Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o privatizaciji

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o privatizaciji. Ovlašćenje Agencije za privatizaciju da kontroliše ugovore koje zaključuje, kao i gubitak prava kupca na povraćaj cene u slučaju raskida, nisu neustavni već deo posebnog zakonskog režima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-71/2010
17.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1 . tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativ a za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 5. stav 3. i člana 41a stav 3. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 30/10 i 93/12 ).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativ a za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 5. stav 3. i člana 41a stav 3. Zakona navedenog u izreci. Inicijator smatra da se osporenom odredb om člana 5. stav 3. Zakona , kojom je Agencija za privatizaciju ovlašćena da u obavljanju poslova kontrole privatizacije proverava i izvršenje ugovora o prodaji u kojem je ugovorna strana, Agenciji daje dominantan položaj na tržištu, suprotno Ust avom utvrđenoj jednakosti pravnog položaja svih učesnika na tržištu . U inicijativi se ističe da je, u smislu odredbe člana 5. stav 1. Zakona, Agencija za privatizaciju sa jedne strane prodavac kapitala - imovine, a s druge strane kontrolor tog procesa, „što je nepoznata pravna situacija u uporednom pravu koja gotovo garantuje nemogućnost objektivne kontrole gde prodavac kontroliše sam sebe“. S tim u vezi, inicijator osporenu odredbu člana 5. stav 3. Zakona smatra nesaglasnom sa odredbama čl. 83. i 84. Ustava Republike Srbije. Osporavajući ustavnost odredbe člana 41a stav 3. Zakona sa aspekta odredaba čl. 32, 36. i 84. Ustava, inicijator je istakao: da ku pac kapitala ili imovine u postupku privatizacije, koji saglasno Zakonu jedini može biti nesavesna strana zbog neispunjenja ugovorenih obaveza , nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene, što je suprotno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, koja svakom daje pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama; da je nejasno ko ceni nesavesnost ugovorne strane ako je isključena sudska zaštita i „da li je to onaj koji je istovremeno i prodavac i kontrolni organ“; da je osporena odredba nesaglasna i sa odredb om člana 36. stav 2. Ustava, koja svakom daje pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu; da je osporenom odredbom Zakona povređena i odredba člana 84. stav 3. Ustava kojom se jemči da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu biti umanjena.

Ustavni sud nije od Narodne skupštine tražio mišljenje povodom navedene inicijative , s obzirom na to da je u vezi sa pravnim pitanjima istaknutim u inicijativi i nekim od osporenih odredaba Zakona već zauzeo stav u odlukama i rešenjima koje je već doneo.

U prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da su odredbama člana 5. Zakona o privatizaciji utvrđena prava i obaveze Agencije za privatizaciju, kao jednog od subjekata nadležnih za sprovođenje privatizacije, tako što je propisano da je Agencija pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u skladu sa zakonom (stav 1.) i da pored poslova iz stava 1. ovog člana, Agencija oba vlja i poslove stečajnog upravnika, ako je stečajno veće imenuje da obavlja te poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, kao i poslove likvidacionog upravnika, neposredno ili preko ovlašćenog lica (poverenik Agencije), u skladu sa ovim zakonom (stav 2.). Osporenom odredbom stava 3. navedenog člana Zakona propisano je da u obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije, u smislu propisa o privatizaciji, Agencija proverava: procenjenu vrednost kapitala ili imovine subjekta privatizacije; usklađenost programa privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima; usklađenost priliva sredstava po osnovu izvršene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvršenje ugovora o prodaji u kojem je Agencija ugovorna strana, kao i prenos akcija bez naknade zaposlenima. Odredbom stava 4. ovog člana Zakona predviđeno je da se položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije uređuju posebnim zakonom. Odredbama člana 41a Zakona propisano je: da se ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine smatra raskinutim zbog neispunjenja , ako ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje kupac - 1) ne plati ugovorenu cenu, odn osno bilo koju od dospelih rata, 2) ne investira u subjekt privatizacije na način, u obliku i u roku utvrđenom ugovorom , 3) raspolaže imovinom subjekta privatiza cije suprotno odredbama ugovora, 4) ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekt privatizacije osnovan, 5) ne dostavi garanciju za investiciono ul aganje na način utvrđen ugovorom, 6) ne izvršava odredbe o na činu rešavanja pitanja zaposlenih, 6a) ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenima u subjektu privatizacije i pripadajuće doprinose, za period od najmanje devet m eseci u toku kalendarske godine i 7) u drugim slučajevima predviđenim ugovorom (stav 1.); da raskidom ugovora iz stava 1. ovog člana zaposleni u subjektu privatizacije zadržavaju vlasnička prava na kapitalu stečena u skladu sa odredbama čl. 42. do 44. Zakona, a kapital koji je bio predmet prodaje prenosi se Akcijskom fondu (stav 2.). Prema osporenom stavu 3. ovog člana Zakona, u slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine zbog neispunjenja ugovorenih obaveza od strane kupca kapitala, kupac kapitala kao nesavesna strana, nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene, radi zaštite opšteg interesa.

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (člana 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2. ); da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine (član 82. stav 1.); da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, da su zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja i da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena (član 84. st. 1.-3.); da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, s tim da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom, a da se sredstva iz javne svojine otuđuju na način i pod uslovima utvrđenim zakonom (član 86.); da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine (član 97. tač. 6. i 7.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje da je osporenim Zakonom zakonodavac, u okviru ustavnog ovlašćenja da uredi uslove, način i rokove za pretvaranje postojeće društvene svojine u privatnu, odredio i subjekte nadležne za sprovođenje postupka promene vlasništva društvenog kapitala, odnosno postupka privatizacije, među kojima je i Agencija za privatizaciju, i utvrdio je i poslove koje ova agencija obavlja. Jedan od poslova koji Agencija obavlja, pored prodaje kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije, jeste i kontrola postupka privatizacije koja, saglasno osporenoj odredbi člana 5. stav 3. Zakona, uključuje i proveru usklađenosti priliva sredstava po osnovu izvršene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvršenje ugovora o prodaji u kojem je Agencija ugovorna strana. Time je iskazana volja zakonodavca da uvođenjem efikasnih mehanizama kontrole spreči zloupotrebe od strane nesavesnih kupaca kapitala ili imovine u postupku privatizacije, koji bi neizvršavanjem sv ojih ugovornih obaveza osujetili sprovođenje postupka privatizacije . Saglasno iznetom, Ustavni sud je zaključio da se ne mogu prihvatiti tvrdnje inicijatora da je osporenom odredbom člana 5. stav 3. Zakona povređen jednak pravni položaj učesnika na tržištu i slobodna konkurencija utvrđeni odredbama člana 84. st. 1. i 2. Ustava, već se davanjem ovlaš ćenja Agenciji da obavlja određene poslove prilikom kontrole postupka privatizacije, omogućava sprovođenje ovog postupka i ostvarivanje zakonskog cilja da se privatizacijom obezbedi stvaranje uslov a za razvoj privrede i socijalna stabilnost.

U vezi sa navodima inicijatora o nesaglasnosti odredbe člana 5. stav 3. Zakona sa odredba ma člana 83. Ustava kojima se jemči sloboda preduzetništva, Ustavni sud ukazuje da, u ovom delu, navode inicijatora nije razmatrao, iz razloga što inicijator nije izneo ustavnopravne razloge zbog kojih smatra da je osporenom odredbom Zakona povređena sloboda preduzetništva .

Razmatrajući osporenu odredbu člana 41a stav 3. Zakona o privatizaciji, Ustavni sud je utvrdio da je ustavnost ovog člana Zakona bila predmet ocene Ustavnog suda u predmetu IU-166/05, kada je Sud, na sednici održanoj 25. decembra 2008. godine, doneo Odluku kojom se u tački 1. izreke, između ostalog, odbija predlog i ne prihvataju inicijative za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 41a Zakona o privatizaciji („ Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07). Navedena Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 17/09.

Ustavni sud je u Odluci IU-166/05, između ostalog, ocenio da navodi predlagača prema kojima se osporenim odredbama član a 41a Zakona ne obezbeđuje jednak položaj ugovornih strana i uskraću je pravo da sporni odnos reše pred sudom, nisu osnovani, jer konačnu ocenu o ispunjenosti zakonom propisanih uslova za raskid ugovora daje nadležni sud, a ne Agencija za privatizaciju. U postupku sudske kontrole, koja se na zahtev ugovorne strane pokreće, utvrđuje se postojanje zakonom predviđenih uslova za raskid ugovora. Stoga je Sud našao da nisu osnovani ni navodi inicijatora prema kojima se osporenim odredbama člana 41a Zakona stvara mogućnost da Agencija za privatizaciju neosnovano zadrži iznos primljen po osnovu ugovora koji se raskida, odnosno da ne izvrši povraćaj primljenog drugoj strani. Zadržavanje datog u postupku izvršenja ugovora o privatizaciji predstavlja zakonom utvrđenu posledicu raskida ugovora o privatizaciji zbog neizvršenja, koja se zasniva na ustavnom ovlašćenju zakonodavca da, za slučaj raskida ugovora, propiše imovinske sankcije u vidu pretpostavljene štete za njegovo neizvršenje od strane nesavesne ugovorne strane. Ustavno opredeljenje po kome se na zakonom utvrđen način društvena svojina kao svojinski oblik pretvara u privatnu svojinu, osnov je i za zakonsko propisivanje posebnog pravnog režima kojim se uređuju obaveze učesnika u postupku privatizacije društvenog kapitala i sankcije za neizvršenje tih obaveza. Ustavni sud je takođe ukazao da osporenom odredbom člana 41a stav 3. Zakona nije uređen odnos države i titulara prava svojine koje kao apsolutno pravo deluje erga omnes, već ugovorni odnos u koji su lica svojevoljno ušla i raspolagala vlastitim imovinskim pravima, pristajući na sve zakonom propisane uslove, ne samo za zaključenje, već i za izvršenje i raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je zaključio da nisu prihvatljivi n avodi inicijatora da su osporen om odredb om člana 41a stav 3. Zakona povređen a prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, koja su utvrđena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava. Imajući u vidu ocenu koju je Sud izneo u navedenoj Odluci u vezi sa prirodom ugovornog odnosa između države i kupca kapitala ili imovine u postupku privatizacije , odnosno u vezi sa posledicama raskida njihovog ugovora zbog neizvršenja, Sud je zaključio da se ne mogu prihvatiti ni navodi inicijatora da je osporenom odredbom stava 3. člana 41a Zakona izvršeno umanjenje prava stečenih ulaganjem kapitala, i to na način nesaglasan odredbi člana 84. stav 3. Ustava .

S obzirom na izneto, Ustavni sud je našao da iznetim razlozima u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 5. stav 3. i člana 41a stav 3. Zakona o privatizaciji, pa je saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), rešio da inicijativu odbaci.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o privatizaciji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti