23. aprila 2013. godine, radi davanja odgovora, u roku od 60 dana od dana njegovog dostavljanja. Kako Narodna skupština u ostavljenom roku, a ni nakon isteka tog roka, nije dostavila Ustavnom sudu odgovor, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), nastavio postupak.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije donela je Narodna skupština, na sednici drugog redovnog zasedanja u 2008. godini, 23. oktobra 2008. godine, na osnovu člana 6. Ustava Republike Srbije , kojim je utvrđeno da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima, kao i da se postojanje sukoba interesa i odgovornosti pri njegovom rešavanju određuju Ustavom i zakonom. Zakon je objavljen u ''Službenom glasilu Republike Srbije'', broj 97 od 27. oktobra 2008. godine, stupio je na snagu 4. novembra 2008. godine, a počeo je da se primenjuje 1. januara 2010. godine. Nakon toga, Narodna skupština je 28. jula 2010. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je stupio je na snagu 6. avgusta 2010. godine. Ustavni sud je, na sednici održanoj 7. jula 2011. godine , doneo Odluku IUz- 1239/2010, kojom je utvrdio da odredba člana 29. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (''Službeni glasnik RS'', broj 53/10) nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom. Ova odluka je objavljena u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', broj 66 od 7. septembra 2011. godine, kada je navedena odredba Zakona prestala da važi.

Osporenim i sa njima neposredno povezanim odredbama Zakona propisano je: da je funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više funkcija vrši istovremeno, dužan da u roku od tri dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije, da funkcioner, uz zahtev, dostavlja i pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju, a funkcioner koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana dostavlja pozitivno mišljenje nadležnog radnog tela u kome je funkcioner, da je Agencija dužna da odluči po potpunom i urednom zahtevu iz stava 4. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, da Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije, ukoliko je vršenje te funkcije u sukobu sa javnom funkcijom koju funkcioner već vrši, odnosno ukoliko utvrdi postojanje sukoba interesa, o čemu donosi obrazloženu odluku, te da za pojedine kategorije funkcionera direktor Agencije može opštim aktom da utvrdi druge javne funkcije koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije iz stava 5. ovog člana (član 28. st. 4. i 5. i osporeni stav 9.); da funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, da izuzetno od stava 1. ovog člana, funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije, da je prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, funkcioner dužan da prijavi Agenciji; da izuzev poslova, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana, Agencija može, na zahtev funkcionera da dâ saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti, da funkcioner, uz zahtev, dostavlja pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju, da je državni službenik na položaju dužan da, uz zahtev, dostavi saglasnost neposredno pretpostavljenog, da je o potpunom i urednom zahtevu Agencija dužna da odluči u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, te da za pojedine kategorije funkcionera, direktor Agencije može opštim aktom da utvrdi poslove, odnosno delatnosti koje mogu da obavljaju bez saglasnosti iz stava 4. ovog člana (član 30. st. 1, 2. i 4. i osporeni stav 6.); da je funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti, te da za pojedine kategorije funkcionera, odnosno za određene poslove ili delatnosti, direktor Agencije može opštim aktom da propiše da nije potrebno da dostavi obaveštenje iz stava 1. ovog člana (član 31. stav 1. i osporeni stav 7.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3. stav 2.); da je p ravni poredak jedinstven, da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli (član 4. st. 1. do 3.); da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima, da se postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njihovom rešavanju određuje Ustavom i zakonom (član 6.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa (član 97. tačka 16.); da se javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i posebnim organizacijama preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima (član 137. stav 3.).

Pored osporenih odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom sporu su i odredbe ovog zakona kojima su određena značenja pojedinih pojmova koji se koriste u ovom zakonu, utvrđen položaj Agencije i određena njena nadležnost i poslovi koje obavljaju njeni organi – Odbor Agencije i direktor, a kojima je propisano: da, u smislu ovog zakona, izraz ''sukob interesa'' ima sledeće značenje - situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes (član 2. alineja 6.); da je Agencija samostalan i nezavisan državni organ, da je za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Agencija odgovorna Narodnoj skupštini (član 3. st. 1. i 2.); da Agencija pokreće postupak i izriče mere zbog povrede ovog zakona i rešava o sukobu interesa (član 5. al. 2. i 3.); da su organi Agencije - Odbor i direktor (član 6.); da Odbor Agencije bira i razrešava direktora Agencije, odlučuje o uvećanju plate direktora, odlučuje po žalbama na odluke direktora kojima se izriču mere u skladu sa ovim zakonom, usvaja godišnji izveštaj o radu Agencije koji podnosi Narodnoj skupštini, vrši nadzor nad radom i imovinskim stanjem direktora, predlaže budžetska sredstva za rad Agencije, donosi poslovnik o svom radu i vrši druge poslove određene ovim zakonom (član 7. stav 1.); da d irektor predstavlja Agenciju, rukovodi radom, organizuje i obezbeđuje zakonito i efikasno obavljanje poslova Agencije, donosi odluke o povredi ovog zakona i izriče mere, daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona, priprema godišnji izveštaj o radu Agencije, izrađuje predlog budžetskih sredstava za rad Agencije, donosi opšte i pojedinačne akte, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, sprovodi odluke Odbora Agencije i vrši druge poslove određene zakonom.

Iz navedenog sledi da je zabrana sukoba interesa ustavno načelo kojim je utvrđeno da n iko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Ovo načelo, dakle, podrazumeva zabranu za vršioce svih javnih funkcija da istovremeno obavljaju, odnosno vrše druge funkcije i poslove u čijem bi vršenju zbog interesa izraženih u tim poslovima mogli objektivno doći u situaciju da javnu funkciju vrše na način kojim bi javni interes podredili svom ili tuđem privatnom interesu, odnosno da je vrše na način kojim bi se dovelo u pitanje ostvarivanje opšteg interesa. Iz samog ustavnog načela zabrane sukoba interesa iz člana 6. stav 1. Ustava proizlazi da funkcioner može da vrši više javnih funkcija, ali suština zabrane se ogleda u tome da nijedna od funkcija koju vrši ne može biti u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Sve dok takvog sukoba nema, funkcioner može nesmetano da vrši svoje javne funkcije. Postojanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, u Republici Srbiji može biti određeno samo na osnovu dva akta, tj. na osnovu Ustava i zakona, saglasno odredbi člana 6. stav 2. Ustava.

Saglasno navedenom, da bi se očuvao javni interes u vršenju državnih i javnih funkcija, već su Ustavom utvrđene nespojivosti pojedinih javnih funkcija, kao što su: da narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa (član 102. stav 3.); da predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost (član 115.); da član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, poslanik u skupštini autonomne pokrajine i odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave, niti član izvršnog veća autonomne pokrajine ili izvršnog organa jedinice lokalne samouprave (član 126. stav 1.); da predsednici sudova ne mogu biti izborni članovi Visokog saveta sudstva (član 153. stav 5.); da sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju, niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom (član 173. stav 1.).

Pored ovakve, neposredno Ustavom utvrđene nespojivosti pojedinih javnih funkcija i poslova za određene kategorije javnih funkcionera, Ustav je prepustio da se za pojedine kategorije funkcionera postojanje sukoba interesa uredi posebnim zakonima kojima je uređen položaj, nadležnost i organizacija određenih državnih i drugih organa, imajući u vidu sve specifičnosti tih organa i različite situacije u kojima bi moglo doći do povrede načela zabrane sukoba interesa pri obavljanju poslova iz nadležnosti tih organa.

Međutim, zakon kojim su na sistemski način uređena pravila u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa pri vršenju javnih fukcija je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, s obzirom na to da je sprečavanje sukoba interesa jedan od najznačajnijih segmenata borbe protiv korupcije u svakom društvu. Saglasno navedenom, Agencija za borbu protiv korupcije je nadležna, između ostalog, da rešava o sukobu interesa. U rešavanju sukoba interesa Agencija je ovlašćena da u postupku predviđenom Zakonom u svakom konkretnom slučaju odluči na osnovu kriterijuma utvrđenih Ustavom, odnosno propisanih zakonom o tome da li postoji sukob interesa u istovremenom vršenju javnih funkcija ili obavljanju određenih poslova ili delatnosti za vreme vršenja neke javne funkcije.

Opšte pravilo o zabrani vršenja druge javne funkcije propisano je odredbom člana 28. stav 1. Zakona, kojom je utvrđeno da funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija. Izuzetak od ovog opšteg pravila propisan je stavom 2. istog člana Zakona i njime je predviđeno da funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, ali samo na osnovu saglasnosti Agencije , koja će u zakonom propisanom postupku rešiti da li je obavljanje te druge funkcije u sukobu sa javnom funkcijom koju funkciner već vrši. Odredbama člana 28. st. 4. do 8. ovog zakona propisan je postupak za rešavanje sukoba interesa u situaciji kada funkcioner podnese zahtev da mu Agencija odobri vršenje druge javne funkcije, pored one koju već vrši. Međutim, u istom ovom postupku, osporenom odredbom člana 28. stav 9. Zakona daje se ovlašćenje direktoru Agencije da opštim aktom za pojedine kategorije funkcionera utvrdi druge javne funkcije koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije. Isto ovlašćenje je dato direktoru Agencije i u postupku rešavanja sukoba interesa u vršenju neke javne funkcije i obavljanja drugog posla ili delatnosti. Naime, osporenom odredbom člana 30. stav 6. Zakona je propisano da za pojedine kategorije funkcionera, direktor Agencije može opštim aktom da utvrdi poslove, odnosno delatnosti koje mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije, dok je odredbom člana 31. stav 7. Zakona propisano da za pojedine kategorije funkcionera, odnosno za određene poslove ili delatnosti, direktor Agencije može opštim aktom da propiše da nije potrebno da se dostavi obaveštenje Agenciji o obavljanju drugog posla ili delatnosti u vreme stupanja na javnu funkciju.

Iz navedenog sledi da je direktor Agencije ovlašćen da samostalno utvrdi za pojedine kategorije funkcionera koje su to druge javne funkcije, odnosno poslovi ili delatnosti koje mogu obavljati bez saglasnosti Agencije, uporedo sa javnom funkcijom na koju su izabrani, imenovani ili postavljeni. To dalje znači da se jednim podzakonskim aktom koji donosi direktor Agencije propisuje u kojim slučajevima ne postoji sukob interesa za pojedine kategorije funkcionera prilikom vršenja više javnih funkcija, odnosno obavljanja određenih poslova ili delatnosti pri vršenju neke javne funkcije, što podrazumeva da za njihovo vršenje, odnosno obavljanje ne moraju da traže saglasnost Agencije, iako je ta obaveza uspostavljena za sve druge funkcionere (osim onih koji su izabrani na javnu funkciju neposredno od građana, saglasno članu 28. stav 3. Zakona), već ih mogu obavljati na osnovu akata direktora Agencije. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je stao na stanovište da akt direktora Agencije predstavlja pravni osnov za vršenje više javnih funkcija, odnosno za obavljanje drugog posla ili delatnosti uz javnu funkciju za pojedine kategorije funkcionera i njihovo izuzimanje iz postupka za rešavanje sukoba interesa koji sprovodi Agencija.

Što se, pak, tiče opšteg akta direktora Agencije iz člana 31. stav 7. Zakona, na prvi pogled izgleda kao da se radi o aktu na osnovu koga se određene kategorije funkcionera oslobađaju samo jedne procesne radnje u postupku rešavanja sukoba interesa, naime nisu obavezni da o svom obavljanju drugog posla ili delatnosti u vreme stupanja na javnu funkciju obaveste Agenciju. Međutim, ovo obaveštenje je bitno, jer se na osnovu njega pokreće postupak pred Agencijom, radi utvrđivanja da li se njihovim obavljanjem ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno da li njihovo uporedno obavljanje predstavlja sukob interesa. Pri tome, direktor Agencije svojim aktom po dva osnova određuje ovo oslobađanje. Prvi je određivanje pojedinih kategorija funkcionera koji se oslobađaju ove obaveze na osnovu toga što su izabrani, imenovani ili postavljeni baš na određenu funkciju, a drugi je navođenjem određenih poslova, odnosno delatnosti koje, ukoliko ih funkcioner vrši u trenutku stupanja na javnu funkciju, isključuju njegovu obavezu da o njihovom obavljanju obavesti Agenciju. Iz navedenog sledi da direktor Agencije može svojim aktom isključiti određeni broj funkcionera iz postupka o rešavanju sukoba interesa, iako u vreme stupanja na javnu funkciju obavljaju neki drugi posao ili delatnost.

Saglasno navedenom, zakonodavac je ovlastio direktora Agencije da samostalno svojim aktom odredi za pojedine funkcionere kada neće postojati sukob interesa pri vršenju druge javne funkcije, odnosno pri obavljanju nekog drugog posla ili delatnosti, čime je, prema oceni Ustavnog suda, suprotno članu 6 . stav 2. Ustava, dozvolio da se pitanja koja se odnose na postojanje sukoba interesa urede aktom niže pravne snage od zakona. Naime, navedenom odredbom Ustava utvrđena je obaveza da se postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju izričito Ustavom i zakonom, što znači da se ova pitanja ne mogu urediti nijednim drugim opštim pravnim aktom, osim navedenih. Sva pravila o tome koje su to druge javne funkcije koje može vršiti funkcioner, odnosno koje druge poslove ili delatnosti može obavljati za vreme vršenja javne funkcije, spadaju u pravila koja se odnose na postojanje sukoba interesa bilo u pozitivnom ili negativnom smislu i kao takva ne mogu biti prepuštena da se urede aktom niže pravne snage od zakona.

Neposredno iz ustavne obaveze da se postojanje sukoba interesa određuje samo Ustavom i zakonom, proizlazi i druga povreda Ustava, koja se odnosi na povredu načela podele vlasti iz člana 4. stav 2. Ustava. Naime, kako, prema već iznetom stavu Ustavnog suda, pitanja koja su prepuštena za uređenje direktoru Agencije, predstavljaju pitanja koja mogu biti uređena samo Ustavom i zakonom i spadaju u domen zakonodavne vlasti, to znači da je, po oceni Ustavnog suda, protivust avno bilo kakvo uređivanje ove materije od strane direktora Agencije, odnosno direktor Agencije ne može ni na osnovu osporenog Zakona da bude ovlašćen da sopstvenim aktima uređuje materiju koja spada u isključivu nadležnost Narodne skupštine kao nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

Kada je reč o zabrani diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se akti direktora Agencije odnose samo na pojedine kategorije funkcionera. Naime, direktor Agencije na osnovu osporenih ovlašćenja samostalno određuje svojim aktom koje su to kategorije funkcionera kojima će se dozvoliti vršenje određenih drugih javnih funkcija, odnosno obavljanje određenih poslova ili delatnosti, bez saglasnosti Agencije. Na taj način se aktom direktora Agencije u stvari izuzima jedan deo funkcionera iz postupka u kome Agencija rešava o postojanju sukoba interesa. Saglasno navedenom, Zakonom je predviđena razlika za rešavanje sukoba interesa u zavisnosti od toga u kojoj kategoriji se nalazi određeni funkcioner i o kojoj drugoj funkciji, odnosno poslu ili delatnosti se radi u konkretnom slučaju. Naime, za one kategorije funkcionera na koje se odnosi opšti pravni akt direktora Agencije, sam taj akt predstavlja pravni osnov za vršenje druge javne funkcije, odnosno obavljanje drugog posla ili delatnosti , bez podnošenja zahteva i pokretanja postupka za rešavanje sukoba interesa pred Agencijom. Za sve ostale funkcionere koji nisu obuhvaćeni navedenim aktima direktora Agencije, sprovodi se redovan postupak za rešavanje sukoba interesa koji je propisan Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Na taj način se, prema oceni Ustavnog suda, pravi razlika između funkcionera u načinu rešavanja sukoba interesa, a što je u suprotnosti sa Ustavom zajemčenim pravom o jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i opštoj zabrani diskriminacije po svim osnovima, koji su utvrđeni članom 21. st. 1. i 3. Ustava.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da osporene odredbe člana 28. stav 9, člana 30. stav 6. i člana 31. stav 7. Zakona, kojima se daju ovlašćenja direktoru Agencije da može samostalno doneti određene opšte pravn e akt e, nisu u saglasnosti sa odredbama člana 4. stav 2, člana 6. stav 2. i člana 21. st. 1. i 3. Ustava, jer je zakonodavac time omogućio da se jedna isključivo ustavna i zakonska materija koja se odnosi na postojanje i rešavanje sukoba interesa uredi podzakonskim aktom, od strane nenadležnog organa.

Imajući u vidu da je doneo konačnu odluku u ovoj ustavnopravnoj stvari, Ustavni sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona, saglasno članu 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Polazeći od svega izloženo g, Ustani sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) , člana 45. tačka 1) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredbe člana 28. stav 9, člana 30. stav 6. i člana 31. stav 7. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije navedenog u tački 1. izreke, prestaju da važ e danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• IUz 245/2011: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije
• IUz 1239/2010: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije
• IUz 295/2013: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka ocene ustavnosti Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije
• IUz 295/2013: Neustavnost ovlašćenja direktora Agencije za borbu protiv korupcije
• U 7/2014: Nespojivost funkcije člana RIK-a sa položajem sekretara ministarstva
• U 20612/2018: Potvrda mere zbog sukoba interesa člana Opštinskog veća
• IUp 153/2008: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti imenovanja predsednika Republike na čelo Vladinog tela