Odbacivanje zahteva za ocenu ustavnosti članova Zakona o privatizaciji

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio zahtev za ocenu ustavnosti čl. 12a i 12b Zakona o privatizaciji. Sud je već ranije odlučivao o ovom pitanju i utvrdio da osporene odredbe, koje propisuju sankcije za nesavesne kupce, nisu diskriminatorne niti neustavne.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-248/2011
04.04.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović, mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se zahtev za ocenjivanje ustavnosti čl. 12a i 12b Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 i 30/10).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 12a i 12b "Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', broj 45/05)". Iz navoda inicijative proizlazi da se osporavaju odredbe čl. 12a i 12b Zakona o privatizaciji koje su u osnovni tekst ovog zakona unete članom 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', broj 45/05). Inicijativom je tražena i ocena saglasnosti osporenih zakonskih odredaba sa čl. 17. i 18. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Imajući u vidu da Ustav Republike Srbije utvrđuje garancije ljudskih prava iz čl. 17. i 18. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud ocenu saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa ovim garancijama vrši u odnosu na odredbe Ustava.

U inicijativi je navedeno: da se potencijalni kupci gubljenjem prava na učešće u budućim aukcijama i zadržavanjem depozita kažnjavaju, iako plaćanje u dogovorenom roku često ne mogu izvršiti zbog neodgovornosti banaka sa kojima imaju ugovor o kreditiranju; da depozit koji se zadržava u mnogim slučajevima prelazi "milionske iznose"; da se ne vidi razlog zbog koga bi se potencijalni kupci, odnosno njihovi članovi porodice onemogućili da učestvuju u narednim aukcijama, ukoliko u međuvremenu obezbede finansijska sredstva; da iz svega iznetog proizlazi da su osporenim odredbama povređena načela iz člana 19, člana 20. stav 1. i člana 84. stav 1. Ustava.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim odredbama Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 i 30/10) propisano: da ako učesnik na javnoj aukciji koji je proglašen kupcem ili koji istakne drugu najvišu ponudu ne potpiše zapisnik ili ne izvrši plaćanje u predviđenom roku, gubi svojstvo kupca i pravo da učestvuje na budućim aukcijama koje se organizuju za taj subjekt privatizacije, kao i pravo na vraćanje depozita, da lice iz stava 1. ovog člana uplaćuje na ime štete koja je nastala za subjekt privatizacije i za Agenciju novčani iznos u visini od 30% prodajne cene na račun Agencije, od čega 15% pripada subjektu privatizacije, da pravo da učestvuje na budućim aukcijama koje se organizuju za subjekt privatizacije iz stava 1. ovog člana nema ni član porodice lica koje je izgubilo svojstvo kupca, kao ni pravno lice čiji je on osnivač, te da se članovima porodice u smislu stava 3. ovog člana smatraju potomci, bračni ili vanbračni drug i roditelji kupca (član 12a); da lice koje je izgubilo svojstvo kupca i članovi njegove poridice, u skladu sa članom 12a Zakona, nemaju pravo da učestvuju u budućim aukcijama koje se organizuju za bilo koji subjekt privatizacije i to u periodu od šest meseci od dana održavanja aukcije na kojoj je izgubilo svojstvo kupca, da ako po isteku roka iz stava 1. ovog člana lice ponovo izgubi svojstvo kupca, gubi pravo da učestvuje u budućim aukcijama koje se organizuju za bilo koji subjekt privatizacije (član 12b).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava (član 20. stav 1.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1.-3.); da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, da su zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja, da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena (član 84. st. 1. do 3.); da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu i da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom (član 86. st. 1. i 2.); da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine (član 97. tač. 6. i 7.).

Ustavni sud je saglasnost osporenih odredaba čl. 12a i 12b Zakona o privatizaciji sa Ustavom razmatrao u predmetima IU-166/2005 i IUz-49/2008.

U navedenim predmetima, Ustavni sud je zauzeo stanovište da je osporenim odredbama čl. 12a i 12b Zakona o privatizaciji zakonodavac, u okviru ustavnog ovlašćenja da uredi uslove, način i rokove za pretvaranje postojeće društvene svojine u privatnu, odredio i krug lica sa statusom kupca kapitala ili imovine u postupku privatizacije, koja to svojstvo mogu izgubiti pod zakonom propisanim uslovima. Time je iskazana volja zakonodavca da spreči zloupotrebu od strane nesavesnih lica koja bi neizvršavanjem svojih ugovornih obaveza osujetila sprovođenje procesa privatizacije. Zakonom propisana sankcija gubitka svojstva kupca u postupku privatizacije pogađa samo lice koje krši zakonom utvrđene i ugovorom preuzete obaveze u postupku privatizacije, kao i lice koje je sa njim povezano bračnim, vanbračnim i srodničkim odnosom. Po oceni Suda, osporenim odredbama Zakona se ne vrši diskriminacija građana, niti ugrožava njihova jednakost i sloboda preduzetništva, odnosno pravna sigurnost uopšte, na šta se inicijativom ukazuje, već se iz privatizacije izuzima onaj krug lica koji bi svojim učešćem ugrozio ostvarivanje zakonskog cilja da se privatizacijom obezbedi stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost.

Budući da je Ustavni sud već razmatrao pitanje saglasnosti osporenih odredaba čl. 12a i 12b Zakona o privatizaciji sa Ustavom, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza u inicijativi ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje, Sud je navedeni zahtev odbacio.

Ustavni sud je, na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 8) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11), rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje zahteva za ocenu ustavnosti članova Zakona o privatizaciji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti