Odluka Ustavnog suda o ustavnosti odredbe Zakona o mirovanju radnog odnosa

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koja reguliše mirovanje radnog odnosa direktora. Sud je utvrdio da odredba nije diskriminatorna niti ograničava dostupnost radnih mesta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-263/2009
18.03.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 59. stav 14. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", broj 72/09).

2. Odbacuje se inicijativa za ocenu saglasnosti odredbe člana 59. stav 14. Zakona iz tačke 1. sa članom 79. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za ocenu ustavnosti odredbe člana 59. Zakona navedenog u izreci. Iz sadržine inicijative proizlazi da inicijator osporava odredbu člana 59. stav 14. Zakona i to tako što traži ocenu njene ustavnosti u odnosu na odredbe člana 21. stav 1. i člana 60. stav 3. Ustava. U inicijativi se navodi da je osporena odredba člana 59. koja reguliše da direktoru ustanove za vreme prvog izbornog perioda miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je izabran, u suprotnosti sa Ustavom utvrđenim načelom o jednakosti građana pred Ustavom i zakonom i zajemčenim pravom na dostupnost svih radnih mesta građanima Republike Srbije pod jednakim uslovima. Takođe, osporena odredba je, po navodima inicijatora, u suprotnosti i sa odredbom člana 79. Zakona o radu kojom je propisano u kojim situacijama zaposlenom miruje radni odnos. Po mišljenju inicijatora "direktor ustanove ima dva radna odnosa jer njemu ne prestaje radni odnos na radnom mestu sa koga je izabran za direktora ustanove, a u isto vreme zasniva novi radni odnos", što je, kako inicijator navodi, "nakaradno uređivanje radnopravnog statusa direktora ustanove".

Osporenom odredbom člana 59. stav 14. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", broj 72/09) propisano je da direktoru ustanove miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran.

Ustavom je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da se zabranjuje svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.); da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (član 60. stav 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, sistem u oblasti obrazovanja (član 97. tačka 10.); da se delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne službe, njihovo uređenje i rad propisuje zakonom (član 137. stav 5.).

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uređuju osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i to, pored ostalog, osnivanje, organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja kao i druga pitanja od značaja za obrazovanje i vaspitanje (član 1. stav 1.). Prema odredbama člana 7. st. 1. i 3. Zakona, delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova, a način obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja je propisan ovim zakonom i posebnim zakonima u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Odredbama člana 59. Zakona uređen je položaj direktora ustanove, kao organa rukovođenja ustanovom. U tom smislu odredbom stava 1. ovog člana je propisano da direktor rukovodi radom ustanove, a odredbom stava 2. istog člana da direktor ustanove može da bude lice koje ispunjava uslove propisane članom 8. stav 2. i članom 120. ovog zakona, a koji se odnose na odgovarajuće obrazovanje i opšte uslove propisane za zasnivanje radnog odnosa u ustanovi. Odredbama st. 3. i 4. istog člana propisani su posebni uslovi za obavljanje dužnosti direktora predškolske ustanove, a odredbama st. 5. i 6. posebni uslovi za direktora škole. Član 59. Zakona u st. 7. do 10. sadrži odredbe koje se odnose na ispit za direktora ustanove, čijim polaganjem lice stiče licencu za direktora, a stavom 11. ovog člana je propisano u kom slučaju dolazi do oduzimanja licence. Navedeni član 59. Zakona u st. 12. i 13. propisuje da se direktor ustanove bira na period od četiri godine i da mu mandat teče od dana stupanja na dužnost. Odredba stava 14. člana 59. Zakona, koja je inicijativom osporena, predviđa, kako je rečeno, da direktoru ustanove za vreme prvog izbornog perioda miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je izabran. Odredbama st. 15. i 16. člana 59. propisano je u kom slučaju direktoru ustanove prestaje radni odnos, ko odlučuje o njegovim pravima, obavezama i odgovornostima, dok su odredbom stava 17. ovog člana propisana ovlašćenja ministra u pogledu bližeg uređivanja pojedinih pitanja podzakonskim aktom.

Ustavni sud je, ocenjujući ustavnost osporene zakonske odredbe utvrdio da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donet u okviru ustavne nadležnosti Narodne skupštine da, saglasno članu 97. tačka 10. Ustava, uređuje osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. U skladu sa navedenom ustavnom nadležnošću je i ovlašćenje zakonodavca da ovim zakonom propiše koje organe ima ustanova i da uredi sva pitanja koja se odnose na njihov položaj, izbor, uslove za izbor, prestanak dužnosti, nadležnosti, prava, obaveze i odgovornosti. Navedeno ovlašćenje zakonodavca odnosi se i na direktora ustanove koji je, saglasno Zakonu, organ rukovođenja ustanovom.

U pogledu navoda inicijatora da osporena odredba člana 59. stav 14. Zakona nije saglasna sa ustavnim načelom jednakosti građana iz člana 21. stav 1. Ustava i sa Ustavom zajemčenim pravom na dostupnost svakog radnog mesta svakome pod jednakim uslovima, iz člana 60. stav 3. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se izneti navodi ne mogu prihvatiti kao osnovani. Ovo iz razloga što se osporena odredba odnosi isključivo na uređivanje jednog elementa radnopravnog statusa lica koje je izabrano za direktora ustanove i to za vreme prvog izbornog perioda, te su u tom smislu sva lica koja su prvi put izabrana na dužnost direktora ustanove u jednakom položaju, pri čemu je radno mesto direktora dostupno svakome ko ispunjava Zakonom propisane uslove.

Ustavni sud i ovom prilikom posebno ističe da ustavno načelo zabrane diskriminacije ne garantuje apsolutnu jednakost, već jemči međusobnu jednakost onim licima koja se nalaze u istoj pravnoj situaciji propisanoj zakonom.

Sa druge strane, Ustavni sud konstatuje da institut mirovanja radnog odnosa, prema opštim propisima o radu, podrazumeva da lice kome miruje radni odnos za to vreme ne ostvaruje prava na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je određeno mirovanje, te stoga ni iz ovih razloga lice koje je izabrano za direktora nije u različitom, povoljnijem položaju u odnosu na ostale zaposlene u ustanovi, jer prava iz rada i po osnovu rada ostvaruje samo po osnovu obavljanja dužnosti direktora. Konačno, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 1. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05) propisano da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i po osnovu rada uređuju tim zakonom i posebnim zakonom, iz čega proizlazi ovlašćenje zakonodavca da ova ili pojedina pitanja radnopravnog statusa zaposlenih u pojedinim oblastima uredi i posebnim zakonom, u ovom slučaju Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, za zaposlene u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Pitanje opravdanosti zakonskog rešenja da direktoru ustanove za vreme prvog izbornog perioda miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je izabran, Ustavni sud, s obzirom na svoju nadležnost utvrđenu članom 167. Ustava, nije nadležan da ceni, jer ovo pitanje predstavlja izraz zakonodavne politike Narodne skupštine čija celishodnost ne može biti predmet ocene Ustavnog suda.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporene odredbe Zakona, te stoga inicijativu u tom delu nije prihvatio, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

Povodom navoda inicijative da osporena odredba Zakona nije u saglasnosti sa odredbom člana 79. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05), kojom je uređeno mirovanje radnog odnosa, Ustavni sud ukazuje da, polazeći od svoje nadležnosti utvrđene članom 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje međusobnu saglasnost zakona. Stoga je Sud u ovom delu inicijativu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu i odredaba člana 82. stav 1. tačka 1. i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o ustavnosti odredbe Zakona o mirovanju radnog odnosa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti