Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o finansiranju političkih aktivnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Sud je utvrdio da propisivanje budžetskog finansiranja samo za parlamentarne stranke ne predstavlja diskriminaciju, jer parlamentarne i vanparlamentarne stranke nisu u istoj pravnoj situaciji.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-901/2012
27.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. marta 2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 16, člana 19. stav 1. i člana 47. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti („Službeni glasnik RS“, broj 43/11) .

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 16, člana 19. stav 1. i člana 47. Zak ona o finansiranju političkih aktivnosti („Službeni glasnik RS“, broj 43/11), jer osporene odredbe Zakona nisu u saglasnosti sa odredbama člana 4, člana 5. st. 1. i 2. i člana 194. Ustava Republike Srbije.

Inicijator navodi da su osporene odredbe Zakona u direktnoj suprotnosti sa načelima na kojima počiva uređenje političkih stranaka, a to je priznavanje uloge političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana i slobodno osnivanje političkih stranaka, da se osporenim odredbama , kao i celim Zakonom, vrši favorizovanje redovnog rada samo parlamentarnih političkih stranaka (tj. političkih subjekata) a vrši diskriminacija svih ostalih kao neparlamentarnih , da su po Ustavu sve političke stranke ravnopravne i da neparlamentarne stranke imaju isti ustavnopravni status kao i parlamentarne. Polazeći od člana 1. Zakona, inicijator ističe da je odredb a člana 16. kojom je propisano finansiranje redovnog rada političkih subjekata čiji su kandidati izabrani za narodne poslanike, poslanike, odnosno odbornike na nivou od 0,15% rashoda budžeta Republike Srbije, rashoda budžeta Autonomne pokrajine, odnosno rashoda budžeta jedinice lokalne samouprave , u suprotnosti sa predmetom Zakona. Sa predmetom Zakona je, po mišljenju inicijatora, nesaglasna i odredba člana 19. Zakona kojom je propisano da se sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste namenski za određen o navedene delatnosti, kao i troškove za druge slične aktivnosti. Inicijator traži da se pokrene postupak “ocene ustavnosti i zakonitosti”, da se obustavi primena odredaba čl. 16. i 19. Zakona, i da se osporene odredbe p roglase neustavnim i stave van snage.

Osporeni Zakon o finansiranju političkih aktivnosti je donela Narodna skupština, na sednici Drugog vanrednog zasedanja u 2011. godini, 14. juna 2011. godine. Zakon je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 43/11 od 14. juna 2011. godine, a stupio je na snagu 22. juna 2011. godine, osim čl. 16. i 17. koji su stupili na snagu 1. jula 2012. godine.

Osporenim i drugim povezanim odredbama Zakona o finansiranju političkih atkivnosti, propisano je: da se ovim zakonom uređuju izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti političkih stranaka, koalicija i grupa građana (u daljem tekstu: politički subjekti) (član 1.); da se politički subjekti finansiraju iz javnih i privatnih izvora, da sredstva iz izvora iz stava 1. ovog člana politički subjekti koriste za finansiranje troškova redovnog rada i troškove izborne kampanje, da se politički subjekti mogu zaduživati kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom (član 3.); da javne izvore finansiranja političke aktivnosti čine novčana sredstva i usluge i dobra koje daju Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, njihovi organi, kao i organizacije čiji su oni osnivači (član 4.); da su novčana sredstva iz javnih izvora - sredstva iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, namenjena za finansiranje političke aktivnosti (član 5 .); da privatne izvore finansiranja političke aktivnosti čine članarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine i zaduživanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji (član 7.); da se s redstva iz javnih izvora koja se obezbeđuju za finansiranje redovnog rada političkih subjekata čiji su kandidati izabrani za narodne poslanike, posla nike, odnosno odbornike određuju na nivou od 0,15% rashoda budžeta Republike Srbije, rashoda budžeta autonomne pokrajine, odnosno rashoda budže ta jedinice lokalne samouprave (član 16.); da se sredstva iz člana 16. ovog zakona raspodeljuju političkim subjektima koji su osvojili mandate u predstavničkim telima srazmerno broju glasova obračunatih na način propisan u stavu 2. ovog člana; te da se sredstva iz člana 16. ovog zakona koje dobije politički subjekat koji je na izborima nastupao kao koalicija dele prema koalicionom ugovoru (član 17. st . 1. i 3.); da se sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste za funkcionisanje i propagiranje ideje političkog subjekta i podrazumevaju - rad sa biračima i članstvom, troškove promocije, reklamnog materijala i publikacija, troškove istraživanja javnog mnjenja, obuke, međunarodnu saradnju, troškove zarada i naknada zaposlenih, komunalne troškove, kao i troškove za druge slične aktivnosti (član 19. stav 1.); da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim čl. 16. i 17. koji stupaju na snagu 1. jula 2012. godine (član 47.).

III

Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona pošao od sledećih odredaba Ustava Rdepublike Srbije , kojima je utvrđeno: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, i da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da je pravni poredak jedinstven, da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli, da je sudska vlast nezavisna (član 4.); da se jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, da je osnivanje političkih stranaka slobodno, da je nedopušteno delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi (član 5.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, da su izbori slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično, da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom (član 52.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica i finansijsku reviziju javnih sredstava, kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom (član 97. tač. 11. i 17.); da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven, da je Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije, da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom, da su potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije i da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, da zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava (član 194.).

Ustavni sud je utvrdio da se Zakonom o finansiranju političkih atkivnosti uređuju izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti političkih stranaka, koalicija i grupa građana, odnosno političkih subjekata, da se politički subjekti finansiraju iz javnih i privatnih izvora i da ova sredstva politički subjekti koriste za finansiranje troškova redovnog rada i troškova izborne kampanje.

Javne izvore finansiranja političke aktivnosti čine novčana sredstva i usluge i dobra koje daju Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, njihovi organi, kao i organizacije čiji su oni osnivači, a novčana sredstva iz javnih izvora su sredstva iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave.

Sud konstatuje da je odredbama čl. 16. i 19. Zakona uređeno finansiranje redovnog rada političkog subjekta, i da se pod terminom „redovni rad“, saglasno odredbi člana 2. Zakona, podrazumeva politička aktivnost političkog subjekta koja se ne odnosi na izbornu kampanju. Što se tiče finansiranja troškova izborne kampanje iz javnih izvora, ono se, u skladu sa članom 21. Zakona, vrši tako što se 20% sredstava predviđenih u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, ravnomerno (u jednakim iznosima) raspoređuje podnosiocima proglašenih izbornih lista, dok se preostali deo sredstava u visini od 80% dodeljuje samo podnosiocima onih izbornih lista koje su osvojile mandate, i to srazmerno broju osvojenih mandata.

U pogledu finansiranja redovnog rada političkih subjekata iz javnih izvora, zakonodavac se, u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjem, opredelio da ova sredstva mogu da koriste samo „parlamentarni“ politički subjekti, dakle oni koji su ne samo učestvovali na izborima za Narodnu skupštinu, skupštinu autonomne pokrajine ili skupštinu jedinica lokalne samouprave, već čiji su kandidati na sprovedenim izborima i izabrani za narodne poslanike, poslanike ili odbornike. Dakle, politički značaj i uticaj takvog političkog subjekta, kvantifikovan i potvrđen na izborima kroz adekvatnu (dovoljnu) podršku građana kao birača i nosilaca suverenosti, predstavljao je kriterijum za zakonodavca kod normiranja kome će od mnoštva postojećih političkih subjekata omogućiti da svoj redovan rad finansira delom i iz javnih – budžetskih izvora i da na taj način dalje učestvuje u demokratskom oblikovanju političke volje građana. U ovakvom opredeljenju zakonodavca, čiju celishodnost ili opravdanost Ustavni sud, saglasno članu 167. Ustava, nije nadležan da ceni, nema elemenata diskriminacije između političkih subjekata na koju se inicijator poziva. Da bi postojala povreda načela zabrane diskriminacije, potrebno je da su, bez zakonom utvrđenog legitimnog cilja i razumnog oprav danja, različito normativno tretirani subjekti koji se nalaze u istoj ili bitno sličnoj pravnoj situaciji. Različit zakonski tretman nejednakih subjekata, a „parlamentarne“ i „neparlamentarne“ stranke to svakako jesu, o čemu u krajnjem isključivo odlučuje suverena volja građana kao birača, po oceni Suda, ne dovodi do povrede načela jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i ne predstavlja akt ne dozvoljene diskriminacije.

Odredbe čl. 44. do 47. predstavljaju prelazne i završne odredbe Zakona kojima se uređ uju rokovi za donošenje podzakonskih akata, prestanak važenja Zakona o finansiranju političkih stranaka, kao i stupanje zakona i njegovih pojedinih odredaba na snagu.

U pogledu navoda inicijatora da osporene odredbe č l. 16 i 19. Zakona o finansiranju političkih atkivnosti nisu u saglasnos ti sa pojedinim odredbama ovog zakona, Ustavni sud konstatuje da je ocena međusobne saglasnosti pojedinih odredaba istih ili različitih zakona, kao akata iste pravne snage, izvan okvira nadležnosti ovog suda koja je utvrđena odredbama člana 167. Ustava.

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, Ustavni sud je našao da je inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona, pa je saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ovu inicijativu odbacio.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o finansiranju političkih aktivnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti