Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za izdržavanje koji je trajao preko šest godina. Kao satisfakciju, naloženo je objavljivanje odluke u "Službenom glasniku", dok su ostali navodi žalbe odbijeni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-310/2009
20.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 121. stav 4, člana 125. stav 4, člana 126. stav 3. i člana 136. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 69/94, 70/94, 4/01, 15/01, 59/01, 62/01, 30/02, 57/03, 12/04, 16/04, 29/04, 54/04, 81/06, 13/09 i 14/09-prečišćen tekst).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 121. stav 4, člana 125. stav 4, člana 126. stav 3. i člana 136. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 69/94, 70/94, 4/01, 15/01, 59/01, 62/01, 30/02, 57/03, 12/04, 16/04, 29/04, 54/04, 81/06, 13/09 i 14/09-Prečišćen tekst).

Inicijator smatra da osporene odredbe Poslovnika nisu u saglasnosti sa odredbom člana 105. stav 3. Ustava Republike Srbije, jer se njima implicitno dozvoljava mogućnost da se o zakonima u Narodnoj skupštini odlučuje većinom glasova samo prisutnih narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika, a ne većinom glasova svih narodnih poslanika, kako je utvrđeno Ustavom. Naime, odredbom člana 105. stav 3. Ustava utvrđeno je da se većinom glasova svih narodnih poslanika Narodne skupštine odlučuje o zakonima kojima se uređuju oblasti taksativno navedene u tač. 1. do 7. ovog člana Ustava. Inicijator smatra da odredba člana 105. stav 3. tačka 7. Ustava, kojom je utvrđeno da Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika odlučuje o zakonima kojima se uređuju druga pitanja određena Ustavom, faktički onemogućava Narodnu skupštinu da donese bilo koji zakon iz svoje nadležnosti nekom drugom većinom, osim većinom glasova svih narodnih poslanika.

Ustavni sud je na sednici održanoj 18. februara 2010. godine, na osnovu odredaba člana 33. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) i člana 82. stav 1. tačka 10. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), doneo Zaključak o dostavljanju inicijative Narodnoj skupštini na mišljenje. Na osnovu ovog zaključka inicijativa je dostavljena Narodnoj skupštini na mišljenje 3. marta 2010. godine, sa utvrđenim rokom za davanje mišljenja od 60 dana od dana prijema dopisa Ustavnog suda. Kako Narodna skupština u ostavljenom roku, a ni naknadno nije dostavila traženo mišljenje, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, stekli su se uslovi da Sud nastavi postupak.

Međutim, Ustavni sud je konstatovao da je u toku postupka pred ovim sudom osporeni Poslovnik prestao da važi, i to na osnovu odredbe člana 269. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine (''Službeni glasnik RS'', br. 52/10 i 13/11), koji je Narodna skupština donela na sednici održanoj 28. jula 2010. godine i koji je stupio na snagu 5. avgusta 2010. godine. Navedenom odredbom člana 269. stav 1. novog Poslovnika Narodne skupštine propisano je da danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', broj 14/09 – prečišćen tekst), osim odredaba čl. 43. do 73. tog poslovnika koje se primenjuju do konstituisanja Narodne skupštine u novom sazivu (navedene odredbe osporenog Poslovnika odnose se na uređivanje nadležnosti postojećih odbora u Narodnoj skupštini i određivanje broja članova tih odbora). Imajući u vidu da je inicijator osporio odredbe člana 121. stav 4, člana 125. stav 4, člana 126. stav 3. i člana 136. Poslovnika, Ustavni sud je konstatovao da su sve osporene odredbe Poslovnika prestale da važe 5. avgusta 2010. godine.

Saglasno navedenom, na osnovu člana 68. Poslovnika o radu Ustavnog suda zatraženo je od inicijatora da se izjasni da li ostaje pri svojoj inicijativi, imajući u vidu ove promenjene okolnosti. Kako se inicijator izjasnio da ostaje pri svojoj inicijativi, Ustavni sud je konstatovao da je potrebno izvršiti ocenu ustavnosti odredaba člana 121. stav 4, člana 125. stav 4, člana 126. stav 3. i člana 136. osporenog Poslovnika, u vreme njihovog važenja.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Narodna skupština je donela osporeni Poslovnik 8. decembra 1994. godine, na osnovu odredbe člana 82. Ustava Republike Srbije od 1990. godine, kojom je bilo propisano da Narodna skupština uređuje svoj rad i organizaciju i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika. Ovaj poslovnik je više puta menjan i dopunjavan, a po ovlašćenju Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je sačinio, od početka primene ovog akta do njegovog prestanka važenja pet prečišćenih tekstova, od kojih je poslednji objavljen u ''Službenom glasniku RS'', broj 14/09, na koji se inicijator i poziva u svojoj inicijativi.

Osporenim odredbama Poslovnika propisano je: da se odluka smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine identifikovanih narodnih poslanika, odnosno Ustavom predviđena većina (član 121. stav 4. - javno glasanje upotrebom elektronskog sistema); da se odluka smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih narodnih poslanika, odnosno Ustavom predviđena većina (član 125. stav 4. – javno glasanje dizanjem ruke); da se odluka smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih narodnih poslanika, odnosno Ustavom predviđena većina (član 126. stav 3. – javno glasanje prozivkom); da Narodna skupština donosi - zakone, budžet, plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi (član 136.).

Način odlučivanja u Narodnoj skupštini uređen je članom 105. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno: da Narodna skupština donosi odluke većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika; da većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština - daje amnestiju za krivična dela, proglašava i ukida vanredno stanje, propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine, odlučuje o Poslovniku o svom radu, ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike, članovima Vlade i Zaštitniku građana, usvaja budžet i završni račun, bira članove Vlade i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara, odlučuje o odgovoru na interpelaciju, bira sudije Ustavnog suda i odlučuje o njihovom razrešenju i prestanku mandata, bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije, bira sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu s Ustavom, bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije, Savet guvernera i Zaštitnika građana, vrši i druge izborne nadležnosti Narodne skupštine; da većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuju - referendum i narodna inicijativa, uživanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina, plan razvoja i prostorni plan, javno zaduživanje, teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora i druga pitanja određena Ustavom.

Zakonom o Narodnoj skupštini (''Službeni glasnik RS'', broj 9/10) propisano je: da se pitanja u vezi sa organizacijom i načinom rada Narodne skupštine, postupcima za donošenje akata Narodne skupštine i drugim postupcima, kao i druga pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, uređuju Poslovnikom Narodne skupštine i drugim aktima Narodne skupštine (član 1. stav 2.); da je prilikom odlučivanja, usvajanja zapisnika sa sednica, utvrđivanja dnevnog reda, na prvoj sednici Narodne skupštine i u drugim slučajevima predviđenim Ustavom, zakonom i Poslovnikom, neophodno prisustvo većine od ukupnog broja svih narodnih poslanika (član 49.).

Pored osporenih odredaba Poslovnika, od značaja za traženu ocenu ustavnosti su i odredbe osporenog Poslovnika, kojima je propisano: da kvorum za rad Narodne skupštine u Danima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrđivanja dnevnog reda, kao i na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika (član 86. stav 5.); da Narodna skupština odlučuje glasanjem narodnih poslanika, u skladu sa Ustavom, zakonom i ovim poslovnikom (član 117); da Narodna skupština odlučuje javnim glasanjem – upotrebom elektronskog sistema za glasanje, dizanjem ruke ili prozivkom (član 119. stav 1.); Narodna skupština odlučuje o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština u načelu, pojedinostima i celini u Danu za glasanje (član 146. stav 1.).

Važećim Poslovnikom Narodne skupštine propisano je: da Narodna skupština odlučuje glasanjem narodnih poslanika, u skladu s Ustavom, zakonom i ovim poslovnikom (član 122.); da Narodna skupština i njena radna tela odlučuju javnim glasanjem - upotrebom elektronskog sistema za glasanje, dizanjem ruke ili prozivkom (član 124.); da se odluka smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine identifikovanih narodnih poslanika, odnosno Ustavom, zakonom i ovim poslovnikom predviđena većina (član 126. stav 4. - javno glasanje upotrebom elektronskog sistema); da se odluka smatra donetom kada predsednik Narodne skupštine konstatuje da je za nju glasala većina propisana Ustavom, zakonom i ovim poslovnikom (član 130. stav 4. – javno glasanje dizanjem ruke); da se odluka smatra donetom kada predsednik Narodne skupštine konstatuje da je za nju glasala većina propisana Ustavom, zakonom i ovim poslovnikom (član 131. stav 3. – javno glasanje prozivkom).

Iz navedenog sledi da je način odlučivanja u Narodnoj skupštini utvrđen Ustavom, i to odredbama člana 105. Ustava kojima je utvrđena potrebna većina glasova narodnih poslanika prilikom donošenja odluka u Narodnoj skupštini. Odredbom stava 1. ovog člana Ustava, kao osnovno pravilo, je utvrđeno da Narodna skupština donosi odluke većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika. To znači da je većina za donošenje odluka u Narodnoj skupštini uslovljena prisustvom većine narodnih poslanika na sednici Narodne skupštine, odnosno obezbeđibanjem kvorum za rad Narodne skupštine koji postoji ukoliko je na sednici Narodne skupštine prisutno 126 narodnih poslanika, saglasno odredbi člana 100. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika. Ukoliko je obezbeđen kvorum za rad Narodne skupštine, Narodna skupština može da donosi odluke, i to čini većinom glasova prisutnih narodnih poslanika. Za razliku od ovako utvrđene većine za odlučivanje u Narodnoj skupštini, Ustav je utvrdio poslove iz nadležnosti Narodne skupštine povodom kojih Narodna skupština donosi odluke većinom glasova svih narodnih poslanika, što znači da odluka ne može biti doneta ukoliko za nju ne glasa najmanje 126 narodnih poslanika. Ti poslovi su taksativno navedeni u članu 105. stav 3. Ustava, a samo jedan od tih poslova se odnosi na donošenje zakona, i to zakona kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti. Odredbom člana 105. stav 3. Ustava ustavotvorac je utvrdio da je za donošenje određenih zakona, zbog značaja pitanja koja su njima uređena, potrebna većina glasova svih narodnih poslanika, a ne većina glasova narodnih poslanika iz stava 1. ovog člana Ustava. Naime, većina glasova svih narodnih poslanika je neophodna kada Narodna skupština donosi zakone kojima se uređuju referendum i narodna inicijativa, uživanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina, plan razvoja i prostorni plan, javno zaduživanje, teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora i druga pitanja određena Ustavom. Iz navedenog proizlazi da je većina glasova svih narodnih poslanika neophodna samo kada Narodna skupština donosi zakone iz člana 105. stav 3. Ustava, kao i zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti iz člana 105. stav 2. tačka 4. Ustava. U svim ostalim situacijama, prilikom donošenja zakona Narodna skupština odlučuje većinom utvrđenom u članu 105. stav 1. Ustava, a to je većina glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.

Povodom navoda inicijatora da se odredba člana 105. stav 3. tačka 7. Ustava, kojom je utvrđeno da se većinom glasova svih narodnih poslanika odlučuje o zakonima kojima se utvrđuju druga pitanja određena Ustavom, u stvari odnosi i na donošenje svih drugih zakona iz nadležnosti Republike koji nisu pobrojani u tač 1. do 6. istog člana Ustava, Ustavni sud je ocenio da se radi o pogrešnom tumačenju navedene odredbe Ustava, jer je ovom odredbom samo predviđeno da se i nekim drugim odredbama Ustava može utvrditi donošenje zakona na navedeni način, a ne samo članom 105. stav 3. Ustava. U prilog navedenom ukazujemo da je odredbom člana 118. stav 2. Ustava utvrđeno da ako Narodna skupština odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Naime, u situaciji kada predsednik Republike ne potpiše ukaz o proglašenju zakona koji je donet u Narodnoj skupštini, bilo prostom većinom glasova narodnih poslanika ili većinom glasova svih narodnih poslanika, i odluči da zakon, uz pismeno obrazloženje vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje, u tom slučaju je Ustavom utvrđeno da se takav zakon može izglasati samo većinom od ukupnog broja poslanika, što znači da se za neke zakone koji su prvobitno doneti prostom većinom glasova narodnih poslanika sada menja način odlučivanja i za njihovo donošenje zahteva većina glasova svih narodnih poslanika, koja je utvrđena članom 105. stav 3. Ustava.

Polazeći od navedenog značenja odredaba člana 105. Ustava, Ustavni sud je razmatrao osporene odredbe Poslovnika Narodne skupštine iz 1994. godine u vreme njihovog važenja. Naime, način i postupak odlučivanja u Narodnoj skupštini uređen je u glavi VIII. osporenog Poslovnika, pod nazivom ''Odlučivanje'', odnosno odredbama čl. 117. do 135. ovog poslovnika. Opštim odredbama ove glave Poslovnika propisano je da Narodna skupština odlučuje glasanjem narodnih poslanika, u skladu sa Ustavom, zakonom i ovim poslovnikom i da narodni poslanici glasaju ''za'' predlog, ''protiv'' predloga, ili se uzdržavaju od glasanja. Odredbama čl. 119. do 126. Poslovnika uređeno je javno glasanje, kao jedan od načina glasanja u Narodnoj skupštini, dok je odredbama čl. 127. do 135. Poslovnika uređeno tajno glasanje u Narodnoj skupštini. Članom 119. Poslovnika određena su tri vida javnog odlučivanja u Narodnoj skupštini, i to: upotreba elektronskog sistema za glasanje, dizanje ruke i prozivka. Poslovnikom je dalje uređen postupak donošenja odluka u Narodnoj skupštini za svaki od navedenih vidova javnog glasanja. Osporenim odredbama člana 121. stav 4, člana 125. stav 4, člana 126. stav 3. Poslovnika propisano je kada se odluka smatra donetom u Narodnoj skupštini prilikom javnog odlučivanja, i to u situacijama kada se za glasanje koristi elektronski sistem, kada se glasa prozivkom ili se glasanje obavlja dizanjem ruku narodnih poslanika. Tako je osporenom odredbom člana 121. stav 4. Poslovnika propisano da se, prilikom upotrebe elektronskog sistema za glasanje, odluka smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine identifikovanih narodnih poslanika, odnosno Ustavom predviđena većina. Odredbom člana 125. stav 4. Poslovnika je propisano da se, kod glasanja dizanjem ruke, odluka smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih narodnih poslanika, odnosno Ustavom predviđena većina, dok je odredbom člana 126. stav 3. Poslovnika propisano da se, kod glasanja prozivkom narodnih poslanika, odluka smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine narodnih poslanika koji su pristupili glasanju, odnosno Ustavom utvrđena većina. Iz navedenog sledi, da je osporenim odredbama Poslovnika uređena potrebna većina glasova narodnih poslanika za donošenje svih odluka u Narodnoj skupštini, koje mogu biti veoma različite, od odlučivanja o nekim procesnim pitanjima vezanim za tok sednice do odlučivanja o usvajanju zakona. Kako je članom 105. Ustava utvrđen način odlučivanja u Narodnoj skupštini – većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika i većinom glasova svih narodnih poslanika, to je prema oceni Ustavnog suda, osporenim odredbama Poslovnika, saglasno navedenom članu Ustavu, regulisano pitanje potrebne većine glasova narodnih poslanika prilikom javnog odlučivanja u Narodnoj skupštini, kada se ono sprovodi upotrebom elektronskog sistema glasanja, prozivkom narodnih poslanika ili njihovim dizanjem ruke. Naime, osporenim odredbama Poslovnika samo je precizirano šta predstavlja većinu narodnih poslanika kod različitih vidova javnog glasanja – više od polovine identifikovanih narodnih poslanika kod upotrebe elektronskog sistema za glasanje, više od polovine prisutnih narodnih poslanika kod glasanja dizanjem ruke i više od polovine narodnih poslanika koji su pristupili glasanju kod glasanja prozivkom narodnih poslanika, dok je za odlučivanje o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine za koje je Ustavom utvrđena većina glasova svih narodnih poslanika osporenim odredbama poslovnika predviđeno samo pozivanje na Ustav, jer se radi o ustavnoj materiji. Saglasno navedenom, Ustavni sud je ocenio da je osporenim odredbama Poslovnika uređen način donošenja odluka u postupku javnog odlučivanja u Narodnoj skupštini saglasno odredbama člana 105. Ustava, kojima je utvrđeno da se odluke u Narodnoj skupštini donose na dva načina, i to: većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj prisustvuje većina narodnih poslanika i većinom glasova svih narodnih poslanika za pitanja koja su izričito navedena u Ustavu.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporene odredbe člana 121. stav 4, člana 125. stav 4. i člana 126. stav 3. Poslovnika, u vreme važenja, nisu bile nesaglasne sa Ustavom.

Povodom osporavanja člana 136. stav 1. Poslovnika, Ustavni sud je konstatovao da inicijator nije naveo konkretne razloge za osporavanje ovog člana Poslovnika, već da je ovaj član Poslovnika samo naveo radi ukazivanja na činjenicu da su zakoni najvažniji pravni akti koje donosi Narodna skupština.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud nije našao osnova za pokretanje postupka povodom podnete inicijative, pa saglasno članu 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, inicijativu nije prihvatio.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti