Odluka Ustavnog suda o nezakonitosti odluke o samodoprinosu na penzije

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje da odredbe opštinske odluke o uvođenju samodoprinosa, koje kao osnovicu određuju penzije, nisu u saglasnosti sa zakonom. Samodoprinos se ne može uvoditi na primanja koja su zakonom izuzeta od oporezivanja, što uključuje i penzije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-25/2018
07.04.2022.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Utvrđuje se da odredba člana 281. stav 3. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16, 98/16-Odluka US i 91/19) nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Ustavnog suda IUz-25/2018 od 16. septembra 2021. godine, povodom podnete inicijative, pokrenut je postupak za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 281. stav 3. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16-Odluka US). Donoseći navedeno Rešenje, Sud je ocenio da se osnovano postavlja pitanje ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom osporene odredbe Zakona, u vezi sa članom 280. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o prekršajima, budući da je članom 281. stav 3. Zakona utvrđen objektivni rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka od dve godine od pravnosnažnosti odluke i u slučaju kada je odlukom Evropskog suda za ljudska prava utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog, odnosno ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u prekršajnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog, s obzirom na to da mogu biti dovedene u pitanje ustavne garancije iz čl. 18, 22, 32. i 36. Ustava.

Ustavni sud je, 29. oktobra 2021. godine, dostavio navedeno rešenje Narodnoj skupštini na odgovor. S obzirom na to da Narodna skupština nije u ostavljenom roku, ni po proteku roka dostavila odgovor, Sud je, na osnovu odredbe člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), nastavio postupak.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je odredbama člana 280. stav 1. tač. 1) do 6) Zakona o prekršajima propisano da se prekršajni postupak završen pravnosnažnom odlukom može ponoviti: ako se dokaže da je odluka zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka ili veštaka; ako se dokaže da je odluka doneta usled krivičnog dela sudije ili drugog službenog lica koje je učestvovalo u postupku; ako se utvrdi da je lice koje je kažnjeno za prekršaj za istu radnju već jednom kažnjeno za prekršaj, privredni prestup ili krivično delo; ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi koji bi sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima doveli do drugačije odluke da su bili poznati u ranijem postupku; ako okrivljeni stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog; ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u prekršajnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog. Odredbom člana 281. stav 2. Zakona propisano je da se zahtev za ponavljanje postupka podnosi u roku od 60 dana od dana kada je stranka saznala za postojanje činjenica i okolnosti iz člana 280. stav 1. tač. 1) do 6) ovog zakona. Osporenom odredbom člana 281. stav 3. Zakona propisano je da se zahtev za ponavljanje postupka ne može podneti po proteku roka od dve godine od dana kad je odluka povodom koje se traži ponavljanje postupka postala pravnosnažna.

Odredbama Ustava Republike Srbije, sa stanovišta kojih je u Rešenju Ustavnog suda o pokretanju postupka dovedena u sumnju ustavna zasnovanost odredbe člana 281. stav 3. Zakona, utvrđeno je: da je pravni poredak jedinstven (član 4. stav 1.); da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju, da potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom (član 16. stav 2.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, te da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20. st. 1. i 3.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana i postupak pred sudovima i drugim državnim organima (član 97. tačka 2.); da zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava (član 194. stav 5.).

Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05 i 7/05-ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15) garantuje se da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona (član 6.), te da svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu (član 13.).

U postupku ocene ustavnosti odredbe člana 281. stav 3. Zakona o prekršajima, Sud je imao u vidu da je saglasno članu 97. tačka 2. Ustava, Narodna skupština nadležna da uredi ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, kao i postupak pred sudovima i drugim državnim organima, a time i ovlašćena da uredi sistem pravnih sredstava u tom postupku i uslove za njihovo korišćenje, što dalje podrazumeva i rokove za podnošenje određenog pravnog sredstva. Sud je, takođe, imao u vidu da propisivanje ne samo subjektivnog, već i objektivnog roka za izjavljivanje vanrednog pravnog sredstva ima poseban značaj sa stanovišta pravne sigurnosti, budući da se vanrednim pravnim sredstvom omogućava preispitivanje pravnosnažne sudske odluke.

Međutim, polazeći od ustavne obaveze države da obezbedi ostvarivanje ljudskih prava, među kojima su i pravo na pravično suđenje (član 32.) i pravo na pravno sredstvo (član 36.), a koja prava su zajemčena Ustavom i garantovana Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao potvrđenim međunarodnim ugovorom, Ustavni sud nalazi da propisivanje objektivnog roka za podnošenje zahteva za ponavljanje postupka, koji se računa od dana pravnosnažnosti odluke u odnosu na koju se zahteva ponavljanje postupka i čijim istekom ovaj pravni lek više nije moguće koristiti, ozbiljno ugrožava ostvarivanje zajemčenih ljudskih prava u slučaju kada se zahtev podnosi iz razloga propisanih odredbama člana 280. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o prekršajima. Naime, zakonodavac je, zarad delotvorne zaštite ljudskih prava i sloboda, u članu 280. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o prekršajima predvideo da se postupak okončan pravnosnažnom odlukom može ponoviti ako okrivljeni stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog, odnosno ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u prekršajnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog. Međutim, odredbom člana 281. stav 3. Zakona propisan je objektivni rok od dve godine za podnošenje zahteva za ponavljanje postupka i u slučajevima kad okrivljeni stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog, odnosno ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u prekršajnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog, i početak tog roka vezuje za dan pravnosnažnosti odluke u odnosu na koju se zahteva ponavljanje postupka. Ustavni sud nalazi da navedeno zakonsko rešenje nije saglasno sa Ustavom utvrđenim načelom da svako ima pravo na sudsku zaštitu, ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su tom povredom nastale (član 22. stav 1. Ustava), budući da se u tim slučajevima propisano pravno sredstvo ne može smatrati delotvornim sa stanovišta člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovo iz razloga što je nesporno da stranka ni na koji način ne može da utiče na to da se postupak zaštite njenih zajemčenih prava pred Ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava okonča pre isteka roka propisanog osporenom odredbom člana 280. stav 3. Zakona, a okončanje tih postupaka je uslov za podnošenje zahteva za ponavljanje postupka. Kako je, prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, ustavna žalba u Republici Srbiji delotvorno pravno sredstvo za zaštitu sloboda i prava građana i uslov za obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava je vođenje postupka pred Ustavnim sudom, u skladu sa pravom zajemčenim odredbom člana 22. stav 2. Ustava, odnosno da je građanin kao stranka prethodno zaštitu svojih prava pokušao da ostvari pred Ustavnim sudom, Sud je utvrdio da se odredbom člana 281. stav 3. u vezi sa članom 280. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o prekršajima, dovodi u pitanje ostvarivanje drugih prava zajemčenih Ustavom, odnosno zadire u suštinu Ustavom zajemčenih prava, i to konkretno prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo iz čl. 32. i 36. Ustava. Ovo stoga što stranka, u roku od šest meseci nakon odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi, ima pravo da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava.

U situaciji kada stranka ne može uticati na vremensko ograničenje tog postupka, objektivni rok od dve godine za ponavljanje prekršajnog postupka od dana kada je odluka postala pravnosnažna dovodi u pitanje ustavnu garanciju iz člana 22. stav 1. Ustava, odnosno mogućnost uklanjanja posledica koje su povredom nastale kad Evropski sud za ljudska prava, odnosno Ustavni sud utvrdi povredu ljudskog prava, a to je moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke.

Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 281. stav 3. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16-Odluka US) prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković

Odluka Ustavnog suda o nezakonitosti odluke o samodoprinosu na penzije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti