Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o izmenama Zakona o privatizaciji

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o privatizaciji. Osporene odredbe, koje regulišu status akcija iz dokapitalizacije i primenu zakona na započete postupke, nisu u suprotnosti sa Ustavom, jer štite opšti interes i ne deluju retroaktivno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-45/2010
22.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 17. i 29. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', broj 123/07).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 17. i 29. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', broj 123/07). Podnosilac inicijative navodi da je, kao kupac subjekta privatizacije DP Ribarsko gazdinstvo Beograd, 2007. godine ispunio ugovornu obavezu i investirao u subjekt privatizacije, da je izdata posebna emisija akcija, koja predstavlja njegovo vlasništvo i njegovu privatnu svojinu, ali da Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti nije upisao ove akcije na njegov vlasnički račun hartija od vrednosti i da je Agencija za privatizaciju donela rešenje kojim te akcije upisuje na subjekt privatizacije. Inicijator, dalje, navodi da je, nakon raskida ugovora, Agencija donela rešenje kojim je njegove akcije prenela Akcijskom fondu, a što je Centralni registar harija od vrednosti i sproveo, što znači da privatna svojina, zajemčena Ustavom, nije pripala vlasniku, već je bez ikakve pravne zaštite i bez znanja vlasnika preneta subjektu privatizacije, a zatim Akcijskom fondu radi prodaje. Stoga, podnosilac inicijative smatra da su odredbe člana 17. osporenog Zakona nesaglasne sa odredbama člana 86. Ustava kojima se jemče privatna, zadružna i javna svojina i da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. Odredba člana 29. osporenog Zakona, kojom je predviđeno da će se postupak privatizacije započet do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviti po odredbama ovog zakona, po mišljenju inicijatora, ima povratno dejstvo, suprotno članu 197. Ustava, koji zabranjuje povratno dejstvo zakona i svih drugih opštih akata.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim odredbama člana 17. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', broj 123/07), u članu 41. Zakona o privatizaciji, posle stava 1, dodato pet novih stavova, kojima je propisano: da se akcije koje stiče kupac iz novih emisija po osnovu povećanja kapitala subjekta privatizacije za vreme izvršenja ugovorenih obaveza, smatraju sopstvenim akcijama subjekta privatizacije koje su u potpunosti plaćene (stav 2.); da kada kupac kapitala, odnosno imovine, izvrši obaveze iz ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, što se dokazuje potvrdom Agencije, subjekt privatizacije koji je stekao sopstvene akcije dužan je da ih bez naknade prenese kupcu kapitala, odnosno imovine, od koga ih je stekao (stav 3.); da Agencija dostavlja registru nadležnom za vođenje računa hartija od vrednosti rešenje na osnovu kojeg se vrši upis sopstvenih akcija na subjekt privatizacije, kao i rešenje na osnovu kojeg se vrši prenos sopstvenih akcija na kupca (stav 4.); da se u slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, akcije iz stava 2. ovog člana prenose Akcijskom fondu koji ih prodaje zajedno sa akcijama subjekta privatizacije koje su mu prenete u skladu sa zakonom i da sredstva ostvarena od prodaje sopstvenih akcija stečenih po osnovu povećanja kapitala novim ulozima, po odbitku troškova prodaje, Akcijski fond prenosi kupcu sa kojim je ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine, raskinut (stav 5.); da se na otuđenje, režim i druge pravne poslove koji se odnose na sopstvene akcije shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva (stav 6.). Osporenom odredbom člana 29. Zakona predviđeno je da će se postupak privatizacije započet do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviti po odredbama ovog zakona.

U obrazloženju Predloga osporenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je Vlada dostavila Narodnoj skupštini, kao razlog za donošenje osporenih odredaba člana 17. Zakona je navedeno da se, kada se kapital koji je bio predmet prodaje, posle raskida ugovora prenese Akcijskom fondu, dešava da se Akcijskom fondu faktički prenosi manjinski paket akcija, s obzirom da je kupac kapitala, u toku važenja ugovora o prodaji, stekao većinski paket akcija po osnovu izvršenog povećanja osnovnog kapitala, tako da je Akcijski fond, odnosno privremeni zastupnik kapitala koga on imenuje, praktično onemogućen da upravlja subjektom privatizacije i vrši druga ovlašćenja koja su mu zakonom data. S druge strane, zadržavanjem akcija iz dokapitalizacije, nesavestan kupac kapitala je često u mogućnosti da i dalje preko organa upravljanja u kojima ima većinu glasova nesmetano raspolaže materijalnim i finansijskim sredstvima subjekta privatizacije, pa je zato zakonodavac uveo institut sticanja sopstvenih akcija u subjektu privatizacije. Prema predloženom rešenju, kupac kapitala, odnosno imovine, dužan je da sve akcije koje je stekao dokapitalizacijom prenese subjektu privatizacije koji ih drži kao sopstvene akcije sve dok kupac ne izvrši ugovorene obaveze. Takođe je predviđeno postupanje u slučaju da se ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine raskine. U tom slučaju akcije se prenose Akcijskom fondu, koji ih prodaje zajedno sa akcijama subjekta privatizacije i od prodajne cene nadoknađuje kupcu iznos koji je uložio kao investiciju. Po izvršenju obaveza iz ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, subjekt privatizacije prenosi sopstvene akcije na kupca od kojih je te akcije stekao. Stoga je, predloženim zakonodavnim rešenjem ustanovljen pravni osnov da bi Centralni registar hartija od vrednosti mogao da izvrši prenos vlasništva na akcijama. Tako je u ovom slučaju potrebno da Agencija za privatizaciju dostavi Centralnom registru hartija od vrednosti rešenje na osnovu kojeg će se izvršiti prenos sopstvenih akcija sa računa hartija od vrednosti kupca subjekta privatizacije na račun hartija od vrednosti subjekta privatizacije kao i obrnuto sa računa subjekta na račun kupca.

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine; da je Republika Srbija jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga i da se uticaj tržišne privrede na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih usklađuje kroz socijalni dijalog između sindikata i poslodavaca (član 82.); da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu, kao i da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom (član 86. st. 1. i 2.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost, pravni položaj privrednih subjekata, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg značaja i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom (član 97. tač. 2, 6, 7, 8. i 17.); da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo i da, izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona (član 197. st. 1. i 2.).

Polazeći od odredaba Ustava kojima je utvrđeno da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji, između ostalog, počiva na tržišnoj privredi i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine (član 82. stav 1.), kao i da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, a da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom (član 86. st. 1. i 2.), Ustavni sud je ocenio da je navedenim ustavnim određenjem zakonodavac, pored ostalog, ovlašćen da uredi postupak i način postupanja u procesu pretvaranja društvenog i državnog kapitala u privatni, kao i međusobne odnose subjekta privatizacije i kupca, a posebno u slučaju raskida ugovora o privatizaciji na način kojim se obezbeđuje zaštita opšteg interesa, kao što je to obrazloženo u predlogu osporenog Zakona.

Ustavni sud je stanovišta da osporenim odredbama Zakona nisu dovedena u pitanje imovinska prava kupca u slučaju kada akcije stiče iz novih emisija po osnovu povećanja kapitala subjekta privatizacije za vreme izvršenja ugovorenih obaveza, s obzirom na to da se te akcije smatraju sopstvenim akcijama subjekta privatizacije samo do momenta izvršenja obaveza iz ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, kada je subjekt privatizacije u obavezi da ih bez naknade prenese kupcu. Takođe, u slučaju raskida ugovora, ove akcije se prenose Akcijskom fondu, koji ih prodaje zajedno sa akcijama subjekta privatizacije koje su mu prenete u skladu sa zakonom, a sredstva ostvarena od prodaje sopstvenih akcija stečenih po osnovu povećanja kapitala novim ulozima, po odbitku troškova prodaje, Akcijski fond prenosi kupcu sa kojim je ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine, raskinut, što znači da su imovinski interesi kupca i u slučaju raskida ugovora zaštićeni. Ustavni sud je, stoga, ocenio da se razlozima navedenim u inicijativi ne dovodi u sumnju ustavnost osporenih odredaba člana 17. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji sa stanovišta odredaba člana 86. st. 1. i 2. Ustava, kojima se jemče privatna, zadružna i javna svojina, a da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom. Pri tome, Sud je imao u vidu i da su u inicijativi kao razlog osporavanja odredaba Zakona, navedena sporna pitanja koja se odnose na konkretan slučaj privatizacije u kome je inicijator učestvovao kao kupac i u kome je došlo do raskida ugovora o privatizaciji. Ustavni sud nije u mogućnosti da ocenjuje kako je u konkretnom slučaju primenjen Zakon o privatizaciji, s obzirom na to da ovaj sud, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije ovlašćen da ceni primenu propisa, već sporove koji nastaju u vezi sa primenom propisa, saglasno Ustavu, rešavaju nadležni sudovi, odnosno drugi državni organi.

Tumačeći sadržinu odredbe člana 29. Zakona, kojom je propisano da će se postupak privatizacije započet do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviti po odredbama ovog zakona, Ustavni sud je ocenio da se tom odredbom ne menjaju pravne situacije i odnosi koji su svršeni u prošlosti, već se osporena odredba Zakona odnosi na postupak privatizacije koji je u toku i koji nije okončan, pa stoga, odredba člana 29. Zakona, očigledno, nema povratno dejstvo, koje je članom 197. stav 1. Ustava zabranjeno.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da nema osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 17. i 29. osporenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, pa je saglasno članu 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), rešio da ne prihvati podnetu inicijativu.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o izmenama Zakona o privatizaciji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti