Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o javnom informisanju i medijima

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o javnom informisanju i medijima. Utvrđeno je da zabrana osnivanja medija od strane države i lokalne samouprave nije neustavna, već legitimna zakonodavna politika u skladu sa Ustavom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-490/2014
15.09.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , dr Marija Draškić, mr Tomislav Stojković, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i d r Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 16, člana 32. stav 4, člana 142. st. 7. i 8. i člana 145. tačka 3) Zakona o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS", br. 83/14, 58/15 i 12/16 - Autentično tumačenje).

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba člana 82. stav 1. i stav 2. tačka 3), čl. 112, 113. i 114. Zakona iz tačke 1.

3. Odbacuju se zahtevi za ocenu ustavnosti postupka donošenja Zakona iz tačke 1. i ocenu saglasnosti odredaba člana 82. stav 1. i stav 2. tačka 3), čl. 112, 113. i 114. Zakona iz tačke 1. sa odredbama člana 16, člana 154. stav 1, čl. 185, 190, 198. i 200. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i "Službeni list SRJ", broj 31/93).

4. Odbacuju se zahtev i z a obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu osporenih odredaba Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu su podnet e tri inicijativ e za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba člana 16, člana 32. stav 4, člana 82. stav 1. i stav 2 tačka 3), čl. 112, 113, 114, člana 142. st. 7. i 8. i člana 145. tačka 3) Zakona o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS", br. 83/14, 58/15 i 12/16 - Autentično tumačenje). Podnosilac prve inicijative je osporio odredbe člana 16, člana 32. stav 4, člana 142. st. 7. i 8. i člana 145. tačka 3) Zakona, jer smatra da je navedenim odredbama Zakona jedinicama lokalne samouprave - opštinama, gradovima i Gradu Beogradu, "ukinuto pravo" da osnivaju ustanove kao izdavače medija, što je, po mišljenju inicijatora, "protivno odredbama Ustava kojima se garantuje potpuna sloboda medija, pa i sloboda da svako bez odobrenja osniva novine i druga sredstva javnog informisanja", kao i da su "građani koji žive u regionima centralne ili južne Srbije dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na građane koji žive u Vojvodini ili Kosovu i Metohiji, jer im je na ovaj način oduzeto pravo da budu informisani o svim pitanjima koja su samo od interesa za lokalnu zajednicu, grad, opštinu i Grad Beograd". Stoga, inicijator smatra da su osporene odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima "u suprotnosti" sa odredbom člana 50. Ustava Republike Srbije, kojom je predviđeno da svako može biti osnivač medija, člana 97. Ustava u delu kojim je predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti javnog informisanja i sistem javnih službi, kao i sa odredbama člana 189. i člana 190. stav 3. Ustava. Inicijator, takođe, osporava Zakon i iz "formalnih proceduralnih razloga", jer nije bio predmet javne rasprave, iako se radi o zakonu sistemskog karaktera i što je donet po hitnom postupku, a u njegovom obrazloženju nisu navedeni razlozi za usvajanje po hitnom postupku, shodno odredbi člana 39. stav 1. Poslovnika Vlade, pa je postupak njegovog donošenja, po mišljenju inicijatora, u suprotnosti sa Poslovnikom Vlade. Drugom inicijativom osporene su odredbe člana 82. stav 1. i stav 2. tačka 3), čl. 112, 113. i 114. Zakona, jer inicijator smatra da stvaraju pravnu nesigurnost građana u odnosu na medije i omogućavaju narušavanje njihovog dostojanstva i vređanje ugleda i časti, bez mogućnosti naknade štete, koja može da nastane objavljivanjem informacija iz njihovog privatnog života. Inicijator navodi da su odgovor i ispravka informacije jedina "satisfakcija" predviđena odredbama člana 83. stav 1. i člana 84. stav 1. Zakona, pa smatra da je lice kome je pričinjena šteta objavljivanjem informacije "praktično u potpunosti lišeno mogućnosti naknade štete koju je pretrpelo". Stoga, inicijator smatra da su odredbe Zakona koje osporava u suprotnosti sa odredbama čl. 18, 19, članom 23. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, čl. 8. i 13. Evropske konvencij e za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, a "međusobno se isključuju i u suprotnosti su" sa članom 16, članom 154. stav 1, čl. 185, 190, 198. i 200. Zakona o obligacionim odnosima. Oba inicijatora su predložili da Ustavni sud, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje pojedinačnih akata odnosno radnji koje se preduzimaju na osnovu osporenih odredaba navedenog Zakona. U trećoj inicijativi ne navode se odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima koje se osporavaju, a ni odredbe Ustava u odnosu na koje se traži ocena ustavnosti, kao ni ustavnopravni razlozi iz kojih se traži ocena njihove ustavnosti.

Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, utvrdio da je odredbama člana 16. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS", br. 83/14, 58/15 i 12/16 - Autentično tumačenje), propisano: da Republika Srbija ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja isključivo 1) formiranjem javnih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, u skladu sa zakonom, 2) formiranjem ustanove radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, 3) omogućavanjem nacionalnim savetima nacionalnih manjina da osnivaju ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno fondacije radi ostvarivanja opštekorisnog cilja unapređenja javnog informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom, 4) sufinansiranjem projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa. Odredbama člana 16. st. 2. do 4. utvrđena su pitanja koja uređuje akt o osnivanju ustanove, privrednog društva odnosno fondacije iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, kao i način izbora i imenovanja i sastav organa upravljanja, direktora ustanove i privredno g društva, odnosno upravitelja fondacije i odgovornog urednika medija.

Ostalim osporenim i sa njima povezanim odredbama Zakona, propisano je: da izdavač može biti svako fizičko i pravno lice, da pravno lice iz stava 1. ovog člana ne mogu, neposredno ili posredno, osnovati Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delu u državnoj svojini, odnosno koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda, osim u slučajevima predviđenim članom 16. stav 1. tačke 1) do 3) ovog zakona (član 32. st. 1. i 4.); da se informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis može izuzetno objaviti bez pristanka lica iz čl. 80. i 81. ovog zakona ako u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom preteže u odnosu na i nteres da se spreči objavljivanje, da se smatra da interes javnosti iz stava 1. ovog člana preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje informacije iz privatnog života, odnosno ličnog zapisa lica, naročito ako je lice svojim javnim izjavama, odnosno ponašanjem u privatnom, porodičnom ili profesionalnom životu privuklo pažnju javnosti i na taj način dalo povoda za objavljiv anje informacije, odnosno zapisa (član 82. stav 1. i stav 2. tačka 3)); da l ice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona, da pravo na naknadu štete iz stava 1. ovog člana ima i lice kojem nije objavljen odgovor, ispravka ili druga informacija čije je objavljivanje naloženo odlukom nadležnog suda, a koje zbog neobjavljivanja trpi štetu (član 112.); da novinar, odnosno odgovorni urednik odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz člana 112. stav 1. ovog zakona, ako se dokaže da je šteta nastala njegovom krivicom (član 113.); da i zdavač odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz člana 112. stav 1. ovog zakona, kao i za propuštanje objavljivanja informacije iz člana 112. stav 2. ovog zakona, bez obzira na krivicu (član 114.).

Odredbom člana 142. stav 1. Zakona propisano je da se izdavač koga je neposredno ili posredno osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, izuzev medija iz člana 16. stav 1. ovog zakona, kao i izdavač koga je neposredno ili posredno osnovala ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili pretežnim delom u javnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, privatizuje u skladu sa propisima kojima se uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine. Odredbama člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS", broj 58/15), brisan je osporeni stav 7. člana 142. Zakona, a stavom 8. koji je postao stav 14. ovog člana Zakona propisano je da ako u slučaju iz st. 11. i 12. ovog člana zaposleni ne prihvate prenos besplatnih akcija medij prestaje da postoji i briše se iz Registra medija, a odluku o promeni delatnosti izdavača ili ukidanju izdavača donosi osnivač izdavača.

Odredbom člana 145. tačka 3) Zakona predviđeno je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi, pored ostalog, odredba člana 8. stav 2. tačka 5) Zakona o glavnom gradu ("Službeni glasnik RS", broj 129/07), kojom je bilo propisano da, pored nadležnosti iz stava 1. ovog člana grad Beograd, na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom može da osnuje televizijske i radio-stanice, novine i druga sredstva javnog obaveštavanja. Odredbom člana 149. Zakona propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Odredbama Ustava Republike Srbije , u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti, utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno se primenjuju, da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da ut iče na suštinu zajemčenog prava i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18.); da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da je ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite (član 23. stav 1.); da je svako slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja, da se televizijske i radio-stanice osnivaju u skladu sa zakonom, da se ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju uređuje se zakonom (član 50. st. 1, 2. i 4. ); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih p rava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, sistem u oblasti javnog informisanja i sistem javnih službi (član 97. tačka 10); da g rad ima nadležnosti koje su Ustavom poverene opštini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadležnosti, da se položaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, uređuje zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda i da Grad Beograd ima nadležnosti koje su Ustavom i zakonom poverene opštini i gradu, a zakonom o glavnom gradu mogu mu se poveriti i druge nadležnosti. (član 189. st. 3, i 5,); da se opština stara o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u opštini (član 190. stav 3.).

Razmatrajući navode i razloge inicijatora koji je osporio odredbe člana 16, člana 32. stav 4, člana 142. st. 7. i 8. i člana 145. tačka 3) Zakona, Ustavni sud je pošao od odredaba čl. 189. i 190. Ustava, kojima su utvrđeni položaj i nadležnosti opštine, koja se, pored ostalog, stara o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u opštini. Po nalaženju Suda, iz navedenih ustavnih odredaba ne proizlazi da staranje o javnom informisanju u opštini, podrazumeva pravo jedinice lokalne samouprave na osnivanje pravnog lica koje je izdavač medija. Ustavni sud je, s druge strane, imao u vidu da je sloboda medija utvrđena članom 50. Ustava, sadržana u Drugom delu Ustava pod nazivom "Ljudska i manjinska prava i slobode", te spada u korpus prava i sloboda koja se garantuju građanima od strane države. To znači da su Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, garanti slobode osnivanja javnih glasila iz člana 50. stav 1. Ustava, a ne subjekti te slobode. Iz navedenog, sledi da pravo jedinica lokalne samouprave - opština, gradova i Grada Beograda na osnivanje ustanova kao izdavača medija nije Ustavom konstituisano pravo, što ne znači da takva mogućnost ne može biti zakonom ustanovljena, a takođe i zakonom ukinuta, saglasno određenoj zakonodavnoj politici u ovoj oblasti. Prema sadašnjem zakonskom rešenju, koje je rezultat aktuelne zakonodavne politike, Republika Srbija ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja isključivo formiranjem javnih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, u skladu sa zakonom, odnosno formiranjem ustanove radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, kao i omogućavanjem nacionalnim savetima nacionalnih manjina da osnivaju ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine. Stoga, propisivanjem da se kao osnivač javnog glasila može pojaviti svako domaće ili strano pravno ili fizičko lice, tako što će, u skladu sa zakonom, osnovati pravno lice koje je osnivač javnog glasila, a s druge strane, da pravno lice koje je osnivač javnog glasila ne mogu, neposredno ili posredno, osnovati Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delu u državnoj svojini, odnosno koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda, po nalaženju Ustavnog suda, nisu prekoračena ustavna ovlašćenja iz člana 97. tačka 10. Ustava, prema kojima je Republika Srbija, nadležna da uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti javnog informisanja, te da je, u tom smislu, osporenim i sa njima povezanim odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima , uredila način ostvarivanja Ustavom zajemčene slobode medija na način koji nije nesaglasan odredbama člana 50. Ustava.

Ustavni sud, takođe, nalazi, da je navedeno zakonsko rešenje, kada je reč o ostvarivanju slobode osnivanja javnih glasila, usklađeno i sa odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , kojima je utvrđeno da s vako ima pravo na slobodu izražavanja i da ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice i da ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća (član 10. stav 1. ). Pored toga, Sud je imao u vidu i da su o dredbama Rezolucij e 1636 (2008) i Preporuk ama 1848 (2008) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope , utvrđeni „Indikatori za medije u demokratskom društvu“, između ostalog, i to: da bi javni radiodifuzni servis trebalo da donese interne novinarske kodekse i kodekse uređivačke nezavisnosti od političkog uticaja (član 8. tačka 8.21.); da privatne medije ne bi smela da poseduje, niti vodi država, kao ni kompanije koje su pod državnom kontrolom (član 8. tačka 8.22.). Iako odredbe ovih međunarodnopravnih akata nemaju obavezujući karakter, već predstavljaju smernice od značaj a za ostvarivanje slobode izražavanja, informisanja i medija u demokratskom društvu i za njihovu zaštitu od uticaja izvršnih državnih organa i političkih stranaka država članica Saveta Evrope, Ustavni sud ocenjuje da su rešenja sadržana u osporavanim odredbama Zakona usklađena sa navedenim odredbama Rezolucije 1636 i Preporuk ama 1848 .

Ustavni sud je, pored navedenog, imao u vidu i da se osporene odredbe Zakona ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa tvrdnjama podnosioca inicijative, da su "građani koji žive u regionima centralne ili južne Srbije dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na građane koji žive u Vojvodini ili Kosovu i Metohiji, jer im je na ovaj način oduzeto pravo da budu informisani o svim pitanjima koja su samo od interesa za lokalnu zajednicu, grad, opštinu i Grad Beograd". Stoga je, i z svih navedenih razloga, Ustavni sud našao da iznetim razlozima u inicijativ i nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana člana 16, člana 32. stav 4, člana 142. st. 7. i 8. i člana 145. tačka 3) Zakona o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS", br. 83/14, 58/15 i 12/16 - Autentično tumačenje), pa je saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), rešio kao u tački 1. izreke.

Razmatrajući navode drugog inicijatora, koji je osporio odredbe člana 82. stav 1. i stav 2. tačka 3), čl. 112, 113. i 114. Zakona, iz razloga što omogućavaju "narušavanje dostojanstva i vređanje ugleda i časti građana, bez mogućnosti naknade štete, koja može da nastane objavljivanjem informacija iz njihovog privatnog života", Ustavni sud je pošao od osporenih odredaba člana 112. Zakona, koje izričito propisuju da lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i da pravo na naknadu štete iz stava 1. ovog člana ima i lice kojem nije objavljen odgovor, ispravka ili druga informacija čije je objavljivanje naloženo odlukom nadležnog suda, a koje zbog neobjavljivanja trpi štetu. Ustavni sud je zaključio da iz navedenih odredaba člana 112. Zakona proizlazi da su navodi podnosioca inicijative netačni i neosnovani, pa se, stoga, po nalaženju Suda, ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o nesaglasnosti osporenih zakonskih odredaba sa Ustavom i sa potvrđenim međunarodnim ugovorima. Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ovu inicijativu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, kao očigledno neosnovan u.

Ustavni sud je, takođe, odbacio inicijativu koja ne sadrži odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima koje se osporavaju, a ni odredbe Ustava u odnosu na koje se traži ocena ustavnosti, kao ni ustavnopravne razloge iz kojih se traži ocena njihove ustavnosti, jer, u konkretnom slučaju, formalno isticanje zahteva za ocenu ustavnosti ne može imati značenje inicijative za pokretanje postupka, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Ustavni sud je odbacio zahtev za ocenu ustavnosti osporenog Zakona zbog radnji ili propusta u postupku koji je predhodio njegovom donošenju, kao i ocenu saglasnosti postupka donošenja Zakona sa Poslovnikom Vlade Republike Srbije, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, jer nije nadležan za postupanje po navedenim zahtevima.

Sud je, takođe, odbacio zahtev za ocenu saglasnosti odredaba člana 82. stav 1. i stav 2. tačka 3), čl. 112, 113. i 114. Zakona o javnom informisanju i medijima sa odredbama člana 16, člana 154. stav 1, čl. 185, 190, 198. i 200. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i "Službeni list SRJ", broj 31/93), s obzirom na to da, prema odredbama člana 167. Ustava , ocena međusobne saglastosti odredaba dva zakona ne spada u nadležnost Ustavnog suda, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.

Kako je Sud na ovaj način konačno odlučio o podnetim inicijativama, zahteve za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporen ih odredaba Zakona o javnom informisanju i medijima, Sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu .

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2), člana 46. tač. 3 ) i 5) i člana 47. stav 1. tačka 1) i stav 2. Zakona o Ustavnom i odredbe člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni s ud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o javnom informisanju i medijima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti