Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sudovi su neosnovano odbili zahteve za naknadu imovinske štete (neisplaćena potraživanja) nakon utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku nad preduzećem sa državnim kapitalom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-386/2011
04.04.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije i člana 42b. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2012. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 21. i 26. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 80/02, 43/04, 31/09, 101/10 i 24/11).

 

O b r a z l o ž e nj e

 

I

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 21. i 26. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 80/02, 43/04, 31/09, 101/10 i 24/11). Iz sadržine navoda inicijative proističe da je predmet osporavanja ustavnost navedenih odredaba Zakona u odnosu na odredbu člana 91. stav 3. Ustava Republike Srbije kojom je utvrđeno da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. Po mišljenju podnosioca inicijative, propisivanjem obaveze plaćanja poreza na registrovano oružje na osnovu izdatog oružanog lista "samo za držanje oružja u stanu", a koje potiče iz nekog ranijeg perioda, narušava se ekonomska moć poreskog obveznika, jer plaća porez na registrovano oružje, a od toga ne ostvaruje nikakvu korist. Pored ovoga, inicijator navodi da su građani, odnosno kupci oružja za ličnu bezbednost dovedeni u neravnopravni položaj, budući da je odredbom člana 5. Zakona o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/03 i 101/05) propisano da je zabranjeno nošenje oružja za ličnu bezbednost bez dozvole za nošenje, a na to oružje se plaća porez samim posedovanjem. Inicijator, takođe, smatra da su osporene odredbe čl. 21. i 26. navedenog Zakona u nesaglasnosti i sa odredbama čl. 1. do 4. Zakona o zaštiti podataka ličnosti ("Službeni glasnik RS", broj 97/08), navodeći da je cilj tog zakona da svakom fizičkom licu obezbedi pravo na privatnost i ostala prava i slobode, a da Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavlja Poreskoj upravi podatke o građanima koji poseduju oružje za ličnu bezbednost.

Razmatrajući ustavnost osporenih odredaba čl. 21. i 26. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Ustavni sud konstatuje da je propisivanje obaveze plaćanja poreza na registrovano oružje i uređivanje svih njegovih bitnih elemenata, kao što su određivanje obveznika, predmeta oporezivanja i propisivanje poreskih oslobođenja zasnovano na važećem Ustavu Republike Srbije i da se osporenim odredbama ne dovodi u pitanje ustavni princip iz člana 91. stav 3. Ustava, budući da je Ustav prepustio zakonodavcu regulativu o tome na osnovu kojih pravnih mehanizama će se realizovati ustavno načelo o srazmernosti plaćanja poreza prema ekonomskoj moći obveznika. O celishodnosti mera poreske politike Ustavni sud nije nadležan da odlučuje, jer je to u domenu volje zakonodavnog organa. U prethodnom postupku konstatovano je da je Ustavni sud, na sednici održanoj 18. marta 2003. godine, u predmetu IU-154/2001 razmatrao ustavnost navedenih odredaba Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara u odnosu na Ustav Republike Srbije od 1990. godine i da je doneo Odluku kojom u tački 2. izreke nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 21. do 26. ovog zakona.

U pogledu navoda inicijatora da osporene odredbe čl. 21. i 26. Zakona nisu u saglasnosti sa pojedinim odredbama drugih zakona, Ustavni sud konstatuje da je ocena međusobne saglasnosti pojedinih odredaba različitih zakona, kao akata iste pravne snage, izvan okvira nadležnosti Ustavnog suda koja je utvrđena odredbama člana 167. Ustava.

Kako iznetim razlozima u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba čl. 21. i 26. navedenog Zakona, Ustavni sud je podnetu inicijativu odbacio, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

 

 

 

Slični dokumenti

• IUz 123/2023: Odbacivanje inicijative protiv Zakona o arhivskoj građi
• IUz 152/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti poreza na oružje
• IUz 11/2008: Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba zakona o porezima na registrovano oružje
• IUz 891/2010: Ocena ustavnosti odredaba o poreskim oslobođenjima za osobe sa invaliditetom
• IU 221/2001: Odluka Ustavnog suda o ustavnosti Zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak
• IU 238/2004: Odluka Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o porezima na imovinu
• IUz 158/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbijanju inicijative za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o porezima na imovinu