Odbacivanje zahteva i neprihvatanje inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o Vojsci Srbije

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti člana 196. Zakona o Vojsci Srbije, nalazeći da je zakonodavac ovlašćen da uređuje penzijsko osiguranje. Zahtev za ocenu ustavnosti drugih odredaba je odbačen jer je o njima već odlučivano.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-43/2010
02.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti člana 196. Zakona o Vojsci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 116/07 i 88/09).

2. Odbacuje se zahtev za ocenjivanje ustavnosti odredaba čl. 190. do 192, člana 193. stav 1. i člana 197. stav 2. Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 190. do 192, člana 193. stav 1, člana 196. i člana 197. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 116/07 i 88/09). Po mišljenju podnosioca inicijative, osporene odredbe Zakona, kojima je utvrđen način obračuna visine vojne penzije vojnom osiguraniku kome prestane služba, kao i način usklađivanja iznosa penzija vojnih osiguranika, u suprotnosti su sa odredbama člana 3. stav 1, čl. 19. do 21, člana 70. i člana 97. stav 2. Ustava Republike Srbije, iz razloga što je način usklađivanja penzija propisan osporenim odredbama Zakona imao za posledicu velike razlike u visini penzija vojnih osiguranika koji su ovo pravo ostvarili pre, odnosno posle stupanja na snagu ovog Zakona.

Ustavni sud je, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo Zaključak da se inicijativa za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona o Vojsci Srbije dostavi na mišljenje Narodnoj Skupštini Republike Srbije, u smislu člana 33. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), sa rokom od 30 dana za davanje mišljenja.

Kako Narodna skupština u ostavljenom roku, kao ni naknadno, nije dostavila traženo mišljenje, Ustavni sud je nastavio postupak, na osnovu člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim i drugim relevantnim odredbama Zakona o Vojsci Srbije propisano: da vojni osiguranici koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona ostvarili prava iz socijalnog osiguranja nastavljaju da koriste ta prava prema zakonu po kojem su ih ostvarili (član 190.); da do donošenja propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih osiguranika, penzijski osnov za obračun visine vojne penzije vojnom osiguraniku kome prestane služba sa pravom na penziju po stupanju ovog zakona na snagu, čini mesečni iznos plate bez poreza i doprinosa, za puno radno vreme, koja vojnom osiguraniku pripada u mesecu u kojem mu prestaje služba (osporeni član 191.); da oficiru, odnosno podoficiru služba prestaje sa pravom na penziju i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije ako je navršio najmanje 20 godina penzijskog staža, od čega najmanje 10 godina u svojstvu profesionalnog vojnog lica, ako to zahtevaju potrebe službe koje nastaju usled organizacijsko-mobilizacijskih promena u Vojsci Srbiji na osnovu ovog zakona (član 192. stav 1.); da danom stupanja na snagu ovog zakona, do donošenja propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih osiguranika, oficiru, odnosno podoficiru kome po stupanju ovog zakona na snagu prestane služba u Vojsci Srbije po odredbama stava 1. ovog člana pripada penzija koja za 20 godina penzijskog staža iznosi za muškarca 55%, odnosno za ženu 57,5% od penzijskog osnova (član 192. stav 2.); da za svaku navršenu godinu penzijskog staža preko 20 godina penzija se povećava za 2,5% od penzijskog osnova do navršenih 30 godina penzijskog staža, a za svaku navršenu godinu preko 30 godina penzijskog staža penzija se povećava za 0,5% od penzijskog osnova, s tim što može iznositi najviše 85% od penzijskog osnova (član 192. st. 3. i 4.); da se usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju ovog zakona na snagu, vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidskog osiguranje (osporeni član 193. stav 1.); da će se propisi za izvršavanje ovog zakona doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a propisi za izvršenje Zakona o Vojsci Jugoslavije nastavljaju da se primenjuju ukoliko nisu suprotni odredbama ovog zakona (osporeni član 196.); da do donošenja propisa o vojnoj obavezi, socijalnom, zdravstvenom i penzijskom i invalidskom osiguranju profesionalnih vojnih lica ostaju na snazi odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije o popuni rezervnog stava (čl. 26. i 27.); odredbe o pravima na produženo osiguranje i na naknadu zbog prestanka zaposlenja (čl. 59. i 59a), poglavlje XV – Zdravstveno osiguranje (čl. 211. do 239.), poglavlje XVI – Penzijsko i invalidsko osiguranje (čl. 279. do 336.) i poglavlje XIX – Kaznene odredbe (čl. 340. do 245.) (osporeni član 197. stav 2.).

Za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona o Vojsci Srbije od značaja su odredbe Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno: da se Ustavom jemče, i da se kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, kao i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarivanje pojedinačnog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. stav 2.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, te da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati (član 20. st. 1. i 2.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom, kao i da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera (član 70); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, i sistem u oblasti socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa, kao i sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite (član 97. tač. 8. i 10.).

Saglasno navedenim odredbama čl. 70. i 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije, zakonodavac je ovlašćen da svojim propisom uredi sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, prava i obaveze po tom osnovu, uslove i način ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, sistem finansiranja penzijskog i invalidskog osiguranja i druga pitanja od značaja za uređenje ove oblasti.

Ocenjujući posebno odredbu člana 196. Zakona, kojom je propisano da će se propisi za izvršavanje ovog zakona doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i da će se do donošenja odgovarajućih propisa za izvršavanje ovog zakona primenjivati propisi doneti za izvršavanje Zakona o Vojsci Jugoslavije, Ustavni sud je konstatovao da se u konkretnom slučaju radi o normi prelaznog karaktera, koja predstavlja izraz opredeljenja zakonodavnog organa da se očuva kontinuitet u ostvarivanju prava vojnih osiguranika u situaciji kada nisu doneti odgovarajući sprovedbeni akti za realizaciju rešenja sadržanih u osporenom Zakonu. Činjenica da osporena odredba Zakona zadržava u pravnom poretku propise koji su doneti u režimu Zakona o Vojsci Jugoslavije ne čini osporeni član Zakona neustavnim, iz razloga što je zakonodavac Ustavom ovlašćen da odredi način sprovođenja odredaba određenog zakona i, u tom smislu, propiše mogućnost da će se, u slučaju nedonošenja odgovarajućih propisa za sprovođenje odredaba novodonetog zakona, primenjivati propisi doneti za izvršavanje za to srodnih propisa, kao što je u konkretnom slučaju Zakon o Vojsci Jugoslavije.

S obzirom na to da Ustavni sud nije našao osnova za pokretanje postupka povodom podnete inicijative, inicijativu nije prihvatio, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Povodom ocene ustavnosti odredaba čl. 190. do 192, člana 193. stav 1. i člana 197. stav 2. navedenog Zakona, Ustavni sud je u predmetu IUz- 2/2008 na sednici održanoj 14. jula 2011. godine doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti navedenih odredaba Zakona. Pri tome je Ustavni sud izrazio stav da je osporenim odredbama Zakona uređena zatečena pravna situacija vezana za lica – vojne osiguranike, koji su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, ostvarila prava iz socijalnog osiguranja, utvrđen penzijski osnov za obračun visine penzije vojnom osiguraniku kome prestane služba i poseban osnov prestanka službe sa pravom na penziju i pre ispunjenja opštih uslova za starosnu penziju, kao i način usklađivanja iznosa penzija vojnih osiguranika, čime je zakonodavni organ, po oceni Ustavnog suda, postupio saglasno svojim ustavnim ovlašćenjima sadržanim u odredbama čl. 70. i 97. Ustava da zakonom uredi sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, prava i obaveze po tom osnovu, uslove i način ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, sistem finansiranja penzijskog i invalidskog osiguranja i druga pitanja od značaja za uređenje ove oblasti.

Budući da se u konkretnom slučaju radi o odredbama Zakona o čijoj je ustavnosti Ustavni sud već odlučivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje, Ustavni sud je u ovom delu odbacio zahtev.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 46. tač. 5) i 8) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje zahteva i neprihvatanje inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o Vojsci Srbije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti