Neprihvatanje inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o otpisu kamate na poreske obaveze

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o otpisu kamate. Sud je ocenio da zakon ne narušava načelo jednakosti, jer predstavlja proporcionalnu meru poreske politike u okviru ustavnih ovlašćenja zakonodavca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-35/2009
22.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti Zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 102/08).

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su dve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 102/08). U inicijativama se navodi da osporeni Zakon nije u saglasnosti sa odredbom člana 21. stav 1. Ustava kojom je utvrđeno da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, kao ni sa odredbom člana 84. stav 1. Ustava kojom je propisano da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Prema navodima inicijatora, osporeni Zakon stavlja u neravnopravan položaj privredne subjekte na jedinstvenom tržištu Republike Srbije, jer omogućava onim privrednim subjektima koji nisu poštovali važeće zakone o obavezi plaćanja poreza i doprinosa da, pod određenim uslovima, budu oslobođeni obaveze plaćanja dospele kamate, dok privrednim subjektima koji su svoje obaveze izmirivali sa zakašnjenjem, te su platili tu istu kamatu (dobrovoljno ili u postupku prinudne naplate) ne dozvoljava otpis plaćene kamate. Po mišljenju inicijatora, nejednaki položaj privrednih subjekata koji je nastao kao posledica donošenja ovog zakona ogleda se i u tome što su lica na koje se ovaj zakon odnosi abolirana za učinjena krivična dela, privredne prestupe i prekršaje, omogućeno im je da uvećaju svoju imovinu u visini kamate koja je predmet otpisa, kao i da postanu konkurentnija na tržištu u odnosu na one privredne subjekte koji su poštovali zakone o obavezi plaćanja navedenih dažbina. Pored ovoga, u inicijativama se navodi da je osporeni Zakon neustavan, jer je Narodna skupština svojim aktom regulisala materiju koja ne spada u njenu nadležnost, budući da je otpis, kao način prestanka obaveza po osnovu javnih davanja već regulisan, te stoga Narodna skupština nije nadležna da svojim aktom, odnosno zakonom interveniše povodom već nastalih pojedinačnih pravnih odnosa koji svoj osnov imaju u zakonu i pojedinačnim pravnim aktima (rešenjima o utvrđivanju obaveza po osnovu javnih prihoda) između obveznika poreza i doprinosa i poverilaca ovih javnih prihoda (države i fondova socijalnog osiguranja). Po mišljenju inicijatora, osporenim zakonom su zbog nemogućnosti naplate potraživanja od obveznika poreza i doprinosa na posredan način oštećeni svi građani, odnosno osiguranici kojima su zbog nedostatka finansijskih sredstava određena prava koja se finansiraju iz javnih prihoda smanjena ili ukinuta.

Podnosilac druge inicijative posebno ističe da osporenim Zakonom nisu u dovoljnoj meri određeni, odnosno odredivi elementi za otpis duga po osnovu kamata, jer je propisano da se kamate otpisuju prema stanju duga na dan 31. jula 2007. godine, a nije predviđeno za koji se period kamate mogu otpisati, niti je određen prvi dan od kada se primenjuje propisani režim otpisa kamata. Inicijator navodi da nedovoljna zakonska uređenost ovog pitanja ima za posledicu to da nije moguće utvrditi precizan iznos glavnog duga obveznika povodom koga se primenjuje otpis kamate, niti je samim tim moguće utvrditi stvarni iznos kaznenih kamata za određeni period docnje u plaćanju propisanih obaveza po osnovu javnih prihoda. Stoga, inicijator smatra da princip "zatečenog duga" obveznika na dan 31. juna 2002. godine ne može biti dovoljan razlog za propisivanje otpisa kamata. Takođe, izražava se mišljenje da treba da postoji srazmera između prava na otpis kamata poreskih obaveza i stepena ispunjenja propisanih obaveza i kamate, te da je zakonodavac prilikom propisivanja procenta otpisa kamata trebalo da uzme u obzir plaćene kamate do 31. jula 2007. godine, odnosno delimično ispunjenje obaveza po osnovu kamata od strane poreskih i drugih obveznika.

Ustavnom sudu je predloženo da donese i privremenu meru obustave izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenog zakona.

U sprovedenom postupku pred Ustavnim sudom utvrđeno je sledeće:

Osporenim Zakonom o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 102/08) uređeni su uslovi, obim i postupak otpisa obračunate a neplaćene kamate na obaveze koje su dospele za plaćanje do 31. decembra 2007. godine po osnovu sledećih javnih prihoda: poreza na dohodak građana, uključujući i porez na prihode od samostalne delatnosti, poreza na dobit preduzeća, poreza na prenos apsolutnih prava, poreza na nasleđe i poklon, poreza na promet, poreza na registrovano oružje, poreza na fond zarada, poreza na finansijske transakcije, doprinosa na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti (član 1.). Odredbama čl. 2. do 6. Zakona propisano je: da se otpis kamate na obaveze po osnovu javnih prihoda iz člana 1. ovog zakona ostvaruje na osnovu zahteva obveznika koji se podnosi do 31. jula 2009. godine, po ispunjenju uslova propisanih ovim zakonom, i to – da je podnosilac zahteva - rezident Republike Srbije na propisane uplatne račune javnih prihoda uplatio glavni dug i sporedna poreska davanja po osnovu tih obaveza (osim kamate) dospelih za plaćanje do 31. decembra 2007. godine i da je na propisane uplatne račune javnih prihoda uplatio glavni dug po osnovu obaveza za koje podnosi zahtev za otpis kamate i sporedna poreska davanja po osnovu tih obaveza, dospelih za plaćanje od 1. januara 2008. godine do dana podnošenja zahteva, a navedeno pravo može se ostvariti, uz ispunjenje propisanih uslova i za obaveze koje su dospele do 31. decembra 2007. godine čije je plaćanje u skladu sa zakonom odloženo, koje nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i za obaveze koje su dospele do 31. decembra 2007. godine za čiju je naplatu pokrenut postupak prinudne naplate, u odnosu na kamatu koja do dana stupanja na snagu ovog zakona nije plaćena (član 2.); da otpis kamate iznosi 100%, ako je uplata izvršena najkasnije do 31. decembra 2008. godine, 75% ako je uplata izvršena najkasnije do 31. marta 2009. godine i 50% kamate, ako je uplata izvršena najkasnije do 30. juna 2009. godine (član 3.); da se pravo na otpis kamate utvrđuje rešenjem nadležnog poreskog organa u skladu sa zakonom, a način i postupak za ostvarivanje prava na otpis kamate u skladu sa ovim zakonom bliže uređuje ministar nadležan za poslove finansija, s tim što Poreska uprava vodi evidenciju o ostvarivanju prava u skladu sa ovim zakonom i stara se o njegovom sprovođenju (član 4.); da propise za sprovođenje ovog zakona donosi ministar nadležan za poslove finansija u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 5.); da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja (član 6.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima, kao i da se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21.st. 1. i 2.); da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu (član 84. stav 1.); da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika (član 91. stav 2.); da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje poreski sistem i sistem u oblasti socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti (član 97. tač. 6. i 8.); i da Narodna skupština donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije (član 99. tačka 7.).

Odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS".br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09 i 72/09), koje su od značaja za razmatranje ustavnosti osporenog zakona, propisano je: da se ovaj zakon primenjuje na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drukčije uređeno, kao i da se primenjuje i na novčane kazne, kamate po osnovu dospelog a neplaćenog poreza i troškove prinudne naplate, odnosno sporedna poreska davanja (član 2.); da poreska obaveza prestaje, pored ostalog, otpisom poreza (član 23. tačka 3)); da se na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za 15% poena, primenom komforne metode obračuna, a na dugovani porez i sporedna poreska davanja kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti, kao i da ako se u toku kontrole utvrdi razlika poreske obaveze kamata se obračunava od dana kada je poresku obavezu obveznik bio dužan da plati, te da se na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata obračunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj, a ako je osnov za povraćaj poništeno, izmenjeno ili ukinuto rešenje ili drugi akt o zaduženju, kamata se obračunava od dana uplate poreza (član 75.); da ako je plaćanje poreskog duga odloženo, u skladu sa odredbom člana 73. ovog zakona, ili ako je naplata poreskog duga privremeno odložena zbog obustave izvršenja konačnog poreskog akta, kamata se obračunava i za vreme dok traje odlaganje, odnosno obustava, po stopi iz člana 75. stav 1. ovog zakona (član 76.).

Iz navedenih odredaba Ustava i zakona proizlazi da je u nadležnosti Republike Srbije da uređuje i obezbeđuje poreski sistem i sistem u oblasti socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, kao i način i postupak naplate javnih prihoda, odnosno poreza čiji su element i kamate po osnovu dospelih i neplaćenih poreza, kao sastavni deo tzv. sporednih poreskih davanja, budući da se termin "porez" upotrebljava u širem smislu, tako da označava sve javne prihode na koje se odgovarajući zakon primenjuje. Donošenjem osporenog Zakona stvoren je pravni osnov za mogućnost otpisa obračunate a neplaćene kamate na obaveze po osnovu taksativno nabrojanih javnih prihoda, koje su dospele za plaćanje do 31. decembra 2007. godine, a time i mogućnost fiskalnog rasterećenja privrednih subjekata u odnosu na neplaćenu kamatu za obaveze dospele do 31. decembra 2007. godine, uz obrazloženje zakonodavca da je cilj ovih zakonskih rešenja da se omogući da ovi subjekti efikasnije izmiruju tekuće obaveze i kako bi se istovremeno stvorili uslovi za oživljavanje i razvoj privrede i preduzetništva, budući da omogućava da se fiskalnim rasterećenjem po osnovu dospelih neplaćenih kamata, sredstva potrebna za te namene usmere na razvoj privrede i preduzetništva. Ustavni sud je utvrdio da je ostvarivanje prava na otpis kamate uslovljeno obavezom izmirivanja glavnog duga dospelog do 31. decembra 2007. godine, sporednih poreskih davanja osim kamate, kao i izmirenjem obaveze dospele za plaćanje od 1. januara 2008. godine, uključujući i sporedna poreska davanja za obavezu za koju se otpis kamate traži.

Ustavni sud je konstatovao da navedeni Zakon ne uređuje pitanja koja bi se odnosila na pravni položaj novih privrednih subjekata na tržištu, niti tržišnu konkurenciju privrednih subjekata, te je stoga ocenio da se osporene odredbe ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenim načelom iz člana 84. stav 1. Ustava prema kome svi imaju jednaki pravni položaj na tržištu. Polazeći od toga da je kamata jedan od elemenata sistema javnih prihoda čijim uređivanjem se može uticati na ostvarivanje i određenih ekonomskih ciljeva poreske politike, po oceni Ustavnog suda, donošenjem osporenog Zakona zakonodavac je ostao u okviru ustavnih ovlašćenja da uređuje poreski sistem i sistem u oblasti socijalnog osiguranja, a u okviru toga i da propisuje određeni sistem pogodnosti za određene kategorije privrednih subjekata. Načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 1. Ustava podrazumeva jednaki tretman svih pred Ustavom i zakonom, uz dozvoljena odstupanja koja se mogu opravdati racionalnim i osnovanim, legitimnim razlozima. Ustavni sud smatra da rešenja predviđena osporenim Zakonom predstavljaju proporcionalne mere u odnosu na cilj koji se ovim zakonom ostvaruje, iako su na posredan način obveznike plaćanja poreza i doprinosa koji nisu izvršavali blagovremeno svoje obaveze dovela u različit položaj u odnosu na one obveznike koji su blagovremeno ili sa određenim zakašnjenjem izvršila propisane obaveze plaćanja javnih prihoda. Naime, imajući u vidu da je osporenim Zakonom uređena materija koja je, saglasno ustavnim rešenjima, zakonska materija, Ustavni sud je ocenio da je sastavni deo ustavnog ovlašćenja zakonodavca da uređuje i obezbeđuje poreski sistem i njegovo pravo da propisuje i određene svrsishodne i proporcionalne mere u poreskoj oblasti za ostvarivanje ekonomskih ciljeva poreske politike. Stoga Sud nije našao osnov za pokretanje postupka povodom podnetih inicijativa, te saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), nije prihvatio inicijative.

Razmatrajući ostale navode inicijatora, Ustavni sud ukazuje da u smislu odredaba člana 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje pitanja koja se odnose na celishodnost i primenu osporenog Zakona.

Kako je Sud u ovoj ustavnopravnoj stvari doneo konačnu odluku, zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji donetih, odnosno preduzetih na osnovu osporenog Zakona, Sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu iznetog i odredaba člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Neprihvatanje inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o otpisu kamate na poreske obaveze

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti