Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o porezu na dohodak građana

Kratak pregled

Ustavni sud pokreće postupak za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o porezu na dohodak građana koja izuzima od oporezivanja pogodnost korišćenja službenih stanova za zaposlene u javnom sektoru. Postavlja se pitanje diskriminacije u odnosu na zaposlene u privatnom sektoru.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-61/2009
30.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Pokreće se postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 14a stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06 i 65/06), u delu koji glasi: "osim rešavanja stambenih potreba zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u skladu sa propisima koji uređuju stanovanje i rešavanje stambenih potreba u državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i kod drugih korisnika budžetskih sredstava".

2. Rešenje dostaviti Narodnoj skupštini radi davanja odgovora.

3. Rok za davanje odgovora je 60 dana od dana prijema Rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 14a stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06 i 65/06), u delu koji glasi: "osim rešavanja stambenih potreba zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u skladu sa propisima koji uređuju stanovanje i rešavanje stambenih potreba u državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i kod drugih korisnika budžetskih sredstava". Po mišljenju inicijatora, osporenom odredbom navedenog člana Zakona se pogodnosti neplaćanja zakupnine do tržišne cene u određenom mestu u kome se koristi stambena zgrada ili stan za "lica sa zaradom iz budžeta" ne uključuju u njihove oporezive zarade, kao što je to propisano za sva druga zaposlena lica kojima se pogodnost besplatnog stanovanja uključuje u zaradu i oporezuje. Inicijator smatra da se osporenom odredbom vrši diskriminacija zaposlenih "lica sa zaradom iz budžeta" u odnosu na sva ostala zaposlena lica, što je suprotno brojnim prihvaćenim odredbama međunarodnog prava, a posebno odredbama čl. 18, 19. i 21. Ustava. Inicijator smatra da se propisivanjem različitog poreskog položaja lica u pogledu istih pogodnosti, odnosno zarada, samo u zavisnosti od toga da li su zaposlena u oblasti državne ili privatne svojine, krši i odredba člana 82. stav 1. Ustava kojom se utvrđuje ravnopravnost privatne i drugih oblika svojine. Prema navodima inicijatora, osporena odredba Zakona je suprotna i principu iz člana 91. stav 2. Ustava, budući da je ista pogodnost koja nastaje neplaćanjem zakupa kod "lica sa zaradom iz budžeta" oslobođena od plaćanja poreza, dok je kod svih ostalih zaposlenih oporezovana.

Ustavni sud je, saglasno Zaključku sa svoje sednice od 10. marta 2011. godine, dostavio inicijativu na mišljenje Narodnoj skupštini, ali kako u ostavljenom roku, a ni naknadno, Narodna skupština nije dostavila traženo mišljenje, Sud je odlučio da nastavi postupak, saglasno odredbi člana 34. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

U postupku pred Ustavnim sudom utvrđeno je sledeće:

Odredbama člana 14. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je: da se zaradom u smislu ovog zakona smatraju, pored ostalog, i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, robe, kao i činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem (stav 1.), a osnovicu poreza na zaradu iz stava 1. ovog člana predstavljaju: 1) nominalna vrednost bonova, novčanih potvrda i akcija; 2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu; 3) naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku i 4) novčana vrednost pokrivenih rashoda, uvećana za obaveze javnih prihoda koje iz zarade plaća zaposleni.

Odredbom člana 14a stav 1. tačka 2) navedenog Zakona propisano je da se primanjima po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu člana 14. stav 1. ovog zakona smatraju naročito korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine, osim rešavanja stambenih potreba zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u skladu sa propisima koji uređuju stanovanje i rešavanje stambenih potreba u državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i kod drugih korisnika budžetskih sredstava.

Iz navedenog sledi da se, u smislu pomenutih odredaba Zakona, primanjima po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti koja se smatraju oporezivom zaradom, kao poreskom osnovicom ove vrste poreza, smatraju korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine.

Inicijativom je izričito osporena odredba člana 14a stav 1. tačka 2. navedenog zakona, u delu koji glasi: "osim rešavanja stambenih potreba zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u skladu sa propisima koji uređuju stanovanje i rešavanje stambenih potreba u državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i kod drugih korisnika budžetskih sredstava", jer se pogodnost besplatnog stanovanja ovih lica ne uključuje u zaradu koja se oporezuje ovom vrstom poreza.

Za rešavanje ustavnopravnih pitanja pokrenutih inicijativom od značaja su odredbe Ustava kojima je utvrđeno: da je država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (član 1.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju i da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, kao i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava, te da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18.); da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava (član 20. stav 1.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.); da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine (član 82. stav 1.); da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, a da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika (član 91.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, poreski sistem (član 97. stav 1. tačka 6); da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven i da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. st. 1. i 3.).

Razmatrajući ustavnost odredbe člana 14a stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana, u osporenom delu, a polazeći od navedenih odredaba Ustava, Ustavni sud je ocenio da se osnovano postavljaju sledeća sporna ustavnopravna pitanja:

1) da li se navedenom odredbom Zakona u osporenom delu, zadire u osnovne ustavne principe o vladavini prava i socijalnoj pravdi iz člana 1. Ustava, imajući u vidu da se poreski sistem i poreska politika koju on izražava zasnivaju na načelima jednakosti i pravednosti;

2) da li se osporenim delom navedene odredbe Zakona krši ustavni princip iz člana 91. stav 2. Ustava, prema kome je poreska obaveza konstituisana kao opšta obaveza koja se zasniva na ekonomskoj moći obveznika, te da li je zakonodavac prilikom propisivanja predmetne pogodnosti za određene kategorije obveznika imao u vidu ovaj kriterijum kao ustavni uslov;

3) da li se osporenim zakonskim propisivanjem povređuje ustavni princip o ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine iz člana 82. stav 1. Ustava, budući da se pogodnost u vidu izuzimanja od oporezivanja zakupnina za besplatno stanovanje odnose samo na lica sa zaradom iz budžeta, dok se za sva druga zaposlena lica ova pogodnost uključuje u zaradu i oporezuje;

4) da li se navedenom odredbom u osporenom delu povređuje ustavni princip zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, kao i ustavni principi iz čl. 18. do 20. Ustava i druge odredbe potvrđenih međunarodnih ugovora, jer u smislu osporenog dela regulative lica sa zaradom iz budžeta imaju drugačiji poreski tretman u odnosu na ostala zaposlena lica, te se postavlja pitanje da li ovakvo razlikovanje ima objektivnog i razumnog opravdanja, da li se njime teži određenom letigimnom cilju i da li postoji "razumni odnos proporcionalnosti između propisanih poreskih mera i cilja čijoj se realizaciji teži".

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ocenio da se osnovano postavlja pitanje saglasnosti osporenog dela odredbe člana 114a stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana sa Ustavom, te je saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti ovog dela osporene odredbe.

Polazeći od izloženog, a na osnovu odredbe člana 46. tačka 1), Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o porezu na dohodak građana

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti