Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredbi Zakona o Vojsci Srbije
Kratak pregled
Ustavni sud utvrđuje da su neustavne odredbe Zakona o Vojsci Srbije i Pravila o vojnoj disciplini koje ograničavaju pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu samo na određene disciplinske kazne, čime se krši načelo jednakosti i pravo na pravni lek.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
IUz-391/2013
02.07.2015.
Beograd
Ustavni sud, u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. jula 2015. godine, doneo je
O D L U K U
1. Utvrđuje se da odredba člana 167. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09, 101/10 - dr. zakon i 10/15), u delu koji glasi: „kojom su profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije izrečene disciplinske kazne propisane članom 152. stav 2. tač. 2a), 5) 6) i 7), članom 153. stav 2. tačka 5), članom 154. stav 1. tačka 5) i stav 2. tačka 4) i članom 155a ovog zakona,“, nije u saglasnosti sa Ustavom.
2. Utvrđuje se da odredba člana 84. Pravila o vojnoj disciplini (''Službeni vojni list'', br. 22/08, 14/10 i 14/11), u delu koji glasi: „kojom su profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije izrečene disciplinske kazne propisane članom 152. stav 2. tač. 3), 6) i 7), članom 153. stav 2. tačka 5), članom 154. stav 2. tačka 4) i članom 155a Zakona“, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
O b r a z l o ž e nj e
I
Rešenjem Ustavnog suda broj IUz- 391/2013 od 18. decembra 2014. godine, povodom podnete inicijative, pokrenut je postupak za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 167. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09 i 101/10 - dr. zakon), u delu koji glasi: „kojom su profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije izrečene disciplinske kazne propisane članom 152. stav 2. tač. 3), 7) i 8), članom 153. stav 2. tačka 5), članom 154. stav 2. tačka 4) i članom 155a ovog zakona“ i postupak za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredbe člana 84. Pravila o vojnoj disciplini (''Službeni vojni list'', br. 22/08, 14/10 i 14/11), u delu koji glasi: „kojom su profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije izrečene disciplinske kazne propisane članom 152. stav 2. tač. 3), 6) i 7), članom 153. stav 2. tačka 5), članom 154. stav 2. tačka 4) i članom 155a Zakona“. Donoseći navedeno Rešenje, Ustavni sud je ocenio da se kao sporna mogu postaviti sledeća ustavnopravna pitanja:
- da li je osporena odredba člana 167. stav 1. Zakona in fine u saglasnosti sa odredbom člana 198. stav 2. Ustava, imajući u vidu da je vođenje upravnog spora dozvoljeno samo protiv jednog broja presuda Višeg vojnog disciplinskog suda, određenih osporenim članom Zakona, a da, pri tome, ovim zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita u pogledu preostalih presuda toga suda;
- da li su selektivnim propisivanjem vođenja upravnog spora protiv presuda Višeg vojnog disciplinskog suda dovedeni u neravnopravan položaj pripadnici Vojske Srbije koji ne mogu da ostvare pravo na sudsku zaštitu protiv presuda toga suda, u odnosu na lica kojima je to dozvoljeno osporenom zakonskom odredbom, imajući u vidu da se radi o istovrsnim pravnim aktima, tj. konačnim pojedinačnim aktima kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu nekog pojedinca; s tim u vezi, postavlja se pitanje da li je osporeni deo odredbe člana 167. stav 1. Zakona u saglasnosti sa ustavnim principom jednakosti svih pred Ustavom i zakonom, zajemčenim pravom na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i zabrani diskriminacije, koji su utvrđeni članom 21. Ustava;
- da li se vođenjem upravnog spora na propisani način obezbeđuje jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, zajemčena članom 36. stav 1. Ustava.
Nakon donošenja navedenog Rešenja, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 107. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-US), ovo rešenje dostavio Narodnoj skupštini i predsedniku Republike na odgovor, 2. februara 2015. godine. Kako donosioci osporenih akata u ostavljenom roku od 60 dana od dana dostavljanja Rešenja, a ni nakon isteka tog roka, nisu dostavila Ustavnom sudu odgovor, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nastavio postupak u ovom ustavnosudskom predmetu.
II
U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:
Zakon o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09 i 101/10 - dr. zakon) donela je Narodna skupština, na sednici održanoj 11. decembra 2007. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2008. godine. Ovim zakonom uređuju se položaj i nadležnost Vojske Srbije, organizacija, sastav i načela delovanja Vojske Srbije, specifičnosti obavljanja vojne službe, komandovanje i rukovođenje Vojskom Srbije, činovi i zvanja u Vojsci Srbije, simboli i obeležja Vojske Srbije, vojni praznici, verska služba, odgovornost za štetu koju pričini Vojska Srbije, demokratska i civilna kontrola, javnost rada, kancelarijsko poslovanje u Vojsci Srbije, služba u Vojsci Srbije i druga pitanja od značaja za Vojsku Srbije.
Nakon pokretanja postupka normativne kontrole pred Ustavnim sudom, 28. januara 2015. godine donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 10/15), koji je stupio na snagu 6. februara 2015. godine. Odredbom člana 69. ovog zakona izvršena je izmena odredbe člana 167. stav 1. Zakona, tako što su izmenjeni samo pozivi na pojedine odredbe ovog zakona, odnosno reči: „članom 152. stav 2. tač. 3), 7) i 8), članom 153. stav 2. tačka 5), članom 154. stav 2. tačka 4) i članom 155a ovog zakona“ zamenjene su rečima: „članom 152. stav 2. tač. 2a), 5) 6) i 7), članom 153. stav 2. tačka 5), članom 154. stav 1. tačka 5) i stav 2. tačka 4) i članom 155a ovog zakona“, dok je suštinski osporeno zakonsko rešenje ostalo isto u pogledu vođenja upravnog spora, jer su izmenjene samo određene disciplinske kazne propisane Zakonom u odnosu na koje je dozvoljeno vođenje upravnog spora.
Podneskom od 10. februara 2015. godine podnosilac inicijative, povodom koje je Ustavni sud doneo Rešenje o pokretanju postupka normativne kontrole dela odredbe člana 167. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije i dela odredbe člana 84. Pravila o vojnoj disciplini, je dopunio svoju inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 167. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, precizirajući da se ista odnosi i na izmene ovog člana Zakona, izvršene na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbija („Službeni glasnik RS“, broj 10/15).
Kako izvršenim izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije iz januara meseca 2015. godine nisu izvršene suštinske izmene osporenog rešenja iz člana 167. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, Ustavni sud je ocenio da je neophodno nastaviti pokrenuti postupak normativne kontrole, u odnosu na važeću odredbu člana 167. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, najpre, utvrdio da je odgovornost pripadnika Vojske Srbije uređena odredbama čl. 143. do 184. Zakona. Pripadnici Vojske Srbije odgovaraju za krivična dela, privredne prestupe i prekršaje po opštim propisima, dok su pitanja disciplinske odgovornosti ovih lica za povrede dužnosti iz službe, njihova materijalna odgovornost i mere udaljenja od funkcionalne dužnosti uređena Zakonom o Vojsci Srbije. Osporenom odredbom člana 167. stav 1. Zakona propisano je da se protiv prvostepene odluke donete u disciplinskom postupku može podneti žalba, a protiv presude Višeg vojnog disciplinskog suda kojom su profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije izrečene disciplinske kazne propisane članom 152. stav 2. tač. 2a), 5) 6) i 7), članom 153. stav 2. tačka 5), članom 154. stav 1. tačka 5) i stav 2. tačka 4) i članom 155a ovog zakona može se voditi upravni spor. Odredbama Zakona na koje je izvršeno pozivanje u osporenom članu 167. stav 1. Zakona propisano je: da se profesionalnom vojnom licu mogu izreći sledeće disciplinske kazne – zabrana udaljenja iz posebnih prostorija u vojnom objektu do 30 dana; vraćanje u prethodni čin; gubitak službe; gubitak čina (član 152. stav 2. tač. 2a), 5), 6) i 7)); da se civilnom licu na službi u Vojsci Srbije može izreći disciplinska kazna gubitka službe (član 153. stav 2. tačka 5)); da se vojniku na služenju vojnog roka, licu u rezervnom sastavu dok se nalaze na vojnoj dužnosti u Vojsci Srbije i licu na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire može izreći disciplinska mera zabrana udaljenja iz posebnih prostorija u vojnom objektu do 15 dana, koju vojniku na služenju vojnog roka mogu da izriču pretpostavljene starešine na položaju komandira čete ili višem položaju (član 154. stav 1. tačka 5)); da se vojniku na služenju vojnog roka, licu u rezervnom sastavu i licu na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire dok se nalaze na vojnoj dužnosti u Vojsci Srbije mogu izreći propisane disciplinske kazne, pored ostalog i zabrane udaljenja iz posebnih prostorija u vojnom objektu do 30 dana (član 154. stav 2. tačka 4)); da se pri odlučivanju o odgovornosti vojnika, vojnika u rezervi, kadeta vojne visokoškolske ustanove, učenika vojnih škola i slušaoca škole za rezervne oficire zbog dela koje se prema odredbama Krivičnog zakonika može raspraviti u disciplinskom postupku, kao i pri odlučivanju o njihovoj odgovornosti za prekršaj kada se u prekršajnom postupku predmet ustupi nadležnom vojnom disciplinskom sudu, učiniocu (osim lica koje u vreme izvršenja dela, odnosno prekršaja nije navršilo 18 godina života) može izreći disciplinska kazna zabrana udaljenja iz posebnih prostorija u vojnom objektu do 60 dana ako nijedna od diciplinskih mera predviđenih u čl. 154. i 155. ovog zakona ne bi odgovarala težini povrede ili stepenu njegove odgovornosti, da se pri odlučivanju o odgovornosti profesionalnih vojnih lica zbog dela koje se prema odredbama Krivičnog zakonika može raspraviti u disciplinskom postupku, kao i pri odlučivanju o njihovoj odgovornosti za prekršaj kada se u prekršajnom postupku predmet ustupi nadležnom vojnom disciplinskom sudu, učiniocu može izreći disciplinska kazna zabrana udaljenja iz posebnih prostorija u vojnom objektu do 60 dana, ako nijedna od diciplinskih mera i kazni predviđenih u članu 152. ovog zakona ne bi odgovarala težini povrede ili stepenu njegove odgovornosti (član 155a).
Drugi osporeni akt – Pravila o vojnoj disciplini (''Službeni vojni list'', br. 22/08, 14/10 i 14/11), koja je propisao (doneo) predsednik Republike, 13. maja 2008. godine, na osnovu člana 170. Zakona o Vojsci Srbije, stupio je na snagu 3. juna 2008. godine. Osporenom odredbom člana 84. Pravila propisano je da se protiv prvostepene odluke donete u disciplinskom postupku može podneti žalba, a protiv presude Višeg vojnog disciplinskog suda kojom su profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije izrečene disciplinske kazne propisane članom 152. tač. 3), 6) i 7), članom 153. stav 2. tačka 5), članom 154. stav 2. tačka 4) i članom 155a Zakona može se voditi upravni spor. Povodom ove osporene odredbe Pravila, Ustavni sud je utvrdio da je identične sadržine kao i odredba člana 167. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, pre poslednje izmene izvršene na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije iz januara 2015. godine, iz čega proizlazi da ova odredba Pravila nije usaglašena sa važećom odredbom člana 167. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije.
III
Za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona i Pravila, prema oceni Ustavnog suda, od značaja su odredbe Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje postupak pred sudovima i drugim državnim organima, odgovornost i sankcije za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata (član 97. tačka 2.); da se o Vojsci Srbije donosi zakon (član 141. stav 2.); da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 198. stav 2.).
Radi celovitijeg sagledavanja spornih ustavnopravnih pitanja u ovom predmetu, Ustavni sud je imao u vidu i pojedine odredbe Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), kojima je propisano: da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita, da u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 3. st. 1. i 2.); da upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačni pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenom propisa, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari (član 4.); da se nadležnim organom, u smislu ovog zakona, smatraju državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, privredna društva, javna i druga preduzeća, ustanove, organizacije i pojedinci, kao i posebni organi, kada u vršenju javnih ovlašćenja rešavaju u upravnim stvarima (član 6.); da upravni spor rešava Upravni sud (član 8. stav 1.); da se upravni spor može pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu, da se upravni spor može pokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku (član 14.).
IV
Iz navedenog sledi da je Narodna skupština, na osnovu člana 141. stav 2. Ustava, donela Zakon o Vojsci Srbije, kojim je, pored ostalog uredila i pitanje odgovornosti pripadnika Vojske Srbije, koje saglasno odredbi člana 6. stav 1. ovog zakona, čine vojna lica i civilna lica na službi u Vojsci Srbije. Opštim odredbama ovog zakona o određivanju odgovornosti pripadnika Vojske Srbije propisano je da pripadnici Vojske Srbije odgovaraju za krivična dela, privredne prestupe i prekršaje po opštim propisima, što znači da se na pripadnike Vojske Srbije primenjuju Krivični zakonik, Zakon o privrednim prestupima i Zakon o prekršajima. Ustavni sud, takođe, ukazuje da od 1. januara 2005. godine u Republici Srbiji više ne postoje vojni sudovi i vojna tužilaštva, odnosno od navedenog datuma u Republici Srbiji je civilno pravosuđe preuzelo poslove vojnog pravosuđa. Za razliku od navedenih odgovornosti na koje se primenjuju opšti propisi iz tih oblasti, disciplinska odgovornost pripadnika Vojske Srbije je uređena osporenim Zakonom. Tako je odredbom člana 145. stav 1. Zakona propisano da je pripadnik Vojske Srbije disciplinski odgovoran za povrede dužnosti iz službe, dok je stavom 2. istog člana Zakona predviđeno da povrede dužnosti iz službe mogu biti lakše – disciplinske greške i teže – disciplinski prestupi. Disciplinske greške su taksativno navedene u članu 148. tač. 1) do 9) Zakona, a disciplinski prestupi u članu 149. tač. 1) do 32) Zakona. Za povrede dužnosti iz službe učiniocima se izriču disciplinske sankcije, koje mogu biti dvojake, i to disciplinske mere koje se izriču za disciplinske greške, odnosno za lakše povrede dužnosti iz službe i disciplinske kazne koje se izriču za disciplinske prestupe, odnosno za teže povrede dužnosti iz službe. Odredbama čl. 152. do 155. Zakona propisane su disciplinske mere i disciplinske kazne koje se mogu izreći profesionalnom vojnom licu, civilnom licu na službi u Vojsci Srbije, vojniku na služenju vojnog roka i kadetu Vojne akademije, dok su odredbama člana 155a Zakona propisani uslovi pod kojima se profesionalnom vojnom licu, vojniku, vojniku u rezervi, kadetu vojne akademije, učeniku vojne škole i slušaocu škole za rezervne oficire može izreći disciplinska kazna zabrane udaljenja iz posebnih prostorija u vojnom objektu do 60 dana.
U pogledu nadležnosti za vođenje disciplinskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da pretpostavljene starešine u Vojsci Srbije raspravljaju disciplinsku odgovornost svojih potčinjenih i izriču naredbom disciplinske mere za počinjene disciplinske greške. Protiv naredbe o izricanju disciplinske mere dozvoljena je žalba, koja se podnosi pretpostavljenom starešini lica koje je izreklo disciplinsku meru. O odgovornosti profesionalnih pripadnika Vojske Srbije za disciplinske prestupe i za povrede dužnosti propisane za Ministarstvo odbrane, drugi državni organ ili pravno lice u koje je profesionalno vojno lice upućeno na službu, u prvo stepenu odlučuje prvostepeni vojni disciplinski sud. Po žalbi na odluku prvostepenog vojnog suda odlučuje Viši vojni disciplinski sud, koji se obrazuje pri Ministarstvu odbrane. Protiv presuda Višeg vojnog disciplinskog suda dozvoljeno je vođenje upravnog spora, ali samo protiv presuda ovog suda kojima su profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije izrečene određene, po pravilu najteže disciplinske kazne, saglasno osporenoj odredbi člana 167. stav 1. Zakona.
Povodom osporenog zakonskog rešenja, kojim je predviđena mogućnost selektivnog vođenje upravnog spora, odnosno samo protiv presuda Višeg vojnog disciplinskog suda kojima su profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije izrečene disciplinske kazne propisane članom 152. stav 2. tač. 2a), 5), 6) i 7), članom 153. stav 2. tačka 5), članom 154. stav 1. tačka 5) i stav 2. tačka 4) i članom 155a Zakona, Ustavni sud najpre konstatuje da Viši vojni disciplinski sud, bez obzira na to što se ovaj organ naziva sudom, u stvari ne predstavlja nikakav organ sudske vlasti, već deo upravne vlasti koji u žalbenom disciplinskom postupku svojim presudama kao konačnim upravnim aktima odlučuje o pojedinačnim pravima i obavezama pripadnika Vojske Srbije. Saglasno navedenom, Ustavni sud dalje konstatuje da se opšte ustavno načelo zakonitosti rada uprave iz člana 198. Ustava obezbeđuje i obaveznom sudskom zaštitom zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu pojedinca, i to vođenjem upravnog spora ili u drugom sudskom postupku, ukoliko zakon propisuje drugu sudsku zaštitu. Polazeći od navedenog ustavnog principa, zatim od položaja koji Viši vojni disciplinski sud ima u sistemu podele vlasti i pravne prirode akata koje donosi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom odredbom člana 167. stav 1. Zakona u stvari isključeno vođenje upravnog spora protiv presuda Višeg vojnog disciplinskog suda kojima su profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije izrečene disciplinske kazne koje nisu predviđene ovom odredbom Zakona, odnosno da za preispitivanje ovih odluka nije predviđena sudska zaštita. Saglasno izloženom, Ustavni sud je ocenio da osporena odredba člana 167. stav 1. Zakona in fine nije u saglasnosti sa odredbom člana 198. stav 2. Ustava, imajući u vidu da je vođenje upravnog spora dozvoljeno samo protiv jednog broja presuda Višeg vojnog disciplinskog suda, određenih osporenim članom Zakona, a da, pri tome, ovim zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita u pogledu preostalih presuda ovog suda. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da se vođenjem upravnog spora na propisani način ne obezbeđuje svim profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, što ovu odredbu Zakona in fine čini nesaglasnom i sa odredbom člana 36. stav 1. Ustava.
Ustavni sud je povodom osporenog zakonskog rešenja, takođe utvrdio da su selektivnim propisivanjem vođenja upravnog spora protiv presuda Višeg vojnog disciplinskog suda, dovedeni u neravnopravan položaj pripadnici Vojske Srbije koji ne mogu da ostvare pravo na sudsku zaštitu protiv presuda toga suda, u odnosu na lica kojima je to dozvoljeno osporenom zakonskom odredbom, imajući u vidu da se radi o istovrsnim pravnim aktima, tj. konačnim pojedinačnim aktima kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu nekog pojedinca. Saglasno navedenom, Ustavni sud je ocenio da osporeni deo odredbe člana 167. stav 1. Zakona nije u saglasnosti ni sa odredbama člana 21. Ustava kojima je utvrđena jednakost svih pred Ustavom i zakonom, zajemčeno pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu.
Kako je već navedeno da je osporenim članom 84. Pravila o vojnoj disciplini samo preuzeta prethodno važeća odredba člana 167. stav 1. Zakona, koja nije suštinski izmenjena u pogledu uslova za vođenje upravnog spora u odnosu na važeću odredbu člana 167. stav 1. Zakona, to je Ustavni sud utvrdio da iz istih razloga navedenih za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 167. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, i odredba člana 84. Pravila in fine nije u saglasnosti sa Ustavom.
U pogledu osporene odredbe člana 84. Pravila, Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je vođenje upravnog spora predviđeno samo u odnosu na pojedine presude Višeg vojnog disciplinskog suda, a bez obezbeđenja drugačije sudske zaštite na osnovu Zakona, suprotno odredbi člana 3. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, kojom je propisano da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita, pa je time ova odredba nesaglasna i sa zakonom.
V
Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tač. 1) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 167. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, u delu koji glasi: „kojom su profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije izrečene disciplinske kazne propisane članom 152. stav 2. tač. 2a), 5), 6) i 7), članom 153. stav 2. tačka 5), članom 154. stav 1. tačka 5) i stav 2. tačka 4) i članom 155a ovog zakona,“ i odredba člana 84. Pravila o vojnoj disciplini, u delu koji glasi: „kojom su profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije izrečene disciplinske kazne propisane članom 152. stav 2. tač. 3), 6) i 7), članom 153. stav 2. tačka 5), članom 154. stav 2. tačka 4) i članom 155a Zakona“, navedenih u tač. 1. i 2. izreke, prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
Vesna Ilić Prelić