Rešenje Ustavnog suda o neprihvatanju inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o sudijama

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o sudijama koje omogućavaju upućivanje sudija na rad u druge organe uz njihovu saglasnost. Sud je utvrdio da zakonodavac nije prekoračio ustavna ovlašćenja i da osporene odredbe nisu neustavne.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-338/2009
17.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2011. godine, doneo

R E Š E Nj E

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 2. st. 3. i 4, člana 18. stav 2. i člana 21. Zakona o sudijama ( „Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 58/09, 104/09 i 101/10).

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 2. st. 3. i 4, člana 18. stav 2. i člana 21. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 58/09, 104/09 i 101/10). U inicijativi se navodi da osporene odredbe Zakona o sudijama nisu u skladu sa ciljevima i načelima vladavine prava, podele vlasti, zabrane sukoba interesa, samostalnosti n nezavisnosti sudstva, nezavisnosti i nepremestivosti sudije, nespojivosti sudijske funkcije, jednake dostupnosti radnih mesta i zabrane diskriminacije, koji su utvrđeni u čl. 1, 3, 4, 6, 21, 60, 142, 149, 150, 152. i 154. Ustava i u opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Podnosilac inicijative takođe, traži da Ustavni sud do donošenja konačne odluke obustavi izvršenje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona o sudijama.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim i sa njima povezanim odredbama Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 58/09, 104/09 i 101/10) propisanao: da sudija svoju funkciju vrši kao stalnu, izuzev kada se prvi put bira za sudiju, da sudija vrši funkciju u sudu za koji je izabran, da bez svoje saglasnosti sudija ne može biti premešten ni upućen u drugi sud, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom i da sudija može, uz svoju saglasnost, biti upućen na rad u drugi državni organ ili ustanovu, u skladu sa ovim zakonom (član 2.); da sudija samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen iz jednog u drugi sud, drugi državni organ, ustanovu ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa i da se saglasnost daje u pismenom obliku i mora da prethodi donošenju rešenja o premeštaju ili upućivanju (član 18. st. 2. i 3.); da sudija može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, instituciju nadležnu za obuku u pravosuđu i međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa, da se upućivanje iz stava 1. ovog člana vrši na predlog rukovodioca organa, odnosno institucije ili organizacije u koju se sudija upućuje, po pribavljenom mišljenju predsednika suda u kome sudija vrši svoju funkciju, uz saglasnost sudije, da upućivanje može trajati najduže tri godine, da rešenje o upućivanju donosi Visoki savet sudstva i da se za vreme upućivanja sudija može osloboditi vršenja sudijske funkcije, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva i da se u slučaju upućivanja u ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa sudija obavezno oslobađa vršenja sudijske funkcije (član 21.); da sudija ne može biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave i da sudija ne može biti član političke stranke, niti politički delovati na drugi način, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu, da izuzetno od stava 1. ovog člana, sudija može biti član organa upravljanja institucije nadležne za obuku u pravosuđu, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, u skladu sa posebnim zakonom, da su sa sudijskom funkcijom nespojive i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda, da Visoki savet sudstva odlučuje koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda, na osnovu Etičkog kodeksa, da sudija može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naučnom delatnošću uz naknadu, i da u slučajevima određenim zakonom, sudija može, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naučnu delatnost u instituciji nadležnoj za obuku u pravosuđu (član 30. st. 1. do 6.).

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana, pored ostalog, na vladavini prava i socijalnoj pravdi (član 1.), da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3. stav 2.); da je sudska vlast nezavisna (član 4. stav 4.); da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima i da se postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuje Ustavom i zakonom (član 6.); da su svi pred Ustavom i zakonom jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (član 60. st. 2. i 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa (član 97. tačka 16.); da je sudska vlast jedinstvena na teritoriji Republike Srbije, da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora, da je raspravljanje pred sudom javno i može se ograničiti samo u skladu s Ustavom, da u suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom, da se zakonom može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije i da sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac (član 142.); da je sudija u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu i da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen (član 149); da sudija ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u drugi sud i da u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u drugi sud, u skladu sa zakonom (član 150.); da je zabranjeno političko delovanje sudija i da se zakonom uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom (član 152.); da je Visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, da Visoki savet sudstva ima 11 članova, da u sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom, da izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta, da predsednici sudova ne mogu biti izborni članovi Visokog saveta sudstva, damandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju i da član Visokog saveta sudstva uživa imunitet kao sudija (član 153.); da Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlaže Narodnoj skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, učestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom (član 154.).

Iz navedenih odredaba Ustava sledi da je Republika Srbija nadležna da uredi i obezbedi organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa, kao i da su sudovi samostalni i nezavisni organi kojima u Republici Srbiji pripada sudska vlast, čije se osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav uređuju zakonom. Na taj način je samim Ustavom opredeljen predmet zakona koji reguliše, pored ostalog, materiju prava i dužnosti sudije u obavljanju sudijske funkcije, što, između ostalog, obuhvata zabranu da sudija bez svoje saglasnosti može biti premešten ili upućen u drugi sud, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom i da sudija može, uz svoju saglasnost, biti upućen na rad u drugi državni organ ili ustanovu ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa, odnosno da sudija može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, instituciju nadležnu za obuku u pravosuđu i međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa. Imajući u vidu da upućivanje sudije u drugi državni organ ili ustanovu, odnosno međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa, predviđeno osporenim odredbama čl. 2, 18. i 21. Zakona, predstavlja zakonsku mogućnost koja se u okviru obavljanja sudijske funkcije može ostvariti samo uz pismenu saglasnost sudije (član 18. stav 3. Zakona), Ustavni sud je zauzeo stanovište da ovakvim uređivanjem zakonodavac nije prekoračio svoja ovlašćenja utvrđena Ustavom da se osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju zakonom.

Polazeći od toga da se uređenje vlasti u pravnom poretku Republike Srbije temelji na podeli vlasti, Ustavni sud ističe da je vršenje sudske vlasti povereno sudovima, čije osnivanje, organizaciju, nadležnost, uređenje i sastav propisuje zakon (član 143. st. 1. i 2. Ustava). Jednu od najvažnijih garancija nezavisnosti sudstva predstavlja načelo ustavnosti i zakonitosti. U skladu sa njim, sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora (član 142. stav 2. Ustava). Kada je reč o samostalnosti sudova, Ustavni sud ukazuje da su sudovi, kao nosioci sudske vlasti, samostalni državni organi, koji su kako u organizacionom, tako i u funkcionalnom smislu, izdvojeni i nezavisni u odnosu na nosioce zakonodavne i izvršne vlasti, kao i u odnosu na ostale organe uprave. Polazeći od odredbe člana 152. stav 2. Ustava, da se zakonom uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom, Ustavni sud je imao u vidu da su odredbama člana 30. Zakona o sudijama utvrđene funkcije u organima na kojima sudija ne može biti i poslovi koje ne može obavljati, pa je stoga, stanovišta da osporene odredbe člana 21. st. 5. i 6. Zakona o sudijama kojima je predviđena mogućnost da se odlukom Visokog saveta sudstva za vreme upućivanja sudija može osloboditi vršenja sudijske funkcije, odnosno da se u slučaju upućivanja u ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa sudija obavezno oslobađa vršenja sudijske funkcije, nisu nesaglasne sa navedenim ovlašćenjem iz člana 152. stav 2. Ustava. Povodom navoda inicijative da odredbom člana 154. Ustava nije utvrđena nadležnost Visokog saveta sudstva za upućivanje sudija na rad u druge organe i organizacije, niti oslobođenje od vršenja sudijske funkcije, Ustavni sud je ocenio da ovi navodi inicijatora nisu opravdani, s obzirom na to da navedenom ustavnom odredbom nije iscrpljena nadležnost Visokog saveta sudstva, jer je njome utvrđeno da Visoki savet sudstva vrši i druge poslove određene zakonom, iz čega proizlazi da je jedan od poslova Visokog saveta sudstva, koji su određeni zakonom i donošenje rešenja o upućivanju sudije u drugi državni organ, instituciju ili međunarodnu organizaciju, saglasno odredbi člana 21. stav 4. Zakona o sudijama.

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da se razlozima navedenim u inicijativi ne dovodi u sumnju ustavnost osporenih odredaba člana 2. st. 3. i 4, člana 18. stav 2. i člana 21. Zakona o sudijama, pa saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), nije našao osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 2. st. 3. i 4, člana 18. stav 2. i člana 21. Zakona o sudijama.

Kako je Sud doneo konačnu odluku, zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenih odredaba Zakona o sudijama, je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o neprihvatanju inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o sudijama

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti