Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti člana 46. Zakona o trgovini

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti člana 46. Zakona o trgovini. Utvrđeno je da zakonsko ovlašćenje Vladi da uvodi privremene mere zaštite tržišta nije neograničeno, već je u skladu sa Ustavom i jasno definisanim uslovima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-882/2012
06.11.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, na o snovu člana 167. stav 1. tačka 1 . Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. novembra 2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 46. Zakona o trgovini (''Službeni glasnik RS'', br. 53/10 i 10/13).

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 46. Zakona o trgovini (''Službeni glasnik RS'', br. 53/10 i 10/13). U inicijativi se navodi da se osporenim odredbama člana 46. Zakona daje neograničeno pravo Vladi da interveniše na tržištu Republike Srbije, bez jasno definisanih uslova i načina koji bi, saglasno članu 4. stav 3. istog zakona, morali biti propisani zakonom, a ne nekim drugim pravnim aktom. Inicijator takođe ukazuje da odredbe člana 46. Zakona nisu u saglasnosti sa odredbama člana 83. Ustava kojima je zajemčena sloboda preduzetništva, jer se ograničenje preduzetništva može uvoditi samo zakonom, i to samo u tri situacije – radi zaštite zdravlja ljudi, radi zaštite životne sredine i prirodnih bogatstava i radi zaštite bezbednosti Republike Srbije, dok, prema navodima inicijatora, iz osporenog člana 46. Zakona proizlazi da je jedini neophodan uslov da bi Vlada uvela privremene mere – poremećaj na tržištu. Stoga je, prema shvatanju inicijatora, članom 46. Zakona Vladi dato pravo da, suprotno Ustavu, slobodno, odnosno po svojoj slobodnoj proceni uređuje način na koji će intervenisati na tržištu i vrste privremenih mera koje će primeniti, kao i da sama može da izabere kategorije tržišta na kojima će intervenisati, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe. U inicijativi se dalje navodi da prema odredbama člana 46. Zakona izvršna vlast ima direktan uticaj na tržište, osim u pogledu izvoza i uvoza, čime se, prema mišljenju inicijatora, svi ostali na tržištu koji se ne bave poslovima izvoza i uvoza stavljaju u neravnopravan položaj. Inicijator takođe smatra da omogućavanje izvršnoj vlasti da , bez jasno definisanih uslova i načina, može faktički neograničeno privremenim merama sa zakonskom snagom da interveniše na tržištu roba i usluga - nije u skladu sa Ustavom , jer je uloga Vlade da sprovodi zakone , a ona je na ovaj način Zakonom ovlašćena da direktno i bez jasnih ograničenja utiče na tržišne tokove, čime je došlo i do mešanja nadležnosti Vlade i Skupštine, a na štetu javnog interesa. Inicijator navodi da se prava i obaveze mogu utvrđivati jedino zakonom, kao i da iz odredaba Ustava jasno proizlazi da se pitanja iz oblasti ekonomije i ekonomskog uređenja po pravilu uređuju zakonom, a samo izuzetno uredbom ili nekom drugom privremenom merom.

Podnosilac inicijative, takođe, traži da Ustavni sud, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu osporenih odredaba člana 46. Zakona o trgovini.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Narodna skupština je na sednici održanoj 28. jula 2010. godine donela Zakon o trgovini, koji je objavljen u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', broj 53 od 29. jula 2010. godine. Zakon je stupio na snagu 6. avgusta 2010. godine, a počeo je da se primenjuje 1. januara 2011. godine. Ovim zakonom uređuju se uslovi i način za obavljanje i unapređenje trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije, kao i zaštita tržišta, zaštita od nepoštene utakmice i nadzor (član 1. stav 1. Zakona). Osporeni član 46. Zakona nalazi se u Glavi V. Zakona pod nazivom ''Zaštita tržišta'', i njime su uređene privremene mere zaštite tržišta. Osporenim odredbama člana 46. Zakona je propisano: da radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, Vlada može da odredi privremene mere koje se odnose na određenu vrstu robe i usluga, određenu kategoriju trgovaca ili potrošača, na potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom, na cene, kao i na druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe (stav 1.); da će Vlada odrediti privremene mere iz stava 1. ovog člana, kao i vremenski period primene tih mera, srazmerno cilju i očekivanim rezultatima, koji ne može biti duži od šest meseci od dana određivanja privremene mere, odnosno najduže do ispunjenja obaveze kada je u pitanju sprovođenje obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom (stav 2.).

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine, da je Republika Srbija jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga (član 82. st. 1. i 2.); da je p reduzetništvo slobodno i da se može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije (član 83.); da s vi imaju jednak pravni položaj na tržištu i da su z abranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja (član 84. st. 1. i 2.); da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti (član 97. tačka 6.); da Vlada utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine i donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona (član 123. tač. 1. do 3.).

Pored osporenih odredaba Zakona o trgovini, Ustavni sud je našao da su od značaja za razmatranje ovog ustavnosudskog predmeta i pojedine odredbe ovog zakona kojima su utvrđena određena načela trgovine i kojima je propisano: da se trgovina obavlja slobodno na tržištu, da su zabranjena ograničenja slobode obavljanja trgovine, da se izuzetno ograničenje slobode trgovine može privremeno uvesti na način i pod uslovima propisanim zakonom (član 4.); da je tržište Republike Srbije jedinstveno i celovito, da su izuzetno dozvoljeni akti ili radnje u skladu sa zakonom, usmereni na podsticanje regionalnog razvoja nerazvijenih područja, za određene socijalno ugrožene kategorije stanovništva, za proizvodnju i promet robe/usluga koje su od egzistencijalnog značaja za stanovništvo, kao i za razvoj određenih delatnosti koje su od javnog interesa, odnosno zaštite određenih dobara od posebnog značaja (član 6.); da su trgovci dužni da na odgovarajući način obezbede uslove za održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, naročito u pogledu robe/usluga od egzistencijalnog značaja za stanovništvo, da je zabranjeno preduzimanje radnji kojima se izaziva nestabilnost i poremećaj snabdevenosti tržišta (član 8.); da su državni organi i organizacije koje su zakonom i drugim propisima ovlašćeni da donose akte ili preduzimaju radnje ograničenja trgovine, kao i u poslovima tržišnog nadzora, dužni da u pogledu obima, načina, uslova i trajanja tih ograničenja, odnosno obavljanja nadzora, postupaju srazmerno razlozima za ograničenje, odnosno sa ciljem tržišnog nadzora (član 9.).

Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju (''Službeni glasnik RS'', br. 36/09, 36/11-drugi zakon i 88/11) propisano je: da mere (koje utiču na spoljnotrgovinsko poslovanje) i bliže uslove za primenu mera propisuje Vlada, na predlog ministarstva ili drugog nadležnog organa (član 14. stav 1.); da Vlada može da propiše sledeće mere zaštite – antidampinške mere, kompenzatorne mere, mere za zaštitu od prekomernog uvoza i mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa (član 29.).

Iz navedenog sledi da Republika Srbija, u okviru svoje nadležnosti, uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, u koje spada i trgovina, pa su, saglasno navedenom, Zakonom o trgovini uređeni uslovi i način za obavljanje i unapređenje trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije, kao i zaštita ovog tržišta. Osnovno načelo trgovine je njeno slobodno obavljanje (član 4. stav 1. Zakona), pa je stoga Zakonom i propisano pravilo da su zabranjena ograničenja slobode obavljanja trgovine (član 4. stav 2. Zakona). Međutim, načelo slobodne trgovine ne podrazumeva apsolutnu slobodu u njenom obavljanju, jer cilj normativnog uređivanja trgovine je da se obezbedi stabilno i snabdeveno tržište uz što manje mešanja države u trgovinu, kako bi se obezbedila što efikasnija tržišna privreda. Stoga je članom 4. stav 3. Zakona propisano da se izuzetno ograničenje slobode trgovine može privremeno uvesti, na način i pod uslovima propisanim zakonom. To znači da se ograničenje trgovine koje je nužno za uspostavljanje i održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, određuje samo izuzetno i pod Zakonom propisanim uslovima i mora biti ukinuto čim se utvrdi da je prestao razlog zbog kojeg je preduzeta neka od mera ograničenja tržišta ili ako se tom merom ne može ostvariti cilj radi čijeg ostvarenja je mera određena (privremeni karakter mera ograničenja).

Saglasno navedenom, odredbama člana 46. Zakona su upravo propisani uslovi i način za propisivanje ograničenja slobode trgovine u vidu privremenih mera kojima se vrši zaštita tržišta. Razlozi (uslovi) zbog kojih se ove privremene mere mogu uvesti na tržištu su sledeći: sprečavanje poremećaja na tržištu ili otklanjanje štetnih posledica poremećaja na tržištu. Oba ova razloga su uže određena, što znači da se država svojim merama ne meša u svaki poremećaj na tržištu, već samo u one koji se odnose na snabdevanje robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi, kao i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa. Iz navedenog sledi da je intervencija države u obavljanju trgovine donošenjem mera njenog ograničenja uslovljena određivanjem kvalifikovanih kriterijuma, jer se odnosi samo na snabdevanje tržišta robom i uslugama koji su od vitalnog (znači najvažnijeg) značaja za život i zdravlje ljudi, i ne na rad svih privrednih subjekata, ustanova i organizacija, već samo onih koji su od opšteg interesa za funkcionisanje države. Osporenim članom 46. Zakona je zatim određeno da se zaštita tržišta u slučaju navedenih poremećaja vrši propisivanjem privremenih mera, da privremene mere može da odredi Vlada (ovlašćenje za donošenje akta kojim se određuje privremena mera), kao i da se privremene mere odnose na određenu vrstu robe i usluga, određenu kategoriju trgovaca ili potrošača, na potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom, na cene, kao i na druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe (vrste privremenih mera). Karakter mere koja se propisuje, subjekat koji meru određuje i vrste mera koje se mogu, odnosno ne smeju propisati, predstavljaju način pod kojim se privremena mera može uvesti na tržište, što znači da je, pored uslova, i ovaj segment uređen Zakonom, kako je to propisano članom 4. stav 3. Zakona. Pored navedenog, a upravo zbog restriktivne primene Zakonom dozvoljenog ograničenja slobodne trgovine, koji je kao izuzetak od pravila predviđen članom 4. stav 3. Zakona, odredbom člana 46. stav 2. Zakona propisana je i obaveza Vlade da prilikom određivanja privremene mere iz stava 1. ovog člana odredi vremenski period važenja propisane mere. Određivanje vremena važenja privremene mere Vlada vrši srazmerno cilju i očekivanim rezultatima od konkretne mere, s tim što je krajnji rok važenja privremenih mera propisan Zakonom (šest meseci od dana određivanja privremene mere, odnosno najduže do ispunjenja obaveza kada je u pitanju sprovođenje obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom), tako da se Vlada može kretati samo u okvirima propisanim Zakonom.

Saglasno svemu navedenom, Ustavni sud je stao na stanovište da ne stoje navodi podnosioca inicijative da je osporenim članom 46. Zakona dato neograničeno pravo Vladi da interveniše na tržištu Republike Srbije, bez jasno definisanih uslova i načina koji bi, saglasno članu 4. stav 3. istog zakona, morali biti propisani zakonom, a ne nekim drugim pravnim aktom, jer je upravo obrnuto. Naime, odredbama člana 46. Zakona su propisani i uslovi i način za određivanje privremenih mera od strane Vlade, koje su u funkciji zaštite tržišta, tako da u konkretnom slučaju ne dolazi do mešanja nadležnosti Narodne skupštine i Vlade, kako to pogrešno navodi podnosilac inicijative, jer je Narodna skupština, saglasno Ustavu, donela Zakon iz svoje nadležnosti, Zakonom odredila uslove i način ograničenja slobodne trgovine i ovlastila Vladu na donošenje privremene mere za zaštitu tržišta.

Ustavni sud, takođe ukazuje da osporene odredbe člana 46. Zakona nisu u suprotnosti sa članom 83. Ustava, jer se preduzetništvo može ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije, što je upravo osporenim članom 46. Zakona predviđeno u domenu trgovine, jer razlozi za uvođenje privremenih mera za zaštitu tržišta se upravo odnose na zaštitu života i zdravlja ljudi i bezbednosti Republike Srbije, jer nesmetanim funkcionisanjem privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa štiti se, između ostalog, i bezbednost države.

Povodom navoda inicijatora da se propisivanjem privremenih mera iz člana 46. Zakona svi subjekti na tržištu, koji se ne bave poslovima izvoza i uvoza stavljaju u neravnopravan položaj, jer se ovim članom Zakona isključuju mere koje se odnose na uvoz i izvoz robe, Ustavni sud ukazuje da su mere koje se odnose na uvoz i izvoz robe predmet Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, a ne Zakona o trgovini, tako da i ne mogu biti predmet ovog zakona.

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je stao na stanovište da su osporenim odredbama člana 46. Zakona, propisani uslovi i način ograničenja slobodne trgovine, u vidu propisivanja privremenih mera za zaštitu tržišta radi sprečavanja poremećaja na tržištu i održavanja stabilnosti tržišta i dato ovlašćenje Vladi, da pod uslovima i na način predviđen ovim članom Zakona, može svojim aktom odrediti vrstu privremene mere i vreme njenog trajanja.

Kako Ustavni sud smatra da podnetom inicijativom nisu potkrepljene tvrdnje da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 46. Zakona o trgovini, to je Sud, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) , našao da je inicijativ a neprihvatljiva.

Imajući u vidu da je doneo konačnu odluku u ovoj ustavnopravnoj stvari, Ustavni sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona, saglasno članu 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, doeno Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti člana 46. Zakona o trgovini

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti