Odbacivanje zahteva za ocenu ustavnosti odredaba ZPP o žalbi

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje zahtev za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o parničnom postupku. O ovim odredbama, koje se tiču nemogućnosti izjavljivanja posebne žalbe na neka rešenja, Sud je već odlučivao i našao da nisu neustavne.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-619/2011
13.06.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić, mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se zahtev za ocenjivanje saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 70. stav 5, člana 193. stav 6, člana 361. stav 2. tačka 1) i člana 385. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 70. stav 5, člana 193. stav 6, člana 361. stav 2. tačka 1) i člana 385. stav 2. Zakona navedenog u izreci. Inicijator smatra da se osporenim odredbama člana 70. stav 5, člana 193. stav 6. i člana 385. stav 2. Zakona "institucionalizuje...iluzorno i teorijsko pravo na žalbu iz ZPP", budući da se protiv rešenja "o odbijanju zahteva za izuzeće sudije, odnosno rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe ne može izjaviti posebna žalba, već se na osnovu člana 385. istog zakona ta rešenja mogu pobijati samo u žalbi protiv konačne odluke, a kako iz člana 352. Zakona proizlazi da rešenje ne mora biti obrazloženo ako protiv njega nije dozvoljena posebna žalba, to sledi da je "pravni lek protiv neobrazloženog rešenja nedelotvoran po prirodi stvari " pa i "odbijajuća a neobrazložena rešenja navedena u odredbama čl. 70. st. 5. i čl. 193. st. 6. ZPP ne mogu biti ukinuta ni u okviru žalbe protiv konačne odluke tj. na žalbu protiv njih se ne može primeniti odredba čl. 361. st. 2. tač. 12. ZPP", budući da se ove odredbe Zakona odnose samo na sudske odluke koje po zakonu moraju biti obrazložene. Odredba člana 361. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku prema kojoj bitna povreda odredba parničnog postupka uvek postoji ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet, ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi, "u vezi sa odredbama čl. 355. st. 1. i čl. 360. st. 1. tač. 1. Zakona (po mišljenju inicijatora) nisu u skladu sa čl. 6. i 13. evropske konvencije", s obzirom na to da "u ZPP a ni u kom bilo kom drugom zakonu u Srbiji, nisu uopšte predviđeni slučajevi kada se sudija u parničnom postupku mora izuzeti". Kako osporene odredbe Zakona ne omogućavaju sudsku proveru nepristrasnosti suda, tražena je ocena njihove saglasnosti sa čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

U prethodno sprovedenom postupku Ustavni sud je konstatovao da je na sednici održanoj 2. novembra 2011. godine, u predmetu IUz-619/2011, odlučivao o ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom, pored ostalih, i odredaba člana 70. stav 5, člana 193. stav 6, člana 361. stav 2. tačka 1) i člana 385. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09). S obzirom na navedeno, Sud je podnetu inicijativu razmatrao kao zahtev za ocenjivanje ustavnosti opšteg akta o kome je već odlučivano.

Navedenim Rešenjem IUz-252/2011 od 2. novembra 2011. godine nije prihvaćena inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 70. stav 5, člana 193. stav 6. i člana 385. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09), a odbačena je inicijativa za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom, pored ostalih, i odredbe člana 361. stav 2. tačka 1) istog zakona. Ustavni sud je, polazeći od odredaba člana 97. tačka 2. Ustava Republike Srbije, ali i odredaba čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, utvrdio da zakonodavac uređujući odgovarajući sudski postupak ima ustavnu obavezu da obezbedi ostvarivanje zajemčenih prava i sloboda, dakle i prava na pravično suđenje, odnosno prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava. Ustavni sud je takođe ocenio da ustavno jemstvo sadržano u članu 36. stav 2. Ustava, kada su u pitanju odluke koje donose sudovi, ne znači garanciju da će zakonitost svake odluke koju sud donosi u toku postupka biti preispitana u posebnom žalbenom, odnosno drugostepenom postupku, i da nije nesaglasno sa Ustavom, odnosno potvrđenim međunarodnim ugovorom propisivanje, kao u osporenim odredbama člana 70. stav 5, odnosno člana 193. stav 6. Zakona da protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće odbija nije dozvoljena posebna žalba, odnosno da protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba, budući da se rešavanjem o zahtevu za izuzeće sudije i zahtevu za preinačenje tužbe ne okončava sudski postupak niti se tim rešenjima odlučuje o pravima i obavezama stranaka, a u tim situacijama, saglasno osporenom članu 385. Zakona, rešenje prvostepenog suda može se pobijati žalbom protiv konačne odluke. S obzirom na to da drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti i na taksativno navedene povrede odredaba parničnog postupka, Ustavni sud je, u navedenom rešenju IUz-619/2011 od 2. novembra 2011. godine, ocenio da odredbe sadržane u osporenom članu 70. stav 5, članu 193. stav 6. i članu 385. Zakona o parničnom postupku ustavnopravno nisu sporne ni u odnosu na član 32. stav 1. Ustava, te da iz tih razloga nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje njihove nesaglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom. Takođe, Ustavni sud je u istom rešenju istakao da je osporenim Zakonom na različit način uređeno isključenje i izuzeće sudije, tako što su u stavu 1. odredbe člana 66. Zakona taksativno pobrojani odnosi sudije sa strankom zbog kojih sudija po samom zakonu ne može vršiti sudijsku dužnost, a u stavu 2. iste odredbe Zakona uređeno izuzeće ako okolnosti dovode u sumnju objektivnost sudije, te se i osporena odredba člana 361. stav 2. tačka 1) Zakona odnosi na obavezu drugostepenog suda da po službenoj dužnosti pazi da li je sudio sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet iz odlučivanja.

S obzirom na to da je inicijativom tražena ocena ustavnosti odredaba opšteg akta o kojima je Ustavni sud već odlučivao, a iz novih navoda i razloga iznetih u podnetom zahtevu ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje, Ustavni sud je zahtev odbacio.

Saglasno izloženom, Ustavni sudje, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 8) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11), rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje zahteva za ocenu ustavnosti odredaba ZPP o žalbi

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti