Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Zakona o sudijama

Kratak pregled

Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o sudijama. Sporne su odredbe koje omogućavaju ministru pravde da pokrene postupak za razrešenje sudije i koje dozvoljavaju sudijama da budu članovi izbornih komisija, zbog potencijalne neusaglašenosti sa načelima podele vlasti i nezavisnosti sudstva.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-42/2009
19.02.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 168. stav 2. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. februara 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Pokreće se postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 30. stav 1. u delu koji glasi: "Sudija može biti član Republičke izborne komisije, odnosno izborne komisije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave" i odredbe člana 64. stav 2. u delu koji glasi: "ministra nadležnog za pravosuđe" Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", broj 116/08).

2. Rešenje dostaviti Narodnoj skupštini na odgovor.

3. Rok za davanje odgovora je 45 dana od dana prijema ovog rešenja.

4. Ovo rešenje objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

Odlučujući o predlogu za ocenu ustavnosti člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", broj 44/04), Ustavni sud je na sednici od 19. februara 2009. godine utvrdio da osporena odredba člana 10. Zakona, u delu koji glasi: "i ministar nadležan za pravosuđe", nije u saglasnosti s Ustavom. Ustavni sud je, takođe, svojom Odlukom broj IU-122/2002 od 11. februara 2003. godine, koja je objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije", br. 17/03 i 25/03, utvrdio da odredba člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", broj 42/02), kojom je bilo predviđeno da postupak za navršenje radnog veka i razloge za razrešenje sudija, pored drugih subjekata predviđenih navedenom zakonskom odredbom, pokreće i ministar nadležan za pravosuđe, nije u saglasnosti sa Ustavom.

U toku postupka za ocenu ustavnosti osporene odredbe člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama od 2004. godine, Ustavni sud je utvrdio da i novodoneti Zakon o sudijama ("Službeni glasnik RS", broj 116/08), koji počinje da se primenjuje 1. januara 2010. godine, u člana 64. stav 2. sadrži istovetnu odredbu. Naime, odredbom člana 64. stav 2. Zakonom o sudijama od 2008. godine je propisano da se postupak za razrešenje pokreće predlogom predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ministra nadležnog za pravosuđe, organa nadležnih za vrednovanje rada sudije i Disciplinske komisije.

Ustav Republike Srbije utvrđuje: da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i da je sudska vlast nezavisna (član 4. st. 2. i 4.); da Narodna skupština bira i razrešava, pored ostalih nosilaca funkcija, i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova i sudije (član 99. stav 2. tačka 3.); da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i da sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora (član 142. stav 2.); da je sudijska funkcija stalna (član 146. stav 1.); da sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju (član 148. stav 1.); da se postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razrešenje od dužnosti predsednika suda, uređuju zakonom (član 148. stav 3.); da je sudija u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu i da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen (član 149. st. 1. i 2.); da je Visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija (član 153. stav 1.); da Visoki savet sudstva, između ostalog, bira i razrešava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom (član 154.); da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 166. stav 2.).

Razmatrajući odredbu člana 64. stav 2. Zakona o sudijama kojom je predviđeno da se postupak za razrešenje sudije pokreće, pored ostalog i predlogom ministra nadležnog za pravosuđe, Ustavni sud je pošao od navedenih odredaba Ustava, a naročito, od načela podele vlasti iz člana 4. Ustava, prema kome uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku uz posebno isticanje da je sudska vlast nezavisna i odredaba koje predstavljaju ustavne garancije nezavisnosti sudova i sudija. Stoga je Ustavni sud ocenio da se osnovano može postaviti pitanje da li se navedenim ovlašćenjem ministra nadležnog za pravosuđe iz člana 64. stav 2. Zakona o sudijama, kao organa izvršne vlasti, narušava načelo podele vlasti i načelo samostalnosti i nezavisnosti sudova, jer navedeno ovlašćenje ministra može dovesti u pitanje kako nezavisnost sudija u obavljanju sudijske funkcije, tako i nezavisnost i samostalnost Visokog saveta sudstva, koji odlučuje o razrešenju sudija.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da se osnovano može postaviti pitanje da li je navedena odredba člana 64. stav 2. Zakona o sudijama, u skladu sa principom hijerarhije domaćih i međunarodnih opštih pravnih akata koji je utvrđen u članu 194. stav 5. Ustava, a prema kome zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Ovo stoga što je Evropskom poveljom o zakonu za sudije, usvojenom u Strazburu jula 1998. godine, u skladu sa Osnovnim načelima Ujedinjenih nacija o nezavisnosti sudstva od novembra 1985. godine, pored ostalog, u tački 1.3. precizirano da je potrebno da se u vezi sa svakom odlukom koja utiče na izbor, zapošljavanje, imenovanje, napredovanje u karijeri ili prestanak funkcije sudije, zakonom predvidi intervencija organa nezavisnog od izvršne ili zakonodavne vlasti.

Osim toga, imajući u vidu podneske upućene Ustavnom sudu u vezi sa članstvom sudija u izbornim komisijama, Ustavni sud je, u interesu zaštite ustavnosti i zakonitosti, razmatrao odredbu člana 30. stav 1. Zakona o sudijama, kojom je propisano da sudija ne može biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave, da ne može biti član političke stranke, niti da može politički delovati na drugi način, da se ne može baviti bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu, ali i da može biti član Republičke izborne komisije, odnosno izborne komisije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Razmatrajući osnovanost pokretanja postupka za ocenu ustavnosti navedene odredbe Zakona, Ustavni sud je, pored Ustavom utvrđenih načela podele vlasti iz člana 4, načela sudstva iz člana 142. stav 2. i načela nezavisnosti sudija iz člana 149, imao u vidu i načelo zabrane sukoba interesa iz člana 6. Ustava, prema kome niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima i da se postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju Ustavom i zakonom.

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i rešenja sadržana u izbornim zakonima koja se odnose na obrazovanje, delokrug i ovlašćenja i izbornih komisija, a naročito odredbe člana 33. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika ("Službeni glasnik RS", br. 35/00, 69/02, 57/03, 72/03, 18/04, 85/05, 101/05) prema kome Republičku izbornu komisiju u stalnom sastavu čine predsednik i šesnaest članova koje imenuje Narodna skupština, na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, a u proširenom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste, kao i odredbe člana 34. ovog zakona, kojima je propisano da se Republička izborna komisija, pored ostalog, stara o zakonitom sprovođenju izbora, prati primenu i daje objašnjenja u vezi sa primenom ovog zakona, naročito o sprovođenju glasanja u inostranstvu, propisuje obrasce i pravila za sprovođenje izbornih radnji propisanih ovim zakonom, obrazuje biračke odbore i imenuje predsednika i članove biračkih odbora, određuje izborne akte koji joj se dostavljaju, donosi rešenje o proglašenju zbirne izborne liste, obavlja i druge poslove predviđene ovim zakonom i donosi poslovnik o svom radu. Sud je utvrdio da se navedene odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika shodno primenjuju i na sprovođenje postupka izbora predsednika Republike, saglasno članu 8. Zakona o izboru predsednika Republike („Službeni glasnik RS“, broj 111/07). Takođe, izborne komisije koje se saglasno Zakonu o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 129/07) obrazuju radi sprovođenja izbora za odbornike skupština jedinica lokalne samouprave, u pogledu sastava, načina izbora članova i nadležnosti analogne su Republičkoj izbornoj komisiji. Pored toga, prema odredbama člana 97. Zakona o izboru narodnih poslanika o žalbama izjavljenim protiv rešenja Republičke izborne komisije odlučuje Vrhovni sud Srbije, a prema odredbama člana 54. Zakona o lokalnim izborima o žalbama protiv rešenja izborne komisije jedinice lokalne samouprave odlučuje nadležni okružni sud.

Iz navedenog se može zaključiti da izborne komisije donose i primenjuju propise koji se odnose na zakonito sprovođenje izbora, a to znači da i sudija kao član izborne komisije, odnosno izborne komisije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, na ovoj funkciji donosi i primenjuje propise u ovim organima, te da o zakonitosti pojedinačnih akata koje su donele izborne komisije, a u čijem donošenju učestvuju i sudije, članovi tih komisija, odlučuju nadležni sudovi. Stoga je Ustavni sud ocenio da se osnovano može postaviti pitanje da li su navedenom odredbom člana 30. stav 1. Zakona o sudijama, povređena napred navedena ustavna načela o podeli vlasti, zabrani sukoba interesa, samostalnosti i nezavisnosti sudova i nezavisnosti sudija.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 30. stav 1. u delu koji se odnosi na mogućnost da sudija može biti član Republičke izborne komisije, odnosno izborne komisije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i odredbe člana 64. stav 2. Zakona u delu kojim se daje ovlašćenje ministru nadležnom za pravosuđe da pokrene postupak za razrešenje sudije.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Zakona o sudijama

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti