Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona

Kratak pregled

Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 281. stav 3. Zakona o prekršajima. Sporno je da li objektivni rok od dve godine za ponavljanje prekršajnog postupka neopravdano ograničava prava stranaka, posebno kada je osnov odluka Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-25/2018
16.09.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. septembra 2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Pokreće se postupak za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 281. stav 3. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16 - odluka US).

2. Ovo rešenje dostaviti Narodnoj skupštini radi davanja odgovora povodom pokrenutog postupka iz tačke 1.

3. Rok za davanje odgovora je 30 dana od dana prijema ovog rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 281. stav 3. Zakona o prekršajima navedenog u izreci.

Inicijator smatra da je ograničavanje roka za podnošenje predloga za ponavljanje prekršajnog postupka na dve godina od kada je odluka povodom koje se traži ponavljanje postupka postala pravnosnažna, u postupku čije se ponavljanje traži iz razloga propisanih u članu 280. stav 1. tač. 5) do 6) Zakona protivno odredbama čl. 22, 32. i 36. Ustava i članu 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer stranka ni na koji način ne može da utiče na to da se postupak zaštite njenih zajemčenih prava pred Ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava okonča pre isteka roka propisanog osporenom odredbom Zakona. Inicijator takođe smatra da se osporenim zakonskim rešenjem dovodi u pitanje ostvarivanje Ustavom zajemčenih prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo. U prilog svojih tvrdnji, inicijator ukazuje na Odluku Ustavnog suda IUz-147/2012 od 21. februara 2013. godine („Službeni glasnik RS“, broj 74/13) kojom je utvrđeno da odredba člana 428. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je Zakon o prekršajima donela Narodna Skupština Republike Srbije na sednici održanoj 25. jula 2013. godine i da je stupio na snagu 2. avgusta 2013. godine. Osporenim Zakonom propisano je: da se prekršajni postupak završen pravnosnažnom odlukom može ponoviti ako se dokaže da je odluka zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka ili veštaka; ako se dokaže da je odluka doneta usled krivičnog dela sudije ili drugog službenog lica koje je učestvovalo u postupku; ako se utvrdi da je lice koje je kažnjeno za prekršaj za istu radnju već jednom kažnjeno za prekršaj, privredni prestup ili krivično delo; ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi koji bi sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima doveli do drugačije odluke da su bili poznati u ranijem postupku; ako okrivljeni stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog; ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene ustavom u prekršajnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog (član 280. stav 1. tač. 1) do 6)). Odredbom člana 281. stav 2. Zakona propisano je da se zahtev za ponavljanje postupka podnosi u roku od 60 dana od dana kada je stranka saznala za postojanje činjenica i okolnosti iz člana 280. stav 1. tačke 1) do 6) ovog zakona. Osporenom odredbom Zakona propisano je da se zahtev za ponavljanje postupka ne može podneti po proteku roka od dve godine od dana kad je odluka povodom koje se traži ponavljanje postupka postala pravnosnažna.

Ustavni sud je konstatovao da je nakon podnošenja inicijative stupio na snagu Zakon o dopunama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, broj 91/19), kao i da se navedena dopuna ne odnosi na osporenu odredbu.

Odredbama Ustava Republike Srbije utvrđeno je da je pravni poredak jedinstven (član 4. stav 1.), da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju, da potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom (član 16. stav 2.), da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, te da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2.), da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20. st. 1. i 3.), da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.), da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.), da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana i postupak pred sudovima i drugim državnim organima (član 97. tačka 2.), da zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava (član 194. stav 5.).

Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list Srbija i Crna Gora – Međunarodni ugovori“, broj 9/03) garantuje se da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona (član 6.), da svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu (član 13.).

Razmatrajući postojanje razloga za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti osporene zakonske odredbe, Ustavni sud je imao u vidu da je, saglasno članu 97. tačka 2. Ustava, Narodna skupština nadležna da uredi ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana kao i postupak pred sudovima i drugim državnim organima, a time i ovlašćena da uredi sistem pravnih sredstava u tom postupku i uslove za njihovo korišćenje, a što dalje podrazumeva i rokove za podnošenje određenog pravnog sredstva. Sud je, takođe, imao u vidu da propisivanje ne samo subjektivnog, već i objektivnog roka za izjavljivanje vanrednog pravnog sredstva ima poseban značaj sa stanovišta pravne sigurnosti, budući da se vanrednim pravnim sredstvom omogućava preispitivanje pravnosnažne sudske odluke.

Međutim, polazeći od ustavne obaveze države da obezbedi ostvarivanje ljudskih prava, među kojima su i pravo na pravično suđenje (član 32. Ustava) i pravo na pravno sredstvo (član 36. Ustava), a koja prava su zajemčena Ustavom i garantovana Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao potvrđenim međunarodnim ugovorom, Ustavni sud nalazi da se kao sporno postavlja pitanje da li se propisivanjem objektivnog roka za podnošenje zahteva za ponavljanje postupka, koji se računa od dana pravnosnažnosti odluke u odnosu na koju se zahteva ponavljanje postupka i čijim istekom ovo pravno sredstvo više nije moguće koristiti, u slučaju kada se zahtev podnosi iz razloga propisanih odredbama člana 280. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o prekršajima, zadire u suštinu ovih Ustavom zajemčenih prava, suprotno članu 18. Ustava. Naime, kada je zakonodavac, zarad delotvorne zaštite ljudskih prava i sloboda u članu 280. stav 1. tač. 5) i 6) predvideo da se postupak okončan pravnosnažnom odlukom može ponoviti ako okrivljeni stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog, odnosno ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene ustavom u prekršajnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog, postavlja se pitanje da li je osporena odredba člana 281. stav 3. Zakona (kojom je propisano da se i u ovim situacijama ne može podneti zahtev za ponavljanje postupka kada isteknu dve godina od kada je odluka povodom koje se traži ponavljanje postala pravnosnažna), saglasna sa Ustavom utvrđenim načelom da svako ima pravo na sudsku zaštitu, ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su tom povredom nastale (član 22. stav 1. Ustava), i da li se u tim slučajevima propisano pravno sredstvo može smatrati delotvornim sa stanovišta člana 13. Evropske konvencije. Ovo iz razloga što je nesporno da stranka ni na koji način ne može da utiče na to da se postupak zaštite njenih zajemčenih prava pred Ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava okonča pre isteka roka propisanog osporenom odredbom člana 280. stav 3. Zakona, a okončanje tih postupaka je uslov za podnošenje zahteva za ponavljanje postupka (Ustavni sud je ovakav stav zauzeo i u Odluci IUz-147/2012 od 21. februara 2013. godine („Službeni glasnik RS“, broj 74/13)).

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ocenio da se osnovano postavlja pitanje saglasnosti odredbe člana 281. stav 3. Zakona o prekršajima sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom i to u vezi razloga za ponavljanje postupka predviđenih članom 280. stav 1. tač. 5) i 6) istog zakona budući da se propisivanjem objektivnog roka za ponavljanje postupka dovodi u pitanje ostvarivanje drugih prava zajemčenih Ustavom i to konkretno ostvarivanje prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo iz čl. 32. i 36. Ustava. U situaciji kad stranka ne može uticati na vremensko trajanje postupka čije je okončanje uslov za podnošenje zahteva za ponavljanje postupka, postavlja se pitanje da li objektivan rok za ponavljanje postupka od dve godina od dana pravnosnažnosti odluke povodom koje se traži ponavljanje postupka dovodi u pitanje i ustavnu garanciju iz člana 22. stav 1. Ustava, odnosno mogućnost uklanjanja posledica koje su povredom nastale u slučajevima propisanim članom 280. stav 1. tač. 5) i 6) osporenog Zakona.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti navedene odredbe Zakona.

Polazeći od izloženog, a na osnovu odredbe člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tač. 1) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković

Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti