Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti osnivanja lokalnih medija

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba zakona koje omogućavaju lokalnim samoupravama osnivanje medija. Utvrđeno je da su osporene odredbe u skladu sa Ustavom, koji jemči prava na informisanje, uključujući i prava nacionalnih manjina.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-25/2011
18.04.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 20. tačka 34) Zakona o lokalnoj samopravi („Službeni glasnik RS“ broj 129/07) i člana 8. stav 2. tačka 5) Zakona o glavnom gradu („Službeni glasnik RS“, broj 129/07).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 20. tačka 34) Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, broj 129/07) i člana 8. stav 2. tačka 5) Zakona o glavnom gradu („Službeni glasnik RS“, broj 129/07). U inicijativi se navodi da su navedene odredbe ovih zakona u suprotnosti sa odredbama člana 4. stav 1. i 4, člana 18. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije i člana 10. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG - Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05 i 7/05 - ispr. i „Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori“, broj 12/10). U vezi sa povredom člana 4. stav 1. Ustava inicijator navodi da je Ustavni sud ranijom odlukom, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 89/10, utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima određene odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, te je našao da načelo jedinstva njenog pravnog poretka, kao jedan od osnovnih principa na kojima počiva ustavnopravni sistem Republike Srbije, nalaže da osnovni principi i pravni instituti predviđeni zakonima kojima se na sistemski način uređuje jedna oblast društvenih odnosa budu poštovani i u posebnim zakonima, osim ako je tim sistemskim zakonom izričito propisana mogućnost drugačijeg uređivanja istih pitanja. Inicijator ističe da bi ovo posebno moralo da važi i za oblast medijskog prava, odnosno prava javnog inforimisanja, imajući u vidu da su norme prava javnog informisanja, po svojoj prirodi, u neposrednoj vezi sa ostavrivanjem osnovnih ljudskih prava i sloboda, a posebno prava na slobodu mišljenja i izražavanja, prava na slobodu medija i prava na obaveštenost. Osporene zakonske odredbe, po mišljenju inicijatora, su u suprotnosti i sa odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava kojim se jemče i neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Inicijator navodi da su odredbe osporenih zakona suprotne i članu 10. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim je zajemčeno pravo na slobodu izražavanja, koja uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanje informacija i ideja bez mišljenja javne vlasti. Inicijator smatra da osporeni zakoni ne sadrže sistemski mehanizam kojim bi se obezbedila uređivačka nezavisnost javnih glasila čiji je osnivač opština, glavni grad ili država. Takvi standardi, navodi inicijator, predviđeni su Rezolucijom 1636 (2008) i Preporukama 1848 (2008) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope – „Indikatori za medije u demokratskom društvu“, koji ne poznaju mogućnost postojanja javnog glasila u državnoj ili javnoj svojini, osim u slučajevima javnih radiodifuznih servisa (tačka 8.21. Rezolucije), dok je za preostale medije („privatne medije“) propisano da ne mogu biti vođeni i držani od strane države ili kompanije koje država kontroliše (tačka 8.22. Rezolucije). Predlaže da Ustavni sud prihvati inicijativu i utvrdi da su osporene odredbe zakona nesaglasne sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

U prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Osporeni Zakon o lokalnoj samoupravi i osporeni Zakon o glavnom gradu donela je Narodna skupština Srbije na Osmoj sednici drugog redovnog zasedanja u 2007. godini, 29. decembra 2007. godine, objavljeni su u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 129/07), stupili su na snagu 29. decembra 2007. godine i na snazi su. Osporenim odredbama zakona propisano je: da se opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom stara o javnom informisanju od lokalnog značaja i obezbeđuje uslove za javno informisanje na srpskom jeziku i jeziku nacionalnih manjina koji se koriste na teritoriji opštine, osniva televizijske i radio-stanice radi izveštavanja na jeziku nacionalnih manjina koji je u opštini u službenoj upotrebi, kao i radi izveštavanja na jeziku nacionalnih manjina koji nije u službenoj upotrebi, kada takvo izveštavanje predstavlja dostignuti nivo manjinskih prava (član 20. tačka 34) Zakona o lokalnoj smoupravi); da grad Beograd vrši nadležnosti opštine i grada, utvrđene Ustavom i zakonom i da pored nadležnosti iz stava 1. ovog člana grad Beograd, na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom može da osnuje televizijske i radio-stanice, novine i druga sredstva javnog obaveštavanja (član 8. stav 1. i stav 2. tačka 5) Zakona o glavnom gradu).

Odredbama Ustava Republike Srbije u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti, utvrđeno je: da je pravni poredak jedinstven (član 4. stav 1.); da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18. st. 2. i 3.).

Odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti, utvrđeno je: da svako ima pravo na slobodu izražavanja i da ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice i da ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća (član 10. stav 1.).

Osporene zakonske odredbe koje su propisane drugim delom Zakona o lokalnoj samoupravi i trećim delom Zakona o glavnom gradu predstavljaju, saglasno navedenim odredbama Ustava i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, konkretizaciju i razradu svih ustavnopravnih odredbi i međunarodnih standarda o autonomiji ljudskih i manjinskih prava u domenu javnog informisanja i obaveštavanja.

Odredbama Rezolucije 1636 (2008) i Preporukama 1848 (2008) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope utvrđeni su „Indikatori za medije u demokratskom društvu“, između ostalog, i to: da bi javni radiodifuzni servis trebalo da donese interne novinarske kodekse i kodekse uređivačke nezavisnosti od političkog uticaja (član 8. tačka 8.21.); da privatne medije ne bi smela da poseduje, niti vodi država, kao ni kompanije koje su pod državnom kontrolom (član 8. tačka 8.22.).

Odlukom Ustavnog suda IUz - 231/2009 od 22. jula 2010. godine, na koju se poziva inicdijator, utvrđeno je da odredbe člana 1. stav 1. i člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju („Službenom glasniku RS“, broj 71/09) kojima se propisuje da javno glasilo može osnovati domaće pravno lice, koje time stiče status osnivača javnog glasila, nije saglasna sa Ustavom, jer se ustavni pojam iz odredbe člana 50. stav 1. Ustava da je „svako“ slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja, ni na koji način ne može tumačiti tako da javno glasilo može osnovati samo domaće pravno lice, pa se stoga osporenom odredbom krše osnovna načela Ustava, jer se njima na Ustavom nedopušten način utiče na suštinu zajemčene slobode osnivanja novina i drugih sredstava javnog obaveštavanja. Dakle, ovom odlukom Ustavni sud je utvrdio da i domaća i strana pravna i fizička lica u Republici Srbiji, saglasno Ustavu, imaju identična prava u osnivanju javnih glasila. Navedena odluka nema nikakve sadržinske veze sa osporenim odredbama člana 20. tačka 34) Zakona o lokalnoj samopravi i člana 8. stav 2. tačka 5) Zakona o glavnom gradu koje predstavljaju konkretizaciju Ustavom zajemčenih osnovnih i dodatnih prava nacionalnih manjina u domenu javnog informisanja i obaveštavanja.

Ustavni sud je u predmetima IU-78/2008 od 25. decembra 2008. godine odlučivao o ustavnosti odredaba člana 18. tačka 14) i člana 20. tač. 16) i 34) Zakona o lokalnoj samoupravi („Službenom glasniku RS“, br. 9/02, 33/04, 135/04, 62/06 i 129/07), te je doneo Rešenje o neprihvatanju inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba Zakona. Navedenom odlukom Ustavni sud je, izemeđu ostalog, utvrdio da staranje o javnom informisanju i obezbeđivanje uslova za javno informisanje obuhvata i uključuje i mogućnost osnivanja televizijskih i radio-stanica na srpskom jeziku, kao i jeziku nacionalnih manjina, koja je mogućnost i utvrđena za skupštinu opštine odredbom člana 96. stav 1. Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05, 62/06, 85/06, 86/06 i 41/09), te da stoga, osporena odredba člana 20. tačka 34) Zakona o lokalnoj samoupravi predstavlja samo posebno naglašavanje mogućnosti osnivanja televizijskih i radio-stanica radi izveštavanja i na jeziku nacionalne manjine, čime se ne isključuje ista takva mogućnost osnivanja televizijskih i radio-stanica na srpskom jeziku. Iz navedenih razloga, Ustavni sud je zauzeo stav, između ostalog, da osporena odredba člana 20. tačka 34) Zakona o lokalnoj samoupravi nije nesaglasna sa Ustavom. Navedenom odlukom Suda utvrđeno je da sredstva informisanja služe radi zadovoljenja potreba obaveštavanja kako nacionalnih manjina na njihovom jeziku, tako i većinskog naroda na srpskom jeziku.

Sve one odredbe Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05, 62/06, 85/06, 86/06 i 41/09) kao sistemskog zakona i Zakona o javnom informisanju, Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o glavnom gradu, kojima se uređuju sredstava informisanja, predstavljaju konkretizaciju kako odredaba člana 97. stav 1. tačka 10, člana 183. stav 2. tačka 3. i stav 3, člana 189. stav 3. i člana 190. stav 3. Ustava kojima je predviđena nadležnost Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i grada Beograda u domenu javnog informisanja, tako i relizaciju odredaba čl. 75. i 79. Ustava kojima se utvrđuju i jemče dodatna prava nacionalnih manjina u domenu javnog informisanja i obaveštavanja u Republici Srbiji. Odredbama člana 50. Ustava utvrđena je i zajemčena sloboda osnivanja i delovanja medija u Republici Srbiji. Dakle, nema povrede jedinstva pravnog poretka, već upravo iz jedinstva pravnog poretka proizlaze Ustavom zajemčena osnovna ljudska i manjinska prava i slobode, kao i dodatna prava i slobode nacionalnih manjina u domenu informisanja i obaveštavanja u Republici Srbiji.

Što se tiče navoda inicijatora da se odredbama člana 8. tač. 8.21. i 8.22. Rezolucije 1636 (2008) i Preporukama 1848 (2008) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope pod nazivom „Indikatori za medije u demokratskom društvu“ utvrđuju mehanizmi za obezbeđenje uređivačke nezavisnosti javnih glasila, Ustavni sud smatra da odredbe ovih međunarodnopravnih akata nemaju obavezujući karakter, već da predstavljaju smernice od značaja za slobode izražavanja, informisanja i medija u demokratskom društvu i za njihovu zaštitu od uticaja izvršnih državnih organa i političkih stranaka država članica Saveta Evrope, dok se osporenim odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o glavnom gradu obezbeđuju Ustavom utvrđena i zajemčena kako osnovna, tako i dodatna prava nacionalnih manjina u domenu javnog informisanja i obaveštavanja u Republici Srbiji.

U pogledu navoda inicijatora da osporene odredbe člana 20. tačka 34) Zakona o lokalnoj samopravi i člana 8. stav 2. tačka 5) Zakona o glavnom gradu nisu u saglasnosti sa pojedinim odredbama Zakona o javnom informisanju, Ustavni sud konstatuje da je ocena međusobne saglasnosti pojedinih odredaba različitih zakona, kao akata iste pravne snage, izvan okvira nadležnosti ovog suda koje su utvrđene odredbama člana 167. Ustava.

Na osnovu navedenog, saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07 i 99/11), Ustavni sud je našao da je inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, te je rešenjem inicijativu odbacio.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti osnivanja lokalnih medija

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti