Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju i obustavi postupaka o ustavnosti Zakona o parničnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio zahteve za ocenu ustavnosti pojedinih članova Zakona o parničnom postupku kao presuđenu stvar. Postupak ocene ustavnosti ostalih osporenih odredaba obustavljen je jer je sporni zakon prestao da važi stupanjem na snagu novog zakona.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
IUz-5/2010
05.03.2014.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članova Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. marta 2014. godine, doneo je
R E Š E Nj E
1. Odbacuju se zahtevi za ocenjivanje ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba čl. 38, 51. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09).
2. Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 2, člana 4. stav 1, člana 6. stav 1, člana 15. stav 1. tač. 1), 2) "i stav 5", čl. 33. i 34. i čl. 47. do 52, Zakona iz tačke 1.
3. Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti člana 394. stav 2, člana 450. stav 5. i člana 486. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09).
O b r a z l o ž e nj e
Ustavnom sudu podneto je više inicijativa (7) za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 2, člana 4. stav 1, člana 6. stav 1, člana 15. stav 1. tač. 1, 2. "i stav 5", čl. 33. i 34, člana 38. čl. 47. do 52, i člana 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09). Ovom predmetu, na osnovu odredbe člana 42. stav 2. tada važećeg Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), naknadno je spojena inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba člana 394. stav 2, člana 450. stav 5. i člana 486. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) koja je izdvojena iz predmeta IUz-1242/2010, s obzirom na to da su odredbe čl. 394. i 486. tog zakona kao odredbe člana 38. stav 2. i člana 51. Zakona iz 2009. godine, osporene i u ovom predmetu (IUz-5/2010), dok je osporavanjem odredbe člana 450. stav 5. Zakona postavljeno istovrsno pravno pitanje kao i povodom prethodno navedenih odredaba Zakona iz 2009. godine.
Ocena ustavnosti navedenih odredaba Zakona je tražena u odnosu na član 18. stav 2, član 19. član 21. st. 2. i 3, član 32, čl. 36. i 97. stav 1. tačka 6, član 142. st. 1. i 4, član 143. stav 4. i član 197. Ustava i član 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ocena ustavnosti odredbe člana 51. Zakona iz 2009. godine je tražena i u odnosu na član 491. Zakona o parničnom postupku. U većem broju inicijativa predložena je i obustava izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenih odredaba Zakona.
U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je konstatovao da je u toku postupka pred Ustavnim sudom 1. februara 2012. godine stupio na snagu Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11), na osnovu čijeg je člana 507. prestao da važi Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kao i da je Ustavni sud u tački 1. izreke Odluke IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine ("Službeni glasnik RS", broj 53/13), utvrdio da odredba člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) u delu koji glasi: „izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona“, u vreme važenja, nije bila u saglasnosti sa Ustavom i sa potvrđenim međunarodnim ugovorom (tačka 1. izreke), a u tački 2. izreke odbio zahtev za utvrđenje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba čl. 38. i 51. i člana 55. stav 1. istog zakona.
Budući da je osporeni Zakon o parničnom postupku prestao da važi u celini, a da je Sud odlučivao o pojedinim odredbama Zakona iz 2009. godine, to je od podnosilaca inicijative zatraženo da, saglasno odredbi člana 68. stav 1. tada važećeg Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), obaveste Sud da li ostaju pri podnetim inicijativama. Povodom ovog zahteva Suda, inicijator koji je osporio odredbe člana 33. Zakona iz 2009. godine ostao je pri podnetoj inicijativi, jedan od inicijatora koji je osporio odredbe čl. 38. i 51. Zakona obavestio je Sud da odustaje od inicijative, a ostali inicijatori (šest) se nisu izjasnili.
S obzirom na to da je Odlukom Suda IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine odlučivano o odredbama čl. 38, 51. i 55. Zakona iz 2009. godine, Sud je podnete inicijative za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom ovih odredaba Zakona, razmatrao kao zahtev za ocenjivanje ustavnosti opšteg akta o kome je već odlučivano.
Ustavni sud je polazeći, pre svega, od razloga osporavanja odredaba člana 38, odnosno člana 51. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom posutpku, kojim je izmenjen član 394, odnosno član 486. Zakona iz 2004. godine kojim su utvrđeni uslovi za izjavljivanje revizije i prema kojima revizija nije dozvoljena, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra na dan podnošenja tužbe, odnosno kojim je propisano da je revizija u privrednim sporovima dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude prelazi iznos od 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i razloga osporavanja odredaba člana 55. istog zakona koje predstavljaju prelaznu odredbu Zakona i kojom je određeno da će se parnični postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona, a da će se o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (da je pretpostavka za izjavljivanje revizije neopravdano povećana za čak 21 put; da je ukinuta mogućnost izjavljivanja revizija u pojedinim vrstama građanskih sporova; da se diskriminišu kako stranke u parničnom postupku slabijeg imovinskog stanja, tako i stranke čija imovina ima različitu vrednost s obzirom na lokaciju gde se imovina nalazi; da će revizija biti nedostupna većini građana, a time i neefikasan i nedelotvoran pravni lek; da je neustavno opredeljena devizna klauzula u evrima u dinarskoj protivvrednosti, čime zakonodavac dovodi u sumnju stabilnost dinara i krši ugled zemlje; da su prećutno ukinute prelazne i završne odredbe Zakona u postupcima koji nisu okončani; da je nedopustivo retroaktivno uskraćivanje stečenog prava na pravno sredstvo u vreme pokretanja spora; da ceo Zakon ima povratno dejstvo, jer se ta odredba odnosi i na druge odredbe zakona; da najviši sud, Vrhovni kasacioni sud, gotovo da neće imati prilike da odlučuje u postupku revizije, pa će "svi biti uskraćeni za odluke najvišeg suda"), konstatovao da se o istovrsnim ustavnopravnim pitanjima, koja su pokrenuta inicijativama u ovom predmetu, Sud izjašnjavao u Odluci IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, s pozivom na odgovarajuće odredbe Ustava Republike Srbije, odredbe Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i praksu Evropskog suda za ljudska prava, kada su dati iscrpni i detaljni razlozi zašto je utvrđeno da odredba člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) u delu koji glasi: „izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona“, u vreme važenja, nije bila u saglasnosti sa Ustavom i sa potvrđenim međunarodnim ugovorom, a odbio zahtev za utvrđenje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba čl. 38. i 51. i člana 55. stav 1. istog zakona.
Budući da je tom Odlukom Suda, povodom dela odredbe člana 55. stav 2. Zakona, utvrđena njena neustavnost, a da iz novih navoda i razloga iznetih u podnetim zahtevima za ocenu ustavnosti čl. 38. i 51. i člana 55. stav 1, Zakona ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje, Ustavni sud nalazi da se radi o presuđenoj stvari, te je saglasno odredbi člana 46. tačka 8) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), rešio kao u tački 1. izreke.
Inicijativama kojima su osporene i odredbe člana 2, člana 4. stav 1, člana 6. stav 1, člana 15. stav 1. tač. 1), 2) i "stav 5", čl. 33. i 34, i čl. 47. do 52. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, kojima su izmenjene odredbe člana 4. stav 1, člana 7. st. 2. i 3, člana 37, člana 69, čl. 279, 299, 454, 467, 469, 474, 486. i 490. Zakona iz 2004. godine navedeno je:
- da se propisivanjem u odredbi člana 2. odnosno člana 4. osporenog Zakona izuzetaka od načela neposrednosti i efikasnosti, odnosno da je moguće odstupiti od načela usmenog neposrednog i javnog raspravljanja u slučaju da je Zakonom drugačije određeno (izmena odredbe člana 4. stav 1. Zakona iz 2004. godine), odnosno da sud samo izuzetno utvrđuje činjenice koje nisu iznele ili predložile stranke (izmena odredbe člana 7. st. 2. i 3. Zakona iz 2004. godine), "slabi primena načela neposrednosti i raspravnosti, odnosno da se menja načelo takozvane materijalne istine i narušava nezavisnost i nepristrasnost suda jer se sud ograničava isključivo na činjenice o kojima sud ima saznanje na osnovu izvedenih i predloženih dokaza", a ne na one koje sud smatra da su relevantne za odlučivanje, što je suprotno članu 21. stav 1. i članu 36. Ustava;
- da propisivanjem u delu odredbe člana 6. osporenog Zakona, mogućnosti suđenja od strane sudije pojedinca kada vrednost predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti iznosi 50.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (izmena odredbe člana 37. Zakona iz 2004. godine), može uticati "na problem utvrđivanja nadležnosti jer zavisi od visine kursa valute evra koji je promenljiv, a pre svega, nacionalna valuta u Republici Srbiji je dinar, i suprotno je članu 97. stav 1. tačka 6. Ustava, Zakonom o platnom prometu, Zakonom o Narodnoj banci Srbije i Zakonom o deviznom poslovanju;
- da odredba člana 15. osporenog Zakona kojom su dopunjene odredbe člana 69. Zakona tako što su prošireni razlozi za nedopuštenost zahteva za isključenje ili izuzeće sudije koji ne postupa u tom predmetu osporena „može dovesti do toga da predsednik suda iako ne sudi u predmetu ne pruži odgovarajuću zaštitu po njenom zahtevu za ubrzanje ili otklanjanje nepravilnosti u predmetu", a uz to je i suvišna, jer već postoje osnovi za odbijanje takvih zahteva u članu 69. stav 1. tačka 1) Zakona, a osporava se "i deo kojim je brisan stav 4. člana 69. Zakona kojim je bilo propisano da kad odbaci zahtev sud može protivnoj stranci na njen zahtev posebnim rešenjem dosuditi troškove prouzrokovane odlaganjem rasprave", ... "jer može dovesti do toga da stranka koja odugovlači postupak podnošenjem predloga za izuzeće bude nesankcionisana" što je suprotno članu 36. stav 1. Ustava;
- da se delom odredbe člana 33. osporenog Zakona, kojom je izmenjena odredba člana 279. stav 1. tačka 7) Zakona i brisana odredba po kojoj je sud odbacivao tužbu tek ako prethodno utvrdi da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. 78. i 103. ovog zakona, i to tako što je propisano da se nerazumljiva i nepotpuna tužba odbacuje, te da se strankama ne ostavlja rok za otklanjanje procesnih nedostataka u prethodnom postupku, već se tužba odmah odbacuje čime se stranka primorava na podnošenje nove tužbe, narušava pravo stranke na pravično suđenje i dovodi do odugovlačenja postupka;
- da odredba člana 34. osporenog Zakona kojom je izmenjen član 299. Zakona i koja se odnosi „na ovlašćenje suda da izuzetno odredi izvođenje dokaza po službenoj dužnosti radi utvrđenja činjenica bitnih za odluku, samo kada je to određeno zakonom“, "narušava načelo zakonitosti i jednakosti stranaka pred sudom i pravo na jednaku zaštitu njihovih prava", što je suprotno članu 36. stav 1. Ustava;
- da odredbe čl. 47. do 52. Zakona, odnosno član 47. (koji se odnosi na uslovljavanje visine tužbenog zahteva koji se odnosi na dospelo potraživanje u novcu za izdavanje platnog naloga), član 48. (koji se odnosi na propisivanje koji se sporovi smatraju sporovima male vrednosti zavisno od visine tužbenog zahteva u potraživanju u novcu), član 49. (koji se odnosi na mogućnost postupanja sa prigovorom protiv platnog naloga kao u sporovima male vrednosti ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi novčani iznos utvrđen zakonom), član 50. (koji se odnosi na dovršenje postupka zavisno od zakonom utvrđene visine predmeta spora kod preinačenja tužbe) član 51. (koji se odnosi na nemogućnost izjavljivanja revizije u privrednim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi zakonom utvrđenu protivvrednost ), član 52. (koji se odnosi na propisivanje koji se sporovi smatraju sporovima male vrednosti u postupku u privrednim sporovima zavisno od tužbenog zahteva koji se odnosi na zakonom propisanu visinu potraživanja u novcu), i kojima je vrednost predmeta spora umesto ranijeg iznosa u dinarima izražena u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, osporene su istim navodom da je nacionalna valuta dinar, pa su ne samo suprotne odredbama člana 97. stav 1. tačka 6. Ustava, Zakona o platnom prometu, Zakona o Narodnoj banci Srbije i Zakona o deviznom poslovanju, već da se, u kontekstu primene člana 55. stav 1. Zakona, ovim odredbama "zadire u pravo stranaka" da izjave žalbu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, koje su imale u momentu podnošenja tužbe, ili u momentu donošenja prvostepene presude, što je suprotno članu 36. Ustava koji garantuje pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo.
Inicijativom kojom je osporen samo deo odredbe člana 33. Zakona, kojom su u članu 279. Zakona iz 2004. godine dodate odredbe st. 2. i 3. koje se odnose na sudijske pomoćnike, navodi se da sudski pomoćnici ne mogu imati ovlašćenja koja pripadaju isključivo sudijama da prikupljaju činjenice i dokaze i izjave stranaka niti sudije mogu prenositi ovlašćenja na sudijske pomoćnike, jer takvo propisivanje može uticati na kvalitet glavne rasprave, a samim tim i na pravo na jednaku zaštitu prava pred sudom, te da je ovom odredbom dozvoljeno da u suđenju učestvuju sudijski pomoćnici kao treća lica koja nisu sudije, što je u suprotnosti sa načelom samostalnosti i nezavisnosti sudstva, utvrđenim u članu 142. stav 4. Ustava.
Inicijativom kojom su osporene odredbe člana 394. stav 2, člana 450. stav 5. i člana 486. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) ocena ustavnosti je tražena gotovo istim razlozima osporavanja kao i za odredbe člana 38. stav 2. i člana 51. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, a osporavanjem odredbe člana 450. stav 5. Zakona postavljaju istovrsna pravna pitanja kao i povodom prethodno navedenih odredaba čl. 38. i 51. Zakona iz 2009. godine, odnosno navodi se da je osporenim odredbama, suprotno Ustavu, ustanovljena diskriminacija po osnovu imovnog stanja, ograničeno pravo na pravično suđenje, odnosno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravo na pravno sredstvo, što je suprotno članu 21. st. 2. i 3. člana 32. stava 1. i člana 36. st. 1. i 2. Ustava.
Odredbom člana 72. važećeg Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), koji je stupio na snagu u toku postupka pred Ustavnim sudom, odnosno 4. decembra 2013. godine, propisano je da ako donosilac osporenog akta u toku postupka pred Ustavnim sudom donese akt kojim se menja ili stavlja van snage osporeni akt, Sud će obustaviti postupak, osim ako oceni da postupak treba nastaviti radi otklanjanja posledica neustavnosti ili nezakonitosti.
Polazeći od toga da je stupanjem na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku prestao da važi osporeni Zakon u celini, a da Ustavni sud nije našao osnova da se postupak u ovom predmetu nastavi, to je zaključeno da se obustavi postupak povodom odredaba člana 2, člana 4. stav 1, člana 6. stav 1, člana 15. stav 1. tač. 1), 2) "i stav 5", čl. 33. i 34. i čl. 47. do 52. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), odnosno odredaba člana 394. stav 2, člana 450. stav 5. i člana 486. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09). saglasno odredbi člana 72. Poslovnika o radu Ustavnog suda, pa je rešeno kao u tač. 2. i 3. izreke.
Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 47. stav 1. tač. 10) i 11) Zakona o Ustavnom sudu, kao i odredaba člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić