Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti članova 149. i 150. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ne nalazeći povredu ustavnih prava. Inicijativa u vezi člana 142. stav 4. je odbačena jer je ta odredba već oglašena neustavnom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-759/2012
04.12.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. decembra 2014. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba čl. 149. i 150. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 109/05, 106/06, 57/11, 110/12-Odluka US, 119/12, 99/14 i 123/14).

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredbe člana 142. stav 4. Zakona iz tačke 1.

3. Odbacuje se zahtev za ocenu međusobne saglasnosti Zakona iz tačke 1. sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11, 19/12, 45/13 i 93/14) i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 104/09 - dr. zakon, 68/12 - Odluka US i 107/12).

4. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu odredaba člana 142. stav 4, čl. 149. i 150. Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba člana 142. stav 4. i čl. 149. i 150. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 109/05, 106/06, 57/11, 110/12-Odluka US, 119/12, 99/14 i 123/14). Po mišljenju podnosioca inicijative, osporene odredbe Zakona su protivne čl. 19, 21, 22, 64, 65, 66, 67. i 68. Ustava Republike Srbije, jer se njima "ukidaju prava i slobode građana Republike Srbije garantovane Ustavom i vrši njihova diskriminacija, kao i diskriminacija dece i njihovih prava garantovanih Međunarodnom konvencijom o zaštiti prava dece i Međunarodnom konvencijom o zaštiti prava na zdravlje i na život". Odredbom člana 142. stav 4. Zakona, kojom se pružanje primarne zdravstvene zaštite uslovljava izborom lekara kao zakonskim uslovom za naknadnu overu zdravstvene knjižice, zakonodavac ograničava, pa čak i onemogućava građane koji uredno plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje da ostvaruju prava garantovana Ustavom. Odredbom člana 149. stav 1. Zakona propisano je da osigurano lice kod prve posete izabranom lekaru potpisuje ispravu o izboru izabranog lekara, pa inicijator smatra da "do tog prvog javljanja građanin, pogotovo ako je platio doprinose za zdravstveno osiguranje, mora imati overenu zdravstvenu knjižicu, jer mu to pravo Ustavom garantuje država kao bezuslovno pravo". U odnosu na odredbe člana 150. Zakona, podnosilac inicijative smatra da je zloupotrebljen sam institut izabranog lekara, jer osiguranik potpisivanjem izjave o izabranom lekaru dozvoljava da nadležni ovlašćeni zdravstveni radnik izvrši uvid u lične podatke, bez da je osiguranik upozoren ili upoznat sa pravnim posledicama jedne takve izjave, posebno što u odredbama ovog člana Zakona nije navedeno koji su to podaci koji se odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Pored toga, odredba stava 2. ovog člana Zakona, koja propisuje da "ako osigurano lice ne potpiše izjavu iz stava 1. ovog člana, matična filijala nije dužna da snosi troškove zdravstvene zaštite...", po mišljenju inicijatora, je neustavna, jer osiguranik plaća doprinose da bi u svakom trenutku imao zdravstvenu zaštitu koju mu Ustav garantuje, pa stoga osporene odredbe člana 150. Zakona predstavljaju sankciju za osiguranika, koji ne postupi saglasno odredbi člana 142. stav 4. i člana 150. stav 1. Zakona. U inicijativi se, takođe, navodi da su osporene odredbe Zakona u suprotnosti i sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11, 19/12, 45/13 i 93/14) i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 104/09 - dr. zakon, 68/12 - Odluka US i 107/12), pa je postavljen i zahtev za ocenu njihove međusobne saglasnosti. Inicijator predlaže da Ustavni sud, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje pojedinačnih akata odnosno radnji koje se preduzimaju na osnovu osporenih odredaba Zakona.

U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 109/05, 106/06, 57/11, 110/12, 119/12, 99/14 i 123/14) propisano: da se naknadna overa isprava o osiguranju, odnosno zdravstvene kartice, odnosno posebne isprave o korišćenju zdravstvene zaštite može izvršiti pod uslovom da je osigurano lice izvršilo izbor izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona (član 142. stav 4.); da osigurano lice kod prve posete izabranom lekaru potpisuje ispravu o izboru izabranog lekara, da osigurano lice vrši izbor lekara iz stava 1. ovog člana po pravilu na period od najmanje jedne kalendarske godine i da osigurano lice može promeniti izabranog lekara i pre isteka perioda na koji ga je izabralo, da način i postupak izbora, odnosno promene izabranog lekara, kao i obrazac isprave iz stava 1. ovog člana, Republički fond bliže uređuje opštim aktom iz člana 141. stav 4. ovog zakona (član 149.); da isprava o izboru izabranog lekara iz člana 149. ovog zakona sadrži izjavu kojom osigurano lice dozvoljava da nadležni ovlašćeni zdravstveni radnik - nadzornik obaveznog zdravstvenog osiguranja može imati uvid u lične podatke osiguranog lica koji se odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, da ako osigurano lice ne potpiše izjavu iz stava 1. ovog člana, matična filijala nije dužna da snosi troškove zdravstvene zaštite koji se ne mogu proveriti od strane ovlašćenog zdravstvenog radnika - nadzornika obaveznog zdravstvenog osiguranja, da su ovlašćeni zdravstveni radnik - nadzornik obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i druga službena lica Republičkog fonda, odnosno filijale, dužni da čuvaju lične podatke osiguranih lica iz stava 1. ovog člana, kao službenu tajnu (član 150.):

Razmatrajući osporene odredbe čl. 149. i 150. Zakona o zdravstvenom osiguranju u smislu navoda i razloga podnosioca inicijative, Sud je imao u vidu da sloboda izbora zdravstvene ustanove i slobodan izbor lekara ne predstavlja Ustavom zajemčeno pravo osiguranika iz oblasti zdravstvene zaštite, već pravo ustanovljeno zakonom, a s druge strane, položaj i ulogu izabranog lekara kao osnovnog stručno - medicinskog organa u postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i njegovo ustanovljenje sa ciljem kvalitetnijeg pružanja zdravstvene zaštite, odnosno potpunije brige o zdravstvenom stanju osiguranog lica. Stoga, po nalaženju Ustavnog suda, odredbama člana 149. Zakona, koje predviđaju da osigurano lice kod prve posete izabranom lekaru potpisuje ispravu o izboru izabranog lekara, da taj izbor vrši po pravilu na period od najmanje jedne kalendarske godine, kao i da osigurano lice može promeniti izabranog lekara i pre isteka tog perioda, ne dovodi se u pitanje povreda ustavnih prava, kao ni prava utvrđenih potvrđenim međunarodnim ugovorima na koje se poziva podnosilac inicijative.

Prilikom razmatranja odredaba člana 150. Zakona, Ustavni sud je pošao od odredaba člana 42. Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da je zajemčena zaštita podataka o ličnosti, da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom, da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom, da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe. Ustavni sud je imao u vidu da je, u konkretnom slučaju, zakonom uređeno prikupljanje i upotreba podataka o ličnosti koji se odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i da je zakonom precizirano ko može da ima uvid u lične podatke osiguranog lica, te da se uvid vrši na osnovu pismene dozvole osiguranog lica, da su ti podaci proglašeni službenom tajnom, te da je predviđena obaveza čuvanja i postupanja sa navedenim podacima kao sa službenom tajnom od strane lica koja imaju uvid u lične podatke osiguranog lica, što znači da bi njihova eventualna zloupotreba bila sankcionisana u sudskom postupku u smislu odredbe člana 42. stav 4. Ustava. S druge strane, osigurano lice je, svakako, u obavezi da pruži lične podatke koji su, pre svega, od značaja za ostvarivanje zdravstvene zaštite, a zatim i za izmirenje troškova od strane matične filijale osiguranika prema zdravstvenoj ustanovi, koja je pružila konkretnu zdravstvenu uslugu. Po nalaženju Suda, logično je i razumno opravdanje da matična filijala osiguranog lica ne može da isplati troškove, ako zbog nedostataka podataka ne može da utvrdi da li je i koja je i u kojoj meri i obimu zdravstvena usluga pružena osiguranom licu, iz čega proizlazi da je osporenom odredbom člana 150. stav 2. Zakona uređen odnos između matične filijale osiguranog lica i zdravstvene ustanove koja je pružila zdravstvenu uslugu, te da navedena odredba Zakona ne predstavlja "sankciju" prema osiguranom licu, kako to smatra podnosilac inicijative.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud našao da iznetim razlozima u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba čl. 149. i 150. Zakona o zdravstvenom osiguranju, pa je saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), rešio da podnetu inicijativu odbaci.

S obzirom na to da je Ustavni sud Odlukom IUz-361/2012 od 9. oktobra 2014. godine, utvrdio da osporena odredba člana 142. stav 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, te da je navedena odredba Zakona prestala da važi, na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, 19. novembra 2014. godine, kada je objavljena Odluka Ustavnog suda IUz-361/2012 u "Službenom glasniku Republike Srbije", Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio inicijativu, jer ne postoje procesne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Ustavni sud je, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev da odlučuje o međusobnoj saglasnosti osporenih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, za šta Ustavni sud nije nadležan prema odredbama člana 167. Ustava.

Kako je Sud na ovaj način konačno odlučio o podnetoj inicijativi, zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenih odredaba člana 142. stav 4, i čl. 149. i 150. Zakona o zdravstvenom osiguranju, Sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 36. stav 1. tačka 1), člana 42b stav 1. tačka 2), člana 46. tač. 3) i 5) i člana 47. stav 1. tačka 1) i stav 2. Zakona o Ustavnom Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti