Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti obaveznog zastupanja po advokatu u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio zahtev za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o upravnim sporovima koja propisuje obavezno zastupanje fizičkog lica po advokatu prilikom podnošenja zahteva za preispitivanje sudske odluke, smatrajući da se radi o presuđenoj stvari.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-77/2013
21.05.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, Milan Stanić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se zahtev za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 50. stav 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 50. stav 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), u odnosu na član 36. stav 2. Ustava, kao i "član 21. st. 1. i 2. i član 22. st. 1. i 2. istog zakona". Predložena je i "obustava izvršenja osporene odredbe Zakona".

U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je konstatovao da je Ustavni sud u Rešenju IUz-910/2010 od 18. aprila 2012. godine, kada su odbačene inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti, pored ostalih, odredbe člana 50. stav 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), razmatrao navedenu odredbu Zakona i u odnosu na član 36. stav 2. Ustava kojom se utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

S obzirom na navedeno, Sud je podnetu inicijativu razmatrao kao zahtev za ocenjivanje ustavnosti opšteg akta o kome je već odlučivano.

Ustavni sud je u Rešenju IUz-910/2010 od 18. aprila 2012. godine, polazeći od odredaba člana 97. tačka 2. i člana 99. tačka 7. Ustava Republike Srbije, stao na stanovište da je zakonodavac ovlašćen da uređujući postupak pred sudovima, a time i postupak sudske zaštite pojedinačnih prava i pravnih interesa i zakonitost rešavanja u upravnim i drugim Ustavom i zakonom predviđenim pojedinačnim stvarima, propiše vrste pravnih sredstava i način zastupanja stranaka u postupku preispitivanja pravnosnažne odluke Upravnog suda pred Vrhovnim kasacionim sudom, a time i da propiše da zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke Upravnog suda, kada je stranka fizičko lice, predaje punomoćnik iz reda advokata, kao što je to i učinjeno u osporenom stavu 2. člana 50. Zakona o upravnim sporovima. Ovo stoga što je po nalaženju Ustavnog suda, u nadležnosti zakonodavca da zbog složenosti postupka, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred Vrhovnim kasacionim sudom, kao najvišim sudom koji štiti prava stranaka propiše da se zahtev fizičkog lica za preispitivanje sudske odluke predaje preko punomoćnika iz reda advokata, odnosno da stranka koja je fizičko lice ne može sama neposredno da preda zahtev, već to u njeno ime jedino može da učini punomoćnik iz reda advokata. Kako je zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke Upravnog suda, vanredno pravno sredstvo koje se, podnosi saglasno članu 49. stav 3. Zakona o upravnim sporovima zbog povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta ili povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje stvari, to po nalaženju Ustavnog suda proizlazi da je uslovljavanje u osporenoj odredbi člana 50. stav 2. Zakona da kada je stranka fizičko lice, zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke Upravnog suda, predaje Vrhovnom kasacionom sudu punomoćnik iz reda advokata, predstavlja legitiman, proporcionalan i nužan oblik ograničenja predaje ovog vanrednog pravnog sredstva budući da se razlozi zbog kojih se ono može izjaviti svode na pravna pitanja, to navedena odredba Zakona nije nesaglasna članu 36. stav 2. Ustava.

Budući da se radi o ustavnopravnom pitanju koje je Ustavni sud već razmatrao, a iz novih navoda i razloga iznetih u podnetom zahtevu, ne proizlazi da ima osnova za ponovno razmatranje, Ustavni sud je ocenio da se radi o presuđenoj stvari. Stoga je i zahtev za "obustavu izvršenja osporene odredbe Zakona", koji je Ustavni sud razmatrao kao zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje koja je preduzeta na osnovu osporenih odredaba Zakona, bespredmetan. Budući da je inicijativom tražena i ocena međusobne saglasnosti odredaba istog zakona, to se ukazuje da Ustavni sud, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan za takvu ocenu.

Saglasno izloženom, Sud je, na osnovu odredbe člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 8) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13), rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti obaveznog zastupanja po advokatu u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti