Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijativa za ocenu ustavnosti obaveze vođenja evidencije stanara

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je inicijative za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o stanovanju koja obavezuje upravnika da vodi evidenciju stanara. Utvrđeno je da postoji zakonski osnov za obradu podataka u javnom interesu efikasnog upravljanja zgradom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-63/2017
17.12.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. decembra 2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 50. tačka 6) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS“, broj 104/16).

2. Odbacuju se zahtevi za ocenjivanje saglasnosti odredbe člana 50. tačka 6) Zakona iz tačke 1. sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89-odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“, broj 31/93, „Službeni list SCG“, broj 1/03-Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, broj 18/20)) i Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-Odluka Ustavnog suda, 93/12, 114/12- Odluka Ustavnog suda, 47/13, 48/13, 108/13, 57/14, 68/14, 112/15, 113/17, 95/18 i 86/19).

3. Odbacuju se zahtevi za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu odredbe člana 50. tačka 6) Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su tri inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 50. tačka 6) Zakona navedenog u tački 1. izreke kojom je uređeno pravo i obaveza upravnika zgrade u vezi sa uspostavljanjem i vođenjem evidencije o vlasnicima posebnih i samostalnih delova zgrade i licima kojima su zajednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup. Inicijatori smatraju: da je nametanjem obaveze upravniku, koja nije dovoljno precizna, ni obrazložena, niti u potpunosti ostvariva, da vodi evidenciju o licima iz zgrade kojom upravlja, odnosno da zadire u privatnost stanara, povređeno dostojanstvo upravnika iz člana 23. Ustava Republike Srbije i iz člana 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima u delu kojim je propisano da u međusobnim odnosima pojedinci treba da postupaju u duhu bratstva; da nije određena svrha za koju se podaci prikupljaju, način njihove obrade, čuvanja i zaštite, niti je propisano kome se prikupljeni podaci prosleđuju, na koji način se koriste i šta evidencija podataka mora da sadrži, te je stoga pobijana odredba Zakona u suprotnosti sa odredbama čl. 8, 15, 19, 47. i 48. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (koji na opšti način uređuje oblast na koju se odnosi pobijani član Zakona), čime je narušeno ustavno načelo jedinstva pravnog poretka; da ukoliko je zakonodavac imao nameru da upravnicima zgrada propiše obavezu dostavljanja podataka iz ustanovljene evidencije pojedinim državnim organima, to je morao jasno da navede, pa je tako, „na primer, prikupljanje podataka o poreskim obveznicima u isključivoj nadležnosti Poreske uprave“ i upravnicima se ne može poveriti prikupljanje ovih podataka usled čega je osporena zakonska odredba u suprotnosti sa čl. 91, 136. i 137. Ustava; da je odredba člana 50. tačka 6) Zakona u suprotnosti i sa pravom na slobodan izbor rada iz člana 60. stav 2. Ustava, „jer se nikome ne može nametati vršenje javnih ovlašćenja ako sam nije slobodno izabrao da se time bavi kao svojom delatnošću“ i da upravnik ima niz prava i obaveza u okviru svoje funkcije, te da mu se ne može dodatno nametnuti obaveza vršenja posla koji ne spada u redovne poslove upravljanja stambenom zajednicom.

Inicijatori su osporili ustavnost odredbe člana 50. tačka 6) Zakona i sa aspekta zakupodavca i zakupca posebnih delova zgrade, te, u tom smislu, navode: da je navedena zakonska odredba u suprotnosti sa odredbama člana 20. st. 1. i 3, člana 58. st. 1. i 3. Ustava i odredbom člana 1. stav 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jer je ustavna svrha ograničenja načina korišćenja imovine, a to je naplata poreza, zadovoljena propisivanjem obaveze zakupodavca da podnese poresku prijavu nadležnom organu nakon zaključenja ugovora o zakupu i davanjem ovlašćenja organu lokalne samouprave da vrši proveru da li je podneta prijava za sve zaključene ugovore o zakupu, te da nije proporcionalno organičiti osnovna ljudska prava radi postizanja iste svrhe za čije postizanje već postoje zakonski mehanizmi i da se država meša u pravo na imovinu putem osporene zakonske odredbe čiji je cilj kontrola korišćenja imovine; da je odredba člana 50. tačka 6) Zakona u suprotnosti sa članom 12. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koji izričito zabranjuje bilo koji vid proizvoljnog mešanja u privatni život, kao i napade na čast i ugled pojedinca, te se svakom licu garantuje pravo na zaštitu od svakog zabranjenog postupanja; da su povređene odredbe člana 42. st. 1. i 2. Ustava, odnosno pravo na zaštitu podataka o ličnosti koje znači „pravo svakog građanina da ima kontrolu nad korišćenjem svojih ličnih informacija i donosi odluke o njima, kao i obavezu drugih da ga poštuju“, te se stoga ne može nametati obaveza trećim licima da zadiru u privatnost zakupodavca i zakupca; da osporenom odredbom Zakona nije predviđeno držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti, što je u suprotnosti sa članom 42. Ustava kojim je utvrđeno da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom; da je odredba člana 50. tačka 6) Zakona u suprotnosti sa članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da zaštita privatne sfere pojedinca obuhvata i pravo na zaštitu podataka o ličnosti, odnosno pravo da pojedinac ne deli svoje podatke u slučaju kada to nije objektivno opravdano, srazmerno cilju koji se želi postići; da se ne može trećem licu nametati obaveza da zadire u privatno pravne poslove kako bi obavestilo Poresku upravu o eventualno zaključenim, a neprijavljenim ugovorima o zakupu, pa je zato odredba člana 50. tačka 6) Zakona u suprotnosti sa članom 10. Zakona o obligacionim odnosima i odredbama člana 65a stav 1. i člana 91. Zakona o porezu na dohodak građana. Inicijatori su predložili da Ustavni sud utvrdi neustavnost osporene zakonske odredbe i njenu nesaglasnost sa opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom, kao i da utvrdi njenu nezakonitost i da, do donošenja svoje konačne odluke, obustavi izvršenje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu odredbe člana 50. tačka 6) Zakona.

Ustavni sud je dopisom od 29. septembra 2020. godine dostavio inicijative Narodnoj skupštini na mišljenje. Kako Narodna skupština nije u ostavljenom roku, ni naknadno, dostavila mišljenje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11,18/13- Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), nastavio postupak.

III

Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS“, broj 104/16) uređuju se, pored ostalog, održivi razvoj stanovanja, upravljanje zgradom, korišćenje i održavanje zgrade i zajedničkih i posebnih delova zgrade (član 1. stav 1.). Saglasno odredbama člana 2. Zakona, održivi razvoj stanovanja, u smislu ovog zakona, predstavlja: 1) unapređenje uslova stanovanja građana i očuvanje i unapređenje vrednosti stambenog fonda uz unapređenje energetske efikasnosti, smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu i racionalno korišćenje resursa, odnosno usklađivanje ekonomskog i socijalnog razvoja i zaštite životne sredine prilikom razvoja stambenog sektora; 2) održavanje i upravljanje u stambenim zgradama, stambeno-poslovnim zgradama, poslovnim zgradama, zgradama javne namene ili zgradama koje su proglašene za kulturno dobro i zgradama u zaštićenim kulutrno-istorijskim celinama, u cilju sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život i zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti, odnosno u cilju obezbeđivanja sigurnosti zgrade i njene okoline (stav 1.), održivi razvoj iz stava 1. ovog člana predstavlja javni interes (stav 2.). Prema odredbama člana 3. stav 2. Zakona, posebni deo zgrade jeste posebna funkcionalna celina u zgradi koja može da predstavlja stan, poslovni prostor, garažu, garažno mesto ili garažni boks (tačka 8)); samostalni delovi zgrade su prostorija sa tehničkim uređajima, prostorija transformatorske stanice i skloništa (kućna i blokovska)); upravljanje zgradom, u smislu ovog zakona, jesu svi organizacioni poslovi i aktivnosti koje kontinuirano obavlja izabrano ili postavljeno lice (upravnik ili profesionalni upravnik), odnosno organ upravljanja, u svrhu rukovođenja zgradom, a što podrazumeva odgovorno preduzimanje mera radi organizovanja održavanja zgrade, odlučivanja o korišćenju finansijskih sredstava i obezbeđivanja korišćenja zgrade, odnosno njenih delova u skladu sa njenom namenom, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje zgradom (tačka 22)) i održavanje zgrade jesu sve aktivnosti kojima se obezbeđuje očuvanje funkcija i svojstava zgrade u skladu sa njenom namenom, a naročito u cilju redovnog korišćenja i funkcionisanja zgrade (tačka 23)).

Odredbama člana 14. Zakona propisane su obaveze vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade i određeno je da je navedeno lice dužno da: 1) upotrebom, odnosno korišćenjem svog posebnog, odnosno samostalnog dela ne ometa korišćenje drugih delova zgrade; 2) svoj poseban, odnosno samostalni deo zgrade održava u stanju kojim se ne otežava, ne onemogućava i ne remeti uobičajena upotreba ostalih delova zgrade; 3) održava zajednički deo zgrade koji čini sastavni deo njegovog posebnog, odnosno samostalnog dela zgrade u granicama mogućnosti vršenja ovlašćenja upotrebe tog dela; 4) učestvuje u troškovima održavanja i upotrebe zajedničkih delova zgrade i katastarske parcele na kojoj se nalazi zgrada, u meri i na način određen ovim zakonom; 5) trpi upotrebu zajedničkih delova zgrade u skladu sa njihovom namenom od strane vlasnika samostalnih delova ili lica koja rade po njihovom nalogu, odnosno prolaženje trećih lica radi dolaska do određenog posebnog, odnosno samostalnog dela zgrade; 6) dozvoli prolaz kroz svoj poseban, odnosno samostalni deo zgrade ili njegovu upotrebu na drugi primeren način ako je to nužno za popravku, odnosno održavanje drugog dela zgrade ili ispunjenje druge zakonske obaveze (stav 1.).

Poslove upravljanja zgradom vrši, pored ostalog, stambena zajednica preko svojih organa u stambenoj zgradi koja ima zajedničke delove zgrade i najmanje dva posebna dela čiji su vlasnici različita lica (član 15. stav 1. tačka 3)). Obavezni organi stambene zajednice su skupština i upravnik (član 40. stav 1.). Članovi skupštine stambene zajednice su svi vlasnici posebnih delova (član 41. stav 1.), a umesto vlasnika posebnog dela (osim za određene odluke propisane članom 42. stav 1. Zakona), na sednici skupštine može da učestvuje u radu i glasa i član domaćinstva koji je poslovno sposoban ili lice koje je zakupac posebnog dela, osim ako je vlasnik posebnog dela obavestio skupštinu ili upravnika da ne dozvoljava da umesto njega učestvuje neko drugi (član 41. stav 3.). Prema odredbi člana 41. stav 6. Zakona, skupštinom predsedava lice koje je izabrano za upravnika i koje je obavezno da prisustvuje svakoj sednici skupštine.

Odredbama člana 50. Zakona propisana su prava i obaveze upravnika stambene zajednice. Osporenom odredbom tačke 6) navedenog člana Zakona propisano je da upravnik uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih delova, vlasnicima samostalnih delova i licima kojima su zajednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup, odnosno na korišćenje po drugom osnovu (za fizička lica ime, prezime i JMBG, a za pravna lica poslovno ime, adresa sedišta i matični broj).

Preostalim odredbama člana 50. Zakona propisano je i da su prava i obaveze upravnika da: 1) zastupa i predstavlja stambenu zajednicu; 2) podnosi prijavu za upis stambene zajednice u Registar stambenih zajednica; 3) podnosi prijavu za registraciju pravila vlasnika u skladu sa članom 17. stav 8. ovog zakona; 4) ističe rešenje o registraciji stambene zajednice na vidno mesto u stambenoj zgradi; 5) vrši popis posebnih, zajedničkih i samostalnih delova i vrši njihovo označavanje; 7) izvršava odluke stambene zajednice; 8) na osnovu odluke skupštine stambene zajednice o upravljanju sredstvima stambene zajednice raspolaže sredstvima sa tekućeg računa stambene zajednice, u skladu sa propisima kojima se uređuje otvaranje, vođenje i gašenje tekućih računa; 9) predlaže skupštini stambene zajednice program održavanja i stara se o njegovoj realizaciji; 10) organizuje radove hitnih intervencija; 11) organizuje izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu za redovnu upotrebu zgrade u skladu sa usvojenim programom održavanja i kontroliše da li se ovi radovi izvode; 12) vodi evidenciju o prihodima i rashodima stambene zajednice; 13) podosi skupštini stambene zajednice izveštaj o radu koji posebno sadrži prikaz ukupnih prihoda i rashoda stambene zajednice, realizovanih aktivnosti u odnosu na planirane, kao i iskorišćenja sredstva za realizaciju svake od aktivnosti; 14) vrši i druge poslove određene zakonom. Zakonom je takođe propisano da je upravnik dužan da preduzme potrebne radnje, uključujući i podnošenje tužbe, u cilju regresa za troškove održavanja, odnosno popravke, protiv lica koje je odgovorno za oštećenje zajedničkih delova zgrade u roku od dva meseca od saznanja za štetu i odgovorno lice (član 68. stav 1.).

Odredbama Ustava Republike Srbije, u odnosu na koje je inicijator osporio ustavnost odredbe člana 50. tačka 6) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, utvrđeno je: da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, te da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20. st. 1. i 3.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite, kao i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (član 23.); da je zajemčena zaštita podataka o ličnosti i da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom (član 42. st. 1. i 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (član 58. st. 1. i 3.); da svako ima pravo na slobodan izbor rada (član 60. stav 2.); da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom (član 91. stav 1.); da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom i da se poslovi državne uprave i broj ministarstava određuju zakonom (član 136. st. 2. i 3.); da se u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad, zakonom može poveriti obavljanje određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, a da se pojedina javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima (član 137. st. 1. i 2.); da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven (član 194. stav 1.).

Prema odredbama člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG-Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05 i 7/05-ispravka i „Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15), svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske (stav 1.) i javne vlasti se neće mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i sloboda drugih (stav 2.). Odredbom člana 1. stav 1. Protokola 1 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, te da niko ne može da bude lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Saglasno odredbama Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila i proglasila rezolucijom od 10. decembra 1948. godine, koja je postavila pravne standarde u oblasti ljudskih prava koji su relevantni za sve države, čija se povreda ističe inicijativama, sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima i ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva (član 1.) i niko se ne sme izložiti proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled i svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvog mešanja ili napada (član 12.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je osporeni Zakon o stanovanju i održavanju zgrada Narodna skupština donela na osnovu ovlašćenja iz člana 97. Ustava prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine (tačka 7.), održivi razvoj (tačka 9.), razvoj Republike Srbije, organizaciju i korišćenje prostora (tačka 12.), kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju (tačka 17.)

U smislu navedenog ustavnog ovlašćenja, osporenim Zakonom uređuju se, pored ostalog, održivi razvoj stanovanja, korišćenje i održavanje zgrade i upravljanje zgradom i u okviru toga su članom 50. Zakona propisana prava i obaveze upravnika zgrade kao jednog od obaveznih organa stambene zajednice, preko koga ova zajednica vrši poslove upravljanja zgradom. Kao jedno od prava upravnika u obavljanju poslova upravljanja zgradom, osporenom tačkom 6) člana 50. Zakona propisano je i njegovo pravo da uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih i samostalnih delova zgrade i licima kojima su zajednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup, odnosno na korišćenje po drugom osnovu, a koja evidencija sadrži određene podatke o ličnosti (za fizička lica ime, prezime i JMBG, a za pravna lica poslovno ime, adresa sedišta i matični broj). Iz navedenog proizlazi da je upravnik zgrade ovlašćen Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada da vrši obradu podataka o ličnosti, tj. da prikuplja, drži i obrađuje i to samo one podatke koji su određeni Zakonom, čime je, u smislu odredbe člana 42. stav 2. Ustava, uspostavljen pravni osnov za obradu podataka o ličnosti od strane upravnika. Uspostavljanje i vođenje navedene evidencije o licima iz osporene zakonske odredbe nije samo pravo, već i obaveza upravnika zgrade za čije neizvršavanje je odredbom člana 132. stav 3. tačka 3) Zakona propisana njegova prekršajna odgovornost.

Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada nije izričito propisana svrha obrade podataka o ličnosti koju je, u smislu osporene odredbe člana 50. tačka 6) Zakona, upravnik ovlašćen da vrši. Međutim, iz odredaba Zakona, a naročito onih kojima su uređene obaveze vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade, obaveze upravnika i način donošenja odluka stambene zajednice, može se zaključiti da je svrha uspostavljanja i vođenja evidencije propisane osporenom zakonskom odredbom prvenstveno da se utvrdi identitet lica koja imaju zakonsko pravo da učestvuju u donošenju odluka stambene zajednice, kao i preduzimanje zakonom određenih poslova i aktivnosti upravnika sa ciljem efikasnog i odgovornog upravljanja, odnosno rukovođenja zgradom. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je potrebno imati u vidu da upravljanje zgradom, zajedno sa njenim održavanjem, predstavlja jedan od elemenata održivog razvoja stanovanja koji je u javnom interesu, a u cilju sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život i zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti, odnosno u cilju obezbeđivanja sigurnosti zgrade i njene okoline.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je propisivanje osporenom odredbom člana 50. tačka 6) Zakona prava i obaveze upravnika stambene zajednice da uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih i samostalnih delova zgrade i licima kojima su zajednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup, odnosno na korišćenje, zasnovano na odredbi člana 42. stav 2. Ustava.

Kada su u pitanju navodi inicijatora da je odredbom člana 50. tačka 6) Zakona povređeno ustavno pravo upravnika stambene zajednice na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, kao i da je povređeno pravilo iz člana 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, „jer mu je nametnuta nejasna i neprecizna obaveza da zadire u privatnost stanara“, Ustavni sud je ocenio da ovi navodi nisu argumentovani razlozima osporavanja ustavnopravne prirode, odnosno razlozima koji se iznose sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine ustavnih normi u odnosu na koje se traži pokretanje postupka. Kako je navođenje ustavnopravnih razloga osporavanja odredbe člana 50. tačka 6) Zakona jedna od osnovnih pretpostavki za postupanje Ustavnog suda po podnetim inicijativama, Sud je zaključio da ne postoje pretpostavke za ocenu saglasnosti osporne zakonske odredbe sa odredbama člana 23. Ustava i odredbama člana 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Ustavni sud je utvrdio da se navodi inicijatora o tome da je odredbom člana 50. tačka 6) Zakona povređeno pravo upravnika stambene zajednice na slobodan izbor rada zasnivaju na mišljenju inicijatora da posao uspostavljanja i vođenja evidencije o licima iz navedene zakonske odredbe ne spada u redovne poslove upravljanja stambenom zajednicom, te da je stoga obavljanje ovog posla nametnuto upravniku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da su osporenim članom 50. Zakona propisana prava i obaveze upravnika stambene zajednice saglasno ovlašćenju zakonodavca iz citiranih odredaba člana 97. tač. 7, 9, 12. i 17. Ustava, pri čemu je izbor konkretnih poslova koje upravnik obavlja stvar procene zakonodavca, čiju celishodnost i opravdanost Sud nije nadležan da ceni. Takođe, kako poslove iz člana 50. Zakona upravnik stambene zajednice obavlja na osnovu činjenice da je izabran na funkciju upravnika od strane skupštine stambene zajednice, bez potrebe dodatnog radno pravnog angažovanja od strane skupštine stambene zajednice, Ustavni sud smatra da su neosnovani navodi inicijatora da je osporenom odredbom člana 50. tačka 6) Zakona povređeno pravo upravnika na slobodan izbor rada iz člana 60. stav 2. Ustava koje se odražava u pravu svakog lica na slobodan izbor zanimanja, zaposlenja i na slobodno odlučivanje o zasnivanju i prestanku radnog odnosa.

Ustavni sud je utvrdio da inicijatori smatraju da je odredbom člana 50. tačka 6) Zakona narušeno ustavno načelo jedinstva pravnog poretka zato što osporenom zakonskom odredbom nisu uređena određena pitanja (svrha za koju se podaci prikupljaju, način njihove obrade, čuvanja i zaštite, kome se prikupljeni podaci prosleđuju, na koji način se koriste i sadržina evidencije podataka) koja su regulisana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, broj 87/18), kao sistemskim zakonom u materiji obrade podataka o ličnosti. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbi člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava kojom je utvrđeno da Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, nije nadležan za postupanje po zahtevima za ocenu ustavnosti odredbe člana 50. tačka 6) Zakona iz razloga što inicijator smatra da je navedena zakonska odredba nepotpuna jer ne reguliše pitanja određena inicijativom. Iz istog razloga Ustavni sud je odbacio i tvrdnje inicijatora da je odredba člana 50. tačka 6) Zakona neustavna jer, suprotno odredbi člana 42. stav 2. Ustava, ne reguliše držanje, obradu i korišćenje podataka o ličnosti.

VII

Inicijatori su takođe osporili saglasnost odredbe člana 50. tačka 6) Zakona sa odredbama člana 20. st. 1. i 3, člana 58. st. 1. i 3, člana 91. stav 1, člana 136. st. 2. i 3, člana 137. st. 1. i 2. Ustava i odredbom člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da se razlozi osporavanja zasnivaju na mišljenju inicijatora da je odredbom člana 50. tačka 6) Zakona upravniku stambene zajednice, suprotno navedenim odredbama čl. 91, 136. i 137. Ustava, povereno prikupljanje podataka o poreskim obveznicima (zakupodavcima) radi naplate njihove poreske obaveze čime se, protivno odredbama čl. 20. i 58. Ustava i odredbi člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zakupodavcima ograničava način korišćenja njihove imovine, jer se naplata poreza ovim licima može ostvariti primenom „već postojećih zakonskih mehanizama“. Polazeći od svrhe u koju se prikupljaju podaci određeni osporenom zakonskom odredbom, kao i da Zakonom nije propisano pravo, ni obaveza upravnika stambene zajednice da prikupljene podatke bilo kome dostavlja, Ustavni sud je utvrdio da su neprihvatljivi navodi inicijatora o nesaglasnosti osporene zakonske odredbe sa odredbama čl. 91, 136. i 137. Ustava. Takođe, kako inicijatori nisu naveli razloge osporavanja odredbe člana 50. tačka 6) Zakona sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine odredaba čl. 20. i 58. Ustava i sadržine odredbe člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud je zaključio da nisu ispunjene procesne pretpostavke za ocenu saglasnosti osporene zakonske odredbe sa navedenim ustavnim odredbama i sa odredbom člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju.

U vezi sa tvrdnjama inicijatora da je odredbom člana 50. tačka 6) Zakona povređeno pravo na zaštitu podataka o ličnosti iz člana 42. stav 1. Ustava, kao i pravilo o zabrani proizvoljnog mešanja u privatni život iz člana 12. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i pravo na privatni i porodični život iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud konstatuje da inicijator nije naveo ustavnopravne razloge osporavanja navedene zakonske odredbe. S tim u vezi, Ustavni sud je zaključio da nisu ispunjene procesne pretpostavke za ocenu saglasnosti odredbe člana 50. tačka 6) Zakona sa odredbom člana 42. stav 1. Ustava, odredbama člana 12. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i odredbama člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio inicijative u ovom delu i rešio kao u tački 1. izreke.

VIII

Imajući u vidu odredbu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava, Sud ukazuje da nije nadležan da odlučuje o saglasnosti odredbe člana 50. tačka 6) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89-odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“, broj 31/93, „Službeni list SCG“, broj 1/03-Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, broj 18/20)) i Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-Odluka Ustavnog suda, 93/12, 114/12- Odluka Ustavnog suda, 47/13, 48/13, 108/13, 57/14, 68/14, 112/15, 113/17, 95/18 i 86/19). S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu odbacio inicijative u ovom delu i zaključio kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je Ustavni sud doneo konačnu odluku, zahteve inicijatora za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporene zakonske odredbe, Sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 3. izreke.

Polazeći od izloženog, a na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2), člana 46. tač. 3) i 5), člana 47. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu i odredbe člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijativa za ocenu ustavnosti obaveze vođenja evidencije stanara

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti