Odluka Ustavnog suda o neustavnosti obaveze predlaganja kandidata iz Pravosudne akademije
Kratak pregled
Ustavni sud je utvrdio da je neustavna zakonska odredba koja obavezuje Državno veće tužilaca da za zamenike osnovnih javnih tužilaca predlaže isključivo kandidate koji su završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, jer se time narušava samostalnost Veća i diskriminišu drugi kandidati.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
IUz-428/2013
12.06.2014.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. juna 2014. godine, doneo je
O D L U K U
1. Utvrđuje se da druga rečenica člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11-drugi zakon, 101/11, 38/12-Odluka US, 121/12 i 101/13), koja glasi: ''Državno veće tužilaca dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, u skladu sa posebnim zakonom.'', nije u saglasnosti sa Ustavom.
2. Ukida se mera obustave izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu navedenog dela odredbe člana 75. stav 2. Zakona iz tačke 1.
O b r a z l o ž e nj e
I
Rešenjem Ustavnog suda broj IUz-428/2013 od 12. februara 2014. godine, povodom podnete inicijative, pokrenut je postupak za utvrđivanje neustavnosti druge rečenice člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11-drugi zakon, 101/11, 38/12-Odluka US, 121/12 i 101/13). Istim rešenjem Ustavni sud je obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu navedenog dela odredbe člana 75. stav 2. Zakona, zbog neophodnosti očuvanja jedinstva pravnog poretka.
Donoseći navedeno rešenje, Ustavni sud je ocenio da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporene odredbe Zakona i da se kao sporna mogu postaviti sledeća ustavnopravna pitanja:
Prvo, da li se osporenom zakonskom odredbom dovodi u pitanje Ustavom utvrđeni položaj Državnog veća tužilaca i njegova Ustavom i Zakonom utvrđena nadležnost da, kao samostalni organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca (član 164. stav 1. Ustava), predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor za zamenike javnih tužilaca (član 165. Ustava i član 75. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu), budući da se osporenom odredbom ustanovljava obaveza Državnog veća tužilaca da za kandidata za prvi izbor za zamenike u osnovnom javnom tužilaštvu predloži lica koja su završila početnu obuku u Pravosudnoj akademiji. U tom smislu se kao sporno postavilo i pitanje da li propisana obaveza zapravo, kada je reč o prvom izboru zamenika javnih tužilaca u određenoj vrsti javnih tužilaštava, dovodi u pitanje sprovođenje Zakonom uređenog postupka za izbor, odnosno predlaganje kandidata za izbor zamenika javnih tužilaca, a koji predviđa da Državno veće tužilaca, polazeći od ustavnog položaja ovog organa, kao prvo, propisuje kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, te saglasno tim kriterijumima, nakon pribavljenih podataka i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti svakog od prijavljenih kandidata i obavljenog razgovora sa njima, sastavlja rang listu kandidata.
Drugo, i u ovom ustavnosudskom predmetu se postavilo pitanje da li se završena početna obuka u Pravosudnoj akademiji, koja je po svojoj prirodi jedan od elemenata za ocenu stručnosti i osposobljenosti kandidata za obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca (saglasno članu 25. Zakona o Pravosudnoj akademiji), obavezivanjem Državnog veća tužilaca da za kandidata za prvi izbor predloži lice koje je završilo početnu obuku, suštinski pretvara u dodatni uslov za obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu, mimo opštih i posebnih uslova propisanih odredbama čl. 76. i 77. Zakona o javnom tužilaštvu. S tim u vezi je i pitanje da li se na ovaj način u odnosu na kandidate koji ispunjavaju Zakonom propisane uslove za izbor, ali nisu završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, povređuje ustavno načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom iz člana 21. Ustava, imajući pri tom u vidu da je ovo ustavno načelo ugrađeno i u sam Zakon o javnom tužilaštvu (član 82. stav 6. Zakona).
Konačno, kao sporno se postavilo i pitanje da li se propisivanjem obaveze predlaganja kandidata koji su završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji za prvi izbor za zamenika osnovnog javnog tužioca može dovesti u pitanje Ustavom zajemčeno pravo nacionalnih manjina na ravnopravnost u vođenju javnih poslova, utvrđeno članom 77. Ustava, naročito imajući u vidu da je odredbom člana 82. stav 5. Zakona propisano da se pri izboru i predlaganju za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu. Naime, u konkretnom slučaju postavilo pitanje kako će Državno veće tužilaca moći da poštuje ovo Ustavom zagarantovano pravo nacionalnih manjina, kada je bez izuzetaka obavezno da predloži za zamenike osnovnih javnih tužilaca kandidate sa završenom početnom obukom u Pravosudnoj akademiji, bez obzira na potrebu odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u osnovnim javnim tužilaštvima u sredinama sa različitim nacionalnim sastavom.
II
U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:
Zakon o javnom tužilaštvu je donela Narodna skupština na sednici održanoj 22. decembra 2008. godine. Ovaj zakon je stupio na snagu danom konstituisanja Državnog veća tužilaca , a počeo je da se primenjuje od 1. januara 2010. godine, izuzev odredaba od 74. do 84. Zakona, koje počinju da se primenjuju od dana konstituisanja Državnog veća tužilaca . Osnovni tekst Zakona je menjan i dopunjavan u više navrata, a poslednje izmene i dopune ovog zakona su izvršene Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koji je donela Narodna skupština na sednici održanoj 20. novembra 2013. godine i koji je stupio na snagu 21. novembra 2013. godine. Tom prilikom su, između ostalog, izvršene i izmene člana 75. stav 2. Zakona, kada je osporeno rešenje postalo njegov sastavni deo.
Odredbama člana 75. Zakona o javnom tužilaštvu uređena su osnovna pravila za izbor zamenika javnog tužioca. Osporeni član 75. stav 2. Zakona sastoji se iz dve rečenice. Prvom je predviđeno da Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno mesto zamenika javnog tužioca, dok je drugom propisano da je Državno veće tužilaca dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, u skladu sa posebnim zakonom.
Ustavom Republike Srbije je utvrđeno da je Državno veće tužilaca samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Ustavom (član 164. stav 1.) i da Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tužioca, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, bira zamenike javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tužioca u drugom javnom tužilaštvu, odlučuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tužilaca, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom (član 165.), kao i da Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca , bira za zamenika javnog tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju (član 159. stav 5.) . Ustavom je takođe utvrđeno da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.), da g rađani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije (član 53.) i da p ripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali građani, pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije, da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina (član 77.).
Ustavni sud nalazi da je, radi celovitijeg sagledavanja spornih ustavnopravnih pitanja, potrebno imati u vidu i sledeće odredbe Zakona o javnom tužilaštvu, kojima je propisano: da za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je funkcije javnog tužioca (član 76.); da z a javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može biti izabrano lice koje, pored opštih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci nakon položenog pravosudnog ispita, i to – četiri godine za osnovnog javnog tužioca i tri godine za zamenika osnovnog javnog tužioca, sedam godina za višeg javnog tužioca i šest godina za zamenika višeg javnog tužioca, deset godina za apelacionog javnog tužioca i javnog tužioca posebne nadležnosti i osam godina za zamenike apelacionog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca posebne nadležnosti, dvanaest godina za Republičkog javnog tužioca i jedanaest godina za zamenika Republičkog javnog tužioca (član 77.); da Državno veće tužilaca pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata i da se p odaci i mišljenja pribavljaju od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci (član 80.); da p re donošenja odluke o izboru, Državno veće tužilaca obavlja razgovor sa prijavljenim kandidatom (član 81.); da p ri predlaganju i izboru kandidata za javnotužilačku funkciju Državno veće tužilaca sastavlja rang listu kandidata na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, a prema kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti koje propisuje Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom, te da, između ostalog, stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičkog znanja potrebnog za obavljanje javnotužilačke funkcije, a osposobljenost veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju javnotužilačkih predmeta , da se pri izboru i predlaganju za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koja je u službenoj upotrebi u sudu, kao i da je prilikom izbora i predlaganja kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu (član 82. st. 1. do 6.).
Sa druge strane, prema Zakonu o Pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), početna obuka je organizovano sticanje praktičnih i teorijskih znanja i veština, razumevanje uloge i osnovnih principa postupanja sudije i zamenika javnog tužioca u cilju samostalnog i efikasnog vršenja funkcije sudije u prekršajnom i osnovnom sudu i zamenika javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu (član 25.), nakon čijeg završetka Akademija izdaje korisniku uverenje o završenoj početnoj obuci koje sadrži ocenu za svaki deo obuke i završnu ocenu (član 39. stav 1.).
Odredbama člana 40. Zakona o Pravosudnoj akademiji koje su bile predmet ocene u postupku pred Ustavnim sudom, a za koje je Sud, u Odluci IUz- 497/2011 od 6. februara 2014. godine („Službeni glasnik RS“, broj 33/14), utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom, bilo je propisano: da je Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudije prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Akademiji, a prema uspehu ostvarenom na početnoj obuci (stav 8.), da u koliko među prijavljenim kandidatima nema kandidata koji su završili početnu obuku, Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca može predložiti kandidata koji ispunjava opšte uslove za izbor (stav 9.), kao i da a ko kandidat koji je završio početnu obuku, u roku od tri godine, računajući godine u kojima je Narodna skupština birala sudije prekršajnih ili osnovnih sudova, odnosno zamenike osnovnih javnih tužilaca, od dana dobijanja uverenja o završenoj početnoj obuci, ne počne da obavlja funkciju sudije prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, ta činjenica će se uzeti u obzir prilikom predlaganja za izbor na ove funkcije (stav 11.).
III
Polazeći od navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud konstatuje da je Ustavom utvrđena dvojaka uloga Državnog veća tužilaca u domenu izbora zamenika javnih tužilaca. Na jednoj strani, Državno veće tužilaca je predlagač kandidata za izbor zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na ovu funkciju, a za čiji izbor je nadležna Narodna skupština, dok, sa druge strane, Državno veće tužilaca samostalno bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje ove funkcije, u skladu sa zakonom. Saglasno navedenom, uslovi i postupak za izbor zamenika javnih tužilaca za trajno obavljanje javnotužilačke funkcije, odnosno za predlaganje kandidata za zamenike javnih tužilaca koji se po prvi put biraju na ovu funkciju propisani su Zakonom o javnom tužilaštvu . Tako su odredbama čl. 76. i 77. ovog zakona propisani opšti i posebni uslovi, koji su identični za izbor javnog tužioca i zamenika javnog tužioca. Da bi jedno lice moglo biti izabrano za javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca, ono mora biti državljanin Republike Srbije, koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, mora imati završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i mora biti dostojan javnotužilačke funkcije. Navedeni opšti uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni, što znači da za javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca, može biti izabrano samo ono lice koje ispunjava sve navedene uslove. Posebni uslovi za izbor javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca odnose se na potrebno radno iskustvo koje ova lica moraju da imaju u pravnoj struci nakon položenog pravosudnog ispita, a u zavisnosti od funkcije na koju se biraju i vrste javnog tužilaštva u koje se biraju.
Vezano za predlaganje i izbor kandidata za zamenike javnih tužilaca (nezavisno od toga da li se biraju prvi put ili na stalnu funkciju), Zakonom su propisane određene obaveze za Državno veće tužilaca radi sprovođenja što objektivnijeg i transparntnijeg postupka izbora. Tako, Državno veće tužilaca ima najpre obavezu da pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, zatim da obavi razgovor sa prijavljenim kandidatima i na kraju da sastavi rang listu kandidata na osnovu njihove stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, a prema kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti koje ovaj organ propisuje u skladu sa zakonom.
Pored ovih odredaba Zakona kojima su uređeni uslovi i postupak za izbor odnosno predlaganje kandidata za javnotužilačku funkciju i koje se odnose kako na javne tužioce, tako i na zamenike javnih tužilaca, Zakonom su posebno propisana osnovna pravila za izbor javnog tužioca (član 74. Zakona), odnosno osnovna pravila za izbor zamenika javnog tužioca, i to kako onih koji se prvi put biraju na ovu funkciju, tako i onih koji se biraju za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca (član 75. Zakona). Kada je reč o izboru zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na ovu funkciju, prvo osnovno pravilo je preuzeto iz Ustava, te prema njemu ova lica bira Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, a njihov mandat traje tri godine (član 75. stav 1.). Stavom 2. ovog člana Zakona propisana su dva pravila u dve odvojene rečenice. Prvo pravilo je da Državno veće tužilaca Narodnoj skupštini za svako mesto zamenika javnog tužioca predlaže jednog kandidata (prva rečenica), čime se obezbeđuje „vezanost“ Narodne skupštine predlogom Državnog veća tužilaca čija je ustavna uloga da obezbedi samostalnost zamenika javnih tužilaca. Drugom rečenicom člana 75. stav 2. Zakona, kao drugo pravilo za izbor zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na tu funkciju, propisano je da je Državno veće tužilaca, u postupku predlaganja kandidata za prvi izbor za zamenika javnog tužilaštva u osnovnom javnom tužilaštvu, dužno da predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, u skladu sa posebnim zakonom, što u konkretnom slučaju znači, u skladu sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji.
U pogledu prethodno izloženog, Ustavni sud konstatuje da je obaveza Državnog veća tužilaca, koja je predviđena drugom rečenicom odredbe stava 2. člana 75. Zakona, istovetna obavezi sadržanoj u odredbi člana 40. stav 8. Zakona o Pravosudnoj akademiji, za koju je Ustavni sud, Odlukom IUz-497/2011 od 6. februara 2014. godine, utvrdio da, zajedno sa odredbama st. 9. i 11. istog člana Zakona, nije u saglasnosti sa Ustavom, s tim što je u Zakonu o Pravosudnoj akademiji ova obaveza Državnog veća tužilaca bila podrobnije razrađena uvođenjem uspeha ostvarenog na početnoj obuci kao kriterijuma za rangiranje kandidata koji se predlažu i daljim uređivanjem pravila u postupku predlaganja, od kojih je za ovaj ustavnosudski predmet od značaja odredba stava 9. člana 40. Zakona o Pravosudnoj akademiji, kojom je Državnom veću tužilaca bila data mogućnost da predloži kandidata koji ispunjava opšte uslove za izbor tek ukoliko među prijavljenim kandidatima nema kandidata koji su završili početnu obuku.
IV
Povodom ustavnopravnih pitanja koja su utvrđena kao sporna u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud najpre konstatuje da se propisivanjem obaveznog naloga Državnom veću tužilaca da, prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, mora predložiti kandidata koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, dovodi u pitanje Ustavom utvrđen položaj Državnog veća tužilaca i njegova Ustavom i zakonom utvrđena nadležnost da, kao samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca (član 153. stav 1. Ustava), predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor zamenika javnih tužilaca (član 165. Ustava i član 75. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu). Naime, Zakonom o javnom tužilaštvu, kojim je uređen postupak za izbor, odnosno predlaganje kandidata za izbor zamenika javnih tužilaca, predviđa se da Državno veće tužilaca, polazeći od Ustavom utvrđenog položaja ovog organa, propisuje kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, te saglasno tim kriterijumima, nakon pribavljenih podataka i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti svakog od prijavljenih kandidata i obavljenog razgovora sa njima, sastavlja rang listu kandidata. Saglasno navedenom, Ustavni sud je ocenio da se osporenim zakonskim rešenjem ograničava nadležnost Državnog veća tužilaca da samostalno predlaže kandidate za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, saglasno Zakonom propisanom postupku, jer je u svemu vezan ocenom Pravosudne akademije o završenoj početnoj obuci.
Ustavni sud dalje ističe da su odredbama čl. 76. i 77. Zakona o javnom tužilaštvu propisani opšti i posebni uslovi za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i da završena početna obuka u Pravosudnoj akademiji nije ovim zakonom predviđena kao opšti, odnosno poseban uslov za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije . Naime, prema shvatanju Ustavnog suda, završena početna obuka u Pravosudnoj akademiji, po svojoj prirodi, određenoj članom 25. Zakona o Pravosudsnoj akademiji, može predstavljati samo jedan od elemenata za ocenu stručnosti i osposobljenosti kandidata za obavljanje funkcije zamenika osnovnog javnog tužioca, odnosno eventualno svojevrstan dokaz da su ovi uslovi ispunjeni, ali ne i dodatni uslov za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca. Nasuprot tome, Ustavni sud konstatuje da se upravo osporenim zakonskim rešenjem, kojim se obavezuje Državno veće tužilaca da za kandidata za prvi izbor zamenika osnovnog javnog tužioca predloži lice koje je završilo početnu obuku, ta činjenica suštinski pretvara u dodatni uslov za obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca u osnovnim javnim tužilaštvima, mimo opštih i posebnih uslova propisanih odredbama čl. 76. i 77. Zakona o javnom tužilaštvu, odnosno da završena početna obuka nije samo presudna za vrednovanje stručnosti i osposobljenosti kao opštih uslova za izbor, već da se pretvara i u suštinski opredeljujući uslov za dostupnost određene javnotužilačke funkcije, čime se zapravo potire i sprečava adekvatno vrednovanje ostalih uslova za obavljanje javnotužilačke funkcije, koji su propisani Zakonom o javnom tužilaštvu.
Kako iz osporene zakonske odredbe sledi da je zakonodavac kandidatu koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji dao izričitu prednost prilikom prvog izbora u odnosu na sve druge kandidate koji ispunjavaju Zakonom propisane uslove za izbor, ali nisu završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, to Ustavni sud ocenjuje da se osporenim delom odredbe člana 75. stav 2. Zakona krši načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i povređuje Ustavom zajemčeno pravo na stupanje na javne funkcije pod jednakim uslovima iz člana 53. Ustava. Pri tome, Ustavni sud ističe da je načelo zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu izričito propisano odredbom člana 82. stav 6. Zakona o javnom tužilaštvu, i to upravo prilikom izbora i predlaganja kandidata za javnotužilačku funkciju.
Ustavni sud, dalje, stoji na stanovištu da se osporenim rešenjem iz člana 75. stav 2. Zakona dovodi u pitanje i primena odred aba člana 77. Ustava koje pripadnicima nacionalnih manjina garantuj u ravnopravnost u vođenju javnih poslova, imajući u vidu da je Državno veće tužilaca obavezno da predloži za zamenika osnovnog javnog tužioca kandidate sa završenom početnom obukom u Pravosudnoj akademiji, bez obzira na potrebu odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u osnovnim javnim tužilaštvima u sredinama sa različitim nacionalnim sastavom.
Konačno, za Ustavni sud nije sporno da stručna obuka pravosudnih kadrova, i to ne samo onih lica koja se pripremaju za vršenje javnotužilačke funkcije, već i izabranih javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca , doprinosi podizanju kvaliteta u obavljanju javnotužilačke funkcije i da stoga treba da bude adekvatno vrednovana u okviru zakonom propisanih k riterijuma kako za prvi izbor zamenika javnih tužilaca, tako i prilikom izbora nosilaca javnotužilačke funkcije za trajno obavljanje te funkcije, ali Sud nalazi da je ustavnopravno neprihvatljivo zakonsko rešenje prema kome su sva lica koja nisu završila početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, samim tim, suštinski eliminisana iz kruga kandidata za prvi izbor za zamenika osnovnog javnog tužioca . Ovo posebno kada se ima u vidu da polaznici Pravosudne akademije tokom početne obuke prvenstveno obavljaju poslove tužilačkih pomoćnika, jednako kao i tužilački pomoćnici koji nisu „korisnici“ te obuke.
V
S obzirom na to da je Ustavni sud u ovom ustavnosudskom predmetu doneo konačnu odluku i utvrdio neustavnost osporenog dela odredbe člana 75. stav 2. Zakona (druga rečenica), Sud je ocenio da su prestali razlozi zbog kojih je odredio meru obustave izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu navedenog dela ove odredbe Zakona. S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, navedenu meru obustave izvršenja ukinuo i rešio kao u tački 2. izreke.
Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tačka 1) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, druga rečenica člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu navedenog u tački 1. izreke prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
Vesna Ilić Prelić