SP
Prijava Registracija

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju zahteva za ocenu ustavnosti izbornog zakona

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje zahtev za ocenu ustavnosti člana 43. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika. Sud je konstatovao da je već odlučivao o ustavnosti osporene odredbe i da nisu izneti novi razlozi za ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-611/2011
22.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. marta 2012. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se zahtev za ocenjivanje ustavnosti člana 43. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS“ br. 35/2000, 69/02, 57/03, 72/03, 18/04, 85/05, 101/05, 104/09, 28/11 i 36/11).

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 43. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS“ br. 35/2000, 69/02, 57/03, 72/03, 18/04, 85/05, 101/05, 104/09, 28/11 i 36/11). Iz sadržine navoda inicijative proističe da je predmet osporavanja ustavnost navedene odredbe Zakona u odnosu na odredbe člana 3. i člana 20. stav 2. Ustava Republike Srbije. Inicijatori navode da je članom 3. Ustava utvrđeno da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima, i da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu, dok je članom 20. stav 2. propisano da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati. Podnosioci inicijative ističu da se osporenom odredbom Zakona povređuje ustavno načelo vladavine prava i princip legaliteta, smanjuje nivo dostignutih manjinskih prava utvrđen članom 9. Zakona o političkim strankama („Službeni glasnik RS“ broj 36/09), te sprovodi očigledna diskriminacija političkih stranaka nacionalnih manjina i da se zbog toga osporena odredba ne treba da primenjuje na političke stranke nacionalnih manjina.

U prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, u predmetu IUp-42/2008 razmatrao, pored ostalog, i ustavnost navedene odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS“ br. 35/2000, 69/02, 57/03, 72/03, 18/04, 85/05 i 101/05) i da je u tački 2. izreke svoje Odluke broj IUp-42/2008 odlučio da se okončava postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 43. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, jer ova odredba nije nesaglasna sa Ustavom. Sud je ocenio da je propisivanjem uslova od 10.000 birača koji svojim potpisima treba da podrže određenu izbornu listu, pa tako i izbornu listu političkih stranaka nacionalnih manjina, zakonodavac propisao opšti i jedinstveni numerički cenzus za učešće na izborima, pri čemu ovaj uslov podjednako važi kako za izborne liste pripadnika većinskog naroda, tako i za liste manjinskih zajednica, s obzirom na to da zahtevani broj birača koji treba da podrži određenu listu predstavlja neophodan uslov koji uvek mora biti ispunjen da bi određena politička stranka proglašenjem izborne liste stekla mogućnost da učestvuje na parlamentarnim izborima. Sud je, takođe, ocenio da je zakonodavac članom 100. stav 2. Ustava Republike Srbije dobio izričit nalog, ali i ovlašćenje da izabere način na koji će obezbediti ravnopravnost i zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini. U tom pogledu njegovo pravno oblikovanje je slobodno utoliko što će u odnosu na izborne liste političkih stranaka većinskog naroda postupati diferencirano, bilo tako što će propisati manji broj birača koji treba da podrži izbornu listu političkih stranaka nacionalnih manjina, bilo tako što će rezervisati određeni broj mandata koji pripadaju manjinskim zajednicama u Republici Srbiji, srazmerno njihovoj numeričkoj snazi, ili tako što će „manjinske liste“ privilegovati ustanovljavanjem „prirodnog praga“ za njihovo učešće u raspodeli mandata, odnosno tako što će, kao što je to i učinjeno odredbom člana 43. stav 1. Zakona, zadržati jedinstvni broj birača koji je potreban da bi se podržala svaka, pa i izborna lista stranaka nacionalnih manjina, uz isključenje izbornog prava za izborne liste manjinskih zajednica. Bilo koju alternativu da izabere, prema zauzetom stavu Suda, zakonodavac će odgovoriti ustavnom nalogu da obezbedi ravnopravnost i zastupljenost nacionalnih manjina u centralnoj predstavničkoj instituciji.

U pogledu navoda podnosilaca inicijative da osporena odredba člana 43. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika nije u saglasnosti sa pojedinim odredbama Zakona o političkim strankama, Ustavni sud konstatuje da je ocena međusobne saglasnosti pojedinih odredaba različitih zakona, kao akata iste pravne snage, izvan okvira nadležnosti ovog Suda koja je utvrđena odredbama člana 167. Ustava.

Budući da je Ustavni sud već ocenjivao ustavnost osporene odredbe člana 43. stav 1. Zakona, a da iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje, te je Ustavni sud je zahtev odbacio.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. stav 8. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), rešio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

 

dr Dragiša B. Slijepčević

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu