Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti Zakona

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o Ustavnom sudu. Sud je istakao ustavnu razliku između prava na inicijativu, koje ima svako, i ovlašćenja za pokretanje postupka, koje je rezervisano za određene subjekte.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-526/2010
28.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. marta 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti čl. 29. i 50, član 80. stav 1. i člana 93. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 29. i 50, člana 80. stav 1. i člana 93. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07). U inicijativi se navodi da su osporene odredbe Zakona o Ustavnom sudu u suprotnosti sa odredbama čl. 1. i 2, člana 3. stav 1, člana 18. stav 1, čl. 19, 21. i 23, člana 37. stav 1, člana 56. stav 1, člana 166. stav 1, člana 168. i člana 194 st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije. Osporene odredbe Zakona, po mišljenju inicijatora, ograničavaju sadržinu prava na predlaganje i prava na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta, za zabranu rada političke stranke, sindikalne organizacije ili verske zajednice, kao i za ocenu ustavnosti rada predsednika Republike. Inicijator dalje navodi da se osporenim odredbama Zakona omogućava da „politika vlada Ustavom, primenom i zaštitom Ustava, da navedena ograničenja ruše princip demokratije, oduzimaju suverenost i onemogućavaju zaštitu ljudskih prava“. Prema stavu inicijatora, navedeno dovodi do „razbijanja državnog sistema, neravnopravnosti građana pred Ustavnim sudom i privilegovanja lica koja obavljaju izvršnu vlast“.

U prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Zakon o Ustavnom sudu donela Narodna skupština Srbije, na Trećoj sednici drugog redovnog zasedanja u 2007. godini, održanoj 24. novembra 2007. godine i objavila ga u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 109/07. Osporeni Zakon izmenjen je i dopunjen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 99/11). Navedenim izmenama i dopunama nije izvršena sadržinska izmena osporenih članova osnovnog teksta Zakona.

Zakonom o Ustavnom sudu (u daljem tekstu: Zakon) propisano je uređenje Ustavnog suda, postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo odluka Ustavnog suda (član 1.).

Osporenim članom 29. Zakona taksativno su nabrojani učesnici u svim vrstama postupaka koji se mogu voditi pred Ustavnim sudom, s tim što je u stavu 1. tačka 2) ovog člana navedeno da je učesnik u postupku i svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti (u daljem tekstu: inicijator).

Osporenim članom 50. Zakona propisno je da se postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta pokreće predlogom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretanju postupka (stav 1.), kao i da postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti može da pokrene Ustavni sud samostalno, na osnovu odluke koju donosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudija (stav 2.).

Inicijator smatra da su odredbe čl. 29. i 50. Zakona neustavne, jer „državljanin Republike Srbije nije ovlašćen da predloži Ustavnom sudu pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta“.

Ustavni sud je ocenio da su ovi navodi inicijatora neprihvatljivi. Naime, u samom Ustavu Republike Srbije se pravi jasna razlika između predloga ovlašćenih predlagača za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti i inicijative za pokretanje ovog postupka. Prema odredbi člana 168. stav 1. Ustava, postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu državni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, najmanje 25 narodnih poslanika, kao i sam Ustavni sud, dok prema stavu 2. istog člana Ustava, svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Dakle, Ustav ne daje pravo svakom državljaninu Republike Srbije da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, kako smatra inicijator, već samo pravo da inicira pokretanje tog postupka. Iz navedenog dalje proizlazi da podneta inicijativa samo obavezuje Ustavni sud da o njoj odluči, što ne podrazumeva i dužnost Suda da po njoj pokrene i vodi postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. Ustavni sud posebno ukazuje na to da je u mnogim državama pravo građana na podnošenje inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti ograničeno obavezom inicijatora da dokaže postojanje pravnog interesa za njeno podnošenje, a dodatno i time da se inicijativa mora odnositi na neko pitanje koje je od opšteg značaja za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti. Takva ograničenja nisu predviđena Ustavom Republike Srbije.

Osporenom odredbom člana 80. stav 1. Zakona propisano je da Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice na osnovu predloga Vlade, Republičkog javnog tužioca ili organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica.

Po mišljenju inicijatora, i ova odredba Zakona nije u saglasnosti sa Ustavom zato što ne daje ovlašćenje svakom državljaninu Republike Srbije da predloži Ustavnom sudu pokretanje postupka za zabranu rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice.

Ustavni sud je povodom ovog dela podnete inicijative najpre konstatovao da u članu 55. Ustava, kojim se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i daje mogućnost Ustavnom sudu da zabrani udruženje, nije utvrđeno na čiji predlog se pokreće postupak za zabranu rada udruženja.

S obzirom na to da se, prema odredbi člana 175. stav 3. Ustava, postupak pred Ustavnim sudom uređuje zakonom, Ustavni sud smatra da je zakonodavac bio ovlašćen da osporenim Zakonom, pored ostalog, uredi i pitanje ovlašćenih predlagača za pokretanje postupka za zabranu rada udruženja. Po oceni Suda, inicijator nije naveo nijedan argument iz koga bi porizlazilo da, saglasno odredbama Ustava, svakom građaninu mora biti garantovano pravo na pokretanje postupka za zabranu udruženja drugih građana ili pravnih lica. Ustavni sud ističe da se pravo na pokretanje pojedinih postupaka pred ovim sudom ne može poistovećivati sa pojedinim neposrednim i posrednim oblicima vršenja suverenosti građana iz člana 2. stav 1. Ustava, među kojima je i narodna inicijativa, kako to smatra inicijator. Takođe, osporenim odredbama Zakona se očigledno ne negira pravo građana na peticiju zajemčenu članom 56. Ustava, jer su peticija i predlog za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom u suštinskom smislu dva potpuno različita pravna instituta. Za Ustavni sud su neprihvatljive i tvrdnje inicijatora da se osporenim odredbama Zakona povređuju ustavna prava na ljudsko dostojanstvo (član 23. stav 1. Ustava), na pravnu ličnost (član 37. Ustava), kao i neka od osnovnih načela ljudskih i manjinskih prava iz čl. 18, 19. i 21. Ustava. Ovo stoga što pravo na pokretanje postupka pred Ustavnim sudom nije garantovano Ustavom kao ljudsko pravo, niti se sadržinski može dovesti u vezu sa pravima na ljudsko dostojanstvo i na pravnu ličnost, pa samim tim ne uživa ni zaštitu utvrđenu osnovnim načelima ljudskih i manjinskih prava.

Inicijator osporava i ustavnost odredbe člana 93. stav 1. Zakona, kojom je propisano da postupke odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike pokreće Narodna skupština, na predlog jedne trećine ukupnog broja narodnih poslanika.

Kako je sadržina navedene odredbe Zakona identična sadržini odredbe člana 118. stav 2. Ustava, to, po oceni Ustavnog suda, ni ova tvrdnja inicijatora nema svoje pravno utemeljenje u Ustavu.

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je našao da je inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za traženu ocenu ustavnosti, te je rešenjem inicijativu odbacio, saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07 i 99/11).

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti Zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti