Rešenje o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o eksproprijaciji

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o eksproprijaciji. Utvrđeno je da deo inicijative osporava primenu zakona u konkretnom slučaju, da je o ustavnosti prekluzivnog roka već odlučivano, a da za ostale odredbe nisu navedeni ustavnopravni razlozi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-888/2010
27.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. decembra 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 36. st av 6. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95 i 23/0 1-Odluka Saveznog ustavnog suda) i ustavnosti odredaba člana 14. stav 2. i člana 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 20/09).

Odbacuje se inicijativa za ocenu saglasnosti odredaba člana 21. Zakona iz tačke 1. sa Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su inicijativ e za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredb e člana 36. stav 6. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95 i 23/01-Odluka Saveznog ustavnog suda ) i ustavnosti odredaba člana 14. stav 2. i člana 21. Zakon a o izmen ama i dopunama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 20/09). Osporavajući odredbu člana 36. stav 6. osnovnog Zakona, jedan od inicijatora je naveo da je ova odredba Zakona u suprotnosti sa odredbama člana 21. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije kojima se utvrđuje jedn akost svih pred Ustavom i zakonom, člana 194. st. 3. i 4. Ustava i odredbama člana 1. Protokola 1 i čl. 1. i 2. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju za zaštit u ljudskih prava i osnovnih sloboda (Zakon o potvrđivanju ove konvencije objavljen je u „Službenom listu SCG-Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05 i 7/05), kojima se „garantuje pravo svakog fizičkog lica na uživanje svoje imovine“, iz razloga što je „neravnopravan položaj manjinskih suvlasnika ekspropisane nepokretnosti“ kod podnošenja zahteva za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji. Inicijator je navode o neustavnosti osporene odredbe člana 36. Zakona ilustrovao konkretnim slučajem u kome je bio podnet zahtev za poništenje rešenja o eksproprijaciji od strane jednog od suvlasnika eksproprisane nepokretnosti. Osporavajući ustavnost odredbe člana 14. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama osporenog Zakona , inicijatori s u ist akli: da navedena odredba Zakona, kojom je predviđen prekluzivan rok čij im protek om raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti, odnosno njegov naslednik gube pravo na podnošenje zahteva za poništaj ili izmenu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji, protivno odredbi člana 197. stav 1. Ustava, ima povratno dejstvo jer se primenjuje na „situacije u toku (predlozi, zahtevi ranijih sopstvenika eksproprisane nepokretnosti i njihovih naslednika koji su u toku)“ i da ukoliko bi ova odredba ostala na snazi , “hiljade bivših vlasnika i njihovih naslednika bi bili uskraćeni da osporavaju pravnosnažna rešenja o eksproprijaciji“, što bi ugro zilo njihova prava i interese i dovelo do kršenja odredaba člana 3. stav 1. i čl. 18. i 58. Ustava; da se uvođenjem prekluzivnog roka gubi pravo na poništaj rešenja o eksproprijaciji, iako je moguće da svrha eksproprijacije nikada nije ostvarena, čime se narušava Ustavom zagarantovano pravo na imovinu , da se oduzima sigurnost ranijim sopstvenicima eksproprisane nepokretnosti jer im se ostavlja kratak vremenski period u kome mogu da podn esu zahtev za poništenje navedenog rešenja , kao i sigurnost društva da će na eksproprisanom zemljištu ikada biti izgrađen objekat od javnog interesa; da se osporenom odredb om pravi razlika i stvara neravnopravnost u ostvarivanju prava između građana kojima je imovina oduzeta pr e i posle izmena ovog z akona, tako što se „ljudska i manjinska prava, u koja sigurno spadaju ravnopravnost i zakonitost, onemogućavaju građanima kojima je prošlo više od pet godina od dana zaključenja sporazuma o naknadi i koji su neravnopravni u odnosu na građane kojima nije prošlo pet godina“ , kao i da se osporenom odredbom Zakona „retroaktivno menja Zakon o eksproprijaciji, a retroaktivnost se ogleda u tome što je onemogućeno građanima kojima je prošlo više od pet godina da ostvare svoja prava koja su do tog momenta imali“. Na kraju, jedan od inicijatora je istakao da se odredbama član a 21. Zakona o izmenama i dopunama osporenog Zakona , „ suprotno odredbama Zakon a o opštem upravnom postupku te Ustavu Republike Srbije“ , proširuje primena upravnog postupka na „sve postupke eksproprijacije ikada vođene na teritoriji Republike Srbije, čime se drastično oštećuju prava stranaka“.

Ustavni sud nije od Narodne skupštine zatražio mišljenje povodom navedenih inicijativa s obzirom na to da je u vezi sa pravnim pitanjima istaknutim u inicijativama i nekim od osporenih odredaba Zakona već zauzeo stav u određenim odlukama i rešenjima koje je doneo.

U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Zakon o eksproprijaciji donela Narodna skupština 26. decembra 1995. godine. Zakon je objavljen u „Službenom glasniku R epublike Srbije“, broj 53/95, a stupio je na snagu 5. januara 1996. godine. Odredbama člana 36. Zakona, koji se nalazi u poglavlju IV „Postupak eksproprijacije“, utvrđeni su uslovi, način i rokovi u kojima se može odustati od predloga za eksproprijaciju, odnosno zahtevati poništaj ili izmena pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji. Osporenom odredbom stava 6. istog člana Zakona propisano je da ako je na nepokretnosti eksproprisanoj rešenjem čiji se poništaj ili izmena traži bilo više suvlasnika, za odlučivanje po zahtevu potrebno je da su ga podneli većina od njih, s tim što će nadležni organ i od ostalih tražiti da se o zahtevu izjasne

Narodna skupština donela je 18. marta 2009. godine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji koji je objavljen 19. marta 2009. godine u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 20/09, a stupio je na snagu 27. marta 2009. godine. Osporenom odredbom člana 14. stav 2. navedenog Zakon a dopunjen je član 36. osnovnog Zakona novim stavom 4. kojim je propisano da po isteku roka od pet godina od pravnosnažnosti odluke o naknadi, odnosno od dana zaključenja sporazuma o naknadi, raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti, odnosno njegov naslednik ne može podneti zahtev za poništaj ili izmenu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji. Osporenim članom 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji uređen je prelazni režim u pogledu okončanja postup aka za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji i postup aka za utvrđivanje opšteg interesa za eksproprijaciju, koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, tako što je propisano da će se ovi postupci okončati po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu osporenog Zakona (st. 1. i 2.) . Istim članom Zakona je takođe propisano: da rešenja o utvrđivanju opšteg interesa doneta u skladu sa zakonom do dana stupanja na snagu ovog zakona, ostaju na snazi i na osnovu njih se može podneti predlog za eksproprijaciju (stav 3.); da ako je do dana stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa zakonom, utvrđen opšti interes za eksproprijaciju u korist javnog preduzeća, a za potrebe njegovog zavisnog privrednog društva, rešenje o utvrđivanju opšteg interesa može se, na zajednički zahtev javnog preduzeća i njegovog zavisnog privrednog društva, izmeniti tako da korisnik eksproprijacije bude zavisno privredno društvo, ako to društvo po odredbama ovog zakona može biti korisnik eksproprijacije (stav 4.); da u slučaju iz stava 4. ovog člana, zavisno privredno društvo ima prava i obaveze javnog preduzeća u pogledu eksproprijacije nepokretnosti i izmirenja naknade za eksproprisanu nepokretnost (stav 5.); da će se postupak za eksproprijaciju nepokretnosti koji nije pravosnažno okončan do dana stupanja na snagu ovog zakona, a pokrenut je po predlogu javnog preduzeća za potrebe njegovog zavisnog privrednog društva, okončati po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, u korist tog privrednog društva, ako ono može biti korisnik eksproprijacije po odredbama ovog zakona i ako je u smislu stava 4. ovog člana izvršena izmena rešenja o utvrđenom opštem interesu u korist tog privrednog društva (stav 6.).

U vezi sa osporenom odredbom člana 36. stav 6. osnovnog Zakona, Ustavni sud je utvrdio da navodi inicijatora ne sadrže stvarne razloge zbog kojih inicijator ov u odredbu smatra neustavnom i suprotnom odredbama Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, već predstavljaju zahtev za ocenu primene navedene odredbe Zakona u konkretnom slučaju koji je inicijator ilustrovao, za šta Ustavni sud, saglasno članu 167. Ustava Republike Srbije , nije nadležan. S obzirom na izneto, Sud je odbacio navedenu inicijativu, u skladu sa odredbom člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11).

Razmatrajući osporenu odredbu člana 14. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji , kojom je dopunjen član 36. osnovnog Zakona novim stavom 4, Ustavni sud je utvrdio da je ustavnost integralnog teksta člana 36. Zakona, i to odredaba st. 4, 5. i 6. ovog člana Zakona, već bila predmet ocene Ustavnog suda u predmetu IUz-81/2009, kada je Sud, na sednici održanoj 22. decembra 2009. godine, doneo Rešenje kojim se u tački 1. izreke, između ostalog, ne prihvata inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 36. Zakona.

Ustavni sud je u navedenom Rešenju, između ostalog, konstatovao „da su osporenim odredbama člana 36. Zakona predviđeni rokovi za podnošenje zahteva za poništaj ili izmenu pravosnažnog rešenja o eksproprijaciji, u slučaju da korisnik eksproprijacije nije izvršio znatnije radove na eksproprisanoj nepokretnosti, kao i prekluzivni rokovi nakon čijeg proteka raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti, odnosno njegov naslednik gube pravo na podnošenje navedenih zahteva. Imajući u vidu da se poništaj, odnosno izmena pravosnažnog rešenja o eksproprijaciji sprovodi u upravnom postupku, uvođenje prekluzivnih rokova od pet godina od pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno od dana zaključenja sporazuma o naknadi za eksproprijaciju nepokretnosti i osam godina od pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno od dana zaključenja sporazuma o naknadi za eksproprijaciju nepokretnosti radi eksploatacije rudnog blaga, saglasno je načelu pravne sigurnosti i načelu pravnosnažnosti u upravnom postupku. Naime, određivanjem krajnjeg roka u kome raniji vlasnici eksproprisane nepokretnosti, odnosno njihovi naslednici mogu podneti zahtev za poništaj ili izmenu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji, obezbeđena je pravna sigurnost za sve učesnike u postupku eksproprijacije, jer je svima uč injen izvesnim jedan važan element u postupku sprovođenja eksproprijacije, a odnosi se na rok u kome jedna strana-raniji sopstvenik eksproprijacije, odnosno njegov naslednik može osporavati rešenje o eksproprijaciji, odnosno nakon čijeg isteka druga strana-korisnik eksproprijacije sa sigurnošću može tvrditi da se više ne može osporavati zakonitost rešenja o eksproprijaciji. Rešenjem sadržanim u osporenoj zakonskoj odredbi upravo se obezbeđuje ostvarivanje načela pravne sigurnosti u upravnom postupku koje podrazumeva da je postupak ispitivanja zakonitosti donetih upravnih akata moguć samo do određenog trenutka. Rokovi predloženi ovim osporenim odredbama upravo određuju taj krajnji trenutak kada se više ne može napadati rešenje o eksproprijaciji od strane ranijeg vlasnika, odnosno njegovog naslednika, čime je poštovano i načelo pravnosnažnosti u upravnom postupku. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se osporenim odredbama člana 36. Zakona ne narušava ustavno načelo o obaveznosti postojanja javnog interesa prilikom sprovođenja eksproprijacije, kao vida oduzimanja, odnosno ograničavanja prava svojine, niti se na navedeni način vrši nacionalizacija, koja Ustavom nije dozvoljena“.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je zaključio da nisu prihvatljivi navodi inicijatora da su osporenom odredbom člana 14 . stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji povređen a načel a vladavine prava i neposredne primene zajemčenih prava , koja su utvrđena odredbama čl . 3. i 18. Ustava i pravo na imovinu zajemčeno odredbama člana 58. Ustava.

U vezi sa navodima inicijatora da osporena odredba člana 14. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji ima povratno dejstvo i da se lica koja pravo na poništaj ili izmenu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji ostvaruju po osporenoj izmeni Zakona, dovode u neravnopravan položaj u odnosu na lica koja su ovo pravo ostvarila po rešenju iz osnovnog Zakona, koji ovaj rok nije predviđao, Ustavni sud ukazuje na sledeće odredbe Ustava kojima je utvrđeno : da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija , neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine (član 97. tačka 7.); da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo i da izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona (član 197. st. 1. i 2.).

Polazeći od navedenog Ustavni sud ukazuje da ustavno ovlašćenje zakonodavnog organa da uređuje odnose, odnosno uslove, način i rokove za ostvarivanje određenog prava, podrazumeva i ovlašćenje tog organa da odlučuje o potrebi donošenja izmena i dopuna zakona, o vremenskom važenju zakona i određivanju povratnog dejstva pojedinih odredaba zakona, u skladu sa Ustavom. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je osporenom odredbom Zakona propisan nov, krajnji rok u kome raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti, odnosno njegov naslednik može zahtevati poništenje ili izmenu pravnosnažno g rešenj a o eksproprijaciji . Ustavni sud ukazuje da ni iz osporene odredbe Zakona , niti iz drugih odredaba Zakona ne proizlazi da je ovoj odredbi određeno povratno dejstvo, a da je kao prelazni režim za okončanje postup aka za poništaj prav nosnažnog rešenja o eksproprijaciji koji su započeti, ali nisu prav nosnažno okončani do dana stupanja na snagu osporenog Zakona, propisano da će se ovi postupci okončati po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu osporenog Zakona (član 21. stav 1.) .

Prema stavu Ustavn og sud a, propis ima povratno dejstvo ukoliko menja odnose ustanovljene pravosnažnim pojedinačnim aktima, odnosno punovažnim pravnim poslovima, donetim , odnosno zaključenim za vreme važenja ranijeg propisa, a da propisi kojima se uvode obaveze, a koji imaju dejstvo na pravne situacije u toku stvaranja (facta pendentia), a ne i na tzv. svršene činjenice, nemaju povratno dejstvo . Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o primeni noveliran e zakonsk e odredb e na pravne situacij e koje su u toku u vreme njenog stupanja na snagu, u kojima nije podnet zahtev za poništenje ili izmenu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji, odnosno o primeni ove odredbe na pravn e odnos e koji će tek nastati , Ustavni sud konstatuje da je neosnovana tvrdnja inicijatora da osporena odredba člana 14. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji ima povratno dejstvo, a da se zakonsko propisivanje novih uslova , odnosno rokova za ostvarivanje određenog prava ne može smatrati povredom načela pravne jednakosti iz člana 21. Ustava. S obzirom na izneto, Ustavni sud je našao da iznetim razlozima u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 14. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, pa je , saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, inicijativu u ovom delu odbaci o, odlučujući kao u tački 1. izreke.

U pogledu navoda inicijatora da su osporene odredbe člana 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji suprotne Ustavu, Ustavni sud je utvrdio da inicijator nije naveo odredbe Ustava, niti razloge zbog kojih ove odredbe Zakona smatra neustavnim. Iz navedenih razloga Sud je konstatovao da su se stekli uslovi za odbacivanje inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 21. navedenog Zakona, zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanje, a saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , rešavajući takođe kao u tački 1. izreke.

Takođe, povodom zahteva za ocenu saglasnosti odredaba člana 21. navedenog Zakona sa Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), Ustavni sud ukazuje na to da, polazeći od svoje nadležnosti utvrđene članom 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje međusobnu saglasnost zakona , te je stoga odbacio inicijativu u ovom delu, u skladu sa odredbom člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, kao u tački 2. izreke.

Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2), člana 42v stav 1. tačka 2), člana 46. tačka 5) i člana 47. stav 1 . tačka 1) i stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o eksproprijaciji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti