Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba o naplati administrativnih i sudskih taksi. Sud smatra da propisivanje taksi za žalbe spada u ustavno ovlašćenje zakonodavca i ne povređuje ustavno pravo na pravno sredstvo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-36/2010
23.05.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije i člana 42b stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, na sednici održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti tarifnog broja 7. Tarife republičkih administrativnih taksi koja je sastavni deo Zakona o republičkim administrativnim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 43/03, 51/03, 61/05, 101/05, 5/09 i 51/09) i tarifnog broja 27a Tarife sudskih taksa koja je sastavni deo Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 9/02, 29/04, 61/05 i 31/09).

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

 

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti tarifnog broja 7. Tarife republičkih administrativnih taksi koja je sastavni deo Zakona o republičkim administrativnim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 43/03, 51/03, 61/05, 101/05, 5/09 i 51/09) i tarifnog broja 27a Tarife sudskih taksa koja je sastavni deo Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 9/02, 29/04, 61/05 i 31/09). Osporene odredbe navedenih zakona inicijator osporava u odnosu na odredbu člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije kojom je propisano da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Prema mišljenju inicijatora, navedena odredba Ustava, kao i odredba člana 19. stav 1. tačka 1) Zakona o republičkim administrativnim taksama kojom je propisano da se taksa ne plaća za spise i radnje u postupcima koji se vode po službenoj dužnosti "nemaju nikakvo praktično značenje ukoliko se primenjuje tarifni broj 7. Tarife republičkih administrativnih taksi". Inicijator navodi da se prekršajni postupci kod Poreske uprave vode po službenoj dužnosti i iznosi mišljenje da su odredbe tarifnog broja 7. navedene Tarife i člana 19. stav 1. tačka 1) Zakona o republičkim administrativnim taksama u međusobnoj saglasnosti. Iz navedenih razloga predlaže ukidanje tarifnog broja 7. Tarife, odnosno njegovu izmenu tako što bi se ograničio na postupke koji se vode po zahtevu stranke.

Pored iznetog, inicijator osporava i ustavnost tarifnog broja 27a Tarife sudskih taksa koja je sastavni deo Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 9/02, 29/04, 61/05 i 31/09) u odnosu na odredbu člana 36. stav 2. Ustava navodeći da je u suprotnosti i sa odredbom člana 2. ovog zakona kojom je propisano da sudske takse plaćaju lica po čijem predlogu ili u čijem se interesu preduzimaju radnje u sudskom postupku. Prema mišljenju inicijatora, osporenim tarifnim brojem 27a navedene Tarife nije mogla biti utvrđena obaveza plaćanja sudske takse za žalbu protiv presude prekršajnog suda, kao i taksa za izjavljivanje zahteva za ponavljanje prekršajnog postupka i zahteva za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude, ali ne navodi ustavnopravne razloge za ovakvu tvrdnju.

U prethodnom postupku utvrđeno je da je osporenim tarifnim brojem 7. Tarife republičkih administrativnih taksi koja je sastavni deo Zakona o republičkim administrativnim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 43/03, 51/03, 61/05, 101/05, 5/09 i 51/09) propisano plaćanje administrativne takse u odgovarajućim iznosima za žalbu protiv rešenja o prekršaju i za žalbu protiv rešenja carinarnice donetom u upravnom postupku. Osporenim tarifnim brojem 27a Tarife sudskih taksa koja je sastavni deo Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 9/02, 29/04, 61/05 i 31/09) propisano je plaćanje sudske takse u odgovarajućem iznosu za žalbu protiv presude prekršajnog suda, za zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka i za zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude.

Ustavom je utvrđeno: da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, a obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika (član 91.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom (član 97. tač. 6. i 15.).

Razmatrajući ustavnost osporenih odredaba navedenih zakona, Ustavni sud ocenjuje da je propisivanje osnova za utvrđivanje obaveze plaćanja administrativnih i sudskih taksa zasnovano na ustavnom ovlašćenju zakonodavca iz člana 91. i člana 97. tač. 6. i 15. Ustava da autonomno uređuje, pored poreza, i druge fiskalne dažbine kao što su administrativne i sudske takse u svim njihovim elementima. Sud smatra da propisivanje obaveze plaćanja ovih taksa za podneske kao što su žalba, tužba i dr. povodom kojih slede određene radnje državnog organa prouzrokuje i odgovarajuće troškove organa, te ove takse, po svojoj prirodi, predstavljaju ekvivalent za radnje, odnosno učinjene usluge ovog organa. Stoga se sadržina osporenih odredaba navedenih zakona, po oceni Suda, ne može dovoditi u neposrednu vezu sa svrhom ustavne garancije iz člana 36. stav 2. Ustava koja se ogleda u tome da svako lice na koje se odnosi akt kojim se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu bude u mogućnosti da izjavi propisano pravno sredstvo protiv takvog akta, čime se obezbeđuje jednaka pravna zaštita građanima pred državnim organima. Činjenica da li se osporeni akt donosi po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke nije od relevantnog uticaja na mogućnost izjavljivanja žalbe, odnosno drugog propisanog pravnog sredstva protiv akta državnog organa, u smislu ustavne garancije iz člana 36. stav 2. Ustava.

U pogledu ostalih navoda inicijatora, Ustavni sud konstatuje da nije nadležan da daje tumačenja u vezi primene zakona, niti da inicira njihove izmene odnosno dopune, kao ni da ocenjuje međusobnu saglasnost pojedinih odredaba u okviru istog zakona, u smislu odredaba člana 167. Ustava.

Kako iznetim razlozima u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba navedenih zakona, Ustavni sud je podnetu inicijativu odbacio, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109707 i 99/11).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu doneo Rešenje kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

 

dr Dragiša B. Slijepčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

• IU 45/2008: Odluka o inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona o sudskim taksama
• IU 182/2005: Ustavnost obaveze plaćanja sudske takse na odgovor na tužbu
• IUo 231/2015: Odluka Ustavnog suda o nezakonitosti dvostrukog naplaćivanja administrativnih taksi
• Už 1191/2008: Odluka Ustavnog suda o odbijanju i odbacivanju ustavne žalbe
• Už 1853/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Upravnog suda
• IUo 872/2010: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti naknade za prioritetno rešavanje predmeta
• IUo 872/2010: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti uredbe