Rešenje o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o vodama

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o vodama u vezi sa zakupom vodnog zemljišta. Sud je zaključio da se zakup dobara od opšteg interesa može propisati zakonom i da posebna ovlašćenja Beograda ne predstavljaju diskriminaciju ostalih lokalnih samouprava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-73/2020
02.07.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 2026. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 10a stav 1. i člana 10v stav 8. Zakona o vodama („Službeni glasnik RS“, br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 – dr. zakon).

2. Odbacuje se zahtev za ocenu saglasnosti odredaba člana 10a st. 1. i 3. i člana 10v stav 8. Zakona iz tačke 1. sa odredbama Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 – dr. zakon, 108/16, 113/17, 95/18 i 153/20), Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22, 92/23 i 94/24) i Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, 22/09 i 52/21).

3. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja Oglasa za zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji grada Beograda za postavljanje plutajućih objekata na reci Dunav, desna obala, u postupku javnog nadmetanja koji je objavila Komisija za sprovođenje postupka davanja u zakup vodnog zemljišta na teritoriji grada Beograda, formirana rešenjem VIII-06-325-73/2023 od 25. oktobra 2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i „zakonitosti“ odredaba člana 10a st. 1. i 3. i člana 10v stav 8. Zakona navedenog u tački 1. izreke. Odredbu člana 10a stav 1. Zakona o vodama, kojom je propisana mogućnost davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, inicijatori osporavaju u odnosu na odredbu člana 87. stav 2. Ustava, kojom je utvrđeno da fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviđen zakonom, i u odnosu na odredbe člana 4. stav 2. i člana 10. stav 4. Zakona o javnoj svojini uz navode: da je Zakon o javnoj svojini matični zakon za sva dobra u javnoj svojini kojim je određeno da je dobro od opšteg interesa i vodno zemljište; da su dobra od opšteg interesa „deo javne svojine Republike Srbije“; da se, saglasno odredbi člana 10. stav 4. Zakona o javnoj svojini, samo na dobrima u opštoj upotrebi može steći pravo predviđeno posebnim zakonom (koncesija, zakup i slično) ali nije propisano da se pojedino pravo može steći na dobrima od opšteg interesa; da ni odredbom člana 87. stav 2. Ustava nije predviđeno da se pojedina prava mogu steći na dobrima od opšteg interesa. Imajući u vidu da se na dobrima od opšteg interesa ne mogu sticati pojedina prava, tj. da se vodno zemljište u javnoj svojini, kao dobro od opšteg interesa, ne može dati u zakup, inicijator zaključuje da je odredba člana 10a stav 1. Zakona o vodama u suprotnosti sa članom 87. stav 2. Ustava i sa odredbama člana 4. stav 2. i člana 10. stav 4. Zakona o javnoj svojini.

Inicijatori smatraju da je odredba člana 10a stav 3. Zakona o vodama, kojom je određeno da rešenje o davanju u zakup i ugovor o zakupu vodnog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji grada Beograda za postavljanje plutajućih objekata donosi, odnosno zaključuje nadležni organ grada Beograda, u suprotnosti sa odredbama člana 22. st. 1. i 2. Zakona o javnoj svojini. Saglasno odredbama člana 22. st. 1. i 2. Zakona o javnoj svojini, pravo da daju stvari u javnoj svojini u zakup imaju isključivo nosioci prava korišćenja stvari i to uz saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, kada su u pitanju stvari u svojini Republike Srbije. Kako je vodno zemljište u svojini Republike i kako grad Beograd nije nosilac prava korišćenja na vodnom zemljištu na teritoriji grada, inicijatori zaključuju da grad Beograd „nema pravo da daje u zakup vodno zemljište na svojoj teritoriji, kako je inače predviđeno članom 10a stav 3. Zakona o vodama“.

U vezi sa odredbom člana 10v stav 8. Zakona, kojom je određeno da su prihodi od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata ostvareni na teritoriji grada Beograda, izuzetno, prihod budžeta ovog grada, inicijatori navode: da je odredbama člana 22. st. 1. i 5. Zakona o javnoj svojini određeno da nosioci prava korišćenja stvari u javnoj svojini imaju pravo da ih daju u zakup, te da se pripadnost sredstava ostvarenih davanjem u zakup navedenih stvari određuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem; da je Zakonom o budžetskom sistemu propisano da budžetu jedinice lokalne samouprave pripadaju prihodi od davanja u zakup nepokretnosti i pokretnih stvari koje su svojina Republike Srbije, a koje koristi jedinica lokalne samouprave. Kako grad Beograd nije nosilac prava korišćenja nijednog dela vodnog zemljišta na svojoj teritoriji, to znači da prihodi od davanja u zakup ovog zemljišta, ne mogu biti prihod budžeta grada Beograda. Polazeći od navedenog inicijatori smatraju da je odredba člana 10v stav 8. Zakona o vodama u suprotnosti sa odredbom člana 22. stav 5. Zakona o javnoj svojini i odredbom člana 25. stav 1. tačka 6) podtačka (2) Zakona o budžetskom sistemu. U inicijativi se takođe navodi: da iako „ postoji veći broj gradova u Republici koji na svojoj teritoriji imaju vodno zemljište, članom 10v stav 8. Zakona o vodama je jedino gradu Beogradu dato pravo da ostvaruje prihod od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na svojoj teritoriji čime je grad Beograd, kao jedinica lokalne samouprave, stavljen u privilegovani položaj u odnosu na sve druge lokalne samouprave u Republici koje na svojoj teritoriji imaju plutajuće objekte“; da su osporenom zakonskom odredbom sve lokalne samouprave u Republici, koje na svojoj teritoriji imaju vodno zemljište na kome su postavljeni plutajući objekti, stavljene u nejednak položaj u odnosu na grad Beograd, „te da se nesporno može govoriti o neposrednoj diskriminaciji“; da su odredbom člana 10v stav 8. Zakona posredno diskriminisani i svi građani koji žive na teritoriji ostalih lokalnih samouprava jer su njihovim budžetima uskraćeni prihodi od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata i time im je uskraćena mogućnost dodatnih ulaganja u projekte od interesa za lokalnu zajednicu (novi vrtići i škole, veća socijalna davanja, dodatni infrastrukturni projekti i slično); da je ova diskriminacija posledica teritorijalne pripadnosti i sankcionisana je kako odredbama člana 21. Ustava koji zabranjuje diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, tako i odredbama čl. 6. i 8. Zakona o zabrani diskriminacije. S obzirom na izneto, inicijatori smatraju da je odredba člana 10v stav 8. Zakona o vodama u suprotnosti sa članom 21. Ustava i odredbama čl. 6. i 8. Zakona o zabrani diskriminacije.

Naknadnim podnescima inicijatori su zatražili da Ustavni sud, u smislu odredbe člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, obustavi postupak usvajanja novog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama kojim se dodatno potencira privilegovani položaj grada Beograda. Od Ustavnog suda je takođe zatraženo i da obustavi sprovođenje Oglasa za prikupljanje pismenih ponuda za zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji grada Beograda, koji je priložen uz inicijativu. Podnosioci inicijative su naveli da je Oglas objavljen 27. oktobra 2023. godine na osnovu odredaba Zakona o vodama čija je ustavnost osporena pred Sudom. Inicijatori su detaljno izložili obrazložene razloge zbog kojih smatraju da je navedeni oglas sporan i zbog kojih bi njegovim raspisivanjem nastupile štetne posledice za lica koja poseduju plutajuće objekte na reci Dunav.

Ustavni sud je dopisom od 14. decembra 2021. godine dostavio inicijativu Narodnoj skupštini na mišljenje. Kako Narodna skupština nije u ostavljenom roku, ni naknadno, dostavila mišljenje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11,18/13- Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23, 92/23 i 47/26), nastavio postupak.

III

Zakonom o vodama („Službeni glasnik RS“, br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 – dr. zakon) uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje vodama (član 1.). Zakonom je propisano: da vodno dobro, u smislu ovog zakona, jesu vode i vodno zemljište i da se vodno dobro koristi na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom (član 4.); da su vode i vodno zemljište u javnoj svojini javno vodno dobro i da se na javnom vodnom dobru može, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom, steći pravo korišćenja, a na vodnom zemljištu u javnoj svojini i pravo zakupa (član 5. st. 2. i 5.). Odredbama člana 8. Zakona propisano je da vodno zemljište, u smislu ovog zakona, jeste zemljište na kome stalno ili povremeno ima vode, zbog čega se formiraju posebni hidrološki, geomorfološki i biološki odnosi koji se odražavaju na akvatični i priobalni ekosistem (stav 1.), definisane su vrste vodnog zemljišta (vodno zemljište tekuće i vodno zemljište stajaće vode) (st. 2. i 3.) i određeno je da vodno zemljište obuhvata i napušteno korito i peščani i šljunčani sprud koji voda povremeno plavi i zemljište koje voda plavi usled radova u prostoru (pregrađivanja tekućih voda, eksploatacije mineralnih sirovina i slično) (stav 4.). Prema odredbama člana 9a Zakona, pod upravljanjem vodnim zemljištem u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra se održavanje vodnog zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu vodnih objekata u javnoj svojini, određivanje načina korišćenja vodnog zemljišta i korišćenje vodnog zemljišta (stav 1.) i vodnim zemljištem upravlja javno vodoprivredno preduzeće osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji (stav 2.).

Prema osporenoj odredbi člana 10a stav 1. Zakona, vodno zemljište u javnoj svojini se može dati u zakup pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima za namene utvrđene članom 10. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona. Odredbom stava 2. člana 10a Zakona određeno je da rešenje o davanju u zakup i ugovor o zakupu vodnog zemljišta u javnoj svojini donosi, odnosno zaključuje javno vodoprivredno preduzeće. Osporenom odredbom stava 3. člana 10a Zakona propisano je da izuzetno od stava 2. ovog člana rešenje o davanju u zakup i ugovor o zakupu vodnog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji grada Beograda za postavljanje plutajućih objekata donosi, odnosno zaključuje nadležni organ grada Beograda.

Odredbama člana 10v Zakona propisano je da su prihodi od davanja u zakup vodnog zemljišta (osim za postavljanje plutajućih objekata) i prihodi od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata ostvareni na teritoriji Republike Srbije prihod javnog vodoprivrednog preduzeća osnovanog za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji koje upravlja vodnim zemljištem u javnoj svojini (stav 6.) i da su prihodi od davanja u zakup vodnog zemljišta (osim za postavljanje plutajućih objekata) i prihodi od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata ostvareni na teritoriji autonomne pokrajine prihod javnog vodoprivrednog preduzeća osnovanog za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji koje upravlja vodnim zemljištem u javnoj svojini (stav 7.). Prema osporenoj odredbi stava 8. člana 10v Zakona, izuzetno od stava 6. ovog člana, prihodi od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata ostvareni na teritoriji grada Beograda prihod su budžeta grada Beograda.

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da su prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u državnoj imovini i da u državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom (član 87. stav 1.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine i sistem zaštite i unapređenja životne sredine, (član 97. tač. 7. i 9.); da u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad, zakonom se može poveriti obavljanje određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave i da se pojedina javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima (član 137. st. 1. i 2.); da Ustavni sud odlučuje, pored ostalog, o saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 167. stav 1. tačka 1.); da Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti i da sredstva za vršenje poverenih nadležnosti obezbeđuje Republika Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadležnosti (član 178. st. 1. i 3.); da se poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju, pored ostalog, iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, budžeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom (član 188. stav 4.).

Razmatrajući navode inicijatora o neustavnosti odredbe člana 10a stav 1. Zakona jer se vodno zemljište u javnoj svojini, kao dobro od opšteg interesa, ne može dati u zakup s obzirom na to da iz odredbe člana 87. stav 2. Ustava proizlazi da se pojedina prava mogu steći samo na dobrima u opštoj upotrebi, Ustavni sud je pošao od odredaba Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 – dr. zakon, 108/16, 113/17, 95/18, 153/20 i 94/24) koji u regulisanju pitanja u vezi sa pravnim režimom dobara od opšteg interesa u javnoj svojini, u koje spada i vodno zemljište, predstavlja matični, tj. opšti zakon. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se Zakonom o javnoj svojini uređuje pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 1.). Javnu svojinu čini pravo svojine Republike Srbije – državna svojina, pravo svojine autonomne pokrajine – pokrajinska svojina i pravo svojine jedinice lokalne samouprave – opštinska, odnosno gradska svojina (član 2.). U javnoj svojini su, pored ostalog, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini (član 3. stav 1.). Odredbom člana 8. Zakona propisano je da se pravni režim građevinskog zemljišta, poljoprivrednog zemljišta, vodnog zemljišta, šuma i šumskog zemljišta u javnoj svojini uređuje posebnim zakonom. Prema odredbama člana 10. Zakona, dobra od opšteg interesa u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, su stvari koje su zakonom određene kao dobra od opšteg interesa (poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, vodno zemljište, vodni objekti, zaštićena prirodna dobra, kulturna dobra i dr.), zbog čega uživaju posebnu zaštitu (stav 1.), način i uslovi iskorišćavanja i upravljanja dobrima od opšteg interesa uređuju se posebnim zakonom (stav 3.), dobra od opšteg interesa na kojima postoji pravo javne svojine su u svojini Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije određeno (stav 6.). Odredbom člana 26. stav 1. tačka 2) Zakona određeno je da se raspolaganjem stvarima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra, pored ostalog, i davanje stvari u zakup. Prema odredbama člana 41. Zakona, za upravljanje dobrima od opšteg interesa i dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini mogu se osnivati javna preduzeća, javne agencije i društva kapitala (stav 1.) i pod upravljanjem dobrima od opšteg interesa, u smislu stava 1. ovog člana, podrazumevaju se, zavisno od prirode dobra, uzgoj, staranje, izgradnja, održavanje, unapređivanje, iskorišćavanje i određivanje načina korišćenja dobra od opšteg interesa u javnoj svojini, u skladu sa posebnim zakonom (stav 2.).

Iz navedenog proizlazi da upravljanje dobrima od opšteg interesa podrazumeva, pored ostalog, iskorišćavanje i korišćenje dobara od opšteg interesa pri čemu se način i uslovi iskorišćavanja i korišćenja ovih dobara uređuju posebnim zakonom. S tim u vezi, a saglasno ovlašćenju iz člana 97. tač. 7. i 9. Ustava da uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine i da uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine, zakonodavac je doneo osporeni Zakon o vodama kojim je, kao posebnim zakonom, uredio pored ostalog, pravni režim vodnog zemljišta u javnoj svojini i propisao da se pod upravljanjem vodnim zemljištem u javnoj svojini, kao jednim od dobara od opšteg interesa, smatra, pored ostalog i određivanje načina korišćenja vodnog zemljišta i korišćenje vodnog zemljišta (član 9a stav 1.). Zakonom je kao jedan od mogućih načina korišćenja vodnog zemljišta u javnoj svojini, odnosno raspolaganja ovim zemljištem, određeno i davanje u zakup ovog zemljišta pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima za namene utvrđene ovim zakonom, u skladu sa ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona (osporena odredba člana 10a stav 1.). Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da je zakonodavac osporenom odredbom člana 10a stav 1. Zakona propisao mogućnost davanja vodnog zemljišta u javnoj svojini u zakup u granicama svog ovlašćenja iz člana 97. tač. 7. i 9. Ustava.

U vezi sa tvrdnjama inicijatora da je odredbom člana 10v stav 8. Zakona o vodama grad Beograd privilegovan u odnosu na ostale jedinice lokalne samouprave koje na svojoj teritoriji imaju plutajuće objekte, jer je jedino njemu dato pravo da ostvaruje prihod od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na svojoj teritoriji, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 10a stav 3. Zakona. Navedenom zakonskom odredbom je, saglasno odredbama člana 137. stav 1. i člana 178. stav 1. Ustava, Republika Srbija poverila gradu Beogradu javno ovlašćenje davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji grada za postavljanje plutajućih objekata i zaključivanje ugovora o zakupu radi efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba na teritoriji grada, dok je na teritorijama ostalih jedinica lokalne samouprave ovo javno ovlašćenje povereno javnim vodoprivrednim preduzećima (član 10a stav 2.). Kako je za obavljanje poverenih poslova, u smislu odredbe člana 178. stav 3. Ustava, Republika dužna da gradu Beogradu obezbedi odgovarajuća sredstva, zakonodavac je osporenom odredbom člana 10v stav 8. Zakona odredio da su prihodi od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata ostvareni na teritoriji grada Beograda prihod budžeta grada Beograda, što je izuzetak od pravila iz stava 6. istog člana Zakona prema kome prihodi od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata ostvareni na teritoriji Republike Srbije (osim teritorije autonomne pokrajine) pripadaju javnom vodoprivrednom preduzeću osnovanom za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji koje upravlja vodnim zemljištem u javnoj svojini. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da se osporenom zakonskom odredbom ne povređuje načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava. Naime, da bi postojala povreda načela zabrane diskriminacije potrebno je da su, bez zakonom utvrđenog legitimnog cilja i razumnog opravdanja, različito normativno tretirani subjekti koji se nalaze u istoj ili bitno sličnoj pravnoj situaciji. Kako je posao davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini za postavljanje plutajućih objekata Zakonom poveren različitim subjektima (nadležnim organima grada Beograda, odnosno javnim vodoprivrednim preduzećima na teritoriji ostalih jedinica lokalne samouprave) i, po tom osnovu, odredbama člana 10v st. 6. i 7. Zakona i osporenom odredbom stava 8. istog člana Zakona određena i pripadnost prihoda ostvarenih od zakupa vodnog zemljišta za navedenu namenu, kao prihod budžeta grada Beograda, odnosno kao prihod javnih vodoprivrednih preduzeća, Ustavni sud smatra da je nesumnjivo da se, po ovom osnovu, jedinice lokalne samouprave i njihovi građani nalaze u različitim pravnim situacijama, te da se stoga ne mogu prihvatiti tvrdnje inicijatora da je osporena zakonska odredba nesaglasna sa načelom ravnopravnog položaja pravnih subjekata i načelom zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je našao da razlozima iznetim u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 10a stav 1. i člana 10v stav 8. Zakona o vodama te je, saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio inicijativu u ovom delu i rešio kao u tački 1. izreke.

Kada su u pitanju navodi inicijatora o nesaglasnosti odredaba člana 10a st. 1. i 3. i člana 10v stav 8. Zakona o vodama sa odredbama Zakona o javnoj svojini, Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22, 92/23 i 94/24) i Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21), Ustavni sud ukazuje da ocena međusobne saglasnosti zakona nije, u smislu citirane odredbe člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava, u nadležnosti Ustavnog suda, osim ako se time ne krši ustavni princip jedinstva pravnog poretka iz odredaba člana 4. stav 1. i člana 194. stav 1. Ustava, što po nalaženju Suda, u ovoj ustavno pravnoj stvari, nije slučaj. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio inicijativu i u ovom delu i odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud takođe ukazuje da nije nadležan da „obustavi postupak usvajanja predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o vodama, u smislu odredbe člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu,“ kako je to zatraženo inicijativom, s obzirom na to da, saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice. Takođe, prema oceni Ustavnog suda, nisu ispunjeni ni uslovi za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja kada se, saglasno odredbi člana 66. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja podnosi i tekst izglasanog zakona koji je overio sekretar Narodne skupštine ili lice koje on na to ovlasti.

S obzirom na to da je Ustavni sud doneo konačnu odluku, zahtev inicijatora za obustavu izvršenja Oglasa za zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji grada Beograda za postavljanje plutajućih objekata na reci Dunav, desna obala, u postupku javnog nadmetanja koji je objavila Komisija za sprovođenje postupka davanja u zakup vodnog zemljišta na teritoriji grada Beograda formirana rešenjem VIII-06-325-73/2023 od 25. oktobra 2023. godine, Ustavni sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 3. izreke.

Polazeći od izloženog i na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2), člana 46. tač. 3) i 5) i člana 47. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu i odredbe člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov

Rešenje o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o vodama

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti