Rešenje Ustavnog suda o odredbi Zakona o osnovama sistema obrazovanja

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti člana 120. stav 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Sud je utvrdio da odredba koja propisuje prestanak radnog odnosa zaposlenom koji ne ispunjava uslove nema povratno dejstvo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-307/2009
29.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 120. stav 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", broj 72/09).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 120. stav 5. Zakona navedenog u izreci. U inicijativi se navodi da "propisivanjem novih uslova za prijem u radni odnos" navedenih u članu 120. stav 1. tačka 3) Zakona koji predviđa niz krivičnih dela i "koji nisu bili uslov po ranijim propisima dovodi do toga da zaposlenima koji su na zakonit način zasnovali radni odnos i uspešno obavljali svoj posao, primenom navedenog propisa prestane radni odnos". Iz iznetih razloga, po mišljenju inicijatora, osporena odredba Zakona ima povratno dejstvo jer menja odnose ustanovljene pravosnažnim pojedinačnim aktima, odnosno pravosnažnim pravnim poslovima donetim, odnosno zaključenim za vreme važenja ranijeg propisa i da se na taj način menjaju tzv. svršene činjenice, protivno cilju ustavne zabrane povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata. Takođe, inicijator navodi da prilikom donošenja Zakona nije sproveden postupak predviđen stavom 2. člana 197. Ustava, kojim je predviđen izuzetak od ustavnog principa zabrane povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, tako da samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Predlaže da Ustavni sud donese odluku kojom će utvrditi da osporena odredba člana 120. stav 5. Zakona u delu koji glasi: „Zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana...“ nije u saglasnosti sa Ustavom.

Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 33. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) i člana 82. stav 1. tačka 10. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), na sednici od 21. aprila 2010. godine, doneo Zaključak da se inicijativa dostavi na mišljenje Narodnoj skupštini. U ostavljenom roku od 45 dana a ni kasnije, Narodna skupština nije dostavila traženo mišljenje, pa je postupak, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nastavljen.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je odredbom člana 120. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", broj 72/09), čiji je stav 5. osporen, propisano da: u radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice, pod uslovima propisanim zakonom i ako - 1) ima odgovarajuće obrazovanje, 2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima, 3) nije osuđivano pravosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilja u porodici, oduzimanja maloletnog lica, zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, za krivično delo primanja mita ili davanja mita, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečene sankcije, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje, 4) ima državljanstvo Republike Srbije (stav 1.); da kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, osim uslova iz stava 1. ovog člana, lice mora da ima i dokaz o znanju jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad (stav 2.); da se uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana dokazuju prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada (stav 3.); da se dokazi o ispunjenosti uslova iz stava 1. tač. 1) i 4) i stava 2. ovog člana podnose uz prijavu na konkurs, a iz stava 1. tačka 2) ovog člana pre zaključenja ugovora o radu, a dokaz iz stava 1. tačka 3) ovog člana pribavlja ustanova (stav 4.); da zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi (osporeni stav 5.).

Takođe, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova i da se na osnivanje i rad ustanove primenjuju propisi o javnim službama (član 7. st. 1. i 2.); da u ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, kojima mogu da pomažu i druga lica u skladu sa tim zakonom, te da su i drugi zaposleni u ustanovi dužni da svojim radom i ukupnim ponašanjem poštuju opšte principe obrazovanja i vaspitanja i doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, opštih i posebnih standarda postignuća i razvijene pozitivne atmosfere u ustanovi (član 8. st. 1, 5. i 6.)

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo, da izuzetno, samo pojedinačne odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona (član 197. st. 1. i 2.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, sistem u oblasti obrazovanja (član 97. tačka 10.).

Polazeći od navedenih odredaba Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je zakonodavac saglasno ustavnom ovlašćenju iz člana 97. tačka 10. Ustava, da uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uredio osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja a u okviru toga i pitanje uslova za prijem u radni odnos u ustanovu čija je osnovna delatnost obrazovanje i vaspitanje. Prilikom ocene ustavnosti osporene odredbe člana 120. stav 5. Zakona, kojom je propisano da zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, Ustavni sud je pošao od celine odredaba člana 120. Zakona kojima je, pored opštih uslova za prijem u radni odnos u ustanovi, propisano da lice može da bude primljeno u ustanovu ako ispunjava i posebne uslove u pogledu odgovarajućeg obrazovanja, psihičke, fizičke i zdravstvene sposobnosti za rad sa decom i učenicima i da nije osuđivano pravosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilja u porodici, oduzimanja maloletnog lica, zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, za krivično delo primanja mita ili davanja mita, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečene sankcije, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje, da ima državljanstvo Republike Srbije kao i da mora imati dokaz o znanju jezika kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine. Kako se obrazovanje i vaspitanje saglasno Zakonu ostvaruje uz poštovanje opštih principa obrazovanja i vaspitanja, ostvarivanjem ciljeva i standarda obrazovanja i vaspitanja, uslovi za prijem u radni odnos propisani u članu 120. Zakona odnose se na sve zaposlene u ustanovi i važe kako prilikom zasnivanja radnog odnosa tako i u toku radnog odnosa.

Po oceni Ustavnog suda, zakonodavac je, propisujući u osporenom članu 120. Zakona najpre uslove koje lice mora da ispuni prilikom prijema u radni odnos u ustanovu, a zatim i mogućnost prestanka radnog odnosa, ukoliko se utvrdi da ne ispunjava Zakonom propisane uslove ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj ustanovi, navedenom odredbom odredio uslove kako bi obezbedio podobnost zaposlenih lica za obavljanje obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi, pa tako i mogućnost prestanka radnog odnosa ako nastupe određene okolnosti koje mogu uticati na efikasno obavljanje ovih poslova.

Polazeći od izloženog, kao i od toga da zakoni, drugi propisi i opšti akti po pravilu važe od dana njihovog stupanja na snagu i primenjuju se na odnose koji nastanu posle toga, Ustavni sud je ocenio da osporena odredba člana 120. stav 5. Zakona nema povratno dejstvo, kako to smatra inicijator. Naime, Zakon ni jednom svojom odredbom ne obavezuje ustanove na preispitivanje ispunjenosti uslova iz člana 120. Zakona već zaposlenih lica po prethodnim propisima, što bi dovelo do retroaktivne primene osporene odredbe Zakona, već propisuje uslove za prijem u radni odnos i utvrđuje dejstvo tih odredaba ubuduće, što znači da je primena osporenog Zakona moguća samo za ubuduće.

Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 111. st. 2. i 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05 i 101/05), koji je prestao da važi 12. septembra 2009. godine, stupanjem na snagu važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, bilo propisano da se uslovi propisani zakonom za prijem u radni odnos dokazuju prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada i da nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu. Iz navedenog sledi da je i prethodni Zakon sadržavao identične uslove za prijem u radni odnos koji su se proveravali u toku rada, s tom razlikom što su se uslovi za prijem u radni odnos odnosili na nastavnike, vaspitače i stručne saradnike, dok se uslovi iz člana 120. važećeg Zakona odnose na sve zaposlene u ustanovi. Uslov u pogledu nekažnjivosti zaposlenih u ustanovi u važećem Zakonu proširen je i usaglašen sa odredbama Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za pokretanje postupka povodom podnete inicijative, te inicijativu, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nije prihvatio.

U vezi navoda inicijatora da "primenom navedenog propisa" prestaje radni odnos zaposlenima koji su na "zakonit način zasnovali radni odnos i uspešno radili svoj posao", Ustavni sud ukazuje da, prema članu 167. Ustava, nije nadležan da odlučuje o primeni zakona.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odredbi Zakona o osnovama sistema obrazovanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti