SP
Prijava Registracija

Pokrenut postupak za ocenu ustavnosti merila za ocenjivanje sudijskih pomoćnika

Kratak pregled

Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti dela odredbe člana 63. stav 1. Zakona o uređenju sudova, kojom se kao merilo za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika vrednuju i objavljeni stručni i naučni radovi, zbog moguće neusaglašenosti sa načelom jednakosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-258/2016
11.01.2018.
Beograd

<p style="text-align: justify;">Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. januara 2018. godine, doneo je <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: center;">R E Š E Nj E <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: justify;"> 1. Pokreće se postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 63. stav 1. u delu koji glasi: "i objavljeni stručni i naučni radovi" Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11-dr. zakon, 78/11-dr. zakon, 101/11, 101/13, 40/15-dr. zakon, 106/15, 13/16 i 108/16). <p style="text-align: justify;"> 2. Ovo rešenje dostaviti Narodnoj skupštini, radi davanja odgovora. <p style="text-align: justify;"> 3. Rok za davanje odgovora je 60 dana od dana dostavljanja Rešenja. <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: center;">O b r a z l o ž e nj e <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: center;">I <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: justify;"> Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 63. stav 1. u delu koji glasi: "i objavljeni stručni i naučni radovi" Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11-dr. zakon, 78/11-dr. zakon, 101/11, 101/13, 40/15-dr. zakon, 106/15, 13/16 i 108/16). U inicijativi se navodi da osporena odredba Zakona nije u saglasnosti sa odredbom člana 142. stav 2. Ustava, jer sud nije organizacija za naučnoistraživačku delatnost, već organ sudske vlasti. U inicijativi se dalje navodi da su poslovi sudijskog pomoćnika uređeni članom 58. stav 1. Zakona o uređenju sudova i članom 74. Sudskog poslovnika i da iz ovih odredaba sledi da se sudijskom pomoćniku ne može poveriti pisanje naučnih radova. Pored navedenog, naučnoistraživački rad nije propisan ni kao posao koji obavlja državni službenik, polazeći od odredbe člana 2. stav 1. Zakona o državnim službenicima, kojom je određen pojam državnog službenika kao lica čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa državne uprave, sudova, javnih tužilaštava, Republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službi organa čije članove bira Narodna skupština (u daljem tekstu: državni organi) ili s njima povezanih opštih pravnih, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. S tim u vezi podnosilac inicijative ističe da se osporenim delom odredbe Zakona o uređenju sudova sudijski pomoćnici dovode u nejednak položaj u odnosu na druge državne službenike u Republici Srbiji koji se ne ocenjuju za dodatni naučnoistraživački rad van radnog vremena (član 26. Zakona o državnim službenicima), dok istovremeno sudijski pomoćnici prilikom ocenjivanja ne mogu postići maksimalan broj bodova, ukoliko nemaju objavljene stručne i naučne radove koji se posebno boduju u svakom ciklusu ocenjivanja, a koji jedino mogu predstavljati dodatni rad van radnog vremena sudijskog pomoćnika za koji nisu plaćeni i koji im nije u zakonom određenom opisu radnog mesta. Podnosilac inicijative stoga smatra da je osporena odredba Zakona posredno u suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je, između ostalog, svakom licu zajemčeno ograničeno radno vreme. U inicijativi se takođe navodi da se predviđenim rešenjem iz Zakona vrši povreda Ustavom garantovane slobode naučnog i umetničkog stvaralaštva (član 73. stav 1.), jer sudijski pomoćnici kao i svi građani Republike Srbije slobodno mogu odlučivati da li će ili neće iskazati svoje naučno mišljenje, pa stoga ne smeju biti kažnjavani manjim brojem bodova u upravnom postupku ocenjivanja njihovog rada u obavljanju poslova iz nadležnosti sudova, a što za posledicu ima otežavanje ili uskraćivanje napredovanja. <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: center;">II <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: justify;"> Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da su, Glavom V Zakona o uređenju sudova, uređena pitanja koja se odnose na sudsko osoblje, pa je tako članom 57. stav 1. Zakona propisano da sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast, dok su članom 58. stav 1. Zakona određeni poslovi sudijskog pomoćnika i to tako što je propisano da sudijski pomoćnik pomaže sudiji, izrađuje nacrte sudskih odluka, proučava pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vrši poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom. Ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika uređeno je odredbama čl. 61. do 64. Zakona, kojima su uređena pitanja koja se odnose na vremenski period ocenjivanja, nadležnost za ocenjivanje, ocene i rešenje o oceni sudijskog pomoćnika. Osporenom odredbom člana 63. stav 1. Zakona je propisano da se pri ocenjivanju vrednuju obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimljivost i objavljeni stručni i naučni radovi. <p style="text-align: justify;"> Za ocenu ustavnosti osporene odredbe Zakona, prema oceni Ustavnog suda, od značaja su odredbe Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti radnih odnosa i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa (član 97. tač. 8. i 16.). <p style="text-align: justify;"> Radi celovitijeg sagledavanja spornih ustavnopravnih pitanja u ovom predmetu, Ustavni sud je imao u vidu i pojedine odredbe Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14 i 94/17), imajući u vidu da je odredbom člana 69. stav 2. Zakona o uređenju sudova propisano da se na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, stručno usavršavanje, ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Tako je Zakonom o državnim službenicima propisano: da je državni službenik lice čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa državne uprave, sudova, javnih tužilaštava, Republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službi organa čije članove bira Narodna skupština (u daljem tekstu: državni organi) ili s njima povezanih opštih pravnih, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova (član 2. stav 1.); da napredovanje državnog službenika zavisi od stručnosti, rezultata rada i potreba državnog organa (član 10. stav 1.); da su svi državni službenici jednaki kad se odlučuje o napredovanju i nagrađivanju i ostvarivanju njihove pravne zaštite (član 11.); da državni službenik može, uz pismenu saglasnost rukovodioca, van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada državnog službenika, da saglasnost rukovodioca nije potrebna za dodatni naučnoistraživački rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima, da rukovodilac može zabraniti rad iz stava 2. ovog člana ako se njime onemogućava ili otežava rad državnog službenika, šteti ugledu državnog organa, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristranost rada državnog službenika (član 26.); da je cilj ocenjivanja otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu državnih službenika, podsticanje na bolje rezultate rada i stvaranje uslova za pravilno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju, da se pri ocenjivanju vrednuju merila za ocenjivanje, i to: rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, saradnja sa drugim državnim službenicima i ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto (član 82. st. 1. i 2.); da rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto državnog službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "naročito se ističe" ili četiri puta uzastopno "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i državni službenik ispunjava uslove za rad na njemu, da izuzetno, državni službenik koji je premešten na neposredno više radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "naročito se ističe" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu opet bude određena ocena "naročito se ističe" (član 88. st. 1. i 2.). <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: center;"> <p style="text-align: center;">III <p style="text-align: center;"> <p style="text-align: justify;"> Iz navedenog sledi da je sudijski pomoćnik državni službenik koji obavlja poslove iz delokruga suda, odnosno da čini deo sudskog osoblja koji obavlja sledeće poslove: pomaže sudiji, izrađuje nacrte sudskih odluka, proučava pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vrši poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom. Rad sudijskog pomoćnika, kao i svakog državnog službenika, se ocenjuje jednom godišnje, sa ciljem da se otkriju i otklone nedostaci u radu državnog službenika, da se podstakne na bolje rezultate rada i da se stvore uslovi za pravilno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o državnim službenicima utvrđena su merila koja se vrednuju pri ocenjivanju državnih službenika, a to su: rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, saradnja sa drugim državnim službenicima i ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto. Zakonom o državnim službenicima je dozvoljeno da se pojedina prava i dužnosti državnih službenika u pojedinim državnim organima mogu posebnim zakonom urediti i drukčije, ali samo pod uslovom da to proizlazi iz prirode njihovih poslova (član 1. stav 2. Zakona). Saglasno navedenom, članom 69. stav 2. Zakona o uređenju sudova je propisano da se na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, stručno usavršavanje, ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika uređeno je odredbama čl. 61. do 64. Zakona o uređenju sudova, i to tako što su uređena pitanja koja se odnose na vreme ocenjivanja, nadležnost za ocenjivanje, ocene i rešenje o oceni sudijskog pomoćnika. Osporenom odredbom člana 63. stav 1. Zakona propisano je da se pri ocenjivanju sudijskog pomoćnika vrednuju sledeća merila: obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimljivost i objavljeni stručni i naučni radovi. Prva tri merila za ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika, tj. obim i kvalitet posla, savesnost i preduzimljivost su merila koja su predviđena i Zakonom o državnim službenicima (s tim što se merilo obim i kvalitet posla može upodobiti merilu rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva iz Zakona o državnim službenicima). Međutim, merilo koje se odnosi na objavljene stručne i naučne radove jeste merilo koje Zakon o državnim službenicima ne predviđa i kao takvo se odnosi samo na ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika, a ne i drugih državnih službenika. Naime, odredbom člana 82. stav 2. Zakona o državnim službenicima su taksativno navedena merila koja se vrednuju pri ocenjivanju državnih službenika, pa je tako, pored postignutih rezultata rada, predviđeno i vrednovanje pojedinih sposobnosti državnog službenika poput samostalnosti, stvaralačke sposobnosti, preduzimljivosit, preciznosti i savesnosti, kao i saradnje sa drugim državnim službenicima, dok je za ostale sposobnosti koje nisu precizirane ovom zakonskom odredbom predviđeno da se radi samo o sposobnostima koje zahteva radno mesto državnog službenika. S tim u vezi se za Ustavni sud kao sporno postavlja pitanje da li se objavljeni stručni i naučni radovi sudijskog pomoćnika mogu dovesti u vezu sa poslovima koje sudijski pomoćnik obavlja u sudu, a koji su određeni članom 58. stav 1. Zakona o uređenju sudova - pomaže sudiji, izrađuje nacrte sudskih odluka, proučava pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vrši poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom. Polazeći od odredbe člana 1. stav 2. Zakona o državnim službenicima, kojom je dozvoljeno da se pojedina prava i dužnosti državnih službenika u pojedinim državnim organima mogu posebnim zakonom urediti i drukčije, ali samo pod uslovom da to proizlazi iz prirode njihovih poslova, za Ustavni sud se kao sporno dalje postavlja pitanje, da li iz prirode posla koju sud vrši (sudi na osnovu Ustava i zakona) sledi da se ocenjivanje sudijskog pomoćnika može urediti na drugačiji način od načina predviđenog za ostale državne službenike, tj. uvođenjem jednog posebnog merila koje se odnosi na objavljivanje naučnih i stručnih radova. <p style="text-align: justify;">U pogledu ustavne garancije o zabrani diskriminacije iz člana 21. Ustava, za Ustavni sud se kao sporno postavlja pitanje da li se vrednovanjem merila objavljenih stručnih i naučnih radova prilikom ocenjivanja sudijski pomoćnici dovode u neravnopravan položaj u odnosu na način ocenjivanja drugih državnih službenika, imajući u vidu merila za ocenjivanje propisana članom 82. stav 2. Zakona o državnim službenicima, pri čemu posebno treba imati u vidu da se naučnoistraživački rad državnog službenika smatra dodatnim radom državnog službenika, a ne njegovom radnom obavezom. S tim u vezi kao sporno se postavlja i pitanje da li su sudijski pomoćnici prilikom propisanog načina ocenjivanja dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na ostale državne službenike u pogledu napredovanja, imajući u vidu da se prilikom određivanja ocene svakog sudijskog pomoćnika na godišnjem nivou uzimaju u obzir i objavljeni stručni i naučni radovi kao deo ocene od koje zavisi njegovo napredovanje, iako je Zakonom o državnim službenicima kao jedno od načela delovanja državnih službenika predviđeno načelo jednake mogućnosti kojim se svim državnim službenicima obezbeđuje jednakost kada se odlučuje o njihovom napredovanju, nagrađivanju i sudskoj zaštiti (član 11. Zakona). <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: center;">IV <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: justify;"> Polazeći od svega prethodno izloženog, Ustavni sud je ocenio da ima osnova da, saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), pokrene postupak za ocenu ustavnosti osporene odredbe člana 63. stav 1. Zakona o uređenju sudova u delu koji glasi: "i objavljeni stručni i naučni radovi". <p style="text-align: justify;"> Na osnovu člana 107. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio da ovo rešenje dostavi Narodnoj skupštini, kao donosiocu osporenog akta, na odgovor, sa rokom za davanje odgovora od 60 dana od dana prijema ovog rešenja. <p style="text-align: justify;"> Saglasno svemu prethodno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci. <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: justify;"> <p style="text-align: center;">PREDSEDNIK VEĆA <p style="text-align: center;"> <p style="text-align: center;">Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu