Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti prinudnog otkupa akcija

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o privrednim društvima koje regulišu prinudni otkup akcija. Utvrđeno je da osporene odredbe nisu u suprotnosti sa Ustavom zajemčenim pravom na imovinu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-681/2011
17.07.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. jula 2014. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 515. do 521. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 36/11).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su dve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 515. do 521. Zakona iz izreke, povodom kojih je Ustavni sud formirao predmete IUz-681/2011 i IUz-828/2012. Na osnovu odredbe člana 43. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je spojio predmet IUz-828/2012 sa predmetom IUz-681/2011, kao prvoformiranim, radi vođenja jedinstvenog postupka u ovoj pravnoj stvari. U inicijativama se ističe: da je odredbama čl. 515. do 521. Zakona predviđen prinudni otkup akcija i postupak za njegovo sprovođenje, a da „sve ono što je navedeno kao zaštita akcionara čije su akcije predmet prinudnog otkupa je u praksi neostvarivo, nema zaštite od takvog napada na imovinu i nema javnog interesa u toj radnji, već samo pojedinačni interes većinskog akcionara“; da se kod prinudnog otkupa akcija ne poštuje Ustavom zagarantovano pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i „kako se to pravo u članu 515. Zakona oduzima pod prinudom akcionarima koji ne žele da otuđe svoje akcije, a iza prinudnog otkupa ne stoji javni interes, to je očito da se radi o zakonskoj normi koja je u suprotnosti sa odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava“.

Ustavni sud nije od Narodne skupštine zatražio mišljenje povodom navedenih inicijativa s obzirom na to da je u vezi sa pravnim pitanjem istaknutim u inicijativama već zauzeo stav u određenim odlukama i rešenjima koje je doneo.

U prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da su osporenim članom 515. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 36/11) propisani uslovi za prinudni otkup akcija tako što je predviđeno pravo akcionara koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije (otkupilac) da na njegov predlog skupština donese odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva uz isplatu cene koja se određuje shodnom primenom odredaba ovog zakona o isplati nesaglasnih akcionara (stav 1.); da se akcije koje poseduju lica povezana sa otkupiocem smatraju akcijama koje ima otkupilac, pod uslovom da su ta lica povezana sa otkupiocem u periodu od najmanje godinu dana pre donošenja odluke o prinudnom otkupu (stav 2.); da se statutom društva prinudni otkup akcija može isključiti ili se može propisati veći procenat učešća otkupioca u osnovnom kapitalu društva kao uslov za prinudni otkup pri čemu se odluka o promeni statuta u ovom delu donosi tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije predviđena veća većina (st. 3. i 4.). Osporenim članom 516. Zakona predviđeno je da se cena akcija koje se prinudno otkupljuju utvrđuje prema njihovoj vrednosti i uređen je način određivanja ove vrednosti (st. 1. i 2.), da je društvo dužno da u skladu sa članom 475. ovog zakona utvrdi cenu akcija koje treba da budu predmet otkupa u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o prinudnom otkupu akcija i da o tome obavesti Centralni registar, u suprotnom odluka o prinudnom otkupu prestaje da važi (stav 3.) i bliže su određene obaveze otkupioca i Centralnog registra u vezi sa deponovanjem, odnosno isplatom cene akcija (st. 4. do 6.). Preostalim osporenim zakonskim odredbama uređena je sadržina materijala za sednicu skupštine na kojoj se donosi odluka o prinudnom otkupu akcija (član 517.), glasanje o odluci o prinudnom otkupu (član 518.), registracija ove odluke i njeno pobijanje (čl. 519. i 520.) i propisano je pravo svakog akcionara društva čije su akcije predmet prinudnog otkupa, koji smatra da otkupna cena akcija nije utvrđena u skladu sa članom 516. Zakona, da može u roku od 30 dana od dana registracije odluke o prinudnom postupku da pokrene postupak pred nadležnim vanparničnim sudom za utvrđivanje ove cene u skladu sa Zakonom i bliže je uređeno postupanje suda u ovom postupku, kao i obaveze otkupioca u vezi sa deponovanjem razlike sredstava između više vrednosti akcija koju je utvrdio sud i cene akcija koju je utvrdilo društvo i određen je rok u kome zastareva zahtev akcionara čije su akcije bile predmet otkupa za isplatu navedene razlike (član 521.).

Ustavni sud konstatuje da je članom 475. Zakona, na čiju primenu upućuje osporeni član 516. Zakona, uređen postupak ostvarivanja prava akcionara koji su glasali protiv odluka društva o određenim pitanjima iz člana 474. stav 1. Zakona ili se uzdržali od glasanja ili nisu prisustvovali sednici na kojoj se odlučivalo o ovim pitanjima (nesaglasni akcionari), da istupe iz društva tako što će društvo otkupiti njihove akcije i propisana je obaveza društva da u roku od 60 dana od isteka zakonskog roka u kome je nesaglasni akcionar dostavio društvu zahtev za otkup akcija, isplati nesaglasnom akcionaru vrednost njegovih akcija koja je jednaka najvišoj od knjigovodstvene, tržišne i procenjene vrednosti ovih akcija (stav 2. tačka 2) i stav 3.), utvrđene u skladu sa Zakonom.

Odredbama člana 58. Ustava, na čiju povredu inicijatori ukazuju, jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.) i utvrđuje da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetu IU-292/2005 razmatrao saglasnost člana 447. prethodnog Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), kojim je bio uređen institut prinudne prodaje akcija nesaglasnih akcionara, sa odredbama člana 58. Ustava. Navedenom institutu, prema mišljenju Suda, korespondira institut prinudnog otkupa akcija iz osporenog člana 515. važećeg Zakona, s tim što postoji razlika u pogledu osnova i praga sticanja kapital učešća akcija društva, tako što je članom 447. Zakona, kao uslov za prinudnu prodaju akcija nesaglasnih akcionara, bilo potrebno da je većinski akcionar stekao najmanje 95% akcija ciljnog društva i to isključivo u postupku preuzimanja akcionarskog društva, za razliku od važećeg člana 515. Zakona kojim je kao uslov za primenu navedenog instituta određen niži prag sticanja kapital učešća akcija sa pravom glasa (najmanje 90%), nezavisno od osnova sticanja.

Saglasno iznetom, Ustavni sud ukazuje da je na sednici održanoj 25. marta 2009. godine doneo Odluku kojom, u tački 2. izreke, nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 447. Zakona, ističući u obrazloženju Odluke, pored ostalog, „da akcionari u otvorenom akcionarskom društvu ostvaruju svoja upravljačka i imovinska prava srazmerno uloženom kapitalu; da Zakon sadrži i odredbe kojima se štite manjinski akcionari od eventualne zloupotrebe prava većine, utvrđujući da akcionari koji raspolažu sa određenim manjinskim iznosom osnovnog kapitala društva imaju, pored ostalog i pravo da zahtevaju da akcionar koji stekne 95% akcija drugog društva, po ceni poslednje akcije po kojoj je stekao akcije, otkupi i preostalih 5% akcija (član 448.); da polazeći od toga da većinski akcionar koji ima 95% i više akcija nema ekonomski interes da otkupi preostale akcije nesaglasnih akcionara, jer Zakon nije predvideo da se bilo koja odluka društva donosi saglasnošću svih akcionara, osporenom odredbom Zakona, po oceni Suda, predviđeno je pravo, odnosno mogućnost tog akcionara da u slučaju eventualne zloupotrebe zakonom utvrđenih prava manjinskih akcionara zaštiti svoja prava prinudnim otkupom njihovih akcija pod uslovima propisanim Zakonom; da je osporenom odredbom Zakona kojom je predviđeno da se akcije manjinskih akcionara mogu otkupiti jedino po ceni iz javne ponude, po oceni Suda, ustanovljena i zaštita manjinskih akcionara od onih odluka društva, odnosno većinskog akcionara kojima bi se eventualno umanjila vrednost njihovih akcija, kao i prava koja te akcije daju; da, u tom smislu, uređivanje odgovarajuće zaštite prava manjinskih akcionara, ali i odgovarajuće zaštite većinskih akcionara, na način na koji se obezbeđuje uspostavljanje ravnoteže u ostvarivanju njihovih međusobno suprotstavljenih interesa i obezbeđuje „optimalno funkcionisanje“ ove zakonom ustanovljene pravne forme privrednog društva, pored ostalog i na način predviđen osporenim odredbama člana 447. Zakona, po shvatanju Suda, predstavlja uređivanje ovih odnosa saglasno Ustavu; da prema praksi Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava u primeni člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju (npr. predstavke br. 8588/79 i 8589/79), zakoni o privatnim odnosima među pojedincima koji uključuju pravila koja određuju pravne odnose vezane za imovinu i, u nekim slučajevima, prisiljavaju pojedinca da preda svojinu drugom licu, kao pravila koja su neophodna u demokratskom društvu, ne mogu u principu biti u suprotnosti sa članom 1. Prvog protokola, pod uslovom da uređujući pravne odnose među pojedincima na imovinu, određeni zakon ne stvara nejednakost po kojoj bi jedno lice bilo proizvoljno i nepravedno lišeno imovine u korist drugog lica; da budući da su osporenim članom Zakona utvrđeni uslovi pod kojima se mogu prinudno otkupiti akcije nesaglasnih akcionara, tako što je određeno da to pravo ima akcionar koji je u postupku preuzimanja ciljnog društva otkupio najmanje 95% akcija, da to pravo može da koristi samo u zakonom propisanom roku i da akcije može da otkupi samo pod uslovima iz javne ponude, odnosno po ceni po kojoj ih je otkupio od ostalih akcionara, kao i da je odredbom člana 449. Zakona predviđena sudska zaštita nesaglasnih akcionara, za slučaj kupovine njihovih akcija pod uslovima koji su različiti od uslova iz javne ponude za preuzimanje, Ustavni sud je ocenio da osporenom odredbom Zakona nisu povređena prava zajemčena navedenim članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju.“

Polazeći od stava koji je izneo u navedenoj odluci i imajući u vidu da su odredbama osporenog člana 515. Zakona o privrednim društvima, kao i odredbama člana 447. ovog zakona iz 2004. godine, određeni način i uslovi pod kojima se mogu otkupiti akcije onih akcionara koji predstavljaju akcionarsku manjinu po kapitalu, da se ove akcije mogu otkupiti isključivo po ceni koja je utvrđena u skladu sa Zakonom (najviša vrednost akcija između njihove knjigovodstvene, tržišne i procenjene vrednosti na dan donošenja odluke o sazivanju sednice skupštine na kojoj će se odlučivati o prinudnom otkupu) i u roku koji je određen Zakonom, da je Zakonom predviđena i sudska zaštita prava manjinskih akcionara ukoliko otkupna cena njihovih akcija nije utvrđena u skladu sa članom 516. Zakona i da je, analogno obavezi manjinskih akcionara iz osporenog člana 515. Zakona da prodaju svoje akcije otkupiocu, kao vid zaštite ovih akcionara od eventualnih zloupotreba zakonom utvrđenih prava većinskih akcionara, Zakonom predviđeno pravo manjinskih akcionara da zahtevaju da akcionar koji je stekao akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva (kontrolni akcionar), kupi njihove akcije, pod uslovima utvrđenim Zakonom (član 522.), Ustavni sud je zaključio da se ne mogu prihvatiti tvrdnje inicijatora da je osporenim članom 515. Zakona povređeno pravo manjinskih akcionara na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona utvrđeno članom 58. Ustava.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je našao da razlozima iznetim u inicijativama nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 515. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 36/11) pa je, saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-US), rešio da inicijativu odbaci.

Kada su u pitanju odredbe čl. 516. do 521. Zakona, Ustavni sud je utvrdio da je ustavnost ovih zakonskih odredaba osporena načelno i to samo iz razloga što se ove odredbe nalaze u pravnoj i logičkoj vezi sa osporenim članom 515. Zakona, ali bez navođenja konkretnih ustavnopravnih razloga o njihovoj nesaglasnosti sa članom 58. Ustava, te je stoga Sud inicijativu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

U vezi sa navodima jednog od inicijatora da „sve ono što je navedeno kao zaštita akcionara čije su akcije predmet prinudnog otkupa je u praksi neostvarivo i nema zaštite od takvog napada na imovinu“, Ustavni sud ukazuje da ocena primene osporenih zakonskih rešenja u praksi nije, u smislu odredaba člana 167. Ustava Republike Srbije, u nadležnosti Ustavnog suda.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2), člana 46. tačka 5) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti prinudnog otkupa akcija

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti