Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe o prestanku radnog odnosa

Kratak pregled

Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 131. Zakona o državnim službenicima. Sporna je odredba koja propisuje prestanak radnog odnosa po sili zakona u slučaju uslovne osude, što je potencijalno u suprotnosti sa Krivičnim zakonikom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-56/2023
11.04.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda, Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Pokreće se postupak za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 131. stav 1. tačka 2) u delu koji glasi: „ili mu je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za učinjeno krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika“ i stav 2. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05-ispravka, 83/05-ispravka, 64/07, 67/07-ispravka, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 95/18, 157/20 i 142/22).

2. Ovo rešenje dostaviti Narodnoj skupštini, radi davanja odgovora.

3. Rok za davanje odgovora iz tačke 2. ovog rešenja je 60 dana od dana prijema Rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i „zakonitosti“ odredbe člana 131. stav 1. tačka 2) Zakona navedenog u izreci. U inicijativi se navodi da je osporenom odredbom predviđeno da državnom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona ukoliko bude osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili mu je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od šest meseci bez obzira na period proveravanja za učinjeno krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika, dok je članom 94. stav 2. Krivičnog zakonika propisano da pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena uslovna osuda, ako ne bude opozvana. Ističe se da je navedenom odredbom Krivičnog zakonika izričito predviđeno da uslovne osude koje ne budu opozvane ne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak određenih prava ili zabranu sticanja određenih prava i da prestanak radnog odnosa državnog službenika ne može biti pravna posledica osude na uslovnu kaznu. Dalje se navodi da odredbe opšteg dela Krivičnog zakonika imaju sistemski karakter, da se saglasno Ustavu vladavina prava ostvaruje, između ostalog, povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu, pa kako osporena odredba člana 131. stav 1. tačka 2) Zakona o državnim službenicima nije usklađena sa odredbom člana 94. stav 2. Krivičnog zakonika, ona nije u skladu sa članom 4. Ustava, koji garantuje da je pravni poredak jedinstven. Još se navodi da član 34. Ustava garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu i propisuje da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom, u konkretnom slučaju Krivičnim zakonikom, a da se osporenom odredbom povređuje pravo na pravnu sigurnost i omogućava diskreciono odlučivanje o prestanku radnog odnosa državnim službenicima. Na kraju inicijator predlaže da Ustavni sud donese odluku kojom će utvrditi da osporena odredba nije u saglasnosti sa odredbama čl. 3, 4. i 34. Ustava i odredbom člana 94. stav 2. Krivičnog zakonika.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je Narodna skupština donela Zakon o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05-ispravka, 83/05-ispravka, 64/07, 67/07-ispravka, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 95/18, 157/20 i 142/22), kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i pojedina prava i dužnosti nameštenika (član 1. stav 1.). U okviru Glave X „Prestanak radnog odnosa“, odeljak „6. Prestanak radnog odnosa po sili zakona“, sistematizovan je član 131. pod nazivom „Razlozi“, kojim je propisano da državnom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona, između ostalog, ako bude osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili mu je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za učinjeno krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika – danom pravnosnažnosti presude (osporena odredba tačke 2) stava 1.). Ustavni sud je konstatovao i da je stavom 2. istog člana propisano da Visoki službenički savet utvrđuje koja krivična dela državnog službenika čine nedostojnim za obavljanje poslova, odnosno vršenje dužnosti.

Za ocenu ustavnosti osporene odredbe člana 131. stav 1. tačka 2) Zakona, prema oceni Ustavnog suda, od značaja su odredbe Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da je pravni poredak jedinstven (član 4. stav 1. i član 194. stav 1.); da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom (član 34. stav 2. druga rečenica); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata (član 97. tačka 2.) i da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3.).

Ustavni sud je imao u vidu i odredbe Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) kojima je propisano: da se kazna i mere upozorenja mogu izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo (član 2.); da su krivične sankcije kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere (član 4. stav 1.); da su mere upozorenja uslovna osuda i sudska opomena i da u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2), svrha uslovne osude i sudske opomene je da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela (član 64.); da uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo, da sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama, da rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja i da se mere bezbednosti, izrečene uz uslovnu osudu, izvršavaju (član 65.); da se uslovna osuda može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine, da se za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može izreći uslovna osuda, da se uslovna osuda ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo, da će pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud, vodeći računa o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno i da ako je učiniocu utvrđena i kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda može se izreći samo za kaznu zatvora (član 66.); da će sud opozvati uslovnu osudu, ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora od dve godine ili u dužem trajanju (član 67. stav 1.); da osude za određena krivična dela ili na određene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak određenih prava ili zabranu sticanja određenih prava, da pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je učinilac oslobođen od kazne, da se pravne posledice osude mogu predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviđene (član 94); da su pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava 1) prestanak vršenja javnih funkcija, 2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja određenog poziva ili zanimanja, 3) gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnog organa ili organa lokalne samouprave, da su pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava 1) zabrana sticanja određenih javnih funkcija, 2) zabrana sticanja određenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi, 3) zabrana sticanja čina vojnog starešine, 4) zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnih organa ili organa lokalne samouprave (član 95.).

III

Razmatrajući osporenu odredbu člana 131. stav 1. tačka 2) Zakona o državnim službenicima, Ustavni sud je konstatovao da iz njene sadržine jasno i nedvosmisleno sledi da je prestanak radnog odnosa pravna posledica pravnosnažne osude za učinjeno krivično delo. Saglasno navedenoj odredbi, ova posledica nastupa bilo osudom državnog službenika na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, bilo uslovnom osudom na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, bez obzira na period proveravanja, a za učinjeno krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika.

Kako je, saglasno odredbama člana 34. stav 2. i člana 97. tačka 2. Ustava, sistem krivičnih sankcija u Republici Srbiji uređen Krivičnim zakonikom, a budući da se inicijativom u suštini osporava deo odredbe člana 131. stav 1. tačka 2) Zakona o državnim službenicima koji se odnosi na uslovnu osudu, Ustavni sud je dalje konstatovao da je uslovna osuda Krivičnim zakonikom predviđena kao samostalna sankcija (u okviru mera upozorenja), kojom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo. Krivičnim zakonikom propisani su i uslovi za izricanje uslovne osude, kao i posebna svrha ove sankcije, a to je da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.

Pored izrečene krivične sankcije, pravnosnažna osuda za krivično delo uzrokuje i druge posledice na dalji život osuđenog, a u vidu ograničenja određenih civilnih prava. Ova ograničenja su predmet krivičnopravnog instituta pravnih posledica osude. Odredbama Krivičnog zakonika propisano je da osude za određena krivična dela ili na određene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak određenih prava ili zabranu sticanja određenih prava, a u okviru svake od ovih kategorija generički su propisane vrste pravnih posledica. U okviru pravnih posledica osude koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava, između ostalog, predviđen je i prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja određenog poziva ili zanimanja. Saglasno Zakoniku, pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviđene, danom pravnosnažnosti presude. Međutim, izričito je propisano da pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je učinilac oslobođen od kazne (član 94. stav 2. Zakonika). Dakle, prema odredbama Krivičnog zakonika, u slučaju uslovne osude za izvršeno krivično delo ne mogu nastupiti pravne posledice osude, bez obzira na presudom utvrđenu visinu kazne zatvora i vreme proveravanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da se kao ustavnopravno sporno postavlja pitanje da li je odredbom člana 131. stav 1. tačka 2) Zakona o državnim službenicima, u delu koji glasi: „ ili mu je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za učinjeno krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika“, povređeno ustavno načelo jedinstva pravnog poretka (član 4. stav 1. i član 194. stav 1. Ustava), koje, prema shvatanju Suda, nalaže da osnovni principi i pravni instituti predviđeni zakonom kojim se na sistemski način uređuje jedna oblast društvenih odnosa budu ispoštovani i u posebnim zakonima, osim ako je tim sistemskim zakonom izričito propisana mogućnost drugačijeg uređivanja istih pitanja.

S obzirom na navedeno sporno pitanje, Ustavni sud je ocenio da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti dela odredbe člana 131. stav 1. tačka 2) Zakona o državnim službenicima koji glasi: „ili mu je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za učinjeno krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika“.

Kako je sa navedenim spornim delom odredbe člana 131. stav 1. tačka 2) pravno i logički neposredno povezana odredba stava 2. istog člana Zakona, koja sa osporenom odredbom čini celinu i kojom je propisano da Visoki službenički savet utvrđuje koja krivična dela državnog službenika čine nedostojnim za obavljanje poslova, odnosno vršenje dužnosti, a budući da prema odredbi člana 54. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti Sud nije ograničen zahtevom inicijatora, Ustavni sud je ocenio da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i navedene odredbe.

Saglasno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke, pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 131. stav 1. tačka 2) u delu koji glasi: „ ili mu je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za učinjeno krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika“ i stav 2. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05-ispravka, 83/05-ispravka, 64/07, 67/07-ispravka, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 95/18, 157/20 i 142/22). Na osnovu člana 33. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je, rešavajući kao u tač. 2. i 3. izreke, odlučio da ovo rešenje dostavi donosiocu osporenog akta na odgovor, sa rokom za davanje odgovora od 60 dana od dana prijema ovog rešenja.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković

Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe o prestanku radnog odnosa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti