Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Zakona
Kratak pregled
Ustavni sud pokrenuo je postupak za utvrđivanje neustavnosti odredbe Zakona o javnom tužilaštvu koja obavezuje Državno veće tužilaca da za zamenike predlaže samo kandidate koji su završili obuku u Pravosudnoj akademiji. Sud je i obustavio izvršenje akata donetih na osnovu te odredbe.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
IUz-428/2013
12.02.2014.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Sabahudin Tahirović, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. februara 2014. godine, doneo je
R E Š E Nj E
1. Pokreće se postupak za utvrđivanje neustavnosti druge rečenice člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11-drugi zakon, 101/11, 38/12-Odluka US, 121/12 i 101/13).
2. Ovo rešenje dostaviti Narodnoj skupštini, radi davanja odgovora.
3. Rok za davanje odgovora iz tačke 2. je 60 dana od dana dostavljanja Rešenja Narodnoj skupštini.
4. Obustavlja se izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu dela odredbe člana 75. stav 2. Zakona iz tačke 1.
O b r a z l o ž e nj e
I
Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11-drugi zakon, 101/11, 38/12-Odluka US, 121/12 i 101/13).
Osporena zakonska odredba, po mišljenju inicijatora, nije u skladu sa odredbama čl. 4, 21, 53, 77, 164. i 165. Ustava. Naime, inicijator ukazuje da se osporenom odredbom Zakona u stvari nameće Državnom veću tužilaca dužnost da prilikom predlaganja kandidata Narodnoj skupštini za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, čime se, prema shvatanju inicijatora, ograničava Ustavom utvrđena nadležnost Državnog veća tužilaca, koji kao samostalan i nezavisan državni organ samostalno utvrđuje predlog kandidata za prvi izbor zamenika javnih tužilaca. Inicijator takođe smatra da kako je Narodna skupština prilikom izbora zamenika javnih tužilaca vezana predlogom Državnog veća tužilaca, na ovaj način se posredno i Narodna skupština ograničava u vršenju jedne od svojih ustavnih nadležnosti iz člana 99. Ustava. U inicijativi se dalje navodi da se osporenom odredbom Zakona dovodi u pitanje i ustavna funkcija Državnog veća tužilaca da obezbedi i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Ustavom (član 164. Ustava), budući da prilikom izbora navedenih zamenika javnih tužilaca Državno veće tužilaca obavezuje ocena, kojom je u skladu sa posebnim zakonom – Zakonom o Pravosudnoj akademiji, određen uspeh kandidata na početnoj obuci, pri čemu uspeh kandidata određuje sama Pravosudna akademija, zbog čega se, prema shvatanju inicijatora, nameće kao sporno i pitanje da li se završena početna obuka pretvara u suštinski opredeljujući uslov za dostupnost funkcije zamenika osnovnog javnog tužioca. Kako rešenje iz osporene odredbe Zakona predstavlja upodobljavanje sa rešenjima predviđenim u Zakonu o Pravosudnoj akademiji, protiv kojih je Ustavni sud već pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti, to inicijator smatra da odredba člana 75. stav 2. Zakona nije u saglasnosti ni sa odredbama člana 21. Ustava, kojima je utvrđeno ustavno načelo zabrane diskriminacije i člana 53. Ustava, kojim je zajemčeno pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima pod jednakim uslovima, jer kandidati koji ispunjavaju sve zakonom predviđene uslove izbora za zamenike javnih tužilaca, a nisu završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, mogu biti predloženi od strane Državnog veća tužilaca za izbor u svim javnim tužilaštvima, osim u osnovnim tužilaštvima na koja se odnosi osporena odredba Zakona. Inicijator takođe navodi da osporena odredba Zakona ne omogućava da se prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika osnovnih javnih tužilaca uzme u obzir i nacionalni sastav stanovništva, čime se dovodi u pitanje primena načela jedinstva pravnog poretka iz člana 4. Ustava, kao i odredaba člana 77. Ustava, kojima je zajemčeno pravo pripadnicima nacionalnih manjina da pod istim uslovima kao i svi drugi građani u Srbiji učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije, kao i da se pri zapošljavanju u državnim organima vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Na kraju inicijator predlaže da Ustavni sud, do donošenja konačne odluke, obustavi sprovođenje izbora za zamenike javnih tužilaca na osnovu osporenog člana 75. stav 2. Zakona.
II
U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio:
Zakon o javnom tužilaštvu je donela Narodna skupština, na sednici održanoj 22. decembra 2008. godine. Ovaj zakon je stupio na snagu danom konstituisanja Državnog veća tužilaca, a počeo je da se primenjuje od 1. januara 2010. godine, izuzev odredaba čl. 74. do 84. Zakona, koje počinju da se primenjuju od dana konstituisanja Državnog veća tužilaca. Osnovni tekst Zakona je menjan i dopunjavan u više navrata, a poslednje izmene i dopune ovog zakona su izvršene Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koji je donela Narodna skupština, na sednici održanoj 20. novembra 2013. godine i koji je stupio na snagu 21. novembra 2013. godine. Tom prilikom su, između ostalog, izvršene i izmene člana 75. stav 2. Zakona, kada je osporeno zakonsko rešenje postalo njegov sastavni deo.
Odredbama člana 75. Zakona o javnom tužilaštvu uređena su osnovna pravila za izbor zamenika javnog tužioca. Osporeni član 75. stav 2. Zakona sastoji se iz dve rečenice. Prvom rečenicom je predviđeno da Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno mesto zamenika javnog tužioca, dok je drugom propisano da je Državno veće tužilaca dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, u skladu sa posebnim zakonom.
Iz sadržine podnete inicijative sledi da inicijator osporava ustavnost samo druge rečenice člana 75. stav 2. Zakona.
Ustavom Republike Srbije je utvrđeno da je Državno veće tužilaca samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Ustavom (član 164. stav 1.) i da Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tužioca, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, bira zamenike javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tužioca u drugom javnom tužilaštvu, odlučuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tužilaca, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom (član 165.), kao i da Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, bira za zamenika javnog tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju (član 159. stav 5.). Ustavom je takođe utvrđeno da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.), da građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije (član 53.) i da pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali građani, pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije, te da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina (član 77.).
Ustavni sud nalazi da, radi celovitijeg sagledavanja spornih ustavnopravnih pitanja, treba imati u vidu i sledeće odredbe Zakona o javnom tužilaštvu.
Naime, Zakonom o javnom tužiocu je propisano i: da za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je funkcije javnog tužioca (član 76.); da za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može biti izabrano lice koje, pored opštih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci nakon položenog pravosudnog ispita, i to – četiri godine za osnovnog javnog tužioca i tri godine za zamenika osnovnog javnog tužioca, sedam godina za višeg javnog tužioca i šest godina za zamenika višeg javnog tužioca, deset godina za apelacionog javnog tužioca i javnog tužioca posebne nadležnosti i osam godina za zamenike apelacionog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca posebne nadležnosti, dvanaest godina za Republičkog javnog tužioca i jedanaest godina za zamenika Republičkog javnog tužioca (član 77.); da Državno veće tužilaca pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata i da se podaci i mišljenja pribavljaju od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci (član 80.); da pre donošenja odluke o izboru, Državno veće tužilaca obavlja razgovor sa prijavljenim kandidatom (član 81.); da pri predlaganju i izboru kandidata za javnotužilačku funkciju Državno veće tužilaca sastavlja rang listu kandidata na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, a prema kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti koje propisuje Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom, te da, između ostalog, stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičkog znanja potrebnog za obavljanje javnotužilačke funkcije, a osposobljenost veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju javnotužilačkih predmeta, da se pri izboru i predlaganju za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u sudu, kao i da je prilikom izbora i predlaganja kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu (član 82. st. 1. do 6.).
Sa druge strane, prema Zakonu o Pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), početna obuka je organizovano sticanje praktičnih i teorijskih znanja i veština, razumevanje uloge i osnovnih principa postupanja sudije i zamenika javnog tužioca u cilju samostalnog i efikasnog vršenja funkcije sudije u prekršajnom i osnovnom sudu i zamenika javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu (član 25.), nakon čijeg završetka Akademija izdaje korisniku uverenje o završenoj početnoj obuci koje sadrži ocenu za svaki deo obuke i završnu ocenu (član 39. stav 1.).
Odredbama člana 40. Zakona o Pravosudnoj akademiji koje su bile predmet ocene u postupku pred Ustavnim sudom, a za koje je Sud, u Odluci IUz-497/2011 od 6. februara 2014. godine utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom, bilo je propisano da je Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudije prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Akademiji, a prema uspehu ostvarenom na početnoj obuci (stav 8.), da ukoliko među prijavljenim kandidatima nema kandidata koji su završili početnu obuku, Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca može predložiti kandidata koji ispunjava opšte uslove za izbor (stav 9.), kao i da ako kandidat koji je završio početnu obuku, u roku od tri godine, računajući godine u kojima je Narodna skupština birala sudije prekršajnih ili osnovnih sudova, odnosno zamenike osnovnih javnih tužilaca, od dana dobijanja uverenja o završenoj početnoj obuci, ne počne da obavlja funkciju sudije prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, ta činjenica će se uzeti u obzir prilikom predlaganja za izbor na ove funkcije (stav 11.).
III
Polazeći od navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud konstatuje da je Ustavom utvrđena dvojaka uloga Državnog veća tužilaca u domenu izbora zamenika javnih tužilaca. Na jednoj strani, Državno veće tužilaca je predlagač kandidata za izbor zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na ovu funkciju, za čiji izbor je nadležna Narodna skupština, dok, sa druge strane, Državno veće tužilaca samostalno bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje ove funkcije, u skladu sa zakonom. Saglasno navedenom, uslovi i postupak za izbor zamenika javnih tužilaca za trajno obavljanje javnotužilačke funkcije, odnosno za predlaganje kandidata za zamenike javnih tužilaca koji se po prvi put biraju na ovu funkciju propisani su Zakonom o javnom tužilaštvu. Tako su odredbama čl. 76. i 77. ovog zakona propisani opšti i posebni uslovi koji su identični za izbor javnog tužioca i zamenika javnog tužioca. Da bi jedno lice moglo biti izabrano za javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca, ono mora biti državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, mora imati završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i mora biti dostojno javnotužilačke funkcije. Navedeni opšti uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni, što znači da za javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca može biti izabrano samo ono lice koje ispunjava sve navedene uslove. Posebni uslovi za izbor javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca odnose se na potrebno radno iskustvo koje ova lica moraju da imaju u pravnoj struci nakon položenog pravosudnog ispita, a u zavisnosti od funkcije na koju se biraju i vrste javnog tužilaštva u koje se biraju.
Vezano za predlaganje i izbor kandidata za zamenike javnih tužilaca (nezavisno od toga da li se biraju prvi put ili na stalnu funkciju) Zakonom su propisane određene obaveze za Državno veće tužilaca radi sprovođenja što objektivnijeg i transparentnijeg postupka izbora. Tako, Državno veće tužilaca ima najpre obavezu da pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, zatim da obavi razgovor sa prijavljenim kandidatima i na kraju da sastavi rang listu kandidata na osnovu njihove stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, a prema kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti koje ovaj organ propisuje u skladu sa zakonom.
Pored ovih odredaba Zakona kojima su uređeni uslovi i postupak za izbor, odnosno predlaganje kandidata za javnotužilačku funkciju i koje se odnose kako na javne tužioce, tako i na zamenike javnih tužilaca, Zakonom su posebno propisana osnovna pravila za izbor javnog tužioca (član 74. Zakona), odnosno osnovna pravila za izbor zamenika javnog tužioca, i to kako onih koji se prvi put biraju na ovu funkciju, tako i onih koji se biraju za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca (član 75. Zakona). Kada je reč o izboru zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na ovu funkciju, prvo osnovno pravilo je preuzeto iz Ustava, te prema njemu ova lica bira Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, a njihov mandat traje tri godine (član 75. stav 1.). Stavom 2. ovog člana Zakona propisana su dva pravila u dve odvojene rečenice. Prvo pravilo je da Državno veće tužilaca Narodnoj skupštini za svako mesto zamenika javnog tužioca predlaže jednog kandidata (prva rečenica), čime se obezbeđuje „vezanost“ Narodne skupštine predlogom Državnog veća tužilaca čija je ustavna uloga da obezbedi samostalnost zamenika javnih tužilaca. Drugom rečenicom člana 75. stav 2. Zakona, kao drugo pravilo za izbor zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na tu funkciju propisano je da je Državno veće tužilaca, u postupku predlaganja kandidata za prvi izbor za zamenika javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu, dužno da predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, u skladu sa posebnim zakonom, što u konkretnom slučaju znači, u skladu sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji.
U pogledu prethodno izloženog, Ustavni sud konstatuje da je obaveza Državnog veća tužilaca koja je predviđena drugom rečenicom odredbe stava 2. člana 75. Zakona istovetna obavezi sadržanoj u odredbi člana 40. stav 8. Zakona o Pravosudnoj akademiji, za koju je Ustavni sud, Odlukom IUz-497/2011 od 6. februara 2014. godine utvrdio da, zajedno sa odredbama st. 9. i 11. istog člana Zakona, nije u saglasnosti sa Ustavom, s tim što je u Zakonu o Pravosudnoj akademiji ova obaveza Državnog veća tužilaca podrobnije razrađena uvođenjem uspeha ostvarenog na početnoj obuci kao kriterijuma za rangiranje kandidata koji se predlažu i daljim uređivanjem pravila u postupku predlaganja, od kojih je za ovaj ustavnosudski predmet od značaja odredba stava 9. člana 40. Zakona o Pravosudnoj akademiji, kojom je Državnom veću tužilaca data mogućnost da predloži kandidata koji ispunjava opšte uslove za izbor tek ukoliko među prijavljenim kandidatima nema kandidata koji su završili početnu obuku.
Saglasno navedenom, Ustavni sud nalazi da se i u odnosu na osporeno rešenje iz člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu kao sporna mogu postaviti sledeća ustavnopravna pitanja:
Prvo, da li se osporenom zakonskom odredbom dovodi u pitanje Ustavom utvrđeni položaj Državnog veća tužilaca i njegova Ustavom i Zakonom utvrđena nadležnost da, kao samostalni organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca (član 164. stav 1. Ustava), predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor za zamenike javnih tužilaca (član 165. Ustava i član 75. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu), budući da se osporenom odredbom ustanovljava obaveza Državnog veća tužilaca da za kandidata za prvi izbor za zamenike u osnovnom javnom tužilaštvu predloži lica koja su završila početnu obuku u Pravosudnoj akademiji. U tom smislu se kao sporno ustavnopravno postavlja i pitanje da li propisana obaveza zapravo, kada je reč o prvom izboru zamenika javnih tužilaca u određenoj vrsti javnih tužilaštava, dovodi u pitanje sprovođenje Zakonom uređenog postupka za izbor, odnosno predlaganje kandidata za izbor zamenika javnih tužilaca, a koji predviđa da Državno veće tužilaca, polazeći od ustavnog položaja ovog organa, propisuje kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, te saglasno tim kriterijumima, nakon pribavljenih podataka i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti svakog od prijavljenih kandidata i obavljenog razgovora sa njima, sastavlja rang listu kandidata.
Drugo, i u ovom ustavnosudskom predmetu se postavlja pitanje da li se završena početna obuka u Pravosudnoj akademiji, koja je po svojoj prirodi jedan od elemenata za ocenu stručnosti i osposobljenosti kandidata za obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca (saglasno članu 25. Zakona o Pravosudnoj akademiji), obavezivanjem Državnog veća tužilaca da za kandidata za prvi izbor predloži lice koje je završilo početnu obuku, suštinski pretvara u dodatni uslov za obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu, mimo opštih i posebnih uslova propisanih odredbama čl. 76. i 77. Zakona o javnom tužilaštvu. S tim u vezi je i pitanje da li se na ovaj način u odnosu na kandidate koji ispunjavaju Zakonom propisane uslove za izbor, ali nisu završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, povređuje ustavno načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom iz člana 21. Ustava, imajući pri tom u vidu da je ovo ustavno načelo ugrađeno i u sam Zakon o javnom tužilaštvu (član 82. stav 6. Zakona).
Konačno, kao sporno se postavlja i pitanje da li se propisivanjem obaveze predlaganja kandidata koji su završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji za prvi izbor za zamenika osnovnog javnog tužioca može dovesti u pitanje Ustavom zajemčeno pravo nacionalnih manjina na ravnopravnost u vođenju javnih poslova, utvrđeno članom 77. Ustava, naročito imajući u vidu da je odredbom člana 82. stav 5. Zakona propisano da se pri izboru i predlaganju za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu. Naime, u konkretnom slučaju postavlja se pitanje kako će Državno veće tužilaca moći da poštuje ovo Ustavom garantovano pravo nacionalnih manjina, kada je bez izuzetaka obavezno da predloži za zamenike osnovnih javnih tužilaca kandidate sa završenom početnom obukom u Pravosudnoj akademiji, bez obzira na potrebu odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u osnovnim javnim tužilaštvima u sredinama sa različitim nacionalnim sastavom.
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da ima osnova da, saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), pokrene postupak za utvrđivanje neustavnosti druge rečenice člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu.
Na osnovu odredbe člana 107. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je zaključio da Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje neustavnosti navedenog dela odredbe člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu dostavi Narodnoj skupštini, kao donosiocu osporenog akta, na odgovor, sa rokom za davanje odgovora od 60 dana od dana prijema ovog rešenja.
IV
Povodom zahteva inicijatora da Ustavni sud do donošenja konačne odluke obustavi sprovođenje izbora za zamenike javnih tužilaca na osnovu osporenog člana 75. stav 2. Zakona, Ustavni sud najpre ukazuje da je odredbom člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršenjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je osporena odredba Zakona samo jedna od odredaba koje se odnose na postupak predlaganja kandidata za prvi izbor za zamenike javnih tužilaca, te nema zakonskog osnova da „obustavi postupak sprovođenja izbora“, kako je to traženo inicijativom. Međutim, s obzirom na to da je, kao što je konstatovano, osporeno rešenje iz člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu suštinski isto kao i rešenje iz člana 40. stav 8. Zakona o Pravosudnoj akademiji za koje je ovaj sud Odlukom IUz-497/2011 od 6. februara 2014. godine utvrdio da nije u saglasnosti sa Ustavom, te da postupak ocene ustavnosti zakona na osnovu podnete inicijative, saglasno Zakonu o Ustavnom sudu, podrazumeva sprovođenje propisanih faza postupka koje prethode donošenju konačne odluke, to Ustavni sud nalazi da je zbog neophodnosti očuvanja jedinstva pravnog poretka, odnosno zbog mogućnosti nastupanja neotklonjivih štetnih posledica usled njegovog narušavanja, potrebno u ovom ustavnosudskom predmetu obustaviti od izvršenja pojedinačne akte i radnje preduzete na osnovu osporenog dela (rečenice druge) odredbe člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
Imajući u vidu širi značaj ovog rešenja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, Sud je zaključio da se Rešenje objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.
Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2), člana 46. tač. 1) i 3) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić