Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je da je neustavna odredba člana 23. stav 4. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Osporeni deo zakona vezivao je gubitak prava na konverziju zemljišta za neefikasnost državnih organa, što narušava pravo na imovinu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-90/2014
15.07.2015.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. jula 2015. godine, doneo

O D L U K U

Utvrđuje se da odredba člana 23. stav 4 , u delu koji glasi: " i ako se ne izvrši konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu u roku od dve godine od dana podnošenja tog zahteva" Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 108/13 i 142/14), nije u saglasnosti sa Ustavom.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 23. stav 4, u delu koji glasi: " i ako se ne izvrši konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu u roku od dve godine od dana podnošenja tog zahteva" Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 108/13 i 142/14). Povodom podnete inicijativ e, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o Ustavn om sud u ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) , Rešenjem od 11. marta 201 5. godine, pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 23. stav 4, u delu koji glasi: "i ako se ne izvrši konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu u roku od dve godine od dana podnošenja tog zahteva" Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Ustavni sud je u prethodnom postupku našao da se povodom odredbe člana 23. stav 4. osporenog Zakona, kao sporna, osnovano postavljaju sledeća ustavno-pravna pitanja:

- da li se osporenom odredbom Zakona povređuje Ustavom zajemčeno pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona iz člana 58. Ustava Republike Srbije lica koje, kao korisnik zemljišta, ima pravo da zaheva konverziju prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u pravo svojine;

- da li je osporenom odredbom Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju povređeno načelo da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, iz člana 21. stav 1. Ustava, jer pod uslovom da je kupac u ugovoru o prodaji kapitala zaključenom u postupku privatizacije prihvatio vraćanje imovine, pravo na konverziju prava korišćenja u pravo svojine na neiz građenom građevinskom zemljištu ostvariće samo ona lica, po čijim zahtevima nadležni prvostepeni i drugostepeni organi budu efikasno postupali i okončali postupak u roku od dve godine od dana podnošenja tog zahteva.

Rešenje o pokretanju postupka dostavljeno je na odgovor Narodnoj skupštini. Kako Narodna skupština nije u ostavljenom roku, a ni naknadno, dostavila odgovor, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nastavio postupak.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 108/13 i 142/14) propisano: da se ne vraća pravo svojine na nepokretnostima koje na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju , pored ostalog, status nepokretne imovin e koja je prodata, odnosno stečena u postupku privatizacije kao imovina ili kapital subjekata privatizacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija (član 18. stav 1. tačka 9)); da će se i zuzetno od člana 18. stav 1. tačka 9) ovog zakona, bivšem vlasniku vratiti pravo svojine i pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu, ako lice iz člana 103. Zakona o planiranju i izgradnji nije podnelo ili ne podnese zahtev za konverziju u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i ako se ne izvrši konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu u roku od dve godine od dana podnošenja tog zahteva, a sve pod uslovom da je kupac u ugovoru o prodaji kapitala zaključenom u postupku privatizacije prihvatio vraćanje imovine (član 23. stav 4.).

Ustavom Republike Srbije , utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2. ); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, (član 58. stav 1.).

Po nalaženju Ustavnog suda, prema odredbi člana 23. stav 4. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, bivšem vlasniku će se , izuzetno od člana 18. stav 1. tačka 9) ovog zakona, vratiti pravo svojine i pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu, ako se ne izvrši konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu u roku od dve godine od dana podnošenja zahteva za konverziju od strane lica koje ima pravo da zaheva konverziju i blagovremeno je podnelo takav zahtev , a sve to pod uslovom da je kupac u ugovoru o prodaji kapitala zaključenom u postupku privatizacije prihvatio vraćanje imovine. To, dalje, znači da će svako lice o čijem zahtevu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nadležni prvostepeni i drugostepeni organi pravnosnažno ne odluče u propisanom roku, izgubiti ne samo pravo na konverziju prava korišćenja u pravo svojine, već i sâmo, u skladu sa zakonom stečeno pravo korišćenja.

Po oceni Suda, ostvarivanje prava bivšeg vlasnika na vraćanje prava svojine i prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu, a s druge strane, gubitak prava na konverziju prava korišćenja u pravo svojine i prestanak zakonski stečenog prava korišćenja na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, može zavisiti od toga da li je lice iz člana 103. Zakona o planiranju i izgradnji podnelo zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine ili nije podnelo takav zahtev, kao i da li je zahtev podnet u propisanom roku, što je jedan od uslova za primenu izuzetka od odredbe člana 18. stav 1. tačka 9) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Nasuprot tome, po nalaženju Ustavnog suda, ostvarivanje Zakonom ustanovljenog prava ne može zavisiti od efikasnosti postupanja organa nadležnih da sprovedu postupak u kome se o pravu odlučuje, te stoga ni gubitak ustanovljenog prava, a što je posledica isteka propisanog roka, ne može zavisiti od toga da li su nadležni organi postupak okončali u okviru propisanog roka ili ne. Naprotiv, prema stanovištu Ustavnog suda, samo propuštanje lica u čijem je interesu neko pravo ustanovljeno da u zakonom propisanom roku preduzme zakonom propisane radnje, može dovesti do gubitka prava.

Ustavni sud je, u dosadašnjoj praksi, izneo ovakav pravni stav u Odluci IUz-74/2010 od 9. septembra 2010. godine („Službeni glasnik RS“, broj 64/10) , kojom je utvrđeno je da odredba člana 104. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 81/09), kojom je bilo propisano da ako se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona ne konvertuje pravo korišćenja u pravo svojine, nadležni organ po službenoj dužnosti utvrđuje prestanak prava korišćenja u skladu sa odredbama ovog zakona i utvrđuje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljište, nije u saglasnosti sa Ustavom. Navedeni stav Ustavni sud je ponovio u Odluci IUz-233/2009 od 11. aprila 2013. godine („Službeni glasnik RS“, broj 42/13 ), kojom je utvrđeno da odredba člana 109. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 , 64/10 i 24/11) nije u saglasnosti sa Ustavom.

Iz navedenih razloga, a imajući u vidu stav izražen u navedenim odlukama, Ustavni sud je ocenio da odredba člana 23. stav 4 , u delu koji glasi: "i ako se ne izvrši konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu u roku od dve godine od dana podnošenja tog zahteva" Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju nije saglasna sa Ustavom zajemčenim pravom na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, iz člana 58. stav 1. Ustava i načel om jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i jednak e zakonsk e zaštit e bez diskriminacije, utvrđeno m odredba ma člana 21. st. 1. i 2. Ustava. Ovo stoga jer se sva lica koja ispunjavaju propisane uslove za konverziju nalaze u istoj pravnoj situaciji, a osporena odredba im, iz prethodno navedenih razloga, ne obezbeđuje jednakost pred zakonom.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 23. stav 4 , u delu koji glasi: " i ako se ne izvrši konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu u roku od dve godine od dana podnošenja tog zahteva" Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju navedenog u izreci, prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

• Už 1299/2021: Odluka Ustavnog suda o odbijanju restitucije imovine eksproprisane posle 1968. godine
• Už 4332/2020: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u restituciji
• Už 840/2021: Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa poništajem rešenja o izuzimanju zemljišta
• IUz 90/2014: Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o vraćanju oduzete imovine
• IUz 68/2013: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredbe Zakona o planiranju i izgradnji
• IUz 233/2009: Odbačene inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o planiranju i izgradnji
• IUz 74/2010: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredbe Zakona o planiranju i izgradnji